Datasets:

procesaur

/

Vikipedija

like 1

1406

https://sr.wikipedia.org/wiki/14.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

14. октобар

<s>14. октобар (14.10.) је 287. дан у години по грегоријанском календару (288. у преступној години).</s><s>До краја године има још 78 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1066 — Војска Вилијама Освајача је поразила енглеску војску код Хејстингса и убила Харолда Годвинсона, последњег крунисаног англосаксонског краља Енглеске.</s><s>1322 — Војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II.</s><s>Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.</s><s>1702 - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе.</s><s>Француска војска извојевала је Пирову победу над војском Светог римског царства.</s><s>1806 — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата.</s><s>У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.</s><s>1809 — Бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.</s><s>1892 — Први трамвај у Београду 1912 — У Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта.</s><s>Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.</s><s>1913 — У најтежој рударској несрећи у Уједињеном Краљевству, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.</s><s>1933 — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.</s><s>1939 — Више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница „У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод „Ројал оук“.</s><s>1941 — Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине.</s><s>Истог дана стрељано 2.950 цивила у месту Драгинац код Лознице.</s><s>1944 — Британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941. 1947 — Током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.</s><s>1964 — Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.</s><s>1973 — У Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.</s><s>1988 — Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.</s><s>1994 — Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.</s><s>2000 — Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине.</s><s>Заменио га Халид Гењац.</s><s>2001 — У нигеријском граду Кано убијено најмање 200 антиамеричких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.</s><s>2012 — Феликс Баумгартнер успешно скочио на земљу из хелијумског балона из стратосфере у пројекту Ред Бул Стратос, са висине од 38.045 m, у току кога је поставио три светска рекорда у падобранству.</s><s>2014 — У снежној олуји и лавини на непалским Хималајима погинуло 43 људи.</s><s>На фудбалској утакмици између Србије и Албаније у квалификацијама за Европско првенство у фудбалу 2016 у Београду, избили су немири након што је на терен улетео дрон носећи заставу Велике Албаније.</s><s>2015 — У самоубилачком бомбашком нападу у Пакистану убијено најмање 7, а повређено 13 особа.</s><s>2017 — У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомалији убијено 358 људи а повређено више од 400.</s> <s>Рођења 1257 — Пшемисл II, краљ Пољске. (прем.</s><s>1296) 1404 — Марија Анжујска, краљица Француске. (прем.</s><s>1463) 1630 — Софија Хановерска, војвоткиња од Брауншвајга-Линебурга. (прем.</s><s>1714) 1633 — Џејмс II Стјуарт, краљ Енглеске. (прем.</s><s>1701) 1644 — Вилијам Пен, енглески филозоф и предузетник. (прем.</s><s>1718) 1784 — Фернандо VII од Шпаније, краљ Шпаније. (прем.</s><s>1833) 1840 — Дмитриј Писарев, руски писац. (прем.</s><s>1868) 1871 — Александар фон Землински, аустријски композитор. (прем.</s><s>1942) 1882 — Емон де Валера, ирски државник. (прем.</s><s>1975) 1890 — Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал и државник. (прем.</s><s>1969) 1893 — Лилијан Гиш, америчка глумица. (прем.</s><s>1993) 1906 — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка и филозофкиња. (прем.</s><s>1975) 1910 — Џон Вуден, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2010) 1914 — Рејмонд Дејвис мл., амерички хемичар и физичар, добитник Нобелове награде за физику. (прем.</s><s>2006) 1919 — Драгослав Аврамовић, српски економиста, гувернер Народне банке Југославије и дописни члан САНУ. (прем.</s><s>2001) 1921 — Раде Марковић, српски глумац. (прем.</s><s>2010) 1926 — Драгослав Грбић, српски књижевник. (прем.</s><s>1983) 1927 — Роџер Мур, енглески глумац. (прем.</s><s>2017) 1930 — Мобуту Сесе Секо, председник Заира. (прем.</s><s>1997) 1931 — Душко Гојковић, српски џез трубач, композитор и аранжер. (прем.</s><s>2023) 1934 — Љубомир Поповић, српски сликар. (прем.</s><s>2016) 1939 — Ралф Лорен, амерички модни дизајнер, филантроп и предузетник.</s><s>1940 — Клиф Ричард, енглески музичар и глумац.</s><s>1944 — Удо Кир, немачки глумац.</s><s>1946 — Франсоа Бозизе, политичар из Централноафричке Републике.</s><s>1959 — Ацо Петровић, српски кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2014) 1967 — Савана Самсон, америчка порнографска глумица.</s><s>1969 — Виктор Онопко, руски фудбалер.</s><s>1972 — Аманда Ди, америчка порнографска глумица.</s><s>1974 — Џесика Дрејк, америчка порнографска глумица.</s><s>1974 — Виктор Ретлин, швајцарски атлетичар.</s><s>1975 — Флојд Ландис, амерички бициклиста.</s><s>1977 — Зоран Бановић, црногорски фудбалски голман.</s><s>1978 — Пол Хантер, енглески играч снукера. (прем.</s><s>2006) 1978 — Ашер, амерички музичар и глумац.</s><s>1980 — Бен Вишо, енглески глумац.</s><s>1983 — Бети Хајдлер, немачка атлетичарка.</s><s>1985 — Иван Пернар, хрватски политичар.</s><s>1992 — Ахмед Муса, нигеријски фудбалер.</s><s>1996 — Мирослав Богосавац, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 996 — Ел Азиз, фатимидски калиф. (рођ.</s><s>955) 1066 — Харолд II Енглески, енглески краљ. (рођ.</s><s>1022) 1092 — Низам ал-Мулк, персијски учењак. (рођ.</s><s>1018) 1631 — Софија Мекленбуршка, краљица Данске. (рођ.</s><s>1557) 1883 — Марија Трандафил српска добротворка, подигла је зграду за сиротиште у којој се данас налази седиште Матице српске. (рођ.</s><s>1816) 1944 — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал. (рођ.</s><s>1891) 1944 — Марко Мурат, српски сликар. (рођ.</s><s>1864) 1958 — Даглас Мосон, аустралијски геолог. (рођ.</s><s>1882) 1959 — Ерол Флин, аустралијски глумац. (рођ.</s><s>1909) 1965 — Вилијам Хогенсон, амерички атлетичар. (рођ.</s><s>1884) 1976 — Идит Еванс, енглеска глумица. (рођ.</s><s>1888) 1977 — Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац. (рођ.</s><s>1903) 1984 — Мартин Рајл, енглески радио астроном. (рођ.</s><s>1918) 1985 — Емил Гиљелс, совјетски пијаниста. (рођ.</s><s>1916) 1990 — Леонард Бернстајн, амерички пијанист, диригент и композитор. (рођ.</s><s>1918) 1996 — Исидор Папо, лекар и генерал. (рођ.</s><s>1913) 1999 — Џулијус Њерере, председник Танзаније. (рођ.</s><s>1922) 2010 — Беноа Манделброт, француски математичар. (рођ.</s><s>1924) 2015 — Матје Кереку, бенински политичар. (рођ.</s><s>1933) 2018 — Милена Дравић, југословенска и српска глумица. (рођ.</s><s>1940) 2018. — Патрик Бауман, швајцарски кошаркаш. (рођ.</s><s>1967) 2021 — Марко Живић, српски глумац. (рођ.</s><s>1972)</s> <s>Празници и дани сећања 1894 — У Београду, на линији Калемегдан-Славија, пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.</s>

1407

https://sr.wikipedia.org/wiki/15.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

15. октобар

<s>15. октобар (15.10.) је 288. дан у години по грегоријанском календару (289. у преступној години).</s><s>До краја године има још 77 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1066 — Едгар Етелинг је проглашен краљем Енглеске, али никад није крунисан.</s><s>Владао је до 10. децембра 1066. године.</s><s>1529 — Завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана Величанственог.</s><s>1582 — У Шпанији, Португалу и папским државама у Италији почела примена грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.</s><s>1783 — Балон на врућ ваздух браће Монголфје начинио је први људски узлет којим је пилотирао Жан-Франсоа Пилатр де Розје.</s><s>1793 — Француска краљица Марија Антоанета осуђена је на смрт, а наредног дана погубљена на гиљотини.</s><s>1815 — Наполеон I Бонапарта прогнан је на острво Света Јелена.</s><s>1894 — Под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске.</s><s>1928 — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.</s><s>1940 — Председник Каталоније, Луис Компанис, погубљен је у шпанској диктатури Франциска Франка, чинећи га јединим европским председником који је икад погубљен.</s><s>1941 — Краљевачки октобар - Немачка масовна одмазда над недужним становницима Краљева.</s><s>1949 — У Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салај.</s><s>На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као „буржоаски ревизионисти и титоисти“.</s><s>Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.</s><s>1964 — Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев.</s><s>Нови премијер постао Алексеј Косигин.</s><s>1987 — У Буркини Фасо, предсједник Томас Санкара је у пучу убијен.</s><s>На мјесто новог предсједника дошао Блез Компаоре.</s><s>1993 — Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мандела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.</s><s>1997 — Конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу.</s><s>После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.</s><s>Летелица Касини-Хајгенс лансирана је на Сатурн са Кејп Канаверала.</s><s>1998 — На основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.</s><s>2000 — Убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт.</s><s>Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком.</s><s>2008 — У Србији први пут пуштен у рад IPTV.</s><s>Провајдер је Телеком Србија 2021 — Тероризам: У шиитској џамији у другом највећем граду Кандахару у Авганистану дошло је до експлозије где је 41 особа погинула, а 73 је повређено током молитве петком, које су по правилу најпосећеније молитве у недељи.</s><s>Тројица бомбаша самоубица су учествовала у нападу, од којих се један разнео на улазу у џамију, а двојица су детонирала експлозив унутар објекта.</s><s>Најрадикалнија оружана исламистичка група у Авганистану (ИСИС-К), преузела је одговорност за самоубилачки напад у шиитској џамији, где су терористи убили чуваре џамије, упали унутра и разнели се између две групе вернике током молитве.</s><s>У једној од тих група је било око 300 људи.</s> <s>Рођења 99. п. н. е. — Лукреције, римски филозоф и песник. (прем.</s><s>55. п. н. е.) 70. п. н. е. — Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима. (прем.</s><s>19. п. н. е.) 1217 — Хулагу-кан, монголски владар. (прем.</s><s>1265) 1265 — Темур-кан, монголски владар. (прем.</s><s>1307) 1542 — Ахбар Велики, могулски цар. (прем.</s><s>1605) 1608 — Еванђелиста Торичели, италијански физичар и математичар. (прем.</s><s>1647) 1784 — Тома-Робер Бижо, маршал Француске. (прем.</s><s>1840) 1814 — Михаил Љермонтов, руски писац и песник. (прем.</s><s>1841) 1829 — Асаф Хол, амерички астроном. (прем.</s><s>1907) 1836 — Џејмс Тисо, француски сликар и илустратор. (прем.</s><s>1902) 1844 — Фридрих Ниче, немачки филозоф. (прем.</s><s>1900) 1850 — Сава Бјелановић, српски политичар, вођа Срба у Далмацији и народни посланик у покрајинском Далматинском Сабору. (прем.</s><s>1897) 1872 — Аугуст Нилсон, шведски атлетичар. (прем.</s><s>1921) 1879 — Џејн Дарвел, америчка глумица. (прем.</s><s>1967) 1893 — Карол II Румунски, краљ Румуније. (прем.</s><s>1953) 1894 — Моше Шарет, израелски политичар. (прем.</s><s>1965) 1906 — Викторија Спиви, америчка певачица и текстописац. (прем.</s><s>1976) 1914 — Мохамед Захир, авганистански владар. (прем.</s><s>2007) 1914 — Илона Ковач, најстарија особа у Србији. (прем.</s><s>2022) 1920 — Гаврила Игњатовић, српска игуманија (прем.</s><s>2005) 1920 — Марио Пузо, амерички писац. (прем.</s><s>1999) 1921 — Зденка Живковић, српска сликарка чешког порекла. (прем.</s><s>2011) 1923 — Итало Калвино, италијански књижевник и новинар. (прем.</s><s>1985) 1926 — Мишел Фуко, француски филозоф историје, образовања, теорије књижевности, филозофије науке. (прем.</s><s>1984) 1926 — Карл Рихтер, немачки диригент, оргуљаш и чембалиста. (прем.</s><s>1981) 1929 — Милорад Павић, српски писац. (прем.</s><s>2009) 1934 — Слободан Алигрудић, српски глумац. (прем.</s><s>1985) 1943 — Пени Маршал, америчка глумица, продуценткиња и редитељка. (прем.</s><s>2018) 1944 — Сали Бериша, албански политичар.</s><s>1950 — Благоја Георгијевски, југословенски кошаркаш. (прем.</s><s>2020) 1951 — Роско Танер, амерички тенисер.</s><s>1952 — Вахид Халилхоџић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1955 — Танја Робертс, америчка глумица и продуценткиња. (прем.</s><s>2021) 1955 — Родољуб Шабић, српски правник и политичар, познат као први повереник за информације од јавног значаја Републике Србије.</s><s>1959 — Сара, војвоткиња од Јорка, британска списатељица и продуценткиња.</s><s>1960 — Славко Штимац, српски глумац.</s><s>1966 — Зоран Ђорђић, југословенски рукометаш и тренер.</s><s>1966 — Хорхе Кампос, мексички фудбалер и тренер.</s><s>1968 — Дидје Дешан, француски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1968 — Ванеса Марсил, америчка глумица.</s><s>1969 — Доминик Вест, енглески глумац, редитељ и музичар.</s><s>1969 — Витор Баија, португалски фудбалски голман.</s><s>1970 — Пернила Виберг, шведска скијашица.</s><s>1970 — Предраг Зимоњић, српски ватерполиста.</s><s>1970 — Биљана Србљановић, српска драмска списатељица и политичарка.</s><s>1971 — Нико Ковач, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1972 — Сандра Ким, белгијска музичарка.</s><s>1977 — Давид Трезеге, француски фудбалер.</s><s>1978 — Бошко Балабан, хрватски фудбалер.</s><s>1979 — Марис Верпаковскис, летонски фудбалер.</s><s>1979 — Пол Робинсон, енглески фудбалер.</s><s>1980 — Оља Карлеуша, српска певачица.</s><s>1981 — Јелена Дементјева, руска тенисерка.</s><s>1981 — Кејша Кол, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.</s><s>1983 — Бруно Сена, бразилски мото спорт возач.</s><s>1984 — Асмир Колашинац, српски бацач кугле.</s><s>1984 — Милош Трифуновић, српски фудбалер.</s><s>1985 — Бојан Перић, српски глумац и телевизијски водитељ.</s><s>1986 — Карло Јанка, швајцарски скијаш.</s><s>1986 — Нолито, шпански фудбалер.</s><s>1988 — Месут Озил, немачки фудбалер.</s><s>1989 — Ентони Џошуа, британски боксер.</s> <s>Смрти 412 — Теофил Александријски, патријарх Александрије.</s><s>898 — Ламберт Сполето, цар Светог римског царства. (рођ.</s><s>880) 925 — Рази, персијски полимат, лекар, алхемичар и филозоф. (рођ.</s><s>854) 961 — Абдурахман III, кордопски емир и калиф. (рођ.</s><s>891) 1080 — Рудолф од Рајнфелдена, војвда Швабије. (рођ.</s><s>1025) 1173 — Петронила од Арагона, краљ Арагона. (рођ.</s><s>1136) 1389 — Папа Урбан VI. (рођ.</s><s>1318) 1564 — Андреас Везалијус, фламаски лекар и анатом. (рођ.</s><s>1514) 1817 — Тадеуш Кошћушко, пољски национални јунак. (рођ.</s><s>1746) 1820 — Карл Филип, принц Шварценберга, аустријски фелдмаршал. (рођ.</s><s>1771) 1917 — Мата Хари, најпознатија жена-шпијун. (рођ.</s><s>1876) 1934 — Ремон Поенкаре, француски политичар. (рођ.</s><s>1860) 1944 — Анка Матић Грозда учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1918) 1945 — Пјер Лавал, премијер „Вишијевске Француске“. (рођ.</s><s>1883) 1946 — Херман Геринг, нацистички лидер. (рођ.</s><s>1893) 1959 — Степан Бандера, украјински политичар. (рођ.</s><s>1909) 1972 — Виктор Бубањ учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1918) 1987 — Томас Санкара, официр и револуционар из Буркине Фасо. (рођ.</s><s>1949) 1989 — Данило Киш, српски писац. (рођ.</s><s>1935) 1989 — Григорије Самојлов, архитекта и сликар. (рођ.</s><s>1904) 1995 — Бенгт Окерблом, шведски хокејаш. (рођ.</s><s>1967) 2012 — Нородом Сиханук, краљ Камбоџе. (рођ.</s><s>1922) 2015 — Нејт Хафман, амерички кошаркаш. (рођ.</s><s>1975) 2018 — Пол Ален, амерички предузетник и један од оснивача Мајкрософта (рођ.</s><s>1953)</s> <s>Празници и дани сећања 1581 — Под покровитељством Катарине Медичи у Паризу изведена прва целовечерња балетска представа, па се тај дан узима као датум настанка балета.</s><s>Српска православна црква данас прославља Свети свештеномученик Кипријан Преподобни Андреј Светски дан белог штапа</s>

1408

https://sr.wikipedia.org/wiki/16.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

16. октобар

<s>16. октобар (16.10.) је 289. дан у години по грегоријанском календару (290. у преступној години).</s><s>До краја године има још 76 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>456 — Magister militum Рицимер је победио цара Авита у код Пјаченце и постао је господар Западног римског царства.</s><s>1793 — На гиљотини погубљена Марија Антоанета 1813 — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.</s><s>1837 — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.</s><s>1846 — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом.</s><s>Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.</s><s>1858.</s><s>Изашао први број часописа Школски лист, првог педагошког часописа у Србији.</s><s>1872 — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић.</s><s>1910 — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао.</s><s>На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште.</s><s>Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.</s><s>1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа.</s><s>1953 — Изашао први број Вечерњих новости.</s><s>1964 — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.</s><s>1973 — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре.</s><s>Ле Дук То одбио да прими награду.</s><s>1978 — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II. 1984 — Црначки англикански бискуп Јоханезбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда.</s><s>Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960. 1996 — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.</s><s>1998 — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.</s><s>2001 — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „Конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења.</s><s>За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.</s><s>2002 — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.</s> <s>Рођења 1430 — Џејмс II од Шкотске, краљ Шкотске. († 1460) 1714 — Ђовани Ардуино, италијански геолог. († 1795) 1801 — Јосип Јелачић, хрватско-далматинско-славонски бан. († 1859) 1844 — Исмаиљ Ћемали, албански политичар. († 1919) 1854 — Оскар Вајлд, енглески писац ирског порекла. († 1900) 1855 — Павле Марковић-Адамов, српски књижевник, оснивач и уредник књижевног листа Бранково коло. (†1907) 1886 — Давид Бен-Гурион, израелски државник. († 1973) 1888 — Јуџин Гледстон О’Нил, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1936.(† 1953) 1890 — Мајкл Колинс, ирски револуционарни вођа. († 1922) 1898 — Вилијам О.</s><s>Даглас, амерички правник и политичар. († 1980) 1908 — Енвер Хоџа, албански политичар. († 1985) 1912 — Миленко Веркић, народни херој Југославије. († 1942) 1925 — Анџела Ленсбери, енглеска глумица. (прем.</s><s>2022) 1927 — Гинтер Грас, немачки књижевник. († 2015) 1929 — Фернанда Монтенегро, бразилска глумица.</s><s>1932 — Дионисије Пантелић, српски архимандрит.</s><s>1936 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. († 1994) 1938 — Нико, немачка музичарка, песникиња, модел и глумица. († 1988) 1940 — Бери Корбин, амерички глумац.</s><s>1953 — Пауло Роберто Фалкао, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1956 — Ратко Радовановић, српски кошаркаш и кошаркашки функционер.</s><s>1958 — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент и музичар.</s><s>1962 — Тамара Макини, америчка скијашица.</s><s>1962 — Фли, аустралијско-амерички музичар и глумац, најпознатији као суоснивач и басиста групе -{Red Hot Chili Peppers}-.</s><s>1962 — Дмитри Хворостовски, руски оперски баритон. († 2017) 1963 — Данко Цвјетићанин, хрватски кошаркаш.</s><s>1974 — Аурела Гаче, албанска певачица.</s><s>1974 — Лора Ејнџел, чешка певачица, порнографска глумица, модел и режисерка.</s><s>1977 — Џон Мејер, амерички музичар и музички продуцент.</s><s>1980 — Сју Берд, америчка кошаркашица.</s><s>1982 — Алан Андерсон, амерички кошаркаш.</s><s>1982 — Ентони Мајлс, амерички кошаркаш.</s><s>1982 — Фредерик Мишелак, француски рагбиста.</s><s>1983 — Филип Колшрајбер, немачки тенисер.</s><s>1983 — Лорин, шведска певачица.</s><s>1986 — Ина, румунска певачица.</s><s>1989 — Ден Бигар, велшански рагбиста.</s><s>1990 — Јоухана Гвидрун Јоунздоутир, исландска певачица.</s><s>1990 — Брок Мотум, аустралијски кошаркаш.</s><s>1992 — Марко Јошило, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.</s><s>1992 — Костас Фортунис, грчки фудбалер.</s><s>1997 — Шарл Леклер, монакански аутомобилиста, возач Формуле 1. 1997 — Наоми Осака, јапанска тенисерка.</s> <s>Смрти 1323 — Амадео V, гроф Савоје. (* 1249) 1523 — Лука Сињорели, италијански сликар. (* 1445) 1553 — Лука Кранах Старији, немачки сликар и графичар. (* 1472) 1591 — Папа Гргур XIV. (* 1535) 1680 — Рајмунд Монтекуколи, италијански војни командант. (* 1609) 1730 — Ибрахим-паша Дамад од Невшехира, велики везир Османског царства. (* 1666) 1791 — Григориј Потемкин, руски војсковођа, државник, гроф и пресветли кнез. (* 1739) 1793 — Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије. (* 1755) 1796 — Виторио Амедео III од Сардиније, краљ Сардиније. (* 1726) 1909 — Јакуб Барт-Ћишински, лужичкосрпски писац, песник, преводилац и драмски писац. (* 1856) 1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа главног суђења.</s><s>Артур Зајс-Инкварт, аустријски нацистички вођа. (* 1892) Ханс Франк, нацистички политичар. (* 1900) Вилхелм Фрик, нацистички политичар. (* 1877) Јоахим фон Рибентроп, нацистички вођа. (* 1893) Вилхелм Кајтел, нацистички генерал. (* 1882) Алфред Јодл, нацистички вођа. (* 1890) Ернст Калтенбрунер, нацистички званичник. (* 1903) Алфред Розенберг, нацистички политичар и теоретичар. (* 1893) Фриц Заукел, нацистички политичар. (* 1894) Јулијус Штрајхер, нацистички политичар. (* 1887) 1956 — Жил Риме, француски фудбалски функционер. (* 1873) 1959 — Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату. (* 1880) 1981 — Моше Дајан, израелски генерал и министар одбране. (* 1915) 1982 — Марио дел Монако, италијански оперски певач. (* 1915) 1982. — Јаков Готовац, хрватски композитор и оперски диригент. (* 1895) 1983 — Михајло Петров, српски сликар и ликовни критичар. (* 1902) 1990 — Арт Блејки, амерички музичар. (* 1919) 1991 — Благо Задро, хрватски војник и командант (* 1944) 1992 — Ширли Бут, америчка глумица. (* 1898) 1997 — Олга Карађорђевић, унука грчког краља Ђорђа I и супруга кнеза Павла Карађорђевића. (* 1903) 2000 — Милан Курепа, физичар, члан Српске академије наука. (* 1933) 2003 — Ласло Пап, мађарски боксер. (* 1926) 2003 — Јан Кмећ, први академик из редова војвођанских Словака, филолог, књижевни критичар, историчар културе и редактор. (* 1927) 2007 — Дебора Кер, шкотска глумица .(* 1921) 2007 — Тоше Проески, македонски певач. (* 1981)</s> <s>Празници и дани сећања 1945 — Основана Организација уједињених нација за храну и пољопривреду са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда.</s><s>1979. тај датум установљен као Светски дан хране.</s><s>Српска православна црква данас прославља Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит</s> <s>Извори</s>

1409

https://sr.wikipedia.org/wiki/17.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

17. октобар

<s>17. октобар (17.10.) је 290. дан у години по грегоријанском календару (291. у преступној години).</s><s>До краја године има још 75 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1797 — У италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута Млетачка република.</s><s>1854 — Током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду Севастопоља и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте.</s><s>Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији.</s><s>1855 — Енглез Хенри Бесемер патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему „Бесемеров челик“.</s><s>1912 — Србија и Бугарска, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат.</s><s>За непуних месец дана ослобођен готово цео Балкан, а рат завршен примирјем 3. децембра.</s><s>Мировни уговор, којим се Турска одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у Лондону 13. маја 1913. 1931 — Амерички гангстер Ал Капоне осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза.</s><s>1943 — Логор Собибор је затворен, Холокауст.</s><s>У њему су вршене масовне егзекуције Јевреја, совјетских ратних заробљеника, Рома и Синта који су ликвидирани у гасним коморама које су пуњене издувним гасовима из бензинског мотора.</s><s>1945 — Пуковник Хуан Перон извршио државни удар и дошао на чело Аргентине.</s><s>1973 — Арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу.</s><s>То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама.</s><s>1984 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Ентони Мајлса.</s><s>1988 — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца.</s><s>1989 — У најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа.</s><s>1991 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>1997 — На Куби сахрањен Ернесто Че Гевара, три деценије пошто је убијен у Боливији.</s><s>Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара.</s><s>У пожару изгорело Југословенско драмско позориште у Београду.</s><s>1998 — У Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор Аугусто Пиноче.</s><s>Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом.</s><s>Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним.</s><s>Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.</s> <s>Рођења 1577 — Дмитриј Пожарски, руски кнез. (прем.</s><s>1642) 1725 — Џон Вилкс, енглески новинар и политичар. (прем.</s><s>1797) 1760 — Сен Симон, француски политичар и теоретичар економије. (прем.</s><s>1825) 1813 — Георг Бихнер, немачки књижевник. (прем.</s><s>1837) 1842 — Чедомиљ Мијатовић, српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата, један од најзначајнијих либерала. (прем.</s><s>1932) 1853 — Марија Александровна, руска кнегиња. (прем.</s><s>1920) 1886 — Спринг Бајингтон, америчка глумица. (прем.</s><s>1971) 1897 — Цата Дујшин-Рибар, хрватска сликарка, рестауратор слика и песникиња. (прем.</s><s>1994) 1900 — Џин Артур, америчка глумица. (прем.</s><s>1991) 1912 — Папа Јован Павле I. (прем.</s><s>1978) 1915 — Артур Милер, амерички драмски писац. (прем.</s><s>2005) 1917 — Марша Хант, америчка глумица. (прем.</s><s>2022) 1917 — Мак Диздар, босанскохерцеговачки и југословенски песник, књижевник и новинар.(прем.</s><s>1971) 1918 — Рита Хејворт, америчка глумица. (прем.</s><s>1987) 1920 — Монтгомери Клифт, амерички глумац. (прем.</s><s>1966) 1922 — Борислав Михајловић Михиз, српски писац (прем.</s><s>1997) 1933 — Вилијам Андерс, амерички пилот, електро и нуклеарни инжењер и астронаут.</s><s>1948 — Марго Кидер, канадско-америчка глумица, редитељка и активисткиња. (прем.</s><s>2018) 1948 — Роберт Џордан, амерички писац. (прем.</s><s>2007) 1949 — Овен Артур, барбадоски политичар. (прем.</s><s>2020) 1956 — Меј Џемисон, амерички физичар и астронаут.</s><s>1960 — Младен Војичић Тифа, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као певач групе Бијело дугме.</s><s>1967 — Натали Тозија, француска тенисерка.</s><s>1972 — Еминем, амерички хип-хоп музичар, музички продуцент и глумац.</s><s>1972 — Таркан, турски музичар.</s><s>1977 — Андре Вилас-Боас, португалски фудбалски тренер.</s><s>1977 — Биљана Топић, српска атлетичарка (троскок).</s><s>1979 — Кими Рејкенен, фински аутомобилиста, возач Формуле 1. 1979 — Костас Царцарис, грчки кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1980 — Јекатерина Гамова, руска одбојкашица.</s><s>1981 — Иван Ивановић Ђус, српски хип хоп музичар.</s><s>1983 — Данијел Кајмакоски, црногорски музичар.</s><s>1983 — Фелисити Џоунс, британска глумица.</s><s>1984 — Рандал Манро, амерички цртач веб стрипова, писац и програмер.</s><s>1987 — Хидето Такахаши, јапански фудбалер.</s><s>1988 — Сергеј Гладир, украјински кошаркаш.</s><s>1989 — Милош Димић, српски кошаркаш.</s><s>1995 — Алексеј Миранчук, руски фудбалер.</s><s>1995 — Антон Миранчук, руски фудбалер.</s> <s>Смрти 33 — Агрипина Старија, римска племкиња. (рођ.</s><s>14. п. н. е.) 532 — Папа Бонифације II. 1757 — Рене Антоан Фершо де Реомир, француски научник. (рођ.</s><s>1683) 1781 — Едвард Хок, британски адмирал. (рођ.</s><s>1705) 1806 — Жан-Жак Десалин, хаићански револуционар. (рођ.</s><s>1758) 1837 — Јохан Непомук Хумел, аустријски композитор и пијаниста. (рођ.</s><s>1778) 1849 — Фредерик Шопен, пољски композитор и пијаниста. (рођ.</s><s>1810) 1887 — Густаф Кирхоф, немачки физичар. (рођ.</s><s>1824) 1889 — Николај Чернишевски, руски писац, публициста, филозоф, револуционар, научник, књижевни критичар и социјалиста. (рођ.</s><s>1828) 1893 — Патрис Мак Маон, француски политичар, генерал и маршал. (рођ.</s><s>1808) 1907 — Ђорђе Крстић, српски сликар. (рођ.</s><s>1851) 1920 — Џон Рид, амерички новинар. (рођ.</s><s>1887) 1962 — Наталија Гончарова, руски сликар, костимограф, илустратор, писац и сценски дизајнер. (рођ.</s><s>1881) 1963 — Жак Адамар, француски математичар. (рођ.</s><s>1865) 1966 — Сидни Хеч, амерички атлетичар. (рођ.</s><s>1883) 1967 — Пу Ји, последњи кинески цар. (рођ.</s><s>1906) 1972 — Ђорђе П.</s><s>Карађорђевић, принц Југославије. (рођ.</s><s>1887) 1975 — Милан Будимир, српски филолог. (рођ.</s><s>1891) 1983 — Ремон Арон, француски филозоф, социолог, новинар и политички научник. (рођ.</s><s>1905) 2001 — Рехавам Зеви израелски историчар, генерал и политичар. (рођ.</s><s>1926)</s> <s>Празници и дани сећања Уједињене нације данас обележавају Светски дан за превазилажење екстремног сиромаштва.</s><s>Српска православна црква данас прославља Свети Стефан и преподобна Јелена-Јелисавета (Штиљановић)</s>

1410

https://sr.wikipedia.org/wiki/18.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

18. октобар

<s>18. октобар (18.10) је 291. дан у години по грегоријанском календару (292. у преступној години).</s><s>До краја године има још 74 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>31 — У Риму ухапшен и погубљен преторијански префект Сејан под оптужбом за велеиздају.</s><s>Сејан је у периоду од 27. до 31. био de facto владар Римског царства у име цара Тиберија који се повукао на острво Капри.</s><s>1016 — Данска војска предвођена Кнутом Великим је поразила Едмунда Гвозденог у бици код Асандуна, чиме је стекла контролу над већином Енглеске.</s><s>1081 — Роберт Гвискар је повео инвазију на Византију освојивши град Драч.</s><s>1469 — Краљица Изабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фердинанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.</s><s>1685 — Француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV.</s><s>Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.</s><s>1692 — Постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала најјача карика у ланцу Хабзбуршка монархија утврђења према Османском царству.</s><s>1860 — Британске трупе су, током Другог опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.</s><s>1867 — САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су купиле од Русије за 7,2 милиона долара.</s><s>1922 — Основана је Британска радио компанија (BBC).</s><s>1955 — Почела производња Заставе 750 - једног од симбола СФРЈ.</s><s>1963 — Француска ракета Вероника (Véronique) лансирана из Алжира понела је у свемир прву мачку (Félicette) и вратила је сигурно на Земљу.</s><s>Лет је трајао 13 минута а ракета је достигла висину од 153km.</s><s>1967 — Совјетски васионски брод Венера ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу.</s><s>Контакт је изгубљен када је брод био на 27 km изнад површине Венере.</s><s>1977 — У акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Палестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза.</s><s>Ослобођено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.</s><s>1989 — Под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.</s><s>1991 — На другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате.</s><s>Председник Србије је касније одбио све остале верзије „Споразума за опште решење кризе“ у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.</s><s>Телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.</s><s>1998 — Тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.</s><s>Најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.</s><s>2000 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници.</s><s>Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.</s><s>2001 — Четворица следбеника Осаме бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.</s><s>2007 — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.</s> <s>Рођења 1130 — Си Џу, кинески филозоф. (прем.</s><s>1200) 1405 — Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458. (прем.</s><s>1464) 1523 — Ана Јагелонска, пољска краљица. (прем.</s><s>1596) 1663 — Еуген Савојски, један он највећих војсковођа свог времена.</s><s>Прославио се у Великом бечком рату (1683—1699), Рату за шпанско наслеђе (1701-1714) и Аустријско - турском рату (1716—1718) у којем је поразио османску војску код Петроварадина 1716. и Београда 1717. (прем.</s><s>1736) 1697 — Каналето, италијански сликар. (прем.</s><s>1768) 1741 — Шодерло де Лакло, француски писац и генерал. (прем.</s><s>1803) 1777 — Хајнрих фон Клајст, немачки драматург, песник и публициста. (прем.</s><s>1811) 1831 — Фридрих III од Немачке, цар Немачке и краљ Пруске. (прем.</s><s>1888) 1842 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста и историчар. (прем.</s><s>1932) 1847 — Александар Николајевич Лодигин, совјетски проналазач. (прем.</s><s>1923) 1859 — Анри Бергсон, француски филозоф. (прем.</s><s>1941) 1870 — Д. Т.</s><s>Сузуки, јапански аутор. (прем.</s><s>1966) 1882 — Лисјен Пети Бретон, француски бициклиста. (прем.</s><s>1917) 1902 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. (прем.</s><s>1972) 1905 — Феликс Уфуе-Боањи, први председник Обале Слоноваче. (прем.</s><s>1993) 1918 — Константин Мицотакис, грчки политичар. (прем.</s><s>2017) 1919 — Пјер Трудо, канадски политичар. (прем.</s><s>2000) 1920 — Мелина Меркури, грчка глумица. (прем.</s><s>1994) 1925 — Рамиз Алија, албански политичар. (прем.</s><s>2011) 1926 — Чак Бери, амерички музичар, зачетник рокенрола. (прем.</s><s>2017) 1926 — Клаус Кински, немачки глумац. (прем.</s><s>1991) 1927 — Џорџ Си Скот, амерички глумац. (прем.</s><s>1999) 1927 — Јан Кмећ, први академик из редова војвођанских Словака, филолог, књижевни критичар, историчар културе и редактор. (прем.</s><s>2003) 1929 — Виолета Чаморо, никарагванска политичарка.</s><s>1931 — Светозар Стојановић, српски филозоф. (прем.</s><s>2010) 1939 — Ли Харви Освалд, амерички маринац, убица Џона Кенедија. (прем.</s><s>1963) 1944 — Слободан Шкрбић, српски фудбалер. (прем.</s><s>2022) 1947 — Лора Ниро, америчка музичарка и пијанисткиња. (прем.</s><s>1997) 1952 — Чак Лори, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.</s><s>1956 — Мартина Навратилова, чехословачко-америчка тенисерка.</s><s>1957 — Михаило Петровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1959 — Маурисио Фунес, салвадорски политичар.</s><s>1959 — Милчо Манчевски, македонски режисер, сценариста, писац и фотограф.</s><s>1960 — Жан Клод ван Дам, белгијски глумац.</s><s>1961 — Винтон Марсалис, амерички џез музичар и композитор.</s><s>1968 — Михаел Штих, немачки тенисер.</s><s>1973 — Михалис Капсис, грчки фудбалер.</s><s>1973 — Џејмс Фоли, амерички фоторепортер, прва америчка жртва ИСИС-а. (прем.</s><s>2014) 1976 — Кјел Карлстрем, фински бициклиста.</s><s>1977 — Терел Макинтајер, амерички кошаркаш.</s><s>1978 — Мајк Тиндал, енглески рагбиста.</s><s>1979 — Ne-Yo, амерички музичар, музички продуцент, глумац и плесач.</s><s>1983 — Божо Врећо, босанскохерцеговачки музичар.</s><s>1983 — Данте, бразилски фудбалер.</s><s>1984 — Линдси Вон, америчка алпска скијашица.</s><s>1984 — Мајло Јанопулос, енглески новинар и писац.</s><s>1984 — Фрида Пинто, индијска глумица и модел.</s><s>1984 — Есперанза Сполдинг, америчка музичарка.</s><s>1984 — Роберт Хартинг, немачки бацач диска.</s><s>1985 — Драган Станковић, српски одбојкаш.</s><s>1987 — Зек Ефрон, амерички глумац и певач.</s><s>1990 — Бритни Грајнер, америчка кошаркашица.</s><s>1995 — Тамаш Фаркаш, српски пливач.</s> <s>Смрти 31 — Луције Елије Сејан, префект преторијанске гарде у старом Риму. (рођ.</s><s>20. п. н. е.) 707 — Папа Јован VII. (рођ.</s><s>650) 1035 — Санчо III од Наваре, краљ Памплоне. (рођ.</s><s>985) 1101 — Иго од Вермандоа, гроф Вермандоа и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата. (рођ.</s><s>1057) 1417 — Папа Гргур XII. (рођ.</s><s>1326) 1503 — Папа Пије III. (рођ.</s><s>1439) 1541 — Маргарита Тјудор, краљица Шкотске. (рођ.</s><s>1489) 1558 — Марија од Угарске, гувернер Низоземске. (рођ.</s><s>1505) 1641 — Јакоб Јорданс, фламански сликар. (рођ.</s><s>1593) 1865 — Хенри Џон Темпл, енглески државник. (рођ.</s><s>1784) 1869 — Симон Јенко, словеначки песник, текстописац и писац. (рођ.</s><s>1835) 1871 — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства. (рођ.</s><s>1791) 1893 — Шарл Гуно, француски композитор. (рођ.</s><s>1818) 1911 — Алфред Бине, француски психолог. (рођ.</s><s>1857) 1921 — Лудвиг III Леополд, баварски краљ. (рођ.</s><s>1845) 1931 — Томас Алва Едисон, амерички проналазач. (рођ.</s><s>1847) 1934 — Сантијаго Рамон и Кахал, шпански патолог, хистолог, неуролог и добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ.</s><s>1852) 1948 — Валтер фон Браухич, немачки фелдмаршал. (рођ.</s><s>1881) 1962 — Светислав Иван Петровић, српски глумац, који се први прославио на филмском екрану у Европи, између два светска рата . (рођ.</s><s>1894) 1978 — Рамон Меркадер, шпански комуниста, убица Лава Троцког. (рођ.</s><s>1913) 1982 — Бес Труман, супруга Харија Трумана. (рођ.</s><s>1885) 2006 — Звонко Марић, српски академик, физичар. (рођ.</s><s>1931) 2007 — Никола Решић, српско-босански певач. (рођ.</s><s>1964) 2012 — Силвија Кристел, холандска глумица и манекенка. (рођ.</s><s>1952) 2016 — Сузана Шуваковић Савић, српска оперска певачица (сопран). (рођ.</s><s>1969) 2017 — Исам Захредин, сиријски генерал-мајор, борац против тероризма, јунак одбране Деир ез Зора и симбол националног отпора. (рођ.</s><s>1961)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Света мученица Харитина Свештеномученик Дионисије Александријски</s> <s>Литература http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=18&mm=10&yyyy=2003</s>

1411

https://sr.wikipedia.org/wiki/19.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

19. октобар

<s>19. октобар (19.10.) је 292. дан у години по грегоријанском календару (293. у преступној години).</s><s>До краја године има још 73 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>202. п. н. е. — Ханибал је изгубио у бици код Заме.</s><s>То је завршна битка Другог пунског рата.</s><s>439 — Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, су освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.</s><s>1781 — Код Јорктауна у Вирџинији, представници британског команданта лорда Корнволиса су предали Корнволисов мач и званично се предали Џорџу Вашингтону и грофу де Рошамбу.</s><s>1812 — Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.</s><s>1813 — Окончана је Битка народа код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.</s><s>1872 — У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је „Холтерманов грумен“, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.</s><s>1915 — Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.</s><s>1918 — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.</s><s>1932 — У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката.</s><s>1935 — Друштво народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.</s><s>1944 — Почела је Гватемалска револуција када је група официра предвођена Франциском Хавијером Араном и Хакобом Арбензом покренула пуч против диктатора Хорхеа Убика.</s><s>1954 — Закључен је Англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.</s><s>1964 — У удесу совјетског авиона Иљушин Ил-18, који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу.</s><s>1987 — Као одмазда за иранске нападе на бродове у Персијском заливу, Ратна морнарица Сједињених Америчких Држава је онеспособила три иранске нафтне платформе. (Црни понедељак) Дау Џонс индустријски индекс је пао 22% или 508 бодова.</s><s>Ово се сматра крах берзе.</s><s>1994 — У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.</s><s>2000 — Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Руанде Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.</s><s>2001 — Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.</s><s>2005 — У Багдаду је почело суђење бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину.</s> <s>Рођења 1862 — Огист Лимијер, француски хемичар и индустријалац. (прем.</s><s>1954) 1895 — Луис Мамфорд, амерички историчар, филозоф, социолог и књижевни критичар. (прем.</s><s>1990) 1895 — Данило Дајковић, митрополит црногорско-приморски од 1961. до 1990, последњи ветеран Првог светског рата из Црне Горе (прем.</s><s>1993) 1899 — Мигел Анхел Астуријас, гватемалски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1967). (прем.</s><s>1974) 1910 — Субраманијан Чандрасекар, индијско-амерички астрофизичар, добитник Нобелове награде за физику (1983). (прем.</s><s>1995) 1916 — Емил Гиљелс, совјетски пијаниста. (прем.</s><s>1985) 1927 — Пјер Алешински, белгијски сликар, цртач и графичар.</s><s>1935 — Агне Симонсон, шведски фудбалер. (прем.</s><s>2020) 1940 — Мајкл Гамбон, ирски глумац. (прем.</s><s>2023) 1944 — Питер Тош, јамајкански реге музичар. (прем.</s><s>1987) 1945 — Дивајн, амерички глумац, певач и дрег краљица. (прем.</s><s>1988) 1945 — Џон Литгоу, амерички глумац, музичар, песник и писац.</s><s>1946 — Филип Пулман, енглески писац.</s><s>1952 — Вероника Кастро, мексичка глумица, певачица, продуценткиња и ТВ водитељка.</s><s>1954 — Сем Алардајс, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1954 — Кен Стот, шкотски глумац.</s><s>1960 — Џенифер Холидеј, америчка музичарка и глумица.</s><s>1962 — Евандер Холифилд, амерички боксер.</s><s>1962 — Трејси Шевалије, америчко-британска списатељица.</s><s>1966 — Дејвид Камерон, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства (2010—2016).</s><s>1966 — Татјана Пујин, српска глумица.</s><s>1966 — Горчин Стојановић, српски редитељ.</s><s>1966 — Џон Фавро, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1969 — Треј Паркер, амерички глумац, аниматор, сценариста, продуцент, редитељ и музичар.</s><s>1977 — Џејсон Рајтман, америчко-канадски редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1979 — Бранимир Бајић, босанскохерцеговачки фудбалер.</s><s>1981 — Хејки Ковалајнен, фински аутомобилиста, возач Формуле 1. 1983 — Ребека Фергусон, шведска глумица.</s><s>1987 — Самјуел Грот, аустралијски тенисер.</s><s>1988 — Саша Старовић, српски одбојкаш.</s><s>1989 — Николија Јовановић, српска певачица.</s><s>1989 — Миндаугас Кузминскас, литвански кошаркаш.</s><s>1990 — Душан Јованчић, српски фудбалер.</s><s>1992 — Коко де Мал, српска порнографска глумица.</s><s>1992 — Немања Николић, српски фудбалер.</s><s>1994 — Матеј Мохорич, словеначки бициклиста.</s> <s>Смрти 993 — Конрад I од Бургундије, краљ Бургундије. (рођ.</s><s>925) 1216 — Јован без Земље, енглески краљ. (рођ.</s><s>1167) 1587 — Франческо I Медичи, војвода Тоскане. (рођ.</s><s>1541) 1745 — Џонатан Свифт, енглески писац ирског порекла. (рођ.</s><s>1667) 1813 — Јозеф Поњатовски, пољски генерал и француски фелдмаршал. (рођ.</s><s>1763) 1851 — Марија-Тереза-Шарлота од Француске. (рођ.</s><s>1778) 1875 — Чарлс Витстон, енглески физичар. (рођ.</s><s>1802) 1889 — Луис I од Португалије, краљ Португалије. (рођ.</s><s>1838) 1893 — Луси Стоун, америчка говорница. (рођ.</s><s>1818) 1905 — Вирџил Ерп, амерички маршал. (рођ.</s><s>1843) 1916 — Јоанис Франгудис, грчки стрелац. (рођ.</s><s>1863) 1936 — Лу Сјуен, кинески писац. (рођ.</s><s>1881) 1937 — Ернест Радерфорд, новозеландски физичар енглеског порекла. (рођ.</s><s>1871) 1938 — Ђорђе Генчић, индустријалац, власник рудника, министар унутрашњих послова у време краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша. (рођ.</s><s>1861) 1938. — Арсен Карађорђевић, син кнеза Александра Карађорђевића. (рођ.</s><s>1859) 1943 — Светозар Косорић, народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1913) 1943 — Камиј Клодел, француска вајарка и сликарка. (рођ.</s><s>1864) 1945 — Плутарко Елијас Каљес, мексички генерал и политичар. (рођ.</s><s>1877) 1952 — Ернст Штерувиц, аустријски политичар. (рођ.</s><s>1874) 1964 — Сергеј Бирјузов, совјетски маршал и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1904) 1969 — Лејси Херн, амерички атлетичар. (рођ.</s><s>1881) 1970 — Лазаро Карденас, мексички политичар. (рођ.</s><s>1895) 1978 — Гиг Јанг, амерички глумац. (рођ.</s><s>1913) 1983 — Морис Бишоп, гренадски политичар и револуционар. (рођ.</s><s>1944) 1984 — Јежи Попјелушка, пољски свештеник. (рођ.</s><s>1947) 1986 — Карло Булић, хрватски и српски глумац. (рођ.</s><s>1910) 1986. — Самора Машел, председник Мозамбика. (рођ.</s><s>1933) 1987 — Џеклин ду Пре, енглеска виолончелисткиња. (рођ.</s><s>1945) 1997 — Душан Костић, српски књижевник (рођ.</s><s>1917) 1999 — Натали Сарот, француска књижевница. (рођ.</s><s>1900) 2003 — Алија Изетбеговић, босански политичар (рођ.</s><s>1925) 2016 — Милка Цанић, српски лектор (рођ.</s><s>1944)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Тома</s>

1412

https://sr.wikipedia.org/wiki/20.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

20. октобар

<s>20. октобар (20.10.) је 293. дан у години по грегоријанском календару (294. у преступној години).</s><s>До краја године има још 72 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II. 1572 — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској.</s><s>1728 — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града.</s><s>1803 — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане.</s><s>1818 — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера.</s><s>1827 — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту.</s><s>1935 — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара.</s><s>1935 — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.</s><s>1936 — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике.</s><s>1944 — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције.</s><s>1949 — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.</s><s>1961 — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13.</s><s>1964 — Основан ВИС Силуете 1971 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир.</s><s>1973 — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу.</s><s>1984 — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник 1991 — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа.</s><s>1992 — Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН.</s><s>Код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба.</s><s>1998 — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића.</s><s>1999 — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије.</s><s>2000 — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа.</s><s>2001 — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске.</s><s>2011 — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.</s> <s>Рођења 1554 — Балинт Балаши, мађарски песник. (прем.</s><s>1594) 1620 — Алберт Кујп, холандски сликар. (прем.</s><s>1691) 1632 — Кристофер Рен, енглески научник и архитекта. (прем.</s><s>1723) 1677 — Станислав Лешћински, пољски племић. (прем.</s><s>1766) 1781 — Јован Дошеновић, српски филозоф, песник и преводилац. (прем.</s><s>1813) 1843 — Коста Трифковић, српски комедиограф. (прем.</s><s>1875) 1847 — Фредерик Таулов, норвешки сликар. (прем.</s><s>1906) 1854 — Артур Рембо, француски песник. (прем.</s><s>1891) 1859 — Џон Дјуи, амерички филозоф. (прем.</s><s>1952) 1864 — Бранислав Нушић, српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. (прем.</s><s>1938) 1882 — Бела Лугоси, мађарско-амерички глумац. (прем.</s><s>1956) 1890 — Џели Рол Мортон, амерички пијаниста и композитор. (прем.</s><s>1941) 1891 — Џејмс Чедвик, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1935). (прем.</s><s>1974) 1913 — Ђурђа Стојковић, најстарија жива особа у Србији.</s><s>1919 — Ксенте Богоев, економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. (прем.</s><s>2008) 1936 — Сафет Исовић, босанскохерцеговачки певач, један од најпознатијих извођача севдалинки. (прем.</s><s>2007) 1945 — Зоран Антонијевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем.</s><s>2008) 1946 — Елфриде Јелинек, аустријска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2004).</s><s>1946 — Лусин ван Импе, белгијски бициклиста.</s><s>1946 — Марко Николић, српски глумац. (прем.</s><s>2019) 1949 — Валериј Борзов, совјетски атлетичар украјинског порекла.</s><s>1949 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије. (прем.</s><s>2019) 1950 — Том Пети, амерички музичар, музички продуцент и глумац. (прем.</s><s>2017) 1951 — Клаудио Ранијери, италијански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1956 — Дени Бојл, енглески редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1958 — Иво Погорелић, хрватски пијаниста.</s><s>1958 — Виго Мортенсен, амерички глумац.</s><s>1960 — Лепа Брена, српска певачица и естрадна менаџерка.</s><s>1961 — Драгиша Бинић, српски фудбалер.</s><s>1961 — Ијан Раш, велшки фудбалер.</s><s>1963 — Синиша Гогић, српско-грчки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1964 — Ненад Ненадовић, српски глумац и ТВ водитељ. (прем.</s><s>2021) 1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански терориста. (прем.</s><s>2006) 1970 — Сандер Боскер, холандски фудбалски голман.</s><s>1971 — Дени Миног, аустралијска музичарка, плесачица, глумица, модна дизајнерка и ТВ водитељка.</s><s>1971 — Снуп Дог, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац.</s><s>1971 — Еди Џоунс, амерички кошаркаш.</s><s>1976 — Видак Братић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1979 — Џон Красински, амерички глумац, продуцент, сценариста и редитељ.</s><s>1979 — Пол О'конел, ирски рагбиста.</s><s>1980 — Дарко Малетић, босански фудбалер.</s><s>1981 — Димитриос Пападопулос, грчки фудбалер.</s><s>1982 — Хосе Акасусо, аргентински тенисер.</s><s>1982 — Ана Михајловски, српска ТВ водитељка.</s><s>1982 — Лоренс Робертс, амерички кошаркаш.</s><s>1983 — Мишел Ворм, холандски фудбалски голман.</s><s>1983 — Ник Кејнер-Медли, америчко-азербејџански кошаркаш.</s><s>1988 — Кендис Свонепул, јужноафрички модел.</s><s>1989 — Јанина Викмајер, белгијска тенисерка.</s><s>1989 — Џес Глин, енглеска музичарка.</s><s>1990 — Дерек Нидам, америчко-црногорски кошаркаш.</s><s>1992 — Матија де Шиљо, италијански фудбалер.</s><s>1997 — Андреј Рубљов, руски тенисер.</s> <s>Смрти 460 — Атенаида-Евдокија, византијска царица. (рођ.</s><s>401) 1139 — Хајнрих X, војвода Баварске. (рођ.</s><s>1108) 1187 — Папа Урбан III. 1438 — Јакопо дела Кверча, италијански вајар. (рођ.</s><s>1374) 1740 — Карло VI, цар Светог римског царства. (рођ.</s><s>1685) 1890 — Ричард Френсис Бартон, енглески истраживач и путописац. (рођ.</s><s>1821) 1900 — Наим Фрашери, албански песник. (рођ.</s><s>1846) 1941 — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. (рођ.</s><s>1895) 1946 — Кристо Доминковић, српски публициста, новинар, писац. (рођ.</s><s>1877) 1956 — Лоренс Дејл Бел, амерички авијатичар и индустријалац. (рођ.</s><s>1894) 1964 — Херберт Хувер, амерички политичар. (рођ.</s><s>1874) 1976 — Славко Воркапић, српско-амерички режисер. (рођ.</s><s>1894).</s><s>1978 — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (рођ.</s><s>1909).</s><s>1984 — Пол Дирак, физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1902) 1984. — Карл Фердинанд Кори, чешки биохемичар и фармаколог. (рођ.</s><s>1896) 1987 — Андреј Колмогоров, руски математичар. (рођ.</s><s>1903) 1992 — Коча Поповић, српски политичар и публициста. (рођ.</s><s>1908) 1993 — Милан Коњовић, српски сликар. (рођ.</s><s>1898) 1994 — Берт Ланкастер, амерички глумац. (рођ.</s><s>1913) 2001 — Небојша Поповић, српски кошаркаш и тренер (рођ.</s><s>1923) 2003 — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. (рођ.</s><s>1924) 2006 — Џејн Вајат, америчка глумица. (рођ.</s><s>1910) 2011 — Моамер ел Гадафи, либијски официр и вођа. (рођ.</s><s>1942).</s><s>2011. — Мутасим Гадафи, либијски официр, син Муамера ел Гадафија. (рођ.</s><s>1974) 2011. — Абу Бакр Јунис Џабер, либијски генерал-мајор. (рођ.</s><s>1952) 2013 — Јованка Броз, жена председника Југославије Јосипа Броза Тита. (рођ.</s><s>1924) 2013. — Лоренс Клајн, амерички економиста. (рођ.</s><s>1920) 2016 — Џунко Табеј, јапанска планинарка. (рођ.</s><s>1939)</s> <s>Празници и дани сећања 1944 — Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд.</s>

1413

https://sr.wikipedia.org/wiki/21.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

21. октобар

<s>21. октобар (21.10.) је 294. дан у години по грегоријанском календару (295. у преступној години).</s><s>До краја године има још 71 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.</s><s>1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије.</s><s>1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз.</s><s>1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.</s><s>1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.</s><s>1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.</s><s>1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.</s><s>1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година.</s><s>Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила.</s><s>Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.</s><s>1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску 1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.</s><s>1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене.</s><s>1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.</s><s>1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке.</s><s>1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.</s><s>1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.</s><s>1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.</s><s>1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића.</s><s>Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.</s><s>2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991.</s><s>Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.</s><s>2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.</s> <s>Рођења 1328 — Цар Хунг-ву из династије Минг, кинески цар. (прем.</s><s>1398) 1449 — Џорџ Плантагенет, војвода од Кларенса. (прем.</s><s>1478) 1650 — Жан Бар, француски адмирал. (прем.</s><s>1702) 1725 — Франц Ласи, аустријски фелдмаршал. (прем.</s><s>1801) 1757 — Пјер Ожеро, француски војсковођа и маршал. (прем.</s><s>1816) 1772 — Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац. (прем.</s><s>1834) 1790 — Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. (прем.</s><s>1869) 1833 — Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач. (прем.</s><s>1896) 1877 — Освалд Ејвери, амерички лекар и медицински истраживач. (прем.</s><s>1955) 1917 — Дизи Гилеспи, амерички џез музичар (трубач, певач, композитор). (прем.</s><s>1993) 1929 — Урсула Ле Гвин, америчка списатељица. (прем.</s><s>2018) 1942 — Џуди Шајндлин, амерички адвокат, ТВ личност и списатељица.</s><s>1943 — Тарик Али, британски историчар, романописац, режисер, политички активиста и коментатор.</s><s>1945 — Никита Михалков, руски режисер и глумац.</s><s>1947 — Даринка Јеврић, српска песникиња и новинар. (прем.</s><s>2007) 1949 — Мишел Бријер, канадски хокејаш. (прем.</s><s>1971) 1949 — Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар.</s><s>1955 — Милош Радовић, српски сценариста и редитељ, творац Отворених врата 1956 — Кери Фишер, америчка глумица. (прем.</s><s>2016) 1956 — Андро Кнего, хрватски кошаркаш.</s><s>1957 — Волфганг Кетерле, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001).</s><s>1958 — Андреј Гејм, холандско-британски физичар руског порекла, добитник Нобелове награде за физику (2010).</s><s>1959 — Кен Ватанабе, јапански глумац.</s><s>1965: Јон Андони Гоикоечеа, шпански фудбалер.</s><s>Јожек Хорват Муц, словеначки и ромски књижевник и ромолог 1971 — Никола Дамјанац, српски фудбалски голман.</s><s>1972 — Александар Стојковић, српско-босанскохерцеговачки глумац.</s><s>1980 — Ким Кардашијан, америчка јавна личност, модел и глумица.</s><s>1981 — Немања Видић, српски фудбалер.</s><s>1981 — Мартин Кастрођовани, италијански рагбиста.</s><s>1982 — Џејмс Вајт, амерички кошаркаш.</s><s>1984 — Ана Богданова, руска атлетичарка.</s><s>1986 — Милан Вилотић, српски фудбалер.</s><s>1987 — Андреј Гречин, руски пливач.</s><s>1990 — Рики Рубио, шпански кошаркаш.</s><s>1992 — Бернард Томић, аустралијски тенисер.</s><s>1997 — Никола Танасковић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1096 — Валтер без Земље, вођа сељачког крсташког рата.</s><s>1125 — Козма Прашки, чешки свештеник, писац и историчар. (рођ.</s><s>1045) 1266 — Биргер Јарл, краљ Шведске. (рођ.</s><s>1210) 1422 — Карло VI Луди, француски краљ. (рођ.</s><s>1368) 1765 — Ђовани Паоло Панини, италијански сликар и архитекта. (рођ.</s><s>1691) 1805 — Хорејшио Нелсон, британски поморац и адмирал. (рођ.</s><s>1758) 1931 — Артур Шницлер, аустријски приповедач и драматург. (рођ.</s><s>1862) 1969 — Џек Керуак, амерички писац и један од оснивача битничког покрета. (рођ.</s><s>1922) 1969 — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар. (рођ.</s><s>1882) 1978 — Анастас Микојан, совјетски политичар, револуционар и дипломата. (рођ.</s><s>1895) 1980 — Ханс Аспергер, аусријски лекар. (рођ.</s><s>1906) 1984 — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. (рођ.</s><s>1932) 1990 — Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије. (рођ.</s><s>1934) 2014 — Марија Црнобори, југословенска глумица. (рођ.</s><s>1918)</s> <s>Празници и дани сећања Србија: Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату Српска православна црква слави: Преподобни Иларион Велики</s> <s>Референце</s> <s>Литература http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=21&mm=10&yyyy=2003</s>

1414

https://sr.wikipedia.org/wiki/22.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

22. октобар

<s>22. октобар (22.10.) је 295. дан у години по грегоријанском календару (296. у преступној години).</s><s>До краја године има још 70 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије.</s><s>1773 — Краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966. 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.</s><s>1844 — Велико разочарање у САД, где је више хиљада верника очекивало други долазак Исуса Христа.</s><s>1873 — Да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустроугарске.</s><s>1894 — Михаило Петровић Алас, постао професор математике на Великој школи.</s><s>1895 — Воз је искочио из шина на железничкој станици Монпарнас у Паризу.</s><s>1944 — Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије у Другом светском рату ослободиле Оџаке.</s><s>Дан ослобођења Земуна у Другом светском рату.</s><s>1947 — Почео је рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент.</s><s>Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињених нација, а Кашмир остао подељен.</s><s>1964 — Француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.</s><s>1987 — Примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући „Кристи“ у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара.</s><s>1991 — Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.</s><s>Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.</s><s>1992 — На путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду.</s><s>Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора.</s><s>2000 — Посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертивил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској.</s><s>Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република.</s><s>2009 — Мајкрософт званично пустио у продају оперативни систем Windows 7. 2021 — Најмање 16 људи је погинуло, а 9 се води као нестало у пожару који је избио у фабрици за производњу барута у руском региону Рјазањ.</s><s>2022 — Лидер странке Браћа Италије Ђорђа Мелони положила је заклетву као нова премијерка Италије.</s><s>Ђорђа Мелони је постала уједно и прва жена која је постала премијер Италије.</s> <s>Рођења 1071 — Вилијам IX од Аквитаније, један од вођа Крсташког рата 1101. године. (прем.</s><s>1126) 1592 — Густав Хорн, шведски војсковођа. (прем.</s><s>1657) 1689 — Жоао V Португалски, краљ Португалије. (прем.</s><s>1750) 1811 — Франц Лист, мађарски композитор. (прем.</s><s>1886) 1844 — Сара Бернар, француска глумица. (прем.</s><s>1923) 1847 — Јакоб де ла Рај, бурски генерал. (прем.</s><s>1914) 1870 — Иван Алексејевич Буњин, руски писац и аутор, добитник Нобелове награде за књижевност. (прем.</s><s>1953) 1881 — Клинтон Дејвисон, амерички физичар. (прем.</s><s>1958) 1887 — Џон Рид, амерички новинар, песник и социјалистички активиста. (прем.</s><s>1920) 1893 — Ернст Епик, естонски астроном и астрофизичар. (прем.</s><s>1985) 1896 — Чарлс Глен Кинг, амерички биохемичар. (прем.</s><s>1988) 1913 — Бао Дај, вијетнамски цар. (прем.</s><s>1997) 1915 — Јицак Шамир, израелски политичар. (прем.</s><s>2012) 1917 — Џоун Фонтејн, британско-америчка глумица. (прем.</s><s>2013) 1919 — Дорис Лесинг, британска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност. (прем.</s><s>2013) 1920 — Тимоти Лири, амерички писац и дизајнер софтвера. (прем.</s><s>1996) 1922 — Радован Самарџић, српски историчар. (прем.</s><s>1994) 1925 — Роберт Раушенберг, амерички уметник. (прем.</s><s>2008) 1927 — Љубомир Радичевић, српски редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2020) 1929 — Лав Јашин, совјетски фудбалски голман. (прем.</s><s>1990) 1936 — Јован Павловић, митрополит загребачко-љубљански. (прем.</s><s>2014) 1937 — Манос Лоизос, грчки композитор. (прем.</s><s>1982) 1938 — Кристофер Лојд, амерички глумац.</s><s>1938 — Дерек Џејкоби, енглески глумац и редитељ.</s><s>1939 — Жоаким Чисано, мозамбички политичар.</s><s>1943 — Катрин Денев, француска глумица, певачица, модел и продуценткиња.</s><s>1949 — Арсен Венгер, француски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1950 — Доналд Рамотар, гвајански политичар.</s><s>1952 — Џеф Голдблум, амерички глумац и музичар.</s><s>1964 — Дражен Петровић, хрватски кошаркаш. (прем.</s><s>1993) 1966 — Валерија Голино, италијанска глумица и редитељка.</s><s>1969 — Спајк Џоунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ.</s><s>1971 — Корнел Давид, мађарски кошаркаш.</s><s>1971 — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер.</s><s>1971 — Аманда Куцер, јужноафричка тенисерка.</s><s>1972 — Сафрон Бароуз, енглеско-америчка глумица и модел.</s><s>1973 — Андрес Палоп, шпански фудбалски голман и фудбалски тренер.</s><s>1975 — Иван Ивановић, српски ТВ водитељ.</s><s>1975 — Мичел Салгадо, шпански фудбалер.</s><s>1976 — Бред Стивенс, амерички кошаркашки тренер.</s><s>1979 — Ненад Стојановић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Алекс Марић, аустралијски кошаркаш српског порекла.</s><s>1987 — Микел Хансен, дански рукометаш.</s><s>1989 — Вили Ворен, амерички кошаркаш.</s><s>1990 — Тина Блејд, хрватска порнографска глумица.</s> <s>Смрти 741 — Карло Мартел, франачки владар. (рођ.</s><s>686) 1383 — Фернандо I Португалски, краљ Португалије. (рођ.</s><s>1345) 1906 — Пол Сезан, француски сликар. (рођ.</s><s>1839) 1927 — Борисав Станковић, српски писац. (рођ.</s><s>1876) 1967 — Боривоје Ж. Милојевић, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ. (рођ.</s><s>1885) 1973 — Пабло Касалс, шпански виолончелиста каталонског порекла. (рођ.</s><s>1876) 1982 — Ричард Хуго, амерички песник и књижевник. (рођ.</s><s>1923) 1986 — Алберт Сент Ђерђи, мађарски физиолог и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину. (рођ.</s><s>1893) 2002 — Ричард Хелмс, директор ЦИА и амбасадор САД у Ирану. (рођ.</s><s>1913)</s> <s>Празници и дани сећања 1883 — У Њујорку извођењем опере „Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа „Метрополитен“.</s><s>1887 — Уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју.</s><s>Изуме 1888. откупила фирма „Вестингхаус“ и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893. 1912 — Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.</s><s>Међународни дан свести о муцању Српска православна црква данас прославља Свети апостол Јаков Свети Стефан Српски (Слепи)</s>

1415

https://sr.wikipedia.org/wiki/23.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

23. октобар

<s>23. октобар (23.10.) је 296. дан у години по грегоријанском календару (297. у преступној години).</s><s>До краја године има још 69 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>42. п. н. е. — Војска Марка Антонија и Октавијана је нанела Бруту одлучујућу пораз у бици код Филипа.</s><s>425 — Валентинијан III проглашен у Риму за цара Западног римског царства са само 6 година.</s><s>1702 — Битка у заливу Виго где је англо-француска флота потукла шпанску и француску флоту и уништила шпанску Флоту Индија.</s><s>1739 — Велика Британија је објавила рат Шпанији, узевши као повод одсецање ува Роберта Џенкинса.</s><s>1862 — Државни удар у Краљевини Грчкој којим је свргнут краљ Отон I, први владар нововековне Грчке.</s><s>1912 — Почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.</s><s>1917 — Америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.</s><s>На седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка.</s><s>У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Лењин.</s><s>1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн.</s><s>1944 — Партизанске јединице из Срема и Бачке ослободиле Нови Сад у Другом светском рату.</s><s>Совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.</s><s>У филипинском заливу Лејте почела је битка у заливу Лејте.</s><s>1954 — После серије састанака у Паризу, СССР, САД, Уједињено Краљевство и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.</s><s>1956 — Уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела је Мађарска револуција 1956. 1958 — Руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман Доктор Живаго који је постао бестселер на Западу, док у СССРу тада још није био објављен.</s><s>1961 — Бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.</s><s>1973 — Северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.</s><s>1983 — У нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.</s><s>На акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска „беба из епрувете“.</s><s>1990 — Украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста.</s><s>То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.</s><s>1991 — Представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.</s><s>1994 — У експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.</s><s>1996 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Побеђује Борис Гељфанд.</s><s>1998 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>2001 — ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.</s><s>2002 — Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.</s> <s>Рођења 1705 — Максимилијан Браун, аустријски фелдмаршал. (прем.</s><s>1757) 1715 — Петар II Алексејевич, руски император. (прем.</s><s>1730) 1766 — Емануел Груши, француски маршал. (прем.</s><s>1847) 1789 — Димитрије Давидовић, српски новинар и публициста. (прем.</s><s>1838) 1801 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (прем.</s><s>1851).</s><s>1817 — Пјер Ларус, француски лексикограф и енциклопедиста. (прем.</s><s>1875) 1835 — Адлеј Ј.</s><s>Стивенсон, амерички политичар. (прем.</s><s>1914) 1875 — Гилберт Њутон Луис, амерички физикохемичар. (прем.</s><s>1946) 1905 — Феликс Блох, швајцарско-амерички физичар. (прем.</s><s>1983) 1908 — Франтишек Доуда, чехословачки атлетичар. (прем.</s><s>1990) 1908 — Иља Михајлович Франк, совјетски физичар. (прем.</s><s>1990) 1919 — Манолис Андроникос, фрчки археолог и професор. (прем.</s><s>1992) 1927 — Деже Ђармати, мађарски ватерполиста. (прем.</s><s>2013) 1927 — Лешек Колаковски, пољски филозоф и историчар. (прем.</s><s>2009) 1938 — Братислав Ђорђевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1940 — Пеле, бразилски фудбалер. (прем.</s><s>2022) 1941 — Игор Смирнов, молдавски политичар.</s><s>1942 — Мајкл Крајтон, амерички књижевник, сценариста, редитељ и продуцент. (прем.</s><s>2008) 1942 — Мирослав Павловић, српски фудбалер. (прем.</s><s>2004) 1946 — Миклош Немет, мађарски спортиста.</s><s>1947 — Казимјеж Дејна, пољски фудбалер. (прем.</s><s>1989) 1945 — Александар Мандић, редитељ и сценариста.</s><s>1951 — Фатмир Сејдију, политичар самопроглашене Републике Косово.</s><s>1954 — Анг Ли, тајвански редитељ и сценариста.</s><s>1957 — Пол Кагаме, руандански политичар.</s><s>1958 — Франк Шафер, источнонемачки атлетичар.</s><s>1959 — Гордана Бјелица, српска глумица.</s><s>1959 — „Вирд Ал” Јанковик, амерички музичар.</s><s>1959 — Сем Рејми, амерички редитељ, продуцент, сценариста и глумац.</s><s>1961 — Андони Зубизарета, шпански фудбалски голман.</s><s>1962 — Ђорђе Вукадиновић, српски филозоф, политички аналитичар, новинар и политичар.</s><s>1969 — Доли Бастер, немачка порнографска глумица, режисерка, продуценткиња, певачица и списатељица чешког порекла.</s><s>1970 — Грант Имахара, амерички електроничар и глумац.</s><s>1971 — Дејан Обрадовић, српски историчар. (прем.</s><s>2010) 1972 — Кејт дел Кастиљо, мексичка глумица.</s><s>1976 — Рајан Рејнолдс, канадско-амерички глумац, продуцент и сценариста.</s><s>1979 — Лин Грир, амерички кошаркаш.</s><s>1979 — Ален Муратовић, црногорски рукометаш.</s><s>1979 — Прабас, индијски глумац.</s><s>1982 — Александар Луковић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Изабел Гулар, бразилски модел.</s><s>1984 — Анђелка Прпић, српска глумица и ТВ водитељка.</s><s>1986 — Бријана Евиган, америчка глумица, плесачица, музичарка и кореографкиња.</s><s>1986 — Емилија Кларк, енглеска глумица.</s><s>1986 — Јованка Радичевић, црногорска рукометашица.</s><s>1987 — Милан Борјан, српско-канадски фудбалски голман.</s><s>1989 — Ајсис Тејлор, америчка порнографска глумица.</s><s>1990 — Парадис Оскар, фински музичар.</s><s>1992 — Алваро Мората, шпански фудбалер.</s><s>1992 — Томане, португалски фудбалер.</s><s>1993 — Едгар Барсенас, панамски фудбалер.</s> <s>Смрти 42. п. н. е. — Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. (рођ.</s><s>85. п. н. е.) 877 — Игњатије I Цариградски, цариградски патријарх. (рођ.</s><s>797) 1157 — Свен III Дански, дански краљ. (рођ.</s><s>1125) 1456 — Јован Капистран, фрањевачки монах, теолог, инквизитор и проповедник. (рођ.</s><s>1386) 1590 — Бернардино де Саагун, францискански фратар, шпански мисионар и етнолог. (рођ.</s><s>1499) 1872 — Теофил Готје, француски писац. (рођ.</s><s>1811) 1893 — Александар I Батенберг, бугарски кнез. (рођ.</s><s>1857) 1921 — Џон Бојд Данлоп, шкотски ветеринар и проналазач. (рођ.</s><s>1840) 1944 — Чарлс Гловер Баркла, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1877) 1944. — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар.</s><s>Члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и НКОЈ-а, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој. (рођ.</s><s>1901) 1957 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (рођ.</s><s>1905) 1984 — Оскар Вернер, аустријски глумац. (рођ.</s><s>1922) 2011 — Марко Симончели, италијански мотоциклиста. (рођ.</s><s>1987) 2016 — Пит Бернс, енглески певач, текстописац и медијска личност. (рођ.</s><s>1959)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученици Евлампије и Евлампија</s> <s>Литература http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=23&mm=10&yyyy=2003</s>

1416

https://sr.wikipedia.org/wiki/24.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

24. октобар

<s>24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години).</s><s>До краја године има још 68 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1360 — Енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата.</s><s>1648 — Минстерским миром су окончани Тридесетогодишњи рат и Холандска револуција и званично су признате Низоземска република и Швајцарска конфедерација за независне државе.</s><s>Мировним уговором потврђена су начела Аугзбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.</s><s>1789 — Почела је Брабантска револуција инвазијом Аустријске Низоземске емигрантском војском из Низоземске републике.</s><s>1795 — Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.</s><s>1882 — Немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу „Кохов бацил“.</s><s>1912 — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату.</s><s>1917 — Почела је битка код Кобарида у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство.</s><s>1922 — Ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава.</s><s>Устав је формално ступио на снагу у децембру.</s><s>1939 — Нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду.</s><s>1944 — Амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод „Мусаши“, један од највећих у свету.</s><s>1945 — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.</s><s>1960 — Прототип совјетске интерконтиненталне балистичке ракете Р-16 је експлодирао на лансирној платформи на космодрому Бајконур, усмртивши најмање 90 особа.</s><s>1964 — Британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом.</s><s>1970 — Кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа.</s><s>Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче.</s><s>1980 — Пољске власти су легализовале независни раднички синдикат „Солидарност“.</s><s>1991 — У Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник.</s><s>Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење.</s><s>2000 — Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље.</s><s>Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.</s><s>2001 — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.</s><s>2002 — У Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН.</s><s>У аферу су умешане Ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине и предузеће „Југоимпорт-СДПР“ из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен.</s><s>2003 — Конкорд (суперсонични путнички авион) је повучен из саобраћаја, а последњи лет уопште био је 26. новембра исте године.</s><s>2020 — Срушио се авион америчке морнарице у Алабами, и два пилота су погинула.</s><s>У самоубилачком бомбашком нападу на образовни центар у Кабулу, убијено је 18 особа, а 57 је рањено.</s> <s>Рођења 51 — Домицијан, римски цар. (прем.</s><s>96) 1503 — Изабела Авиз, шпанска краљица. (прем.</s><s>1539) 1632 — Антони ван Левенхук, холандски научник. (прем.</s><s>1723).</s><s>1804 — Вилхелм Едуард Вебер, немачки физичар. (прем.</s><s>1891) 1885 — Џејмс С.</s><s>Шерман, амерички политичар. (прем.</s><s>1912) 1887 — Октав Лапиз, француски бициклиста. (прем.</s><s>1917) 1889 — Мустафа Голубић, генерал НКВД-а, атентатор. (прем.</s><s>1941) 1891 — Рафаел Леонидас Трухиљо, доминикански политичар (прем.</s><s>1961) 1898 — Пенг Дехуај, кинески војни лидер и политичар. (прем.</s><s>1974) 1927 — Жилбер Беко. француски музичар и глумац. (прем.</s><s>2001) 1927 — Жан Клод Паскал, француски глумац и певач. (прем.</s><s>1992) 1930 — Јохан Галтунг, норвешки социолог и математичар.</s><s>1932 — Пјер-Жил де Жен, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1991). (прем.</s><s>2007) 1936 — Бил Вајман, енглески музичар, најпознатији као басиста групе -{The Rolling Stones}-.</s><s>1939 — Ф.</s><s>Мари Ејбрахам, амерички глумац.</s><s>1942 — Фернандо Ваљехо, колумбијски писац, филмски стваралац и сценариста.</s><s>1947 — Кевин Клајн, амерички глумац, комичар и певач.</s><s>1947 — Борислав Џаковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2019) 1953 — Бранко Милановић, српски економиста.</s><s>1954 — Малком Тернбул, аустралијски политичар.</s><s>1966 — Роман Абрамович, руски милијардер, предузетник, инвеститор и политичар.</s><s>1972 — Катарина Жутић, српска глумица.</s><s>1973 — Венсан Кандела, француски фудбалер.</s><s>1973 — Џеф Вилсон, новозеландски рагбиста.</s><s>1976 — Петар Стојчев, бугарски пливач.</s><s>1978 — Мајер Четмен, амерички кошаркаш.</s><s>1978 — Саша Шестић, аустралијски бармен и бивши рукометаш.</s><s>1980 — Моника Арнолд, америчка музичарка, глумица и предузетница.</s><s>1981 — Кристофер Букер, амерички кошаркаш.</s><s>1984 — Антон Гавел, словачко-немачки кошаркаш.</s><s>1985 — Вејн Руни, енглески фудбалер.</s><s>1985 — Александар Радојичић, српски глумац.</s><s>1986 — Дрејк, канадски музичар и глумац.</s><s>1989 — Огњен Врањеш, босанскохерцеговачки фудбалер.</s><s>1990 — Никола Вучевић, црногорски кошаркаш.</s><s>1991 — Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш.</s><s>1992 — Урош Ћосић, српски фудбалер.</s><s>1994 — Мигел Араухо, перуански фудбалер.</s><s>1994 — Андрија Луковић, српски фудбалер.</s><s>1999 — Лазар Шаренац, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 996 — Иго Капет, француски краљ (рођ.</s><s>938) 1260 — Кутуз, мамелучки султан Египта.</s><s>1375 — Валдемар IV Дански, краљ Данске. (рођ.</s><s>1320) 1537 — Џејн Симор, краљица Енглеске, трећа супруга Хенрија VIII. (рођ.</s><s>1508) 1601 — Тихо Брахе, дански астроном. (рођ.</s><s>1546).</s><s>1725 — Алесандро Скарлати, италијански композитор. (рођ.</s><s>1660) 1907 — Пера Тодоровић, српски новинар, писац и политичар. (рођ.</s><s>1852) 1945 — Видкун Квислинг норвешки политичар и државник. (рођ.</s><s>1887) 1948 — Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла. (рођ.</s><s>1870) 1958 — Џорџ Едвард Мур, енглески филозоф и професор. (рођ.</s><s>1873) 1959 — Ђорђе Нешић, офталмолог, оснивач Очне клинике у Београду. (рођ.</s><s>1873) 1961 — Милан Стојадиновић, српски политичар, правник, економиста и професор. (рођ.</s><s>1888) 1976 — Давид Ојстрах, совјетски виолиниста. (рођ.</s><s>1908) 1976 — Георгије Острогорски, историчар. (рођ.</s><s>1902) 1994 — Раул Хулија, порторикански глумац. (рођ.</s><s>1940) 1997 — Зоран Тодоровић Кундак, српски политичар. (рођ.</s><s>1959) 2001 — Јаромил Јиреш, чешки режисер и сценариста. (рођ.</s><s>1935) 2005 — Роза Паркс, афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица. (рођ.</s><s>1913) 2011 — Џон Макарти, амерички научник. (рођ.</s><s>1927) 2015 — Морин О’Хара, ирска глумица и певачица. (рођ.</s><s>1920) 2017 — Фетс Домино, амерички пијаниста и кантаутор. (рођ.</s><s>1928)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Филип Свети Теофан Начертани</s> <s>Литература http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=24&mm=10&yyyy=2003</s>

1417

https://sr.wikipedia.org/wiki/25.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

25. октобар

<s>25. октобар (25.10.) је 298. дан у години по грегоријанском календару (299. у преступној години).</s><s>До краја године има још 67 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>732 — Франачки владар Карло Мартел у бици код Поатјеа тешко поразио Омејадски халифат и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу.</s><s>1415 — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.</s><s>1495 — У Португалу на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни.</s><s>Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португал светска поморска и колонијална сила.</s><s>Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.</s><s>1616 — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.</s><s>1815 — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.</s><s>1918 — Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.</s><s>1936 — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.</s><s>1938 — Либија постала део Италије.</s><s>1949 — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока.</s><s>Блокада Југославије трајала до 1955. 1956 — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.</s><s>1971 — Генерална скупштина Уједињених нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.</s><s>1983 — Војска САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.</s><s>1995 — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.</s><s>2001 — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.</s><s>2010 — У Београду отворен 55.</s><s>Међународни сајам књига.</s> <s>Рођења 1330 — Луј II Фландријски, гроф Фландрије, Ретела и Невера. (прем.</s><s>1384) 1755 — Франсоа Лефевр, француски маршал. (прем.</s><s>1820) 1759 — Марија Фјодоровна, супруга руског императора Павла I. (прем.</s><s>1828) 1767 — Бенжамен Констан, француски књижевник. (прем.</s><s>1830) 1772 — Жеро Дирок, француски генерал. (прем.</s><s>1813) 1800 — Жак-Пол Мињ, француски свештеник. (прем.</s><s>1875) 1806 — Каспар Шмит (познат као Макс Штирнер), немачки филозоф анархиста. (прем.</s><s>1856) 1811 — Еварист Галоа, Француски математичар, познат по теорији која носи његово име. (прем.</s><s>1832) 1825 — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент. (прем.</s><s>1899) 1827 — Марселин Бертело, француски хемичар и политичар. (прем.</s><s>1907) 1838 — Жорж Бизе, француски композитор. (прем.</s><s>1875) 1842 — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар. (прем.</s><s>1931) 1856 — Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски геолог, палеонтолог и археолог. (прем.</s><s>1936) 1877 — Хенри Норис Расел, амерички астроном. (прем.</s><s>1957) 1879 — Фриц Харман, немачки серијски убица. (прем.</s><s>1925) 1881 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар. (прем.</s><s>1973) 1888 — Ричард Берд, амерички контраадмирал, поларни истраживач и авијатичар. (прем.</s><s>1957) 1895 — Леви Ешкол, израелски политичар. (прем.</s><s>1969) 1913 — Клаус Барби, немачки официр. (прем.</s><s>1991) 1916 — Хелге Ларсон, шведски кајакаш. (прем.</s><s>1971) 1919 — Беате Узе, немачки пилот и предузетник. (прем.</s><s>2001) 1920 — Меган Тејлор, британска клизачица. (прем.</s><s>1993) 1921 — Михај Румунски, краљ Румуније. (прем.</s><s>2017) 1921 — Иван Хетрих, југословенски и хрватски редитељ. (прем.</s><s>1999) 1925 — Пеце Атанасовски, југословенски и македонски музичар. (прем.</s><s>1996) 1927 — Лоренс Колберг, амерички психолог. (прем.</s><s>1987) 1928 — Ентони Франсиоза, амерички глумац. (прем.</s><s>2006) 1928 — Петер Наур, дански научник. (прем.</s><s>2016) 1931 — Ани Жирардо, француска глумица. (прем.</s><s>2011) 1936 — Арнфин Несет, норвешки серијски убица.</s><s>1941 — Ен Тајлер, америчка списатељица.</s><s>1947 — Глен Типтон, енглески музичар, најпознатији као гитариста групе -{Judas Priest}-.</s><s>1950 — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Smokie}-.</s><s>1957 — Ненси Картрајт, америчка глумица и комичарка.</s><s>1959 — Ратко Достанић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1961 — Чед Смит, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -{Red Hot Chili Peppers}-.</s><s>1969 — Олег Саленко, руски фудбалер.</s><s>1971 — Елиф Шафак, турска књижевница.</s><s>1976 — Ахмад Ал-Дуки, фудбалер Саудијске Арабије.</s><s>1979 — -{Bat for Lashes}-, енглеска музичарка.</s><s>1979 — Жоао Нуно Лукас, португалски фудбалер. (прем.</s><s>2015) 1984 — Кејти Пери, америчка музичарка и глумица.</s><s>1985 — Сијера, америчка музичарка, играчица и модел.</s><s>1985 — Влад Топалов, руски певач и глумац.</s><s>1987 — Блек Анђелика, румунска порнографска глумица.</s><s>1988 — Чандлер Парсонс, амерички кошаркаш.</s><s>1989 — Мија Вашиковска, аустралијска глумица и редитељка.</s><s>1989 — Филип Гргић, хрватски теквондоиста.</s><s>1990 — Милена Рашић, српска одбојкашица.</s><s>1993 — Ајзеа Остин, амерички кошаркаш.</s><s>1993 — Иван Гарсија, мексички скакач у воду.</s><s>1994 — Алекса Аврамовић, српски кошаркаш.</s><s>1997 — Федерико Кјеза, италијански фудбалер.</s><s>2001 — Елизабета од Белгије, белгијска принцеза.</s> <s>Смрти 625 — Папа Бонифације V. 912 — Рудолф I од Бургундије, краљ Бургундије. (рођ.</s><s>859) 1047 — Магнус Добри, краљ Норвешке. (рођ.</s><s>1024) 1154 — Стивен од Енглеске, енглески краљ. (рођ.</s><s>1096) 1363 — Војислав Војиновић, српски кнез.</s><s>1400 — Џефри Чосер, енглески писац, песник и филозоф. (рођ.</s><s>1343) 1415 — Едвард од Норича, војвода од Јорка. (рођ.</s><s>1373) 1478 — Катарина Косача Котроманић, босанска краљица. (рођ.</s><s>1425) 1495 — Жоао II Португалски, краљ Португалије. (рођ.</s><s>1455) 1647 — Еванђелиста Торичели, италијански математичар и физичар. (рођ.</s><s>1608) 1651 — Јов Почајевски, руски православни светитељ. (рођ.</s><s>1551) 1760 — Џорџ II, краљ Велике Британије и Ирске. (рођ.</s><s>1683) 1826 — Филип Пинел, француски лекар и психијатар. (рођ.</s><s>1745) 1833 — Абас Мирза, персијски престолонаследник и војсковођа. (рођ.</s><s>1789) 1920 — Александар Грчки, краљ Грчке. (рођ.</s><s>1893) 1945 — Роберт Лај, нацистички политичар. (рођ.</s><s>1890) 1955 — Садако Сасаки, јапанска девојчица симбол страдања Јапана од атомске бомбе. (рођ.</s><s>1943) 1963 — Карл фон Терцаги, аустријски грађевински инжењер и геолог. (рођ.</s><s>1883) 1973 — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (рођ.</s><s>1932) 1994 — Милдред Натвик, америчка глумица. (рођ.</s><s>1905) 1997 — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар. (рођ.</s><s>1952) 2002 — Ричард Харис, ирски глумац. (рођ.</s><s>1930) 2002. — Рене Том, француски математичар. (рођ.</s><s>1923) 2010 — Весна Парун, хрватски песник и писац. (рођ.</s><s>1922) 2014 — Џек Брус, шкотски музичар и композитор. (рођ.</s><s>1943) 2018 — Борислав Пелевић, српски политичар и један од команданата Српске добровољачке гарде. (рођ.</s><s>1956)</s> <s>Празници и дани сећања Римокатоличка црква слави: Папу Бонифација I</s>

1418

https://sr.wikipedia.org/wiki/26.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

26. октобар

<s>26. октобар (26.10.) је 299. дан у години по грегоријанском календару (300. у преступној години).</s><s>До краја године има још 66 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1377 — Босански бан Твртко Котроманић се крунисао са краља.</s><s>1596 — Османска војска султана Мехамеда III је поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана у бици код Керестеца.</s><s>1861 — У Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон.</s><s>Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грејам Бел.</s><s>1863 — У Лондону је формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету.</s><s>У Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.</s><s>1881 — Представници закона предвођени Вајатом Ерпом су поразили банду Ајка Клентона у обрачуну код О.</s><s>К. корала у Тумстоуну.</s><s>1896 — Потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније.</s><s>1905 — Шведска је по споразуму у Карлштаду признала независност Норвешке са краљем Хоконом VII.</s><s>Током Прве руске револуције (1905—07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).</s><s>1911 — У Кини је укинута монархија и проглашена република са Суеном Јатсеном као привременим председником.</s><s>1917 — Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.</s><s>1954 — Одступањем последњег британског управитеља Зоне А, Слободна Територија Трста је службено подељена између Италије и СФР Југославије.</s><s>1955 — Генерал Нго Дин Зјем прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим.</s><s>Убијен је у војном удару у новембру 1963. 1955 — Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.</s><s>1961 — Нобелову награду за књижевност добио је српски књижевник Иво Андрић и постао први Србин добитник те престижне светске награде.</s><s>1972 — У кампањи Савеза комуниста Југославије против „анархолиберала“ смењени су највиши функционери Савеза комуниста Србије Марко Никезић и Латинка Перовић.</s><s>Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.</s><s>1976 — Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.</s><s>1986 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>1994 — Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.</s><s>1998 — Председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.</s><s>1999 — Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.</s><s>2000 — На састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.</s><s>2001 — Београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду 15. јануара 2001.</s><s>Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.</s><s>2002 — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.</s> <s>Рођења 1431 — Еркол I од Есте, италијански војвода. (прем.</s><s>1505) 1684 — Курт Шверин, пруски фелдмаршал. (прем.</s><s>1757) 1685 — Ђузепе Доменико Скарлати, италијански композитор. (прем.</s><s>1757) 1759 — Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције. (прем.</s><s>1794) 1800 — Хелмут фон Молтке Старији, немачки фелдмаршал. (прем.</s><s>1891) 1802 — Мигел I од Португалије, краљ Португалије. (прем.</s><s>1866) 1846 — Борислав Тодоровић, творац првог средњошколског програма хемије у Србији. (прем.</s><s>1925) 1849 — Фердинанд Георг Фробенијус, немачки математичар. (прем.</s><s>1917) 1854 — Ксавер Шандор Ђалски, хрватски књижевник. (прем.</s><s>1935) 1880 — Андреј Бели, руски књижевник. (прем.</s><s>1934) 1881 — Луј Бастјен, француски бициклиста и мачевалац. (прем.</s><s>1963) 1883 — Пол Пилгрим, амерички спортиста. (прем.</s><s>1958) 1884 — Вилијам Хогенсон, амерички атлетичар. (прем.</s><s>1965) 1893 — Милош Црњански, српски књижевник. (прем.</s><s>1977) 1911 — Махалија Џексон, америчка певачица. (прем.</s><s>1972) 1912 — Дон Сигел, амерички режисер и продуцент. (прем.</s><s>1991) 1916 — Франсоа Митеран, француски политичар. (прем.</s><s>1996) 1919 — Мохамед Реза Пахлави, последњи ирански шах. (прем.</s><s>1980) 1934 — Милић од Мачве, сликар и књижевник. (прем.</s><s>2000) 1941 — Коста Чавошки, српски правник и професор.</s><s>1942 — Боб Хоскинс, британски глумац. (прем.</s><s>2014) 1942 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (прем.</s><s>2004) 1947 — Хилари Клинтон, америчка политичарка и правница.</s><s>1949 — Зоран Славнић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1952 — Лазар Ристовски, српски глумац, редитељ, продуцент и писац.</s><s>1956 — Рита Вилсон, америчка глумица, продуценткиња и музичарка.</s><s>1958 — Ксенија Јанковић, српско-руска виолончелисткиња.</s><s>1959 — Ево Моралес, боливијски политичар.</s><s>1961 — Ухуру Кенијата, кенијски политичар.</s><s>1964 — Свен Фет, немачки ди-џеј и музички продуцент.</s><s>1966 — Златко Далић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1968 — Јосип Вранковић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1968 — Роберт Јарни, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Роузмари Девит, америчка глумица.</s><s>1973 — Сет Макфарлан, амерички глумац, аниматор, режисер и музичар.</s><s>1980 — Кристијан Киву, румунски фудбалер.</s><s>1980 — Ник Колисон, амерички кошаркаш.</s><s>1984 — Саша Коен, америчка клизачица.</s><s>1984 — Џеферсон Фарфан, перуански фудбалер.</s><s>1985 — Андреа Барњани, италијански кошаркаш.</s><s>1985 — Монта Елис, амерички кошаркаш.</s><s>1985 — Киран Рид, новозеландски рагбиста.</s><s>1986 — Уве Генсхајмер, немачки рукометаш.</s><s>1986 — Џејмс Гист, амерички кошаркаш.</s><s>1988 — Александра Бурсаћ, српска певачица.</s><s>1994 — Владимир Јововић, српски фудбалер.</s><s>1996 — Данило Пантић, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 899 — Алфред Велики, енглески краљ. (рођ.</s><s>849) 1440 — Жил де Ре, француски витез. (рођ.</s><s>1404) 1764 — Вилијам Хогарт, енглески сликар и графичар. (рођ.</s><s>1697) 1890 — Карло Колоди, италијански књижевник. (рођ.</s><s>1826) 1932 — Маргарет Браун, америчка хуманисткиња и активиста. (рођ.</s><s>1867) 1950 — Даница Бандић, српска учитељица, ауторка драма и дечије књижевности. (рођ.</s><s>1871) 1952 — Хати Макданијел, америчка глумица. (рођ.</s><s>1895) 1957 — Герти Кори, америчка биохемичарка и добитница Нобелове награде за физиологију (рођ.</s><s>1896) 1972 — Игор Иванович Сикорски, руски конструктор авиона и хеликоптера. (рођ.</s><s>1889) 1973 — Семјон Буђони, совјетски војни командант. (рођ.</s><s>1973) 1979 — Парк Чунг Хи, корејски политичар. (рођ.</s><s>1917) 1995 — Фати Шкаки, вођа палестинске терористичке исламске организације „Исламски џихад“. (рођ.</s><s>1957) 2002 — Никола Чобељић, економиста, професор Економског факултета у Београду (рођ.</s><s>1912)</s> <s>Празници и дани сећања</s> <s>Референце</s>

1419

https://sr.wikipedia.org/wiki/27.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

27. октобар

<s>27. октобар (27.10.) је 300. дан у години по грегоријанском календару (301. у преступној години).</s><s>До краја године има још 65 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1795 — САД и Шпанија су потписале споразум из Мадрида, који је утврдио границе између шпанских колонија и САД.</s><s>1806 — Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима у бици код Јене.</s><s>1807 — У дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карло IV потписали споразум о подели Португалије.</s><s>1810 — САД су анектирале бившу шпанску колонију Западну Флориду.</s><s>1871 — Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.</s><s>1891 — У Јапану у земљотресу на највећем острву Хоншу погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.</s><s>1904 — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.</s><s>1918 — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета.</s><s>1944 — Немачка војска је заузела Банску Бистрицу, центар Словачког националног устанка, чиме је тај устанак угушен.</s><s>Ослобођена Рума.</s><s>1962 — Мајор Рудолф Андерсон из Америчког ратног ваздухопловства је постао једина директна жртва Кубанске кризе када је његов авион U-2 оборен изнад Кубе.</s><s>1966 — Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.</s><s>1969 — Катастрофални земљотрес погодио Бању Луку.</s><s>1971 — Конго променио назив државе у Република Заир.</s><s>1973 — Мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.</s><s>1978 — Египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.</s><s>1979 — Свети Винсент и Гренадини су добили независност од Уједињеног Краљевства.</s><s>1981 — Совјетска подморница С-363 се насукала у шведским територијалним водама.</s><s>1991 — Туркменистан је прогласио независност од Совјетског Савеза.</s><s>1998 — Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.</s><s>Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.</s><s>1999 — Хаљина, коју је холивудска звезда Мерилин Монро носила док је певала -{„Happy Birthday, Mr. President“}- председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.</s><s>Наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.</s><s>2000 — Због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу „Курск“.</s><s>Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору.</s><s>Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.</s><s>2001 — Шведски дневник „Експресен“ пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.</s><s>2017 — Каталонски парламент прогласио независност од Шпаније, чиме је основана краткотрајна Каталонска Република.</s> <s>Рођења 1156 — Ремон VI од Тулуза, гроф Тулуза и маркиз од Провансе. (прем.</s><s>1222) 1401 — Катарина од Валоа, француска принцеза и енглеска краљица. (прем.</s><s>1437) 1760 — Аугуст фон Гнајзенау, пруски војсковођа. (прем.</s><s>1831) 1782 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (прем.</s><s>1840) 1811 — Ајзак Мерит Сингер, амерички проналазач. (прем.</s><s>1875) 1835 — Симон Јенко, словеначки песник, текстописац и писац. (прем.</s><s>1869) 1842 — Ђовани Ђолити, италијански државник. (прем.</s><s>1928) 1846 — Мита Ракић, српски књижевник. (прем.</s><s>1890) 1858 — Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909. (прем.</s><s>1919) 1885 — Владимир Ћоровић, српски историчар, редовни члан Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. (прем.</s><s>1941) 1894 — Фриц Заукел, нацистички званичник. (прем.</s><s>1946) 1914 — Дилан Томас, велшки песник и писац. (прем.</s><s>1953) 1918 — Тереза Рајт, америчка глумица. (прем.</s><s>2005) 1923 — Рој Ликтенстајн, амерички сликар. (прем.</s><s>1997) 1925 — Ворен Кристофер, амерички политичар. (прем.</s><s>2011) 1927 — Стеван Мирковић, генерал ЈНА. (прем.</s><s>2015) 1931 — Навал ел Садави, египатска списатељица, активисткиња, лекарка и психијатрица.</s><s>1932 — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2020) 1932 — Силвија Плат, америчка књижевница. (прем.</s><s>1963) 1939 — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач.</s><s>1945 — Луис Инасио Лула да Силва, бразилски политичар.</s><s>1951 — К.</s><s>К.</s><s>Даунинг, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Judas Priest}-.</s><s>1952 — Роберто Бенињи, италијански глумац, комичар, сценариста и редитељ.</s><s>1952 — Франсис Фукујама, амерички друштвени аналитичар и политички коментатор.</s><s>1953 — Роберт Пикардо, амерички глумац.</s><s>1958 — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Duran Duran}-.</s><s>1961 — Маргарет Мацантини, италијанска глумица.</s><s>1964 — Жарко Петровић, српски одбојкаш. (прем.</s><s>2007) 1971 — Теодорос Загоракис, грчки фудбалер и политичар.</s><s>1972 — Сантијаго Ботеро, колумбијски бициклиста.</s><s>1972 — Беки Кол, аустралијска музичарка.</s><s>1972 — Марија Мутола, мозамбичка атлетичарка.</s><s>1975 — Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш.</s><s>1976 — Александар Нађфеји, српски кошаркаш.</s><s>1978 — Ванеса Меј, британско-тајландска виолинисткиња и алпска скијашица.</s><s>1979 — Ивица Илиев, српски фудбалер.</s><s>1983 — Марко Девић, украјинско-српски фудбалер.</s><s>1984 — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица.</s><s>1984 — Данијел Субашић, хрватски фудбалски голман.</s><s>1986 — Лу Вилијамс, амерички кошаркаш.</s><s>1989 — Јована Гавриловић, српска глумица.</s><s>1992 — Стефан ел Шарави, италијански фудбалер.</s><s>1994 — Огњен Добрић, српски кошаркаш.</s><s>1997 — Лонзо Бол, амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 927 — Етелстан Сјајни, енглески краљ. (рођ.</s><s>894) 1430 — Витолд, литвански владар. (рођ.</s><s>1350) 1439 — Алберт II Немачки, краљ Немачке, Угарске и Чешке. (рођ.</s><s>1397) 1447 — Улуг-бег, тимуридски владар, астроном, математичар и султан. (рођ.</s><s>1394) 1485 — Родолфус Агрикола, холандски хуманиста. (рођ.</s><s>1444) 1505 — Иван III Васиљевич, руски владар. (рођ.</s><s>1440) 1553 — Мигел Сервето, шпански лекар и теолог. (рођ.</s><s>1511) 1605 — Акбар Велики, могулски владар. (рођ.</s><s>1542) 1968 — Лиза Мајтнер, аустријски физичар. (рођ.</s><s>1878) 1980 — Џон хазбрук ван Влек, амерички физичар и математичар. (рођ.</s><s>1899) 1990 — Уго Тоњаци, италијански филмски глумац. (рођ.</s><s>1922) 1995 — Слободан Селенић, српски књижевник. (рођ.</s><s>1933) 2004 — Зденко Руњић, хрватски композитор. (рођ.</s><s>1942) 2008 — Јасмина Пуљо, преводилац, балерина, учитељ јоге, прва јогина у Југославији. (рођ.</s><s>1915) 2010 — Нестор Киршнер, аргентински политичар. (рођ.</s><s>1950) 2011 — Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф (рођ.</s><s>1928) 2013 — Лу Рид, амерички кантаутор, гитарист, продуцент и глумац. (рођ.</s><s>1942)</s> <s>Празници и дани сећања 1843 — У Србији основана државна пошта.</s><s>1935 — Пуштен у саобраћај железничко-друмски „Панчевачки мост Краља Петра II“ на Дунаву код Београда.</s><s>1991 — Совјетска република Туркменистан прогласила независност од СССР.</s><s>Српска православна црква данас прославља Преподобна мати Параскева - Света Петка</s>

1420

https://sr.wikipedia.org/wiki/28.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

28. октобар

<s>28. октобар (28.10.) је 301. дан године по грегоријанском календару (302. у преступној години).</s><s>До краја године има још 64 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>97 — Преторијанска гарда је натерала цара Нерву да усвоји војсковођу Марка Улпија Трајана и прогласи га за свог наследника.</s><s>306 — Син римског цара Максимијана, Максенције, заобиђен приликом поделе власти 305., прогласио се за цара у Риму.</s><s>312 — Константин I је победио Максенција у бици код Милвијског моста, чиме је постао једини цар у западном делу Римског царства.</s><s>1453 — Угарски краљ Ладислав V Посмрче крунисан за краља Чешке у Прагу као Ладислав I. 1492 — Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.</s><s>1516 — Османска војска под командом великог везира Синан-паше је поразила мамелуке у бици код Јаунис Хана близу Газе.</s><s>1628 — Краљевске трупе под кардиналом Ришељеом су после вишемесечне опсаде заузеле хугенотско упориште Ла Рошел.</s><s>1636 — У Кембриџу у Колонији Масачусетс је основан Харвард, најстарија образовна установа у САД.</s><s>1746 — У земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.</s><s>1836 — Проглашена федерација Перуа и Боливије.</s><s>1886 — Председник САД Гровер Кливленд је открио Кип слободе, поклон од Француске поводом стогодишњице Декларације о независности.</s><s>1918 — После распада Аустроугарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет.</s><s>Република Чехословачка с председником Томашем Масариком проглашена у новембру 1918. 1919 — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.</s><s>1922 — Око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим.</s><s>1940 — Италијанске трупе су напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији.</s><s>1962 — Окончана Кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.</s><s>1974 — Шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларацију којом су затражили стварање независне палестинске државе.</s><s>1982 — На општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонзалеза.</s><s>1992 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Побеђује Мајкл Адамс.</s><s>1995 — У пожару који је избио у метроу главног града Азербејџана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.</s><s>2000 — На Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове.</s><s>Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.</s><s>2001 — Председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.</s> <s>Рођења 1017 — Хајнрих III, цар Светог римског царства (прем.</s><s>1056) 1466 — Еразмо Ротердамски, холандски књижевник, филолог и филозоф (прем.</s><s>1536) 1696 — Мориц Саксонски, француски маршал и војни писац (прем.</s><s>1750) 1815 — Људовит Штур, словачки политичар (прем.</s><s>1856) 1837 — Токугава Јошинобу, јапански владар (прем.</s><s>1913) 1860 — Џигоро Кано, јапански едукатор и атлетичар, оснивач џудоа (прем.</s><s>1938) 1884 — Милоје Милојевић, српски композитор, музиколог, педагог и критичар (прем.</s><s>1946) 1902 — Елса Ланчестер, енглеска глумица (прем.</s><s>1986) 1909 — Франсис Бејкон, енглески сликар (прем.</s><s>1992) 1914 — Џонас Солк, амерички микробиолог (прем.</s><s>1995) 1929 — Џоун Плаурајт, енглеска глумица 1930 — Берни Еклстон, „формула 1 супремо“ 1933 — Гаринча, бразилски фудбалер (прем.</s><s>1983) 1934 — Хулио Хименез, шпански бициклиста (прем.</s><s>2022) 1937 — Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер 1938 — Љубиша Јеремић, српски професор, књижевни критичар, историчар и теоретичар књижевности (прем.</s><s>2018) 1939 — Мирослав Церар, словеначки и југословенски гимнастичар 1949 — Кејтлин Џенер, америчка позната личност 1955 — Бил Гејтс, амерички информатичар и индустријалац 1956 — Махмуд Ахмадинежад, ирански политичар, шести председник Исламске Републике Иран 1963 — Ерос Рамацоти, италијански музичар 1967 — Џулија Робертс, америчка глумица и модел 1968 — Стивен Хантер, новозеландски глумац 1973 — Александар Станојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер 1974 — Дејан Стефановић, српски фудбалер 1974 — Хоакин Финикс, порторикански глумац 1981 — Милан Барош, чешки фудбалер 1982 — Чедомир Витковац, српски кошаркаш 1982 — Мет Смит, енглески глумац 1984 — Обафеми Мартинс, нигеријски фудбалер 1985 — Тројан Белисарио, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња 1987 — Френк Оушен, амерички музичар, музички продуцент и фотограф 1989 — Камиј Мифа, француска пливачица (прем.</s><s>2015) 1995 — Милош Шатара, босанскохерцеговачки фудбалер 1996 — Џек Ајкел, амерички хокејаш на леду 1997 — Тејлор Фриц, амерички тенисер 1997 — Сијера Макормик, америчка глумица</s> <s>Смрти 1704 — Џон Лок, енглески филозоф. (рођ.</s><s>1632) 1923 — Стојан Протић, српски политичар и публициста. (рођ.</s><s>1857) 2005 — Љуба Тадић, позоришни и филмски глумац. (рођ.</s><s>1929) 2006 — Ред Ојербах, амерички кошаркашки тренер. (рођ.</s><s>1917)</s> <s>Празници и дани сећања 1636 — У Кембриџу, у америчкој држави Масачусетс, основан колеџ „Харвард“, најстарија образовна установа у САД.</s><s>1886 — На острву Бидл у њујоршкој луци председник САД Гровер Кливленд открио Статуу слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди.</s><s>1940 — Охи дан Српска православна црква данас прославља Свештеномученик Лукијан Преподобни Јевтимије</s>

1421

https://sr.wikipedia.org/wiki/29.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

29. октобар

<s>29. октобар (29.10.) је 302. дан године по грегоријанском календару (303. у преступној години).</s><s>До краја године има још 63 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>588 — Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.</s><s>1814 — Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.</s><s>1881 — У Јапану основана прва национална политичка странка.</s><s>1888 — У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.</s><s>1918 — Хрватски сабор после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.</s><s>1923 — Турска је проглашена републиком након распада Османског царства.</s><s>1929 — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет.</s><s>Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.</s><s>1941 — У Осијеку су усташе стрељале шесторицу Јевреја због давања прилога за "Црвену помоћ" 1956 — Нападом израелске војске на Синајско полуострво је почела Суецка криза.</s><s>1961 — Сирија је иступила из Уједињене Арапске Републике.</s><s>1964 — Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.</s><s>1969 — Студент Универзитета Калифорније је послао прву поруку на Арпанету, претечи Интернета, према рачунару на Станфорском истраживачком институту.</s><s>1996 — У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти.</s><s>Приход додељен људима који су преживели холокауст.</s><s>1998 — Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мандели у ком су бивши председник Бота, Манделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.</s><s>Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.</s><s>1999 — Ирански председник Мухамед Хатами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.</s><s>2000 — Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.</s><s>2001 — Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.</s><s>Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.</s><s>2015 — Власти НР Кине након 36 година укинуле закон о политици једног детета.</s> <s>Рођења 1507 — Фернандо Алварез де Толедо, шпански војсковођа, војвода од Албе. (прем.</s><s>1582) 1891 — Фани Брајс, америчка глумица, комичарка и певачица. (прем.</s><s>1951) 1897 — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (прем.</s><s>1945) 1909 — Иван Бек, српски фудбалер. (прем.</s><s>1963) 1910 — Алфред Џ.</s><s>Ајер, енглески филозоф и писац. (прем.</s><s>1989) 1929 — Јевгениј Примаков, руски политичар и дипломата, премијер Русије (1998—1999). (прем.</s><s>2015) 1943 — Душан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2021) 1947 — Ричард Драјфус, амерички глумац.</s><s>1957 — Ден Кастеланета, амерички глумац.</s><s>1963 — Џед Брофи, новозеландски глумац.</s><s>1964 — Стеван Стевановић, српски фудбалски голман.</s><s>1967 — Игор Первић, српски глумац и музичар. (прем.</s><s>2019) 1967 — Руфус Суел, енглески глумац.</s><s>1970 — Едвин ван дер Сар, холандски фудбалски голман.</s><s>1970 — Филип Коку, холандски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Винона Рајдер, америчка глумица и продуценткиња.</s><s>1972 — Габријела Јунион, америчка глумица и списатељица.</s><s>1972 — Ксенија Мијатовић, српска певачица.</s><s>1973 — Роберт Пирес, француски фудбалер.</s><s>1974 — Алберт Нађ, српски фудбалер.</s><s>1974 — Оливер Ковачевић, српски фудбалски голман.</s><s>1975 — Александра Јефтановић, српска ТВ водитељка.</s><s>1976 — Милена Гович, америчка глумица, редитељка, музичарка и плесачица.</s><s>1979 — Игор Дуљај, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1980 — Бен Фостер, амерички глумац.</s><s>1981 — Руслан Ротан, украјински фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1987 — Туве Лу, шведска музичарка.</s><s>1988 — Ана Фокс, америчка порнографска глумица.</s><s>1989 — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач.</s><s>1993 — Индија Ајсли, америчка глумица.</s><s>1993 — Сара Јовановић, српска певачица.</s><s>1997 — Ленс Строл, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1.</s> <s>Смрти 1321 — Стефан Урош II Милутин, српски краљ из династије Немањића.</s><s>1889 — Николај Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.</s><s>1911 — Џозеф Пулицер, амерички новински магнат.</s><s>1932 — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (рођ.</s><s>1857).</s><s>1950 — Густав V, шведски краљ.</s><s>2002 — Драган Малешевић Тапи, српски сликар.</s><s>2007 — Фране Матошић, хрватски фудбалер. (рођ.</s><s>1918) 2010 — Војислав Кораћ, српски историчар уметности и академик (рођ.</s><s>1924).</s><s>2014 — Мајкл Сата, председник Замбије 2015 — Ранко Жеравица, југословенски и српски кошаркашки тренер (рођ.</s><s>1929).</s> <s>Празници и дани сећања 1923 — Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.</s><s>1969 — Успостављена прва удаљена веза између два компјутера на универзитетима Станфорд и Калифорнија.</s><s>Тај догађај означава почетак ере Интернета.</s>

1422

https://sr.wikipedia.org/wiki/30.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

30. октобар

<s>30. октобар (30.10.) је 303. дан године по грегоријанском календару (304. у преступној години).</s><s>До краја године има још 62 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1485 — Крунисањем Хенрија VII окончани су енглески Ратови ружа.</s><s>1864 — Потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.</s><s>1905 — Током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов „Октобарским манифестом“ понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.</s><s>1918 — Капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.</s><s>1922 — Два дана после Марша на Рим Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.</s><s>1938 — Орсон Велс је својим радијским извођењем драме Рат светова Херберта Џорџа Велса изазвао панику код дела слушалаца у САД.</s><s>1961 — Совјетска хидрогенска Цар бомба, најјаче нуклеарно оружје које је икада детонирало, је испробана изнад Нове Земље у Северном леденом океану.</s><s>1974 — Нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.</s><s>1975 — Принц Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.</s><s>Код Прага се срушио авион Даглас DC-9 југословенске компаније Инекс-Адрија, у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.</s><s>1990 — Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.</s><s>1995 — Са 50,6% гласова „за“ становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.</s><s>1998 — На основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом „Орлово око“.</s><s>2000 — Судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и возач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.</s><s>2001 — Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде.</s> <s>Рођења 1735 — Џон Адамс, амерички државник. (прем.</s><s>1826) 1762 — Андре де Шеније, француски писац. (прем.</s><s>1794) 1839 — Алфред Сисли, енглеско-француски сликар. (прем.</s><s>1899) 1871 — Пол Валери, француски пјесник. (прем.</s><s>1945) 1885 — Езра Паунд, амерички пјесник. (прем.</s><s>1972) 1906 — Ђузепе Фарина, италијански аутомобилиста. (прем.</s><s>1966) 1931 — Ђорђе Марјановић, српски певач. (прем.</s><s>2021) 1932 — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент. (прем.</s><s>1995) 1932 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (прем.</s><s>2001) 1934 — Милић од Мачве, српски сликар. (прем.</s><s>2000) 1939 — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група -{Jefferson Airplane}-, -{Jefferson Starship}- и -{Starship}-.</s><s>1941 — Теодор В. Хенш, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2005).</s><s>1948 — Звонимир Зоричић, хрватски глумац. (прем.</s><s>2015) 1957 — Кевин Полак, амерички глумац и комичар.</s><s>1960 — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2020) 1961 — Зоран Туцић, српски ликовни уметник и архитекта.</s><s>1964 — Жан-Марк Босман, белгијски фудбалер.</s><s>1966 — Зоран Милановић, хрватски политичар и правник, премијер Хрватске (2011—2016).</s><s>1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански герилац и терориста. (прем.</s><s>2006) 1967 — Илија Лупулеску, српско-амерички стонотенисер.</s><s>1970 — Нија Лонг, америчка глумица.</s><s>1973 — Адам Копланд, канадски глумац и рвач.</s><s>1978 — Џерод Хендерсон, амерички кошаркаш.</s><s>1981 — Морис Бејли, америчко-јамајкански кошаркаш 1981 — Иванка Трамп, амерички модел.</s><s>1982 — Клеманс Поези, француска глумица и модел.</s><s>1986 — Томас Моргенштерн, аустријски ски-скакач.</s><s>1991 — Томаш Саторански, чешки кошаркаш.</s><s>1994 — Душан Кутлешић, српски кошаркаш.</s><s>1996 — Девин Букер, амерички кошаркаш.</s><s>1997 — Предраг Васић, српски глумац.</s> <s>Смрти 1757 — Осман III, султан Османлијског царства 1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика.</s><s>1902 — Јован Пачу, српски композитор и пијаниста (рођ.</s><s>1847) 1910 — Анри Динан, швајцарски филантроп.</s><s>1959 — Пио Бароха, шпански књижевник (рођ.</s><s>1872) 1975 — Густав Лудвиг Херц, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921. 1977 — Густав Крклец, хрватски књижевник (рођ.</s><s>1899) 1999 — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (рођ.</s><s>1918) 2002 — Рудолф Бручи, хрватски композитор (рођ.</s><s>1917) 2007 — Срђан Мркушић, српски фудбалер и тренер. (рођ.</s><s>1915) 2013 — Јанош Тот, српски глумац.</s><s>2017 — Милан Радуловић, српски књижевник и писац.</s><s>2020 — Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски.</s> <s>Празници и дани сећања 1817 — Симон Боливар основао прву независну владу Венецуеле.</s><s>1869 — Извођењем алегоријске слике Ђорђа Малетића „Посмртна слава кнеза Михаила“, у Београду отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског.</s><s>1918 — Словачка прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем с Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада Аустроугарске у Првом светском рату.</s><s>1973 — Пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.</s><s>Српска православна црква данас прославља Свети пророк Осија Преподобномученик Андреј Критски</s> <s>Референце</s>

1423

https://sr.wikipedia.org/wiki/31.%20%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80

31. октобар

<s>31. октобар (31.10.) је 304. дан године по грегоријанском календару (305. у преступној години).</s><s>До краја године има још 61 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>475 — Ромул Августул је проглашен за цара Западног римског царства.</s><s>683 — Током опсаде Меке, у пожару је уништена Каба.</s><s>1848 — Мексички цар Агустин де Итурбиде је распустио Мексички конгрес и заменио га војном хунтом.</s><s>1848 — Царске чете под вођством фелдмаршала Алфреда Виндишгреца заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.</s><s>1864 — Невада је постала савезна држава САД.</s><s>1871 — На основу Устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872. 1912 — Град Пећ и цела Метохија су ослобођени од Турака.</s><s>1918 — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.</s><s>1922 — Бенито Мусолини је дошао на власт у Италији.</s><s>1925 — Реза Шах Пахлави је дошао на ирански престо и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979. 1940 — Победом британске авијације завршена је битка за Британију коју су у јулу почели Немци снажним бомбардовањем и поморском блокадом Уједињеног Краљевства.</s><s>Пошто су Британци преузели ваздушну контролу над Ламаншом, Немци су одустали од инвазије.</s><s>1941 — Припадници ЈВуО су током опсаде Краљева, по први пут употребили тенкове у борбама против окупатора.</s><s>На челу тенковског вода се нашао поручник Сима Узелац, касније опеван у песми Над Краљевом жива ватра сева.</s><s>У ЈНА, ВЈ и данашњој ВС се 31. октобар обележава као празник оклопно-механизованих јединица.</s><s>1956 — Бомбардовањем египатских аеродрома, Уједињено Краљевство и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.</s><s>1961 — У процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу која се налази уз зидине Кремља.</s><s>1984 — Индијска премијерка Индира Ганди је убијена у атентату који су извршили двојица њених телохранитеља Сика.</s><s>1991 — На првим вишепартијским изборима у Замбији, Фредерик Чилуба је победио противкандидата Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.</s><s>1999 — Током 113. фудбалског дербија између „Партизана“ и „Црвене звезде“ у сукобима навијача погинуо је седамнаестогодишњи Александар Радовић.</s><s>То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама прве лиге у Југославији.</s><s>2000 — Из Бајконура је лансирана руска ракета Сојуз ТМ-31 у којој су се налазили први становници Међународне свемирске станице.</s><s>2011 — Светска популација званично достигла 7 милијарде.</s><s>Овај датум УН обележавају као дан седам милијарди.</s><s>2015 — Терористи повезани са ИД оборили изнад Синаја путнички лет 9268 руске компаније Метроџет.</s><s>Погинуло је 224 путника и чланова посаде.</s><s>2017 — Самопроглашена Каталонска Република престала је да постоји, а све њене институције стављене су под директну контролу Краљевине Шпаније и краљевске владе у Мадриду.</s> <s>Рођења 1705 — папа Климент XIV (прем.</s><s>1774) 1711 — Лаура Баси, италијанска научница, прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи. (прем.</s><s>1778) 1760 — Кацушика Хокусај, јапански уметник. (прем.</s><s>1849) 1793 — Џејмс Данлоп, шкотски астроном. (прем.</s><s>1848) 1795 — Џон Китс, енглески песник. (прем.</s><s>1821) 1815 — Карл Вајерштрас, немачки математичар. (прем.</s><s>1897) 1825 — Еуген Кватерник, хрватски политичар, писац и револуционар. (прем.</s><s>1871) 1835 — Адолф фон Бајер, аустријски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1905). (прем.</s><s>1917) 1855 — Јован Грчић (професор), био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор. (прем.</s><s>1941) 1892 — Александар Аљехин, руски шахиста, светски шаховски првак. (прем.</s><s>1946) 1896 — Етел Вотерс, америчка певачица и глумица. (прем.</s><s>1977) 1919 — Љиљана Крстић, српска глумица. (прем.</s><s>2001) 1920 — Фриц Валтер, немачки фудбалер. (прем.</s><s>2002) 1921 — Бранко Станковић, српски фудбалски тренер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2002) 1922 — Нородом Сиханук, камбоџански принц. (прем.</s><s>2012) 1927 — Бранко Петрановић, српски правник и историчар. (прем.</s><s>1994) 1929 — Бад Спенсер, италијански глумац, сценариста, пливач и ватерполиста. (прем.</s><s>2016) 1941 — Сали Киркланд, америчка глумица.</s><s>1950 — Заха Хадид, британско-ирачка архитекткиња. (прем.</s><s>2016) 1959 — Звонко Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1961 — Питер Џексон, новозеландски редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1963 — Карлос Дунга, бразилски фудбалер.</s><s>1963 — Дермот Малрони, амерички глумац и музичар.</s><s>1963 — Роб Шнајдер, амерички глумац, комичар, сценариста и редитељ.</s><s>1964 — Марко ван Бастен, холандски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1970 — Виктор Јеленић, српски ватерполиста.</s><s>1971 — Алфонсо Форд, амерички кошаркаш. (прем.</s><s>2004) 1976 — Гути, шпански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1976 — Пајпер Перабо, америчка глумица.</s><s>1980 — Андре Овенс, амерички кошаркаш.</s><s>1985 — Ђорђе Ракић, српски фудбалер.</s><s>1988 — Себастјен Буеми, швајцарски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1989 — Матеа Милосављевић, српска глумица.</s><s>1990 — Ифеани Оњило, нигеријски фудбалер.</s><s>1992 — Ђукан Ђукановић, српски кошаркаш.</s><s>1993 — Летиша Рајт, енглеска глумица.</s><s>1994 — Тамара Чуровић, српска тенисерка.</s><s>1995 — Предраг Рајковић, српски фудбалски голман.</s><s>1995 — Михаило Ристић, српски фудбалер.</s><s>1997 — Сидни Парк, америчка глумица и комичарка.</s><s>1997 — Маркус Рашфорд, енглески фудбалер.</s><s>1999 — Данијел Роуз Расел, америчка глумица.</s><s>2000 — Вилоу Смит, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.</s><s>2002 — Ансу Фати, шпански фудбалер.</s> <s>Смрти 1448 — Јован VIII Палеолог, византијски цар. (рођ.</s><s>1390) 1517 — Фра Бартоломео, италијански сликар.</s><s>1830 — Петар I Петровић Његош, црногорски владика и државник. (рођ.</s><s>1748) 1851 — Петар II Петровић Његош, црногорски владика, филозоф и државник. (рођ.</s><s>1813) 1918 — Иштван Тиса, мађарски премијер.</s><s>1918 — Егон Шиле, аустријски сликар и графичар (рођ.</s><s>1890) 1926 — Хари Худини, америчко-мађарски мађионичар, пореклом Јеврејин.</s><s>1984 — Индира Ганди, индијска премијерка. (рођ.</s><s>1917) 1993 — Федерико Фелини, италијански режисер. (рођ.</s><s>1920) 2011 — Флоријан Алберт бивши мађарски фудбалер.</s> <s>Празници Свети Лука, празник Српске православне цркве Свети Петар Цетињски, празник Српске православне цркве Ноћ вештица Светски дан штедње.</s> <s>Дани сећања 1517 — Огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер је, окачивши на врата катедрале у Витенбергу 95 теза о реформи цркве, ставио исте на јавну расправу.</s><s>Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.</s>

1424

https://sr.wikipedia.org/wiki/1.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

1. новембар

<s>1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години).</s><s>До краја године има још 60 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>79 — Ерупција вулкана Везув.</s><s>1501 — Португалски морепловци открили залив Свих Светих у Бразилу.</s><s>1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.</s><s>1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.</s><s>1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.</s><s>1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.</s><s>1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности.</s><s>Први председник био Јосиф Панчић.</s><s>Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд.</s><s>Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.</s><s>1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.</s><s>1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.</s><s>1944 — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину.</s><s>Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.</s><s>1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.</s><s>1946 — Карол Војтила постао је капелан.</s><s>Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.</s><s>1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.</s><s>1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.</s><s>1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.</s><s>1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну.</s><s>1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.</s><s>1981 — Антигва и Барбуда је добила независност.</s><s>1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.</s><s>1993 — Настала је Европска унија.</s><s>1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини.</s><s>После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.</s><s>1998 — Основан је Европски суд за људска права.</s><s>2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације.</s><s>Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.</s><s>Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.</s><s>2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.</s><s>2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније.</s><s>Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.</s><s>2007 — Отворен је Делта сити у Београду.</s> <s>Рођења 1855 — Гвидо Адлер, аустријски музиколог. (прем.</s><s>1941) 1880 — Алфред Вегенер, немачки метеоролог и геолог. (прем.</s><s>1930) 1923 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац. (прем.</s><s>2001) 1923 — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица. (прем.</s><s>2005) 1924 — Сулејман Демирел, турски политичар и грађевински инжењер, 9. председник Турске (1993—2000). (прем.</s><s>2015) 1924 — Богољуб Станковић, српски математичар. (прем.</s><s>2018) 1940 — Гојко Ђого, српски песник и писац.</s><s>1942 — Марсија Волас, америчка глумица и комичарка. (прем.</s><s>2013) 1942 — Лари Флинт, амерички издавач. (прем.</s><s>2021) 1943 — Љиљана Седлар, српска глумица. (прем.</s><s>2023) 1950 — Роберт Б. Лафлин, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998).</s><s>1952 — Бора Ђорђевић, српски музичар и песник.</s><s>1952 — Змаго Сагадин, словеначки кошаркашки тренер.</s><s>1954 — Мирослав Лекић, српски редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1962 — Ентони Кидис, енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе -{Red Hot Chili Peppers}-.</s><s>1963 — Марк Хјуз, велшки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1969 — Александар Ђурица, српски глумац.</s><s>1970 — Ерик Сполстра, амерички кошаркашки тренер.</s><s>1970 — Игор Цвитановић, хрватски фудбалер.</s><s>1972 — Тони Колет, аустралијска глумица и музичарка.</s><s>1972 — Џени Макарти, америчка глумица, модел и ТВ водитељка.</s><s>1973 — Роберт Лукетић, аустралијски редитељ.</s><s>1973 — Ајшварија Рај, индијска глумица и модел, Мис света (1994).</s><s>1979 — Милан Дудић, српски фудбалер.</s><s>1979 — Дарјуш Лавринович, литвански кошаркаш.</s><s>1979 — Кшиштоф Лавринович, литвански кошаркаш.</s><s>1980 — Бојан Крстовић, српски кошаркаш.</s><s>1981 — Тијана Богићевић, српска певачица.</s><s>1983 — Јелена Томашевић, српска певачица.</s><s>1984 — Милош Красић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Савио Оливеира до Вале, бразилски фудбалер.</s><s>1984 — Наталија Тена, енглеска глумица и музичарка.</s><s>1987 — Илеана Де Круз, индијска глумица и модел.</s><s>1988 — Кино Колом, шпански кошаркаш.</s><s>1989 — Михаил Дудаш, српски атлетичар.</s><s>1991 — Нађа Нинковић, српска одбојкашица.</s><s>1991 — Лангстон Хол, амерички кошаркаш.</s><s>1992 — Филип Костић, српски фудбалер.</s><s>1996 — Лил Пип, амерички хип хоп музичар и модел. (прем.</s><s>2017) 1999 — Бади Хандлсон, амерички глумац.</s><s>2000 — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица.</s> <s>Смрти 1496 — Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (рођ.</s><s>1437) 1700. − Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбург 1893 — Јан Матејко, пољски сликар. (рођ.</s><s>1838) 1894 — Александар III Александрович, цар Русије. (рођ.</s><s>1845) 1903 — Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (рођ.</s><s>1817) 1907 — Алфред Жари, француски песник и писац. (рођ.</s><s>1873) 1932 — Тадеуш Маковски, пољски сликар. (рођ.</s><s>1882) 1937 — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године.</s><s>1953 — Марко Цар, српски књижевни критичар, есејиста и путописац. (рођ.</s><s>1859) 1956 — Пјетро Бадољо, италијански војсковођа и политичар. (рођ.</s><s>1871) 1971 — Јадвига Смосарска, пољска глумица. (рођ.</s><s>1898) 1972 — Езра Поунд, амерички песник. (рођ.</s><s>1885) 1972 — Гертруд фон Ле Форт, немачка списатељица. (рођ.</s><s>1876) 2000 — Стивен Рансиман, британски историчар (рођ.</s><s>1903).</s><s>2003 — Хенрик Махалица, пољски глумац. (рођ.</s><s>1930) 2008 — Има Сумак, перуанска певачица. (рођ.</s><s>1922)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети пророк Јоил Преподобни Прохор Пчињски Јован Рилски Римокатоличка црква данас слави - Дан Свих Светих Светски дан веганa Алжир - Празник револуције (народни празник) Антигва и Барбуда - Празник Независности (народни празник) Британска Девичанска Острва - Дан слободе</s>

1425

https://sr.wikipedia.org/wiki/2.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

2. новембар

<s>2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години).</s><s>До краја године има још 59 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.</s><s>1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.</s><s>1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање.</s><s>1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат.</s><s>1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји.</s><s>1914 — Русија је објавиле рат Турској.</s><s>1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини.</s><s>1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица.</s><s>1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.</s><s>1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.</s><s>1949 — За време конференције округлог стола призната је независност Индонезије.</s><s>1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.</s><s>1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.</s><s>1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама.</s><s>1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.</s><s>1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице "Саљут 6" након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.</s><s>1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус.</s><s>1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.</s><s>1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.</s><s>1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.</s><s>1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.</s><s>2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука.</s><s>2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.</s><s>2004 — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.</s><s>2020 — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет особа, док је више од 17 њих рањено.</s> <s>Рођења 1755 — Марија Антоанета, краљица Француске. (прем.</s><s>1793) 1766 — Јозеф Радецки, аустријски војсковођа. (прем.</s><s>1822) 1777 — Алојзи Фортунат Жулковски, пољски глумац. (прем.</s><s>1858) 1815 — Џорџ Бул, енглески математичар и филозоф. (прем.</s><s>1864) 1838 — Никола Спасић, српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. (прем.</s><s>1916) 1850 — Славка Атанасијевић, српска пијанисткиња и композиторка. (прем.</s><s>1897) 1861 — Морис Блондел, француски филозоф. (прем.</s><s>1949) 1865 — Ворен Хардинг, 29. председник САД. (прем.</s><s>1923) 1868 — Јокојама Таикан, јапански сликар. (прем.</s><s>1958) 1879 — Валери Славек, пољски политичар, троструки премијер Пољске. (прем.</s><s>1939) 1890 — Моа Мартинсон, шведска списатељица. (прем.</s><s>1964) 1891 — Милан Будимир, српски филолог. (прем.</s><s>1975) 1906 — Лукино Висконти, италијански редитељ и сценариста. (прем.</s><s>1976) 1911 — Одисеас Елитис, грчки песник. (прем.</s><s>1996) 1913 — Берт Ланкастер, амерички глумац. (прем.</s><s>1994) 1917 — Ен Радерфорд, канадско-америчка глумица. (прем.</s><s>2012) 1928 — Владимир Беара, југословенски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2014) 1929 — Ричард Е. Тејлор, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990). (прем.</s><s>2018) 1931 — Звонко Марић, српски физичар и академик. (прем.</s><s>2006) 1932 — Мелвин Шварц, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем.</s><s>2006) 1934 — Кен Роузвол, аустралијски тенисер.</s><s>1939 — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман.</s><s>1941 — Јежи Осјатињски, пољски политичар. (прем.</s><s>2022) 1944 — Кит Емерсон, енглески музичар и композитор. (прем.</s><s>2016) 1946 — Ђузепе Синополи, италијански диригент и композитор. (прем.</s><s>2001) 1946 — Алан Џоунс, аустралијски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1947 — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац и новинар. (прем.</s><s>2022) 1950 — Љубомир Љубојевић, српски шахиста.</s><s>1951 — Буч Тејлор, амерички кошаркаш.</s><s>1963 — Драгољуб Брновић, црногорски фудбалер.</s><s>1964 — Предраг Савић, српски књижевник.</s><s>1965 — Наташа Мићић, српска политичарка.</s><s>1966 — Дејвид Швимер, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1974 — Нели, амерички музичар и глумац.</s><s>1976 — Тјери Омеје, француски рукометни голман.</s><s>1980 — Дијего Лугано, уругвајски фудбалер.</s><s>1981 — Кетрин Изабел, канадска глумица.</s><s>1981 — Татјана Тотмјанина, руска клизачица.</s><s>1982 — Предраг Прокић, српски бициклиста.</s><s>1984 — Анастасија Карпова, руска певачица.</s><s>1985 — Демаркус Нелсон, америчко-српски кошаркаш.</s><s>1986 — Тијана Сретковић, српска певачица.</s><s>1988 — Јулија Гергес, немачка тенисерка.</s><s>1989 — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер.</s><s>1989 — Тибор Плајс, немачки кошаркаш.</s><s>1993 — Дражен Лубурић, српски одбојкаш.</s><s>2000 — Алфонсо Дејвис, канадски фудбалер 2001 — Лазар Павловић, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 472 — Олибрије, западноримски цар.</s><s>1647 — Пајсије Јањевац, српски патријарх. (рођ. отприлике 1542) 1802 — Шарл Леклер, француски генерал. (рођ.</s><s>1772) 1887 — Алфред Домет, енглески песник, новозеландски политичар. (рођ.</s><s>1811) 1905 — Алберт фон Келикер, швајцарски анатомиста, историчар и ембриолог. (рођ.</s><s>1817) 1915 — Војислав Танкосић, мајор српске војске и четнички војвода. (рођ.</s><s>1880) 1923 — Стеван Алексић један од најзначајнијих српских сликара с почетка двадесетог века. (рођ.</s><s>1876) 1942 — Китахара Хакушу, јапански песник. (рођ.</s><s>1885) 1945 — Петар Драпшин, генерал (рођ.</s><s>1914) 1950 — Џорџ Бернард Шо, енглески драматург, критичар и публициста. (рођ.</s><s>1856) 1960 — Димитри Митропулос, грчки диригент. (рођ.</s><s>1896) 1963 — Нго Дин Зјем, председник Јужног Вијетнама. (рођ.</s><s>1901) 1966 — Петер Дебије, холандски физичар и хемичар, носилац Нобелове награде из 1936. године. (рођ.</s><s>1884) 1977 — Ханс Ерих Носак, немачки писац. (рођ.</s><s>1901) 2014 — Звонимир Балог, хрватски дечји књижевник. (рођ.</s><s>1932) 2004 — Мирослав Дерета, издавач. (рођ.</s><s>1948) 2014 — Вељко Кадијевић, генерал ЈНА. (рођ.</s><s>1925) 2015 — Петар Лаловић, српски филмски редитељ (рођ.</s><s>1932)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети великомученик Артемије Антиохијски Свети праведни Артемије Веркољски Преподобни Герасим Нови; Римокатоличка црква слави - Задушнице</s>

1426

https://sr.wikipedia.org/wiki/3.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

3. новембар

<s>3. новембар (3.11.) је 307. дан године по грегоријанском календару (308. у преступној години).</s><s>До краја године има још 58 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1534 — Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а папи одузета власт над црквом у Енглеској.</s><s>1812 — Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме.</s><s>1839 — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки.</s><s>Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину.</s><s>1867 — Битка код Монтане.</s><s>1883 — Српска војска је угушила Тимочку буну.</s><s>1903 — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу "Нешвил", прогласила независност од Колумбије.</s><s>1912 — Закључено примирје у Првом балканском рату.</s><s>1918 — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије.</s><s>1918 — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција.</s><s>1946 — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент.</s><s>1957 — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему.</s><s>1956 — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација.</s><s>1961 — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда.</s><s>1964 — За председника САД је изабран Линдон Џонсон.</s><s>1970 — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на слободним изборима.</s><s>1976 — Џими Картер је постао председник САД.</s><s>1978 — Доминиканска Република је добила независност.</s><s>1991 — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније.</s><s>1992 — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе.</s><s>2002 — На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна.</s><s>2004 — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут.</s><s>2010 — Земљотрес је погодио Краљево.</s> <s>Рођења 1560 — Анибале Карачи, италијански сликар. (прем.</s><s>1609) 1774 — Јаков Јакшић, устанички командант, управник штампарије и трговац, први надзорник пошта у Србији.</s><s>1796 — Јован Гавриловић, српски историчар и политичар. (прем.</s><s>1877) 1801 — Карл Бедекер, немачки издавач књига. (прем.</s><s>1859) 1801 — Винцензо Белини, италијански композитор. (прем.</s><s>1835) 1845 — Зигмунт Глогер, пољски историчар, археолог и етнограф. (прем.</s><s>1910) 1877 — Карол Хуберт Ростворовски, пољски драматург и песник. (прем.</s><s>1938) 1879 — Валери Славек, директор Непартијског блока сарадње са владом, премијер Пољске. (прем.</s><s>1939) 1901 — Леополд III, краљ Белгије. (прем.</s><s>1983) 1901 — Станислав Толпа, пољски ботаничар. (прем.</s><s>1996) 1911 — Џин Харлоу, америчка глумица. (прем.</s><s>1937) 1921 — Чарлс Бронсон, амерички глумац. (прем.</s><s>2003) 1927 — Збигњев Цибулски, пољски глумац. (прем.</s><s>1967) 1931 — Моника Вити, италијанска глумица. (прем.</s><s>2022) 1933 — Џон Бари, енглески композитор и диригент, најпознатији по филмској музици. (прем.</s><s>2011) 1933 — Џереми Брет, енглески глумац. (прем.</s><s>1995) 1933 — Јелена Жигон, српска глумица. (прем.</s><s>2018) 1936 — Рој Емерсон, аустралијски тенисер.</s><s>1945 — Герд Милер, немачки фудбалер. (прем.</s><s>2021) 1948 — Саша Хаџи Танчић, српски књижевник. (прем.</s><s>2014) 1957 — Долф Лундгрен, шведски глумац, редитељ, сценариста, продуцент и мајстор борилачких вештина.</s><s>1962 — Здравко Понош, генерал-потпуковник Војске Србије у пензији, начелник Генералштаба Војске Србије (2006—2008).</s><s>1963 — Војислав Жанетић, српски сценариста.</s><s>1968 — Аца Лукас, српски певач.</s><s>1969 — Роберт Мајлс, италијански музичар, композитор, ди-џеј и музички продуцент. (прем.</s><s>2017) 1970 — Петар Васиљевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1970 — Педро Проенса, португалски фудбалски судија.</s><s>1971 — Унаи Емери, шпански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Двајт Јорк, фудбалер из Тринидада и Тобага.</s><s>1977— Срђан Срдић, српски романописац, аутор кратких прича, есејиста, критичар, уредник, издавач и предавач креативног писања.</s><s>1977 — Арија Ђовани, америчка порнографска глумица и модел.</s><s>1979 — Пабло Ајмар, аргентински фудбалер.</s><s>1981 — Давиде Торосантучи, италијански бициклиста.</s><s>1982 — Борис Пашански, српски тенисер.</s><s>1982 — Јевгениј Пљушченко, руски клизач.</s><s>1987 — Кортни Барнет, аустралијска музичарка.</s><s>1990 — Стефан Јовић, српски кошаркаш.</s><s>1995 — Кендал Џенер, амерички модел.</s><s>2000 — Љен Ђуенђе, кинески скакач у воду.</s> <s>Смрти 361 — Констанције II, римски цар. (рођ.</s><s>331) 1231 — Владислав III Ласконоги, кнез Великопољске.</s><s>1599 — Анджеј Батори, кардинал вармињски (рођ.</s><s>1563) 1766 — Томас Абт, немачки филозоф. (рођ.</s><s>1738) 1914 — Џорџ Тракл, аустријски песник. (рођ.</s><s>1887) 1918 — Александар Лапунов, руски математичар. (рођ.</s><s>1857) 1928 — Лудомир Савицки, пољски географ. (рођ.</s><s>1884) 1954 — Анри Матис, француски сликар. (рођ.</s><s>1869) 1970 — Петар II Карађорђевић, југословенски краљ.(рођ.</s><s>1923) 1970 — Јоханес Уридил, аустријски писац. (рођ.</s><s>1896) 1981 — Едвард Коцбек, словеначки књижевник. (рођ.</s><s>1904).</s><s>1991 — Роман Вилхелми, пољски глумац. (рођ.</s><s>1936) 1995 — Бојан Адамич, словеначки композитор (рођ.</s><s>1912) 1996 — Жан-Бедел Бокаса, цар Централноафричке Републике. (рођ.</s><s>1921) 2001 — Ернст Гомбрих, британски историчар уметности. (рођ.</s><s>1909) 2007 — Александар Дедјушко, руски глумац (рођ.</s><s>1962)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Иларион Велики Свети исповедник Висарион Преподобни Иларион Кијевски Римокатоличка црква данас слави - дан светог Хуберта - заштитник ловаца Панама - Народни празник Доминиканска Република - Празник независности Јапан - Дан Културе(Bunka-no Hi) Малдиви - Дан победе</s>

1427

https://sr.wikipedia.org/wiki/4.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

4. новембар

<s>4. новембар (4.11.) је 308. дан године по грегоријанском календару (309. у преступној години).</s><s>До краја године има још 57 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1307 — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.</s><s>1576 — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата.</s><s>1780 — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.</s><s>1814 — Проглашен је устав Норвешке, којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом.</s><s>1890 — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету.</s><s>1917 — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве.</s><s>1931 — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију.</s><s>Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933. 1939 — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.</s><s>1942 — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела.</s><s>Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци.</s><s>1942 — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији.</s><s>1946 — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу).</s><s>1956 — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.</s><s>1956 — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток.</s><s>1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика.</s><s>1970 — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима.</s><s>1976 — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978. 1979 — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу.</s><s>1980 — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године.</s><s>1983 — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица.</s><s>1991 — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.</s><s>1991 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Побеђује Гари Каспаров.</s><s>1995 — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима.</s><s>Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер.</s><s>1998 — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца.</s><s>1998 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Победио је Вишванатан Ананд.</s><s>2000 — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.</s><s>2002 — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи.</s><s>2004 — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија.</s><s>2008 — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији.</s><s>2012 — Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.</s> <s>Рођења 1861 — Ђорђе Генчић, српски индустријалац и политичар, градоначелник Ниша, политички вођа завере против краља Александра Обреновића. (прем.</s><s>1938) 1868 — Бел Отеро, шпанска плесачица, певачица, глумица и куртизана. (прем.</s><s>1965) 1905 — Драгутин Тадијановић, хрватски песник. (прем.</s><s>2007) 1908 — Џозеф Ротблат, пољско-британски физичар, добитник Нобелове награде за мир (1995). (прем.</s><s>2005) 1913 — Гиг Јанг, амерички глумац. (прем.</s><s>1978) 1916 — Рут Хандлер, америчка предузетница, оснивачица фирме за производњу играчака -{Mattel Inc.}- и изумитељка лутке Барбике. (прем.</s><s>2002) 1918 — Арт Карни, амерички глумац и комичар. (прем.</s><s>2003) 1929 — Мира Бањац, српска глумица.</s><s>1942 — Рудолф Белин, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1953 — Марина Туцаковић, српски текстописац. (прем.</s><s>2021) 1959 — Дејан Цукић, српски музичар, новинар, писац и преводилац.</s><s>1960 — Кети Грифин, америчка глумица и комичарка.</s><s>1966 — Горан Рађеновић, српски ватерполиста и ватерполо тренер.</s><s>1967 — Милан Ђурђевић, српски фудбалер.</s><s>1969 — Метју Маконахеј, амерички глумац и продуцент.</s><s>1970 — Драган Аничић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1970 — Малена Ернман, шведска оперска певачица.</s><s>1972 — Луис Фиго, португалски фудбалер.</s><s>1973 — Бојан Димитријевић, српски глумац.</s><s>1985 — Марсел Јансен, немачки фудбалер.</s><s>1991 — Адријана Чечик, америчка порнографска глумица.</s><s>1998 — Ашраф Хакими, марокански фудбалер.</s> <s>Смрти 1847 — Феликс Менделсон, немачки композитор и диригент. (рођ.</s><s>1809) 1918 — Вилфред Овен, енглески писац. (рођ.</s><s>1893) 1932 — Марко Т.</s><s>Леко, српски хемичар, ректор Велике школе, академик и председник Црвеног крста. (рођ.</s><s>1853).</s><s>1942 — Жарко Зрењанин члан ЦК КПЈ, политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, организатор устанка у Војводини и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1902) 1956 — Милоје Васић, српски археолог. (рођ.</s><s>1869) 1985 — Драгољуб Алексић акробата, филмски сценариста, редитељ, продуцент и глумац. (рођ.</s><s>1910) 1995 — Јицак Рабин, израелски премијер и политичар (рођ.</s><s>1922) 2011 — Норман Фостер Ремзи мл., амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1915) 2018 — Бранко Радаковић, српски редитељ, глумац, рок музичар и мултимедијални уметник (рођ.</s><s>1982)</s> <s>Празници и дани сећања 1307 — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије.</s><s>Српска православна црква данас прославља</s> <s>Свети равноапостолни Аверкије Јерапољски Преподобни Лот</s>

1428

https://sr.wikipedia.org/wiki/5.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

5. новембар

<s>5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години).</s><s>До краја године има још 56 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1605 — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери.</s><s>1630 — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну.</s><s>На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.</s><s>1688 — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској.</s><s>1838 — Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.</s><s>1911 — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.</s><s>1914 — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској.</s><s>Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку.</s><s>Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.</s><s>1926 — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.</s><s>1940 — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа.</s><s>1943 — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг.</s><s>Први директор био је Владислав Рибникар.</s><s>1956 — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.</s><s>1991 — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници.</s><s>Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.</s><s>1996 — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму.</s><s>Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.</s><s>2000 — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару.</s><s>Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974. 2001 — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.</s> <s>Рођења 1854 — Пол Сабатје, француски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1912). (прем.</s><s>1941) 1873 — Едвин Теди Флек, аустралијски атлетичар и тенисер. (прем.</s><s>1935) 1879 — Ото Вале, аустријски пливач. (прем.</s><s>1963) 1909 — Милена Павловић-Барили, српска сликарка и песникиња. (прем.</s><s>1945) 1913 — Вивијен Ли, британска глумица. (прем.</s><s>1967) 1923 — Бисерка Цвејић, српска оперска певачица. (прем.</s><s>2021) 1929 — Бора Тодоровић, српски глумац. (прем.</s><s>2014) 1931 — Ајк Тарнер, амерички музичар, музички продуцент и ловац на таленте. (прем.</s><s>2007) 1936 — Уве Зелер, немачки фудбалер. (прем.</s><s>2022) 1937 — Харис Јулин, амерички глумац.</s><s>1938 — Милован Илић Минимакс, српски радио и ТВ новинар. (прем.</s><s>2005) 1938 — Радивој Кораћ, српски кошаркаш. (прем.</s><s>1969) 1939 — Драгиша Станковић Челик, југословенски и српски боксер. (прем.</s><s>2015) 1940 — Елке Зомер, немачка глумица, забављачица и уметница.</s><s>1941 — Арт Гарфанкел, амерички певач, песник и глумац, најпознатији као члан дуа -{Simon & Garfunkel}-.</s><s>1947 — Ненад Бјековић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1948 — Вилијам Данијел Филипс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1997).</s><s>1952 — Олег Блохин, украјински фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1952 — Бил Волтон, амерички кошаркаш.</s><s>1954 — Алехандро Сабеља, аргентински фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2020) 1955 — Љиљана Благојевић, српска глумица.</s><s>1955 — Милорад Пуповац, хрватски филолог, лингвиста и политичар, политички представник Срба у Хрватској.</s><s>1958 — Роберт Патрик, амерички глумац.</s><s>1959 — Брајан Адамс, канадски музичар, музички продуцент и фотограф.</s><s>1960 — Снежана Богдановић, српска глумица.</s><s>1960 — Тилда Свинтон, енглеска глумица.</s><s>1963 — Тејтум О’Нил, америчка глумица и списатељица.</s><s>1963 — Жан-Пјер Папен, француски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1963 — Дарко Томовић, српски глумац.</s><s>1964 — Ђорђе Давид, српски музичар и глумац.</s><s>1968 — Сем Роквел, амерички глумац.</s><s>1974 — Ангела Госов, немачка музичарка, најпознатија као певачица групе -{Arch Enemy}-.</s><s>1974 — Дадо Пршо, хрватски фудбалер.</s><s>1974 — Џери Стекхаус, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1979 — Давид Суазо, хондураски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1984 — Лука Жорић, хрватски кошаркаш.</s><s>1986 — Јан Маинми, француски кошаркаш.</s><s>1986 — Каспер Шмејхел, дански фудбалски голман.</s><s>1987 — Кевин Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе -{Jonas Brothers}-.</s><s>1992 — Марко Верати, италијански фудбалер.</s> <s>Смрти 1879 — Џејмс Клерк Максвел, теоријски физичар 19. века. (рођ.</s><s>1831) 1882 — Ђуро Даничић, српски научник и филолог, секретар Друштва српске словесности, професор Лицеја и Велике школе у Београду. (рођ.</s><s>1825) 1926 — Драга Љочић, прва жена лекар у Србији. (рођ.</s><s>1855) 1930 — Кристијан Ајкман, холандски лекар. (рођ.</s><s>1858) 1930 — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар. (рођ.</s><s>1861) 1955 — Морис Утрило, француски сликар. (рођ.</s><s>1883) 1960 — Мак Сенет, амерички филмски режисер канадског порекла.</s><s>1982 — Жак Тати (Татишчев), француски филмски глумац и редитељ, добитник "Оскара". (рођ.</s><s>1908) 1989 — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста пореклом руски Јеврејин. (рођ.</s><s>1903) 1991 — Јан Роберт Максвел, британски медијски магнат чешког порекла. (рођ.</s><s>1923) 1994 — Милан Младеновић, српски музичар, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (рођ.</s><s>1958) 2001 — Рој Болтинг, британски филмски продуцент.</s><s>2004 — Сергије Лукач, новинар и универзитетски професор. (рођ.</s><s>1920) 2006 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (рођ.</s><s>1916)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски Свети Игњатије, патријарх цариградски Свети мученик Јаков Боровицки Андреј Тотемски јуродиви Светски дан ромског језика</s>

1429

https://sr.wikipedia.org/wiki/6.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

6. новембар

<s>6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години).</s><s>До краја године има још 55 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.</s><s>1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.</s><s>1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн.</s><s>У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ.</s><s>Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј.</s><s>В. Бат.</s><s>1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам.</s><s>Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.</s><s>1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.</s><s>1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра.</s><s>Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.</s><s>1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом.</s><s>Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.</s><s>1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.</s><s>1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије.</s><s>После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.</s><s>1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш.</s><s>350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области.</s><s>Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.</s><s>1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.</s><s>1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.</s><s>1999 — Аустралијанци на референдуму с 55% гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.</s><s>2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка.</s><s>Наследио Рудолфа Ђулијанија.</s><s>2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији.</s><s>Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.</s> <s>Рођења 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. (прем.</s><s>1555) 1494 — Сулејман Величанствени, турски султан (1520—1566). (прем.</s><s>1566) 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ (1665—1700). (прем.</s><s>1700) 1771 — Алојз Зенефелдер, аустријски глумац и драматург, најпознатији као изумитељ литографије. (прем.</s><s>1834) 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (прем.</s><s>1864) 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. (прем.</s><s>1894) 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. (прем.</s><s>1909) 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. (прем.</s><s>1931) 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. (прем.</s><s>1939) 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. (прем.</s><s>1942) 1923 — Антоније Исаковић, српски књижевник и сценариста. (прем.</s><s>2002) 1923 — Татјана Лукјанова, српска глумица. (прем.</s><s>2003) 1931 — Мајк Николс, амерички редитељ, продуцент, глумац и комичар. (прем.</s><s>2014) 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. (прем.</s><s>2017) 1932 — Франсоа Англер, белгијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2013).</s><s>1946 — Сали Филд, америчка глумица и редитељка.</s><s>1948 — Глен Фреј, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Eagles}-. (прем.</s><s>2016) 1952 — Јаков Седлар, хрватски редитељ и продуцент.</s><s>1953 — Жељко Јерков, хрватски кошаркаш.</s><s>1953 — Тони Парсонс, енглески писац и новинар.</s><s>1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.</s><s>1963 — Бранка Пујић, српска глумица.</s><s>1964 — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе -{Bad Religion}-.</s><s>1970 — Горан Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1970 — Итан Хок, амерички глумац, сценариста, редитељ и књижевник.</s><s>1972 — Тандивеј Њутон, енглеска глумица.</s><s>1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица и модел.</s><s>1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш.</s><s>1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш.</s><s>1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка.</s><s>1988 — Ема Стоун, америчка глумица.</s><s>1988 — Џон Холанд, америчко-порторикански кошаркаш.</s><s>1990 — Андре Ширле, немачки фудбалер.</s><s>1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.</s> <s>Смрти 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар. (рођ. отприлике 1345) 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (рођ.</s><s>1594) 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (рођ.</s><s>1729) 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног романтизма.</s><s>1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (рођ.</s><s>1967) 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1918) 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (рођ.</s><s>1946) 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (рођ.</s><s>1948) 2015 — Перо Перовић, најстарији Црногорац. (рођ.</s><s>1909) 2021 — Муамер Зукорлић, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији. (рођ.</s><s>1970) Маринко Роквић, српски певач фолк музике. (рођ.</s><s>1954)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља</s> <s>Свети мученик Арета Свети Елезвој, цар етиопски Спомен иконе „Свих жалосних радост” Преподобни Арета Печерски</s>

1430

https://sr.wikipedia.org/wiki/7.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

7. новембар

<s>7. новембар (7.11.) је 311. дан године по грегоријанском календару (312. у преступној години).</s><s>До краја године има још 54 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>680 — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV 1185 — Византијски генерал Алексије Врана је нанео тежак пораз Норманима у бици код Деметрича, чиме је окончана норманска инвазија.</s><s>1659 — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635. 1875 — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке.</s><s>Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале.</s><s>На пут кренуо 1873. из Занзибара.</s><s>1917 — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског.</s><s>1940 — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.</s><s>1944 — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД.</s><s>1946 — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи.</s><s>Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 km.</s><s>1956 — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта.</s><s>1972 — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД.</s><s>1973 — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији.</s><s>1983 — Почела је вежба НАТО пакта Моћни стрелац 83, што је совјетско руководство протумачило као увод у напад нуклеарним оружјем.</s><s>1987 — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956.</s><s>Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао.</s><s>1990 — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске.</s><s>1996 — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 km источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142. 2000 — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана.</s><s>Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи.</s><s>2001 — Белгијска национална авио-компанија Сабена поднела захтев за банкрот.</s><s>Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001. 2002 — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа.</s><s>На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изазвало застој у преговорима Лондона и Мадрида.</s><s>2007 — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.</s> <s>Рођења 1867 — Марија Кири, пољско-француска физичарка и хемичарка, добитница Нобелове награде за физику (1903) и хемију (1911). (прем.</s><s>1934) 1879 — Лав Троцки, руски револуционар, политички теоретичар и политичар. (прем.</s><s>1940) 1886 — Арон Нимцович, руски шахиста. (прем.</s><s>1935) 1888 — Чандрасекара Венката Раман, индијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1930). (прем.</s><s>1970) 1997 — Херман Џ.</s><s>Манкевиц, амерички сценариста и драматург. (прем.</s><s>1953) 1903 — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1973). (прем.</s><s>1989) 1913 — Албер Ками, француски писац, филозоф и новинар. (прем.</s><s>1960) 1918 — Дринка Павловић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1943) 1919 — Капиталина Ерић, српска глумица. (прем.</s><s>2009) 1926 — Џоун Садерланд, аустралијска оперска певачица. (прем.</s><s>2010) 1929 — Ерик Р.</s><s>Кандел, аустријско-амерички неуронаучник и неуропсихијатар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (2000).</s><s>1938 — Дејан Ђуровић, српски глумац и радио-ТВ водитељ.</s><s>1942 — Џин Шримптон, енглески модел и глумица.</s><s>1943 — Мајкл Берн, енглески глумац.</s><s>1943 — Џони Мичел, канадска музичарка.</s><s>1944 — Луиђи Рива, италијански фудбалер.</s><s>1950 — Владислав Богићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1950 — Линдси Данкан, шкотска глумица.</s><s>1967 — Давид Гета, француски музичар, музички продуцент и ди-џеј.</s><s>1968 — Слађана Делибашић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Ђогани.</s><s>1970 — Марк Росе, швајцарски тенисер.</s><s>1976 — Марк Филипусис, аустралијски тенисер.</s><s>1978 — Рио Фердинанд, енглески фудбалер.</s><s>1984 — Лана Јурчевић, хрватска певачица.</s><s>1988 — Александар Долгополов, украјински тенисер.</s><s>1988 — Тајни Темпа, енглески хип хоп музичар.</s><s>1990 — Давид де Хеа, шпански фудбалски голман.</s><s>1990 — Кортни Мари Ендруз, америчка музичарка.</s><s>1992 — Миа Димшић, хрватска музичарка.</s><s>1992 — Горан Закарић, босанскохерцеговачки фудбалер.</s><s>1994 — Милица Николић, српска џудисткиња.</s><s>1996 — Лорд, новозеландска музичарка.</s><s>2000 — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер.</s> <s>Смрти 1817 — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. (рођ.</s><s>1727) 1919 — Хуго Хасе, немачки политичар и канцелар (рођ.</s><s>1863) 1962 — Елеонора Рузвелт, америчка књижевница, супруга председника Франклина Делано Рузвелта. (рођ.</s><s>1884) 1980 — Стив Меквин, амерички глумац. (рођ.</s><s>1930) 1992 — Александер Дубчек, словачки државник. (рођ.</s><s>1921) 2005 — Срђан Барић, композитор, музички уредник РТБ-а. (рођ.</s><s>1927) 2011 — Џо Фрејзер, амерички боксер. (рођ.</s><s>1944) 2016 — Ленард Коен, канадски кантаутор и песник (рођ.</s><s>1934)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученици Маркијан и Мартирије</s>

1431

https://sr.wikipedia.org/wiki/8.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

8. новембар

<s>8. новембар (8.11.) је 312. дан године по грегоријанском календару (313. у преступној години).</s><s>До краја године има још 53 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>960 — Битка код Андрасоса: Византијци под командом Лава Фоке Млађег победили су Хамданида емира Алепа, Сејф ал-Давлу.</s><s>1519 — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци и њихов владар Монтезума II, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили у Теночтитлану с највећим почастима.</s><s>1520 — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића.</s><s>„Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521.</s><s>Шведска ослобођена данске власти.</s><s>1576 — Осамдесетогодишњи рат: Хентски мир: Сталешке скупштине Низоземља се састају и удружују како би се супротставиле шпанској окупацији.</s><s>1602 — Библиотека Бодлеана на Универзитету у Оксфорду отворена је за јавност.</s><s>1620 — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага.</s><s>1793 — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204, који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј.</s><s>1805 — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу.</s><s>Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака.</s><s>1858 — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска.</s><s>1889 — Монтана је постала 41. држава САД.</s><s>1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци.</s><s>За тај изум добио је 1901.</s><s>Нобелову награду за физику.</s><s>1901 — Нереди због јеванђеља: крвави сукоби се одвијају у Атини после превода јеванђеља на демотски Грчки.</s><s>1917 — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу.</s><s>Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности.</s><s>1923 — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч.</s><s>Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран.</s><s>Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма.</s><s>1933 — Велика криза: Нови уговор: амерички председник Френклин Делано Рузвелт основао је Управу за цивилне радове, организацију која је дизајнирана да створи послове за више од 4 милиона незапослених.</s><s>1936 — Шпански грађански рат: Франкове трупе не успевају да заузму Мадрид, али започињу трогодишњу опсаду Мадрида.</s><s>1937 — Нацисти су у Минхену приказали изложбу "Der ewige Jude" ("Вечни Јевреј").</s><s>1939 — Инцидент Венло: Два британска агента Secret Intelligence Service (SIS)-а су заробили Немци.</s><s>1939 — У Минхену обележавајући 16. годишњицу Пивничког пуча, Адолф Хитлер је уско избегао покушај атентата од стране немачког радника Георга Елсера.</s><s>1940 — Грчко-италијански рат: Италијанска инвазија на Грчку није успела, јер бројне грчке јединице одбацују Италијане у бици код Елеа-Каламаса.</s><s>1941 — Основана је Албанска комунистичка партија.</s><s>1942 — Други светски рат: Француски покрет отпора изводи ударе у Алжиру, у којима 400 цивилних француских патриота неутралише XIX корпус војске Вишијевског режима а након 15 сати борби и хапси неколико вишијевских генерала, омогућавајући непосредан успех Операције Бакља у Алжиру.</s><s>1942 — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату.</s><s>Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника.</s><s>1944 — У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга.</s><s>1950 — Корејски рат: Командир у Америчком ратном ваздухопловству Расел Ј.</s><s>Браун, док је пилотирао на F-80 (Lockheed P-80 Shooting Star), пуцао је на два севернокорејска МиГ-15 као први оперативни реактивни ловац Америчких ваздухопловних снага.</s><s>1957 — Pan Am Flight 7 је нестао у лету између Сан Франциска и Хонолулуа.</s><s>Олупина и тела страдалих пронађени су недељу дана касније.</s><s>1957 — Операција Грабље X, Рунда Ц1: Велика Британија спроводи свој први успешни тест хидрогенске бомбе над Киритимати у Пацифику.</s><s>1960 — Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију.</s><s>1960 — Створена је Британска територија Индијског океана, која се састоји од острва Архипелага Чагос, Алдабра, Фаркуар (острва) и Дерош (острва) .</s><s>1965 — Законом о убиству (укидање смртне казне) из 1965. године додељена је Краљевска сагласност, за формално укидање смртне казне у Уједињеном Краљевству, изузев у случајевима велике издаје, "пиратерије насиљем" (пиратерија са намером да убије или изазове тешка телесна повреда ), паљевина у краљевским двориштима и шпијунажа, као и друга кривична дела према војном праву.</s><s>Одређено је да би се смртна казна укинула у свим случајевима 1998. године.</s><s>1965 — Вијетнамски рат: Битка између аустралијских снага и Виет Конга у бици Ганг Тои.</s><s>1966 — Бивши државни правобранилац у Масачусетсу Едвард Брок постаје први Афро-Американац изабран у сенат Сједињених Држава од реконструкције.</s><s>1966 — Председник САД Линдон Џонсон потписује закон о изузећу из протокола, дозвољавајући Националној фудбалској лиги да се споји са Америчком фудбалском лигом.</s><s>1966 — Бечка конвенција о друмском саобраћају потписана је како би се олакшао међународни саобраћајни промет и повећала безбедност на путу стандардизацијом јединствених саобраћајних правила међу потписницима.</s><s>1971 — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма "-{Stairway to Heaven}-".</s><s>1977 — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина).</s><s>1989 — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе.</s><s>Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка.</s><s>1992 — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива.</s><s>1995 — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе.</s><s>1998 — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975. 2001 — Припадници Јединице за специјалне операције Србије ("црвене беретке") почели су протест у центру за обуку у Кула.</s><s>Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду.</s><s>Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије.</s><s>2001 — Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови.</s><s>2002 — Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака.</s><s>2006 — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.</s> <s>Рођења 1656 — Едмунд Халеј, енглески астроном и геофизичар, који је први одредио путању једне комете и предвидео њено периодично појављивање (Халејева комета). (прем.</s><s>1742) 1847 — Брем Стокер, ирски књижевник. (прем.</s><s>1912) 1848 — Готлоб Фреге, немачки математичар и физичар. (прем.</s><s>1925) 1854 — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (прем.</s><s>1919) 1868 — Феликс Хаусдорф, немачки математичар. (прем.</s><s>1942) 1878 — Димитар Влахов, македонски револуционар, политичар и публициста. (прем.</s><s>1953) 1888 — Сима Марковић, српски професор математике, члан Централног комитета КПЈ и Извршног комитета Коминтерне. (прем.</s><s>1939) 1900 — Михаило Вукдраговић, српски композитор, диригент, музички педагог и критичар, професор и ректор Музичке академије у Београду, члан САНУ. (прем.</s><s>1986) 1906 — Михаило Апостолски, македонски академик и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1987) 1922 — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург.</s><s>1967. извршио прву трансплантацију срца. (прем.</s><s>2001) 1923 — Џек Килби, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2000). (прем.</s><s>2005) 1928 — Александар Бакочевић, председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда. (прем.</s><s>2007) 1935 — Ален Делон, француски глумац.</s><s>1937 — Драгослав Шекуларац, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2019) 1938 — Миња Субота, српски композитор, музичар, забављач, ТВ водитељ и фотограф. (прем.</s><s>2021) 1943 — Мартин Питерс, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2019) 1946 — Гус Хидинк, холандски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1946 — Станислав Караси, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1952 — Алфри Вудард, америчка глумица, продуценткиња и активисткиња.</s><s>1954 — Казуо Ишигуро, енглески књижевник и сценариста.</s><s>1960 — Драган Канатларовски, македонски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1960 — Олег Мењшиков, руски глумац.</s><s>1966 — Гордон Ремзи, шкотски кувар.</s><s>1967 — Кортни Торн Смит, америчка глумица.</s><s>1968 — Паркер Поузи, америчка глумица и музичарка.</s><s>1972 — Маја Маријана, српска певачица.</s><s>1972 — Гречен Мол, америчка глумица и модел.</s><s>1975 — Тара Рид, америчка глумица.</s><s>1978 — Ивана Селаков, српска певачица.</s><s>1978 — Тибор Церна, југословенски војник. (прем.</s><s>1999) 1980 — Ана Видовић, хрватска гитаристкиња.</s><s>1981 — Џо Кол, енглески фудбалер.</s><s>1982 — Марија Дакић, српска глумица.</s><s>1983 — Бланка Влашић, хрватска атлетичарка.</s><s>1983 — Синан Гулер, турски кошаркаш.</s><s>1983 — Павел Погребњак, руски фудбалер.</s><s>1991 — Никола Калинић, српски кошаркаш.</s><s>1994 — Јован Новак, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1674 — Џон Милтон, енглески писац, по многима највећи енглески песник уз Шекспира. (рођ.</s><s>1608) 1847 — Јоаким Вујић, српски књижевник и позоришни писац. (рођ.</s><s>1772) 1887 — Док Холидеј, амерички коцкар и револвераш.(рођ.</s><s>1851) 1917 — Милутин Бојић, српски писац, аутор поеме „Плава гробница“.(рођ.</s><s>1892) 1935 — Милета Јакшић, православни свештеник и српски песник. (рођ.</s><s>1863) 1953 — Иван Алексејевич Буњин, руски књижевник. (рођ.</s><s>1870) 1982 — Пашко Ромац је био учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и народни херој Југославије.(рођ.</s><s>1913) 1986 — Вјачеслав Молотов, шеф совјетске дипломатије. (рођ.</s><s>1890) 1999 — Леон Штукељ, словеначки и југословенски гимнастичар. (рођ.</s><s>1898) 2001 — Радмила Савићевић, српска глумица. (рођ.</s><s>1926) 2006 — Базил Поледорис, амерички композитор грчког порекла (рођ.</s><s>1945) 2009 — Виталиј Гинзбург, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1916)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави - Митровдан Свети великомученик Димитрије</s>

1432

https://sr.wikipedia.org/wiki/9.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

9. новембар

<s>9. новембар (9.11.) је 313. дан године по грегоријанском календару (314. у преступној години).</s><s>До краја године има још 52 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>694 — Краљ Визигота на Пиринејском полуострву Егика, оптужује Јевреје да помажу муслимане и осуђује на ропство.</s><s>1494 — Породица Медичи постаје владарска у Фиренци.</s><s>1799 — Државним ударом који су извели Наполеон Бонапарта Жозеф Сијес збачен је са власти директоријум и уведен Конзулат.</s><s>1867 — Последњи шогун Токугава Јошинобу је понудио своју оставку цару Мејџију.</s><s>1872 — Велики пожар у Бостону.</s><s>1884 — Оснивање Основне школе Стеван Чоловић Ариље.</s><s>1918 — Немачки цар Вилхелм II је абдицирао, а Филип Шајдеман је прогласио републику.</s><s>1937 — Јапанска војска улази у Шангај.</s><s>1938 — Кристална ноћ, први масовни чин антијеврејског насиља у нацистичкој Немачкој.</s><s>1953 — Камбоџа је постала независна од Француске.</s><s>1985 — Гари Каспаров је победом над Анаталијом Карповим са 22 године постао најмлађи светски првак у шаху.</s><s>1989 — Гинтер Шабовски грешком најављује ступање на снагу нових прописа за путовање, дан раније него што је требало.</s><s>Источнонемачке власти као последицу укидају забрану преласка из источног у западни део Немачке, и исто вече хиљаде грађана се окупља на граници два Берлина, чиме отпочиње рушење Берлинског зида.</s><s>1993 — Мостарски стари мост се срушио у Неретву после вишедневног бомбардовања са хрватске стране.</s><s>1996 — Мајк Тајсон доживљава свој други пораз, први од Ивандер Холифилда, који осваја трећу титулу у супертешкој категорији.</s><s>2005 — Венус експрес мисија Европске свемирске агенције је лансирана из Бајконура у Казахстану.</s><s>2016 — Доналд Трамп проглашен је победником америчких председничких избора и постао 45.</s><s>Председник Сједињених Америчких Држава.</s><s>2020 — Оружани сукоби у Нагорно-Карабаху завршени су потписивањем споразума о прекиду ватре у Москви између лидера Јерменије, Азербејџана и Русије.</s> <s>Рођења 1818 — Иван Тургењев, руски књижевник и драматург. (прем.</s><s>1883) 1841 — Едвард VII, краљ Велике Британије и Ирске и цар Индије (1901—1910). (прем.</s><s>1910) 1868 — Мари Дреслер, канадско-америчка глумица и комичарка. (прем.</s><s>1934) 1883 — Една Меј Оливер, америчка глумица. (прем.</s><s>1942) 1885 — Херман Вајл, немачки математичар, теоријски физичар и филозоф. (прем.</s><s>1955) 1885 — Велимир Хлебњиков, руски песник и драматург. (прем.</s><s>1922) 1894 — Меј Марш, америчка глумица. (прем.</s><s>1968) 1902 — Ентони Есквит, енглески редитељ. (прем.</s><s>1968) 1906 — Артур Рудолф, немачки ракетни инжењер. (прем.</s><s>1996) 1914 — Хеди Ламар, аустријско-америчка глумица и продуценткиња. (прем.</s><s>2000) 1922 — Дороти Дандриџ, америчка глумица, певачица и плесачица. (прем.</s><s>1965) 1922 — Имре Лакатош, мађарски филозоф математике и науке. (прем.</s><s>1974) 1928 — Ен Секстон, америчка песникиња. (прем.</s><s>1974) 1929 — Имре Кертес, мађарски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (2002). (прем.</s><s>2016) 1934 — Карл Сејган, амерички астроном, космолог, астрофизичар, астробиолог, писац и популаризатор науке. (прем.</s><s>1996) 1936 — Михаил Таљ, совјетски и летонски шахиста. (прем.</s><s>1992) 1948 — Луиз Фелипе Сколари, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1953 — Мерима Његомир, српска певачица. (прем.</s><s>2021) 1960 — Андреас Бреме, немачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1964 — Роберт Данкан Макнил, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1972 — Ерик Дејн, амерички глумац.</s><s>1973 — Зисис Вризас, грчки фудбалер.</s><s>1974 — Алесандро дел Пјеро, италијански фудбалер.</s><s>1974 — Свен Ханавалд, немачки ски скакач.</s><s>1980 — Лана Шкргатић, хрватска музичарка.</s><s>1984 — Делта Гудрем, аустралијска музичарка и глумица.</s><s>1984 — Сузана Ћебић, српска одбојкашица.</s><s>1986 — Данина Јефтић, српска глумица.</s><s>1987 — Хајди Вотерс, америчка порнографска глумица.</s><s>1988 — Ники Блонски, америчка глумица, певачица и плесачица.</s><s>1990 — Роман Барде, француски бициклиста.</s><s>1994 — Шарлот Карден, канадска музичарка.</s><s>1999 — Карол Севиља, мексичка глумица и певачица.</s> <s>Смрти 959 — Константин VII Порфирогенит, византијски цар и историчар. (рођ.</s><s>905) 1456 — Улрих II Цељски, немачки и угарски великаш. (рођ.</s><s>1406) 1918 — Гијом Аполинер француско-италијански писац и драматург, пољског порекла. (рођ.</s><s>1880) 1991 — Ив Монтан, француски шансонијер и глумац (рођ.</s><s>1921) 1997 — Хеленио Ерера, аргентински фудбалски играч и тренер. (рођ.</s><s>1910) 2004 — Стиг Ларсон шведски књижевник, новинар, активиста. (рођ.</s><s>1954) 2004 — Ирис Чанг, америчка књижевница. (рођ.</s><s>1968) 2014 — Никола Симић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (рођ.</s><s>1934)</s> <s>Празници и дани сећања Дан борбе против фашизма и антисемитизма.</s> <s>Српска православна црква данас слави -</s> <s>Свети мученик Нестор Преподобни Нестор Летописац Свети Андреј, кнез смоленски</s>

1433

https://sr.wikipedia.org/wiki/10.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

10. новембар

<s>10. новембар (10.11.) је 314. дан године по грегоријанском календару (315. у преступној години).</s><s>До краја године има још 51 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>1444 — Османски султан Мурат II је у бици код Варне однео убедљиву победу над крсташком војском чији вођа краљ Пољске и Угарске Владислав III Јагело погинуо.</s><s>1793 — Национални конвент је прогласио култ Разума као замену за католицизам током Француске револуције.</s><s>1910 — На иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића, основано Друштво за српски језик и књижевност, ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама.</s><s>1928 — Хирохито крунисан за 124. јапанског цара.</s><s>1942 — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.</s><s>1943 — Ради лакшег управљања окупираном територијом, немачке власти у Другом светском рату успоставиле квислиншку „Народну управу” у Црној Гори.</s><s>1945 — Нацистичког колаборационисту и фашисту Секулу Дрљевића ликвидирала четничка црна тројка док се скривао у Јуденбургу 1969 — Први пут емитована америчка дечја ТВ емисија "Улица Сезам".</s><s>1975 — Владе Југославије и Италије потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двеју земаља.</s><s>1975 — СС Едмунд Фицџералд, највећи број на северноамерички Великим језерима, је потонуо уз губитак живота 29 особа.</s><s>1983 — Бил Гејтс је представио Виндоуз 1.0. 1989 — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.</s> <s>Рођења 1759 — Фридрих Шилер, немачки писац. (прем.</s><s>1805) 1885 — Катарина Богдановић, српска филозофкиња, педагошкиња, књижевница и књижевна критичарка. (прем.</s><s>1969) 1888 — Андреј Тупољев, руски конструктор авиона. (прем.</s><s>1972) 1918 — Радивоје Јовановић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије. (прем.</s><s>2000) 1919 — Михаил Калашњиков, руски инжењер. (прем.</s><s>2013) 1925 — Ричард Бартон, енглеско-велшки глумац. (прем.</s><s>1984) 1928 — Енио Мориконе, италијански композитор и диригент. (прем.</s><s>2020) 1932 — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (прем.</s><s>1999) 1932 — Рој Шајдер, амерички глумац. (прем.</s><s>2008) 1937 — Драган Стојнић, српски певач шансона. (прем.</s><s>2003) 1951 — Виктор Сухоруков, руски глумац.</s><s>1954 — Нада Војиновић, српска глумица.</s><s>1954 — Хуанито, шпански фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>1992) 1955 — Роланд Емерих, немачки редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1964 — Магнус Шевинг, исландски писац, продуцент, глумац и спортиста.</s><s>1966 — Ванеса Ејнџел, енглеска глумица и модел.</s><s>1968 — Естер Зек Иштар, израелска певачица.</s><s>1968 — Трејси Морган, амерички глумац и комичар.</s><s>1969 — Јенс Леман, немачки фудбалски голман.</s><s>1969 — Елен Помпео, америчка глумица.</s><s>1971 — Биг Пан, амерички хип хоп музичар. (прем.</s><s>2000) 1973 — Патрик Бергер, чешки фудбалер.</s><s>1974 — Кристина Ковач, српска музичарка и композиторка.</s><s>1977 — Британи Марфи, америчка глумица и музичарка. (прем.</s><s>2009) 1978 — Дипло, амерички ди-џеј и музички продуцент.</s><s>1978 — Бане Ковачевић, српски хип хоп музичар, најпознатији као члан групе 187. (прем.</s><s>2019) 1979 — Нина Мерседиз, америчко-мексичка порнографска глумица, модел, плесачица, редитељка и продуценткиња.</s><s>1980 — Лајонел Чалмерс, амерички кошаркаш.</s><s>1984 — Кендрик Перкинс, амерички кошаркаш.</s><s>1985 — Александар Коларов, српски фудбалер.</s><s>1988 — Данијел Теклехајманот, еритрејски бициклиста.</s><s>1989 — Тарон Еџертон, велшки глумац.</s><s>1989 — Џејкоб Пулен, америчко-грузијски кошаркаш.</s><s>1993 — Срђан Мијаиловић, српски фудбалер.</s><s>1994 — Такума Асано, јапански фудбалер.</s> <s>Смрти 1891 — Артур Рембо, француски песник. (* 1854) 1938 — Мустафа Кемал Ататурк, турски политичар. (* 1881) 1968 — Јован Бошковски, македонски писац, књижевник и филмски критичар, приповедач и сценариста. (* 1920) 1982 — Леонид Брежњев, руски политичар. (* 1906) 2011 — Петар Краљ, српски глумац. (* 1941) 2013 — Драго Чумић, српски глумац. (* 1937) 2014 — Зоран Чалић, српски режисер. (* 1931)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученик Терентије Свети Арсеније Сремац, архиепископ српски</s>

1434

https://sr.wikipedia.org/wiki/11.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

11. новембар

<s>11. новембар (11.11.) је 315. дан године по грегоријанском календару (316. у преступној години).</s><s>До краја године има још 50 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>308 — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара.</s><s>1500 — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије.</s><s>1889 — Вашингтон је постала 42. држава САД.</s><s>1918 — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат.</s><s>Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску.</s><s>1941 — С територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“.</s><s>1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију.</s><s>Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика.</s><s>1944 — Почела је Батинска битка у којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге.</s><s>1945 — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије.</s><s>1952 — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер.</s><s>1958 — На Клиници „Кири” у Паризу, извршено прво успешно пресађивање коштане сржи.</s><s>1961 — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград.</s><s>1965 — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције.</s><s>1971 — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата.</s><s>1975 — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти.</s><s>Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето.</s><s>1992 — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице.</s><s>1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи.</s><s>2000 — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа.</s><s>Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике.</s><s>2001 — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван.</s><s>2002 — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији.</s><s>2003 — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори.</s><s>Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд.</s><s>Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“.</s><s>2004 — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније.</s><s>Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.</s> <s>Рођења 1154 — Санчо I од Португалије, други краљ Португалије (1185—1211 ) из Бургундске династије. (прем.</s><s>1211) 1821 — Фјодор Достојевски, руски књижевник. (прем.</s><s>1881) 1852 — Франц Конрад фон Хецендорф, аустроугарски генерал и начелник генералштаба. (прем.</s><s>1925) 1855 — Стеван Сремац, српски књижевник. (прем.</s><s>1906) 1861 — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (прем.</s><s>1922) 1869 — Виторио Емануеле III Савојски, италијански краљ од 1900. до 1946. год. (прем.</s><s>1947) 1885 — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (прем.</s><s>1945) 1905 — Јосип Колумбо, један од седам секретара СКОЈ-а. (прем.</s><s>1930) 1922 — Курт Вонегут, амерички писац. (прем.</s><s>2007) 1935 — Биби Андерсон, шведска глумица. (прем.</s><s>2019) 1941 — Божидарка Фрајт, југословенска глумица.</s><s>1958 — Лус Касал, шпанска музичарка.</s><s>1960 — Стенли Тучи, амерички глумац, сценариста, редитељ и продуцент.</s><s>1962 — Деми Мур, америчка глумица и модел.</s><s>1964 — Калиста Флокхарт, америчка глумица.</s><s>1966 — Бенедикта Боколи, италијанска глумица.</s><s>1971 — Горан Ђоровић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1974 — Леонардо Дикаприо, амерички глумац и продуцент.</s><s>1977 — Манише, португалски фудбалер.</s><s>1980 — Ненад Ковачевић, српски фудбалер.</s><s>1981 — Јадранка Барјактаровић, црногорско-српска певачица.</s><s>1982 — Асафа Пауел, јамајкански атлетичар (спринтер).</s><s>1983 — Филип Лам, немачки фудбалер.</s><s>1985 — Нина Сеничар, српска глумица, телевизијска водитељка и модел.</s><s>1986 — Милена Вучић, српско-црногорска певачица.</s><s>1989 — Џо Регланд, америчко-либеријски кошаркаш.</s><s>1990 — Џорџинио Вајналдум, холандски фудбалер.</s><s>1990 — Том Думулан, холандски бициклиста.</s><s>1991 — Немања Радовић, црногорски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1211 — Санчо I од Португалије, краљ Португалије. (рођ.</s><s>1154).</s><s>1331 — Стефан Урош III Дечански, српски краљ.</s><s>1405 — Милица Хребељановић, жена кнеза Лазара Хребељановића. (рођ.</s><s>1335).</s><s>1855 — Серен Киркегор, дански филозоф.</s><s>1866 — Пол Бер, француски зоолог, физиолог и политичар. (рођ.</s><s>1833) 1878 — Стјепан Митров Љубиша, црногорски писац и политичар. (рођ.</s><s>1824).</s><s>1993 — Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац.</s><s>2004 — Јасер Арафат, палестински политичар и државник. (рођ.</s><s>1929).</s> <s>Празници и дани сећања Србија: Дан примирја у Првом светском рату Српска православна црква данас прославља Свети Преподобни Аврамије Затворник - Аврамијевдан Преподобна мученица Анастасија Римљанка Кина Дан самаца</s> <s>Референце</s>

1435

https://sr.wikipedia.org/wiki/12.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

12. новембар

<s>12. новембар (12.11.) је 316. дан године по грегоријанском календару (317. у преступној години).</s><s>До краја године има још 49 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини.</s><s>1918 — Проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.</s><s>1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР.</s><s>Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.</s><s>1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој.</s><s>1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника.</s><s>1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Немачке.</s><s>1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату.</s><s>1956 — Београдско позориште „Атеље 212" је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа.</s><s>1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“.</s><s>Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР.</s><s>1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи.</s><s>1974 — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.</s><s>1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут.</s><s>1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>1995 — Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске.</s><s>Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом.</s><s>1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер.</s><s>1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42".</s><s>У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде.</s><s>2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу.</s><s>У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора.</s><s>2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф.</s><s>Кенеди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће.</s><s>2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.</s><s>2012 — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом -{Take Me Home}-.</s> <s>Рођења 1833 — Александар Бородин, руски композитор и хемичар, један од чланова „Велике петорке“. (прем.</s><s>1887) 1840 — Огист Роден, француски вајар. (прем.</s><s>1917) 1859 — Андра Стевановић, српски архитекта, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. (прем.</s><s>1929) 1866 — Суен Јатсен, кинески револуционар и државник. (прем.</s><s>1925) 1898 — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (прем.</s><s>1999) 1929 — Грејс Кели, америчка глумица и кнегиња од Монака. (прем.</s><s>1982) 1933 — Борислав Ивков, српски шахиста. (прем.</s><s>2022) 1934 — Чарлс Менсон, амерички злочинац и вођа секте. (прем.</s><s>2017) 1945 — Нил Јанг, канадски музичар.</s><s>1952 — Јан Кубиш, словачки политичар и дипломата.</s><s>1954 — Франо Ласић, хрватски глумац и певач.</s><s>1958 — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка.</s><s>1961 — Нађа Команечи, румунска гимнастичарка.</s><s>1961 — Енцо Франческоли, уругвајски фудбалер.</s><s>1963 — Сем Лојд, амерички глумац и музичар. (прем.</s><s>2020) 1968 — Жељко Касап, српски глумац.</s><s>1972 — Василиос Циартас, грчки фудбалер.</s><s>1973 — Рада Мичел, аустралијска глумица.</s><s>1977 — Пол Хенли, аустралијски тенисер.</s><s>1980 — Рајан Гозлинг, канадски глумац и музичар.</s><s>1982 — Ен Хатавеј, америчка глумица и певачица.</s><s>1986 — Ињацио Абате, италијански фудбалер.</s><s>1988 — Расел Вестбрук, амерички кошаркаш.</s><s>1992 — Давис Бертанс, летонски кошаркаш.</s><s>1992 — Алесандро Ђентиле, италијански кошаркаш.</s><s>1995 — Томас Лемар, француски фудбалер.</s><s>1995 — Хасан Мартин, амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 1952 — Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији. (рођ.</s><s>1880) 1955 — Тин Ујевић, хрватски и југословенски песник. (рођ.</s><s>1891) 1977 — Ингрид Шуберт, вођа организације Бадер-Мајнхоф.</s><s>1989 — Долорес Ибарури, шпанска револуционарка. (рођ.</s><s>1895) 2018 — Стен Ли, амерички стрип сценариста. (рођ.</s><s>1922) 2020 — Мирко Бабић, српски глумац. (рођ.</s><s>1948)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети краљ Милутин преподобни Теоктист и Јелена свети Варнава Исповед. епископ Хвостански Свети апостоли Клеопа, Тертије, Марко, Јуст и Артема Свети Драгутин, краљ Српски;</s>

1436

https://sr.wikipedia.org/wiki/13.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

13. новембар

<s>13. новембар (13.11) је 317. дан године по грегоријанском календару (318. у преступној години).</s><s>До краја године има још 48 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1887 — Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља.</s><s>1941 — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара.</s><s>Наредног дана потонуо.</s><s>1942 — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану.</s><s>У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци.</s><s>1944 — Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату.</s><s>1945 — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста.</s><s>1970 — Хафиз ел Асад војним ударом преузео власт у Сирији.</s><s>1975 — Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике богиње.</s><s>1980 — Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине.</s><s>1985 — Еруптирао је вулкан Невадо дел Руиз, који је усмртио око 23.000 особа, укључујући 21.000 особа услед лахара у месту Армеро.</s><s>1994 — Швеђани на референдуму одлучили да се прикључе Европској унији.</s><s>1999 — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500 повређено.</s><s>2000 — Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију.</s><s>Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције.</s><s>2001 — Борци антиталибанске Северне алијансе ушли у главни град Авганистана Кабул.</s><s>Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору.</s><s>2015 — Најмање 129 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу.</s><s>Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске.</s> <s>Рођења 1312 — Едвард III Плантагенет, енглески краљ (1327—1377). (прем.</s><s>1377) 1813 — Петар II Петровић Његош, црногорски песник и филозоф, духовни и световни владар Црне Горе. (прем.</s><s>1851) 1850 — Роберт Луис Стивенсон, шкотски писац, песник, есејиста и путописац. (прем.</s><s>1894) 1871 — Владислав Ф.</s><s>Рибникар, српски новинар, оснивач листа Политика. (прем.</s><s>1914) 1874 — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња. (прем.</s><s>1966) 1922 — Оскар Вернер, аустријски глумац. (прем.</s><s>1984) 1935 — Том Еткинс, амерички глумац.</s><s>1943 — Роберто Бонинсења, италијански фудбалер.</s><s>1947 — Џо Мантења, амерички глумац, продуцент и редитељ.</s><s>1951 — Пини Гершон, израелски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1953 — Франсес Конрој, америчка глумица.</s><s>1954 — Крис Нот, амерички глумац.</s><s>1955 — Вупи Голдберг, америчка глумица, комичарка и списатељица.</s><s>1957 — Стивен Бакстер, енглески писац научне фантастике.</s><s>1965 — Жељко Петровић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1967 — Стив Зан, амерички глумац и комичар.</s><s>1967 — Џими Кимел, амерички ТВ водитељ, комичар, глумац, продуцент и писац.</s><s>1969 — Џерард Батлер, шкотски глумац и продуцент.</s><s>1975 — Ивица Драгутиновић, српски фудбалер.</s><s>1975 — Ким, португалски фудбалер.</s><s>1975 — Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1979 — Мета Ворлд Пис, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1980 — Милош Вујанић, српски кошаркаш.</s><s>1988 — Јелисавета Орашанин, српска глумица.</s><s>1990 — Јежи Јанович, пољски тенисер.</s><s>1993 — Џулија Мајклс, америчка музичарка.</s><s>1999 — Ландо Норис, британски аутомобилиста, возач Формуле 1. 2002 — Ема Радукану, британска тенисерка.</s> <s>Смрти 1093 — Малком III, шкотски краљ.</s><s>1868 — Ђоакино Росини, италијански композитор (рођ.</s><s>1792) 1903 — Камиј Писаро, француски сликар и графичар. (рођ.</s><s>1830) 1965 — Владимир Петковић, српски археолог.</s><s>1974 — Виторио де Сика, италијански филмски режисер и глумац.</s><s>1998 — Слободан Џунић, српски приповедач, романсијер и песник. (рођ.</s><s>1921)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостоли Стахије, Амплије, Урван и други</s>

1437

https://sr.wikipedia.org/wiki/14.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

14. новембар

<s>14. новембар (14.11.) је 318. дан године по грегоријанском календару (319. у преступној години).</s><s>До краја године има још 47 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1533 — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа.</s><s>1770 — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији.</s><s>1847 — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона.</s><s>1885 — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића.</s><s>1910 — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД.</s><s>1918 — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке.</s><s>1979 — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа.</s><s>1983 — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста.</s><s>1984 — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату.</s><s>У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију.</s><s>Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт.</s><s>1988 — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма.</s><s>1989 — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији.</s><s>1991 — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства.</s><s>1994 — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа.</s><s>1999 — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији.</s><s>2000 — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра.</s><s>2001 — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара.</s><s>2003 — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.</s> <s>Рођења 1765 — Роберт Фултон, амерички инжењер и иноватор. (прем.</s><s>1815) 1838 — Аугуст Шеноа, хрватски књижевник. (прем.</s><s>1881) 1840 — Клод Моне, француски сликар. (прем.</s><s>1926) 1874 — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (прем.</s><s>1932) 1889 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, политичар и активиста, 1. премијер Индије. (прем.</s><s>1964) 1891 — Фредерик Бантинг, канадски медицински истраживач, лекар и сликар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1923). (прем.</s><s>1941) 1898 — Бенжамен Фондан, румунско-француски песник, филозоф и критичар уметности. (прем.</s><s>1944) 1906 — Луиза Брукс, америчка глумица и плесачица. (прем.</s><s>1985) 1907 — Астрид Линдгрен, шведска књижевница и сценаристкиња, најпознатија по књигама за децу. (прем.</s><s>2002) 1916 — Роже Апери, грчко-француски математичар. (прем.</s><s>1994) 1922 — Бутрос Бутрос-Гали, египатски политичар и дипломата, 6. генерални секретар Уједињених нација. (прем.</s><s>2016) 1948 — Чарлс III, краљ Уједињеног Краљевства 1953 — Доминик де Вилпен, француски политичар, дипломата и писац, премијер Француске (2005—2007).</s><s>1954 — Бернар Ино, француски бициклиста.</s><s>1955 — Сулејман Халиловић, босанскохерцеговачки фудбалер.</s><s>1958 — Оливје Маршал, француски глумац, редитељ, сценариста и бивши полицајац.</s><s>1965 — Стјуарт Стејплс, енглески музичар, најпознатији као фронтмен, певач и гитариста групе -{Tindersticks}-.</s><s>1972 — Едита Горњак, пољска музичарка.</s><s>1972 — Џош Думел, амерички глумац и модел.</s><s>1979 — Олга Куриленко, украјинско-француска глумица и модел.</s><s>1980 — Карлос Кабезас, шпански кошаркаш.</s><s>1984 — Винченцо Нибали, италијански бициклиста.</s><s>1984 — Марија Шерифовић, српска певачица.</s><s>1986 — Данијела Пејџ, америчко-српска кошаркашица.</s><s>1993 — Самуел Умтити, француски фудбалер.</s><s>1995 — Андрија Вилимановић, српски одбојкаш.</s><s>1996 — Борна Ћорић, хрватски тенисер.</s><s>1998 — Софија Кенин, америчка тенисерка.</s> <s>Смрти 565 — Јустинијан I, источноримски (византијски) цар, законодавац, градитељ и освајач.</s><s>1831 — Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф 1893 — Милан Кујунџић Абердар, српски филозоф, политичар, песник, министар и академик САНУ.</s><s>1946 — Мануел де Фаља, шпански композитор и пијаниста.</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети Козма и Дамјан Свети Врачи Светски дан дијабетеса</s>

1438

https://sr.wikipedia.org/wiki/15.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

15. новембар

<s>15. новембар (15.11.) је 319. дан године по грегоријанском календару (320. у преступној години).</s><s>До краја године има још 46 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1492 — Кристифор Колумбо забележио прву напомену о дувану у свом дневнику.</s><s>Дуван је иначе тек у XVI веку пренесен из Америке у Европу, а потом и на остале континенте.</s><s>1577 — Енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк кренуо на пут око света.</s><s>После трогодишњег успешног путовања постао први Енглез који је опловио Земљу.</s><s>Током путовања обишао обале Африке и Северне Америке, нападајући и пљачкајући шпанске бродове.</s><s>1889 — Поборници републике којима су се по укидању ропства придружили велепоседници, свргнули другог и последњег бразилског цара Педра II и прогласили Бразил за републику, с председником Мануелом Деодором.</s><s>1899 — Током Бурског рата, на подручју Јоханезбурга бурски војник Питер Бота заробио ратног дописника лондонског Морнинг поста Винстона Черчила.</s><s>Бота је касније постао врховни командант бурских снага и премијер после рата основане Јужноафричке Уније, а Черчил премијер Велике Британије.</s><s>1920 — У Женеви одржана прва скупштина Лиге народа.</s><s>1923 — Галопирајућа инфлација у Немачкој достигла врхунац, један амерички долар мењао се за осам милијарди марака.</s><s>1945 — Габријела Мистрал постала прва Латиноамериканка која је добила Нобелову награду за књижевност.</s><s>1971 — Делегација Кине први пут учествовала на заседању Генералне скупштине УН.</s><s>1976 — Сиријска армија преузела пуну контролу над Бејрутом у покушају да оконча грађански рат у Либану дуг 18 месеци.</s><s>1978 — У Шри Ланки се срушио исландски путнички авион ДЦ8 који је из Меке превозио индонежанске муслиманске ходочаснике.</s><s>Погинуло свих 175 путника и осам чланова посаде.</s><s>1983 — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар.</s><s>1988 — Национално веће Палестинске ослободилачке организације на заседању у Алжиру прогласило независност Палестине на Западној обали и у Гази, с главним градом Јерусалимом.</s><s>1990 — НАТО и Варшавски пакт начелно се договорили о драстичном смањењу конвенционалног наоружања.</s><s>Први договор о конвенционалном наоружању два војна савеза после II светског рата.</s><s>1994 — Председник Аустрије Томас Клестил признао, у обраћању члановима парламента Израела, да је његова земља пропустила да у прошлости призна своју улогу у холокаусту.</s><s>1999 — Полиција растурила антиамеричке демонстрације у Турској и Грчкој, организоване поводом посете председника САД Била Клинтона тим земљама.</s><s>2003 — У бомбашким нападима на две синагоге у центру Истанбула погинуло 25 особа, више од 300 повређено.</s><s>Власти Турске саопштиле да су напад извршили турски држављани.</s><s>2004 — Пред Трибуналом у Хагу почело прво суђење косовским Албанцима за ратне злочине током сукоба на Косову.</s><s>Фатмир Лимај, Харадин Баљај и Исак Мусљиу оптужени за незаконито притварање, мучење и убиства албанских и српских заробљеника у логору Лапушник код Глоговца у лето 1998.</s><s>Премијер Хрватске Иво Санадер допутовао у званичну посету Србији и Црној Гори.</s><s>Први премијер Хрватске у Београду после распада СФРЈ и осамостаљења Хрватске.</s> <s>Рођења 1738 — Вилхелм Хершел, немачко-британски астроном и композитор. (прем.</s><s>1822) 1874 — Аугуст Крог, дански физиолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1920). (прем.</s><s>1949) 1879 — Луис Стоун, амерички глумац. (прем.</s><s>1953) 1887 — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка. (прем.</s><s>1972) 1887 — Џорџија О’Киф, америчка сликарка. (прем.</s><s>1986) 1907 — Клаус фон Штауфенберг, немачки официр, осуђен на смрт због покушаја атентата на Хитлера. (прем.</s><s>1944) 1929 — Ед Аснер, амерички глумац. (прем.</s><s>2021) 1939 — Јафет Кото, амерички глумац. (прем.</s><s>2021) 1940 — Сем Вотерстон, амерички глумац, продуцент и редитељ.</s><s>1940 — Илија Јорга, српски доктор спортске медицине и мајстор борилачких вештина, оснивач карате стила Фудокан.</s><s>1942 — Драган Зарић, српски глумац. (прем.</s><s>2000) 1945 — Јосип Букал, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2016) 1945 — Боб Гантон, амерички глумац.</s><s>1945 — Ани-Фрид Лингстад, шведско-норвешка музичарка, најпознатија као чланица групе -{ABBA}-.</s><s>1950 — Дејан Лучић, српски публициста и теоретичар завере.</s><s>1956 — Златко Крањчар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2021) 1965 — Најџел Бонд, енглески играч снукера.</s><s>1974 — Чад Кругер, канадски музичар и музички продуцент, најпознатији као фронтмен групе -{Nickelback}-.</s><s>1975 — Борис Живковић, хрватски фудбалер.</s><s>1983 — Фернандо Вердаско, шпански тенисер.</s><s>1983 — Александар Павловић, црногорско-српски кошаркаш.</s><s>1984 — Катарина Булатовић, црногорска рукометашица.</s><s>1985 — Лили Олдриџ, амерички модел.</s><s>1986 — Винстон Дјук, амерички глумац.</s><s>1986 — Сања Мирза, индијска тенисерка.</s><s>1986 — Ричард Хендрикс, америчко-македонски кошаркаш.</s><s>1987 — Серхио Љуљ, шпански кошаркаш.</s><s>1988 — -{B.o.B}-, амерички хип хоп музичар и музички продуцент.</s><s>1991 — Шејлин Вудли, америчка глумица.</s><s>1991 — Огњен Мудрински, српски фудбалер.</s><s>1993 — Пауло Дибала, аргентински фудбалер.</s><s>1995 — Карл Ентони Таунс, доминиканско-амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 687 — Ервиг, визиготски краљ.</s><s>1630 — Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар. (рођ.</s><s>1571) 1787 — Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор. (рођ.</s><s>1714) 1808 — Мустафа IV, османски султан. (рођ.</s><s>1779) 1908 — Циси, кинеска царица. (рођ.</s><s>1835) 1916 — Хенрик Сјенкјевич, пољски писац. (рођ.</s><s>1846) 1954 — Лајонел Баримор, амерички филмски и позоришни глумац. (рођ.</s><s>1878) 1959 — Стеван Мољевић српски и југословенски правник, адвокат, политичар и публициста. (рођ.</s><s>1888) 1959 — Чарлс Томсон Рис Вилсон, шкотски физичар. (рођ.</s><s>1869) 1976 — Миливоје Живановић, српски глумац. (рођ.</s><s>1900) 1976 — Жан Габен, француски филмски и позоришни глумац. (рођ.</s><s>1904) 1978 — Маргарет Мид, амерички антрополог (рођ.</s><s>1901) 2006 — Иван Марковић, хрватски фудбалер и тренер. (рођ.</s><s>1928) 2009 — Павле, патријарх Српске православне цркве. (рођ.</s><s>1914)</s> <s>Празници и дани сећања 1983 — Лидер кипарских Турака Рауф Денкташ прогласио Републику Северни Кипар.</s><s>Српска православна црква данас прославља</s> <s>Свети мученици Акиндин, Пигасије и други с њима Преподобни Маркијан Кирски Свештеномученик Викторин, епископ патавски Свете мученице Кириакија, Домнина и Домна</s>

1439

https://sr.wikipedia.org/wiki/16.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

16. новембар

<s>16. новембар (16.11.) је 320. дан године по грегоријанском календару (321. у преступној години).</s><s>До краја године има још 45 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1095 — На црквеном сабору у Клермону, у Француској папа Урбан II позвао је црквене великодостојнике и световне владаре на верски рат против турског племена Селџука, које је заузело Свету земљу у Палестини.</s><s>Тиме је почела епоха крсташких ратова.</s><s>1532 — Шпански освајач Франсиско Пизаро заузео је са само 200 војника град Кахамарку у Перуу и погубио цара Инка Атахуалпу, иако је за њега била исплаћена велика откупнина.</s><s>1912 — Почела је Битољска битка у Првом балканском рату у којој је српска војска 18. новембра потукла турску Вардарску армију Зеки паше.</s><s>1914 — Почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату.</s><s>Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије.</s><s>Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43.000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић.</s><s>1918 — После пропасти аустроугарске монархије у Првом светском рату, Мађарска је проглашена независном републиком.</s><s>1933 — СССР и САД су успоставили дипломатске односе.</s><s>1941 — У Другом светском рату је почела немачка офанзива на Москву, која је 5. децембра завршена поразом немачке војске.</s><s>Настављајући операције, совјетска Црвена армија је до марта 1942. одбацила немачке трупе на 200 километара од Москве.</s><s>Овај немачки пораз означио је крај "блицкрига" и наговестио преокрет рата у корист антихитлеровске коалиције.</s><s>1965 — СССР је лансирао свемирски брод "Венера III", који је у марту 1966. стигао на Венеру, као први свемирски брод који се спустио на неку другу планету.</s><s>1970 — Пакистан је званично саопштио да је број мртвих у циклону и огромним таласима који су запљуснули обале Источног Пакистана (Бангладеш) и острва у Бенгалском заливу достигао пола милиона.</s><s>1972 — Тројица америчких астронаута почели су свој 84-дневни лет у свемирској летелици "Скајлаб 4".</s><s>1979 — Отварање Букурешког метроа.</s><s>1988 — Беназир Буто изабрана за премијерку Пакистана.</s><s>1991 — Руски председник Борис Јељцин потписао је серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.</s><s>1992 — На првим вишестраначким изборима у Литванији након стицања независности од СССР, убедљиво је победила Демократска радничка партија (бивши комунисти).</s><s>1992 — Савет безбедности УН пооштрио је санкције против СР Југославије увођењем речне и поморске блокаде.</s><s>1995 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданата Ратка Младића за геноцид над муслиманским цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995, када је више хиљада босанских Муслимана убијено и расељено.</s><s>1998 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу прогласио је кривим једног босанског Хрвата и двојицу Муслимана за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи.</s><s>То је било прво суђење за ратне злочине почињене над Србима током рата у БиХ.</s><s>2000 — Председник САД Бил Клинтон допутовао је у Вијетнам, у прву посету једног америчког председника тој земљи од завршетка Вијетнамског рата 1975. 2001 — Париски клуб поверилаца отписао је СР Југославији 66% дуга према државама повериоцима.</s><s>2003 — У Србији су, због малог одзива бирача (39%), по трећи пут пропали председнички избори.</s><s>У близини Кабула убијена је радница УН, Францускиња Бетина Гуазлар и она је прва жртва међу запосленима у УН од када је, две године раније, свргнута талибанска власт у Авганистану.</s><s>2005 — Хашки трибунал ослободио је пензионисаног генерала Армије Босне и Херцеговине Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије.</s> <s>Рођења 1762 — Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. (прем.</s><s>1817) 1861 — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар. (прем.</s><s>1930) 1874 — Александар Колчак, руски адмирал, један од вођа Беле гарде. (прем.</s><s>1920) 1895 — Паул Хиндемит, немачки композитор, виолиниста, виолиста, диригент и педагог. (прем.</s><s>1963) 1905 — Јанко Чмелик, револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1942) 1922 — Жозе Сарамаго, португалски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1998). (прем.</s><s>2010) 1925 — Стане Доланц, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада. (прем.</s><s>1999) 1926 — Мико Трипало, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СР Хрватске и СФР Југославије. (прем.</s><s>1995) 1928 — Клу Гулагер, амерички глумац. (прем.</s><s>2022) 1931 — Хјуберт Самлин, амерички блуз музичар (гитариста и певач). (прем.</s><s>2011) 1939 — Милош Жутић, српски глумац. (прем.</s><s>1993) 1942 — Јагош Пурић, српски физичар, ректор Београдског универзитета (1998—2000). (прем.</s><s>2022) 1946 — Џо Џо Вајт, амерички кошаркаш. (прем.</s><s>2018) 1946 — Слободан Шијан, српски сликар, редитељ, сценариста и филмски критичар.</s><s>1947 — Дејвид Патерсон, амерички научник.</s><s>1948 — Мате Парлов, хрватски боксер. (прем.</s><s>2008) 1951 — Мигел Сандовал, амерички глумац.</s><s>1960 — Стеван Караџић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1967 — Никослав Бјеговић, српски фудбалер.</s><s>1968 — Владо Шола, хрватски рукометни голман и рукометни тренер.</s><s>1969 — Ивана Банфић, хрватска музичарка.</s><s>1972 — Миси Пајл, америчка глумица и певачица.</s><s>1974 — Пол Скоулс, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1977 — Меги Џиленхол, америчка глумица.</s><s>1981 — Кејт Милер Хајтке, аустралијска музичарка и глумица.</s><s>1982 — Амаре Стодемајер, амерички кошаркаш.</s><s>1983 — Бвана, српски хип-хоп музичар.</s><s>1984 — Џема Аткинсон, енглеска глумица и модел.</s><s>1984 — Ана Вучковић Денчић, српска списатељица, новинарка и сценаристкиња.</s><s>1987 — Карлос Окендо, колумбијски бициклиста.</s><s>1989 — Милан Мачван, српски кошаркаш.</s><s>1989 — Раста, српски музичар и музички продуцент.</s><s>1991 — Немања Гудељ, српски фудбалер.</s><s>1992 — Марцело Брозовић, хрватски фудбалер.</s><s>1993 — Андрија Павловић, српски фудбалер.</s><s>1995 — Питер Олајинка, нигеријски фудбалер.</s> <s>Смрти 1272 — Хенрик III, енглески краљ (рођ.</s><s>1207) 1831 — Карл фон Клаузевиц, пруски генерал. (рођ.</s><s>1780) 1960 — Кларк Гејбл, амерички филмски глумац. (рођ.</s><s>1901) 1997 — Жорж Марше, француски политичар и публициста. (рођ.</s><s>1920) 2003 — Бетина Гуазлар, француска политичарка. (рођ.</s><s>1974) 2006 — Милтон Фридман, амерички економиста и либерални мислилац. (рођ.</s><s>1912) 2014 — Јован Ћирилов, српски театролог, књижевник и значајан делатник српског позоришта и српске културе уопште. (рођ.</s><s>1931) 2020 — Миливоје Мића Милошевић, српски редитељ и сценариста документарних и играних филмова. (рођ.</s><s>1930) 2020 — Иван Бекјарев, један од најзначајнијих југословенских и српских глумаца, који се огледао са подједнаким успехом у свим жанровима и медијима. (рођ.</s><s>1946)</s> <s>Празници и дани сећања Ђурђиц - пренос моштију светога Ђорђа</s>

1440

https://sr.wikipedia.org/wiki/17.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

17. новембар

<s>17. новембар (17.11.) је 321. дан године по грегоријанском календару (322. у преступној години).</s><s>До краја године има још 44 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>887 — Франачки великаши су збацили краља Карла Дебелог на скупштини у Франкфурту.</s><s>1292 — Џон Бејлиол је изабран да буде краљ Шкота уместо Роберта Бруса.</s><s>1830 — Основана мађарска Академија наука 1839 — Премијера прве опере Ђузепеа Вердија, „-{Oberto, conte di San Bonifacio}-“ у Милану.</s><s>1855 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио водопаде на рези Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади.</s><s>1869 — Отворен је за саобраћај Суецки канал између Средоземног и Црвеног мора 1876 — У Москви премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш.</s><s>1913 — Први бродови прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније.</s><s>1918 — Јединице српске војске под командом војводе Петра Бојовића ослободиле Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин).</s><s>1922 — Мехмед VI, бивши отомански султан, одлази у егзил у Италију.</s><s>1933 — САД по први пут правно признале СССР.</s><s>1947 — Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац—Сарајево, дуга 242 km, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије.</s><s>1954 — Гамал Абдел Насер је изабран за египатског председника.</s><s>1969 — Преговарачи из Совјетског Савеза и САД су у Хелсинкију започели преговоре о ограничењу стратешког наоружања.</s><s>1970 — Луноход 1, први даљински контролисани ровер на неком другом свемирском објекту, се спустио на Месец.</s><s>1973 — У Атини у Грчкој је у крви угушен протест групе студената Народног Техничког универзитета (Политехниона) против режима војне хунте.</s><s>1989 — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинула су 92 рудара.</s><s>1996 — У другом кругу локалних избора у Србији коалиција опозиционих партија „Заједно“ победила је у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац.</s><s>То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990.</s><s>Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте.</s><s>1997 — Шесторо исламиста је убило 62 особе испред Хатсепшутиног храма у Луксору.</s><s>2003 — Арнолд Шварценегер постаје гувернер Калифорније.</s> <s>Рођења 1749 — Никола Апер, француски проналазач, познат као отац конзервисања хране. (прем.</s><s>1841) 1755 — Луј XVIII, француски краљ (1814—1824). (прем.</s><s>1824) 1857 — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (прем.</s><s>1932) 1887 — Бернард Монтгомери, британски војсковођа. (прем.</s><s>1976) 1902 — Јуџин Вигнер, мађарско-амерички физичар, инжењер и математичар. (прем.</s><s>1995) 1925 — Рок Хадсон, амерички глумац. (прем.</s><s>1985) 1928 — Звонко Лепетић, хрватски глумац. (прем.</s><s>1991) 1928 — Миодраг Поповић Деба, српски глумац. (прем.</s><s>2005) 1929 — Ранко Жеравица, српски кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2015) 1942 — Мартин Скорсезе, америчко-италијански редитељ, сценариста, продуцент, глумац и историчар филма.</s><s>1944 — Дени Девито, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1945 — Срђан Карановић, српски редитељ и сценариста.</s><s>1957 — Драгица Радосављевић Цакана, српска певачица.</s><s>1958 — Мери Елизабет Мастрантонио, америчка глумица и певачица.</s><s>1960 — Рупол, амерички глумац, дрег квин и музичар.</s><s>1960 — Тихомир Станић, српски глумац.</s><s>1966 — Софи Марсо, француска глумица, редитељка, сценаристкиња и списатељица.</s><s>1972 — Ирена Мичијевић, српска глумица. (прем.</s><s>2017) 1975 — Дајен Нил, америчка глумица.</s><s>1975 — Џером Џејмс, амерички кошаркаш.</s><s>1978 — Том Елис, велшки глумац.</s><s>1978 — Рејчел Макадамс, канадска глумица.</s><s>1981 — Небојша Јоксимовић, словеначки кошаркаш.</s><s>1983 — Јанис Бурусис, грчки кошаркаш.</s><s>1986 — Манучар Маркоишвили, грузијски кошаркаш.</s><s>1986 — Нани, португалски фудбалер.</s><s>1987 — Искра Брајовић, српска глумица.</s><s>1995 — Елисе Мертенс, белгијска тенисерка.</s><s>1997 — Драган Бендер, хрватски кошаркаш.</s> <s>Смрти 375 — Валентинијан I, западно-римски цар. (рођ.</s><s>321) 474 — Лав II, источноримски цар. (рођ.</s><s>467) 594 — Гргур Турски, франачки бискуп, историчар и потоњи светац. (рођ. отприлике 538) 1558 — Мери Тјудор, енглеска краљица. (рођ.</s><s>1516) 1796 — Катарина Велика, руска царица. (рођ.</s><s>1729) 1882 — Ђуро Даничић, српски научник и филолог. (рођ.</s><s>1825) 1908 — Милан Ђ. Милићевић, српски књижевник и историчар. (рођ.</s><s>1831) 1990 — Роберт Хофстатер, амерички физичар. (рођ.</s><s>1915) 2006 — Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер. (рођ.</s><s>1927)</s> <s>Празници и дани сећања Међународни дан студената</s> <s>Српска православна црква данас прославља</s> <s>Преподобни Јоаникије Велики Свештеномученик Никандар Свети мученик Порфирије глумац Свети благочестиви цар Јован Дука Ватаци, милостиви Свети и праведни Јован, Стефан и Исаија грузијски</s>

1441

https://sr.wikipedia.org/wiki/18.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

18. новембар

<s>18. новембар (18.11.) је 322. дан године по грегоријанском календару (323. у преступној години).</s><s>До краја године има још 43 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1095 — Почео је сабор у Клермону који је сазвао папа Урбан II и који је довео до Првог крсташког рата.</s><s>1180 — Филип II Август је постао краљ Француске.</s><s>1210 — Папа Иноћентије III је екскомуницирао светог римског цара Отона IV. 1282 — Папа Мартин IV је екскомуницирао арагонског краља Переа III. 1477 — Енглески штампар Вилијам Кекстен издао је у Вестминстеру прву књигу штампану у Енглеској на енглеском језику "-{The Dictes and Sayings of the Philosophers}-".</s><s>1723 — Основан руски град Јекатеринбург 1903 — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала.</s><s>Године 1979. постигнут је споразум да Панама добије потпуни суверенитет над каналом 31. децембра 1999. 1910 — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата.</s><s>Током револуције која је трајала до 1917. погинуло је више од милион људи.</s><s>1916 — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.</s><s>1918 — Летонија је прогласила независност од Русије.</s><s>1918 — Белгијска армија је ушла у Брисел после четири године немачке окупације у Првом светском рату.</s><s>1928 — У филму „Пароброд Вили“ приказаном у Њујорку први пут се појавио Мики Маус, популарни јунак цртаних филмова Волта Дизнија.</s><s>1936 — Немачка и Италија су признале владу генерала Франсиска Франка у Шпанији.</s><s>1945 — На првим изборима у Бугарској после Другог светског рата, које је опозиција бојкотовала, победио је Отаџбински фронт предвођен комунистима.</s><s>1969 — Модул америчког васионског брода "Аполо 12" са астронаутима Чарлсом Конрадом и Аленом Бином спустио се на Месец.</s><s>Био је то други свемирски брод који је дотакао месечево тло.</s><s>1978 — У Џонстауну у Гијани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство.</s><s>1987 — 31 особа је погинула у пожару у лондонској најпрометнијој станици метроа Кингс крос Сент Панкрас.</s><s>1991 — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар.</s><s>1993 — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.</s><s>1999 — На самиту ОЕБС-а у Истанбулу усвојена је Повеља о европској безбедности којом се сукоби унутар држава сматрају легитимним предметом бриге међународне заједнице.</s><s>2003. - Хашки трибунал обелоданио је оптужницу против бивше лидера Републике Српске Крајине Милана Бабића за злочине против човечности над хрватским цивилима 1991—92. године. - У Београду је одржана последња седница коалиције Демократске опозиције Србије, који је престао да постоји након расписивања парламентарних избора за 28. децембар те године.</s><s>ДОС је дошао на власт у Србији после победе на изборима 2000. када је поражен бивши режим који је оличавао бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић.</s><s>2004 — Чешки председник Вацлав Клаус потписао је закон којим се након 140 година укида војни рок, а од јануара 2005. уводи потпуно професионална војска.</s> <s>Рођења 1787 — Луј Дагер, француски уметник, хемичар и пионир фотографије. (прем.</s><s>1851) 1877 — Артур Сесил Пигу, енглески економиста. (прем.</s><s>1959) 1888 — Франсес Марион, америчка сценаристкиња, редитељка, новинарка и списатељица. (прем.</s><s>1973) 1897 — Патрик Блекет, британски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1948). (прем.</s><s>1974) 1905 — Јован Поповић, српски књижевник. (прем.</s><s>1952) 1906 — Џорџ Волд, амерички неуробиолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1967). (прем.</s><s>1997) 1907 — Компај Сегундо, кубански музичар. (прем.</s><s>2003) 1930 — Томо Курузовић, српски глумац, редитељ и књижевник. (прем.</s><s>2017) 1939 — Маргарет Атвуд, канадска песникиња, списатељица, књижевна критичарка, есејисткиња и еколошка активисткиња.</s><s>1942 — Линда Еванс, америчка глумица.</s><s>1943 — Дина Рутић, југословенска глумица. (прем.</s><s>2019) 1952 — Делрој Линдо, британски глумац.</s><s>1953 — Алан Мур, енглески писац.</s><s>1955 — Срђан Кнежевић, српски спортски новинар. (прем.</s><s>2006) 1960 — Ким Вајлд, енглеска музичарка.</s><s>1962 — Кирк Хамет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе -{Metallica}-.</s><s>1963 — Петер Шмејхел, дански фудбалски голман.</s><s>1966 — Зоран Савић, српски кошаркаш.</s><s>1968 — Овен Вилсон, амерички глумац, сценариста и продуцент.</s><s>1969 — Давор Јањић, босанскохерцеговачки и српски глумац. (прем.</s><s>2022) 1970 — Пита Вилсон, аустралијска глумица и модел.</s><s>1973 — Дарко Ковачевић, српски фудбалер.</s><s>1974 — Клои Севињи, америчка глумица, модел и модна креаторка.</s><s>1975 — Џејсон Вилијамс, амерички кошаркаш.</s><s>1981 — Алисон Толман, америчка глумица.</s><s>1983 — Мајкл Досон, енглески фудбалер.</s><s>1985 — Алисон Филикс, америчка атлетичарка.</s><s>1986 — Џамар Јанг, амерички кошаркаш.</s><s>1992 — Филип Малбашић, српски фудбалер.</s><s>1992 — Квинси Милер, амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 1886 — Честер А. Артур, амерички политичар. (рођ.</s><s>1829) 1922 — Марсел Пруст, француски писац. (рођ.</s><s>1871) 1956 — Добрица Милутиновић, српски глумац. (рођ.</s><s>1880).</s><s>1962 — Нилс Бор, дански физичар. (рођ.</s><s>1885) 1977 — Курт фон Шушниг, аустријски политичар. (рођ.</s><s>1897) 1986 — Коста Нађ, генерал, шпански борац, народни херој. (рођ.</s><s>1911) 1991 — Густав Хусак, чехословачки државник словачког порекла. (рођ.</s><s>1913) 1993 — Анте Ламбаша, утемељивач југословенског пливања и ватерпола. (рођ.</s><s>1918) 1993 — Светозар Бркић, српски песник, приповедач, есејист, преводилац и професор. (рођ.</s><s>1916)<ref>{{cite web |title=Светозар Бркић |url=http://tromedja.rs/index.php ?</s><s>2002 — Џејмс Коберн, амерички глумац. (рођ.</s><s>1928) 2003 — Радивоје Вицан Вицановић, фоторепортер. (рођ.</s><s>1948) 2011 — Душан Поповић, ватерполиста, репрезентативац. (рођ.</s><s>1970) 2017 — Малколм Јанг, аустралијски гитариста и један од оснивача групе AC/DC (рођ.</s><s>1953)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави Преподобномученици Галактион и Епистима Свети апостоли Патров, Ерма, Лин, Гај и Филолог Свети Јона, архиепископ новгородски Свети Григорије исповедник, патријарх александријски Света мученица Домнина и они с њом; Свети мученици Тимотеј, Теофил и Теотим Свети мученик Доротеј презвитер; Свети мученици Евпсихије и Картерије Свети мученик Силван; Свети мученик Памфил Свети мученици Кастор и Агатангел; Свети Доментије</s>

1442

https://sr.wikipedia.org/wiki/19.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

19. новембар

<s>19. новембар (19.11.) је 323. дан године по грегоријанском календару (324. у преступној години).</s><s>До краја године има још 42 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>461 — Западноримски војсковођа Рицимер прогласио за цара сенатора Либија Севера.</s><s>1493 — Кристифор Колумбо је открио Порторико на свом другом путовању.</s><s>1796 — Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.</s><s>1824 — Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.</s><s>1841 — Основано је Друштво српске словесности, а то је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило.</s><s>Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.</s><s>1866 — Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.</s><s>1906 — Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ.</s><s>1942 — Георгиј Жуков је покренуо је операцију Уран која је променила ток Стаљинградске битке.</s><s>1969 — Пеле је постигао свој 1000. гол у каријери против тима Васко де Гама.</s><s>1985 — Роналд Реган и Михаил Горбачов су се састали први пут.</s><s>1932 — Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата.</s><s>1949 — Реније крунисан за кнеза Монака.</s><s>1952 — Уједињено Краљевство је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.</s><s>1954 — Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.</s><s>1968 — Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.</s><s>1981 — После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.</s><s>1990 — Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.</s><s>1991 — Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.</s><s>Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.</s><s>1995 — Председник Македоније Киро Глигоров рањен приликом експлозије аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач је погинуо.</s><s>1997 — Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 km/h оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.</s><s>1998 — Почео импичмент против Била Клинтона.</s><s>2000 — Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.</s><s>2002 — Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.</s> <s>Рођења 1808 — Јанез Блајвајс, словеначки конзервативни политичар, новинар, лекар, ветеринар и јавна личност. (прем.</s><s>1881) 1833 — Вилхелм Дилтај, немачки филозоф, историчар, социолог и психолог. (прем.</s><s>1911) 1887 — Џејмс Бачелер Самнер, амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1946). (прем.</s><s>1955) 1888 — Хосе Раул Капабланка, кубански шахиста. (прем.</s><s>1942) 1900 — Ана Зегерс, немачка књижевница. (прем.</s><s>1983) 1901 — Нина Бари, руска математичарка. (прем.</s><s>1961) 1911 — Бора Барух, српски сликар и правник, учесник Народноослободилачке борбе. (прем.</s><s>1942) 1917 — Индира Ганди, индијска политичарка, премијерка Индије (1966—1977, 1980—1984). (прем.</s><s>1984) 1920 — Џин Тирни, америчка глумица. (прем.</s><s>1991) 1922 — Рајко Митић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2008) 1922 — Бранислав Шошкић, југословенски економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Црне Горе и СР Србије. (прем.</s><s>2022) 1925 — Зигмунт Бауман, пољски социолог и филозоф. (прем.</s><s>2017) 1930 — Жижа Стојановић, српска глумица.</s><s>1933 — Лари Кинг, амерички ТВ и радијски водитељ. (прем.</s><s>2021) 1936 — Љубиша Самарџић, српски глумац, редитељ и продуцент. (прем.</s><s>2017) 1938 — Тед Тарнер, амерички медијски магнат.</s><s>1942 — Калвин Клајн, амерички модни дизајнер.</s><s>1953 — Роберт Белтран, амерички глумац.</s><s>1957 — Офра Хаза, израелска музичарка. (прем.</s><s>2000) 1958 — Чарли Кауфман, амерички редитељ, сценариста, продуцент, драматург и књижевник.</s><s>1959 — Алисон Џени, америчка глумица.</s><s>1960 — Милан Делчић Делча, српски музичар, драматург и ТВ водитељ. (прем.</s><s>2011) 1961 — Мег Рајан, америчка глумица и продуценткиња.</s><s>1962 — Џоди Фостер, америчка глумица, редитељка и продуценткиња.</s><s>1964 — Радмило Михајловић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер.</s><s>1965 — Лоран Блан, француски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1966 — Џејсон Скот Ли, амерички глумац и мајстор борилачких вештина.</s><s>1969 — Ришар Виренк, француски бициклиста.</s><s>1976 — Стилијанос Венетидис, грчки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1976 — Алекса Јелић, српски музичар и уметник.</s><s>1980 — Владимир Радмановић, српски кошаркаш.</s><s>1981 — Маркус Бенкс, амерички кошаркаш.</s><s>1983 — Адам Драјвер, амерички глумац.</s><s>1984 — Линдси Елингсон, амерички модел.</s><s>1984 — Дамир Кахриман, српски фудбалски голман.</s><s>1986 — Урош Дувњак, српски кошаркаш.</s><s>1986 — Милан Смиљанић, српски фудбалер.</s><s>1987 — Тара Вајт, чешка порнографска глумица.</s><s>1988 — Харлинсон Пантано, колумбијски бициклиста.</s><s>1989 — Тајга, амерички хип-хоп музичар и глумац.</s><s>1989 — Кенет Фарид, амерички кошаркаш.</s><s>1993 — Сусо, шпански фудбалер.</s><s>1994 — Немања Вицо, српски ватерполиста.</s><s>1995 — Абела Дејнџер, америчка порнографска глумица.</s> <s>Смрти 1226 — Фрањо Асишки, италијански фратар. (рођ.</s><s>1182).</s><s>1828 — Франц Шуберт, аустријски композитор. (рођ.</s><s>1797).</s><s>1855 — Михаљ Верешмарти је био значајан мађарски песник и драматург.</s><s>1977 — Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности.</s><s>2014 — Мајк Николс, амерички режисер, сценариста и продуцент. (рођ.</s><s>1931).</s><s>2017 — Јана Новотна, чешка тенисерка. (рођ.</s><s>1968).</s> <s>Празници и дани сећања Дан Српске академије наука и уметности</s> <s>Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети Павле Исповедник, патријарх цариградски Преподобни Варлам Хутински Спомен падања пепела из ваздуха Свети преподобни Лука Свети Герман, архиепископ казански Свети преподобни Лука печерски Свети Димитрије, епископ кигиријски Свети преподобни и блажени Павле, Христа ради јуродиви Свети мученик Никандар</s>

1443

https://sr.wikipedia.org/wiki/20.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

20. новембар

<s>20. новембар (20.11.) је 324. дан године по грегоријанском календару (325. у преступној години).</s><s>До краја године има још 41 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>284 — Диоклецијан изабран за римског цара.</s><s>Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика 1780 — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.</s><s>1818 — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.</s><s>1873 — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.</s><s>1917 — Украјина је проглашена републиком.</s><s>Почела је бици код Камбреја у Првом светском рату.</s><s>1918 — Српска војска је ослободила Сплит.</s><s>1923 — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.</s><s>1924 — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.</s><s>1945 — У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике.</s><s>После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена.</s><s>Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.</s><s>1952 — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.</s><s>1959 — Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.</s><s>У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).</s><s>1980 — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга.</s><s>Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76. 1980 — Језеро Пењор у Луизијани је нестало када су рудари који су тражили нафту случајно пробушили таван подземног рудника соли.</s><s>1991 — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг .</s><s>1995 — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.</s><s>1998 — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала Зарју, први модул Међународне свемирске станице.</s><s>2001 — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт.</s><s>Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.</s><s>2002 — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.</s><s>2003 — У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.</s> <s>Рођења 1874 — Брана Цветковић, српски глумац, редитељ, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, дечји песник и приповедач. (прем.</s><s>1942) 1880 — Михаил Џавахишвили, грузински и совјетски писац (ум.</s><s>1937) 1889 — Едвин Хабл, амерички астроном. (прем.</s><s>1953) 1902 — Ђанпјеро Комби, италијански фудбалски голман. (прем.</s><s>1956) 1907 — Анри Жорж Клузо, француски редитељ, сценариста и продуцент. (прем.</s><s>1977) 1916 — Евелин Киз, америчка глумица. (прем.</s><s>2008) 1923 — Надин Гордимер, јужноафричка књижевница и политичка активисткиња, добитница Нобелове награде за књижевност (1991). (прем.</s><s>2014) 1925 — Маја Плисецка, руска балерина, кореографкиња и глумица. (прем.</s><s>2015) 1927 — Михаил Уљанов, совјетски и руски глумац. (прем.</s><s>2007) 1937 — Викторија Токарева, руска књижевница 1938 — Тома Здравковић, српски певач. (прем.</s><s>1991) 1939 — Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, новинар, есејиста, фељтониста и полемичар. (прем.</s><s>2022) 1941 — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2001) 1942 — Боб Ајнштајн, амерички глумац, комичар, сценариста и продуцент. (прем.</s><s>2019) 1942 — Норман Гринбаум, амерички музичар.</s><s>1953 — Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач.</s><s>1964 — Борис Дежуловић, хрватски новинар и писац.</s><s>1968 — Пол Шеринг, амерички сценариста и редитељ.</s><s>1979 — Арпад Штербик, шпанско-мађарско-српски рукометаш.</s><s>1981 — Карлос Бузер, амерички кошаркаш.</s><s>1981 — Андреа Рајзборо, енглеска глумица.</s><s>1982 — Јована Николић, српска певачица.</s><s>1988 — Душан Тадић, српски фудбалер.</s><s>1995 — Ђорђе Ивановић, српски фудбалер.</s><s>1999 — Марија Жежељ, српска певачица и модел.</s><s>2002 — Медисин Шипман, америчка глумица.</s> <s>Смрти 1847 — Јоаким Вујић, српски књижевник (рођ.</s><s>1772) 1861 — Милош Јевремов Обреновић , отац краља Милана Обреновића (рођ.</s><s>1829) 1868 — Узун Мирко Апостоловић, српски устаник и војвода (рођ.</s><s>1782) 1894 — Антон Григорјевич Рубинштајн, руски композитор и пијаниста. (рођ.</s><s>1829) 1910 — Лав Толстој, руски писац и мислилац (рођ.</s><s>1828) 1914 — Димитрије Туцовић, истакнути теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, погинуо као резервни официр српске војске у Првом светском рату (рођ.</s><s>1881) 1935 — Џон Џелико, британски адмирал и државник. (рођ.</s><s>1859) 1936 — Хозе Антонио Примо де Ривера, шпански револуционар, оснивач фаланге.</s><s>1936 — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста (рођ.</s><s>1896) 1942 — Брана Цветковић, српски глумац, редитељ, управник позоришта, сценограф, карикатуриста, илустратор, преводилац, дечји песник, приповедач. (рођ.</s><s>1874) 1945 — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар. (рођ.</s><s>1877) 1975 — Франсиско Франко, шпански диктатор (рођ.</s><s>1892) 1978 — Ђорђо де Кирико, италијански сликар (рођ.</s><s>1888) 1997 — Станислава Пешић, филмска, позоришна и телевизијска глумица (рођ.</s><s>1941) 2003 — Радивоје Вицан Вицановић, познати фото-репортер и фотограф. (рођ.</s><s>1948) 2007 — Славко Симић, српски глумац. (рођ.</s><s>1924) 2012 — Иван Кушан, хрватски писац, сликар, преводилац. (рођ.</s><s>1933) 2020 — Иринеј, патријарх Српске православне цркве. (рођ.</s><s>1930) 2021 — Мерима Његомир, српска певачица народне музике. (рођ.</s><s>1953)</s> <s>Празници и дани сећања[уреди | уреди извор] Српска православна црква данас слави</s> <s>Света 33 мученика у Мелитини Преподобни Лазар Галасијски Свети мученици Јерон с дружином Свети мученици Тесалоникија са Авктом и Таврионом Свети мученици Меласип, Касинија и Антонин; Свети мученик Александар Свети мученици Вострикије и Дукитије; Свети мученик Атинодор</s> <s>Референце</s>

1444

https://sr.wikipedia.org/wiki/21.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

21. новембар

<s>21. новембар (21.11.) је 325. дан године по грегоријанском календару (326. у преступној години).</s><s>До краја године има још 40 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1386 — Тамерлан је заузео и опљачкао грузијску престоницу Тбилиси, одвевши краља Баграта V у заробљеништво.</s><s>1783 — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом, за 25 минута прелетевши раздаљину од 8 km изнад Париза.</s><s>1806 — У намери да економски сломи противника, Наполеон Бонапарта објавио Берлински декрет о блокади Велике Британије, уз забрану пристајања британских бродова у све европске луке.</s><s>1877 — Томас Едисон објавио изум фонограф.</s><s>1916 — Путнички и брод болница ХМХС Британик потонуо је за 55 минута код острва Кеа у Грчкој, након наиласка на мину или након торпедовања.</s><s>Од 1065 путника на броду 30 је погинуло, а 1035 се спасило.</s><s>1937 — Основана Музичка академија у Београду.</s><s>1973. добила статус факултета.</s><s>1938 — Немачка окупирала Судетску област у Чехословачкој и прикључила немачком Рајху.</s><s>1963 — Римокатолички Други ватикански сабор је одобрио употребу локалних језика у црквеним обредима уместо латинског.</s><s>1974 — У експлозијама које су у два паба у енглеском граду Бирмингему подметнули припадници Ирске републиканске армије погинула 21 особа, 162 повређене.</s><s>1977 — У југоисточној Индији циклон усмртио око 3.000 људи, огромни таласи збрисали читава села.</s><s>1994 — Авијација НАТО-а с 36 бомбардера из база у Италији извршила напад на аеродром Удбине.</s><s>Напад уследио након писмо председника Хрватске Фрање Туђмана упућено Уједињеним нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину.</s><s>Највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања, 1949. 1995 — Аргентина Италији изручила нацистичког официра Ериха Прибкеа, одговорног за масакр 335 цивила у Другом светском рату.</s><s>После тронедељних преговора, у војној бази Рајт-Петерсон у граду Дејтону, у САД, председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић парафирали мировни споразум којим је окончан рат у БиХ.</s><s>2000 — Нападом на полицијску станицу у селу Кончуљ, а у ком су погинула четири припадника српских снага безбедности, обновљени сукоби наоружаних Албанаца и српских снага у Копненој зони безбедности на југу Србије.</s><s>2002 — Међународни тужилац на Косову и Метохији Антони Рич подигао оптужницу против некадашњег команданта ОВК Рустема Мустафе и три бивша припадника ОВК за ратне злочине на Косову од августа 1998. до средине јуна 1999. 2004 — У Украјини одржан други круг председничких избора, после којих су, због изборне крађе, на улицама Кијева избили протести више хиљада присталица кандидата опозиције Виктора Јушченка.</s><s>Вишедневна криза у земљи окончана 3. децембра, када је Уставни суд донео одлуку о поништењу другог изборног круга новим изборима 26. децембра.</s><s>На тим изборима Јушченко изабран за председника.</s><s>2011 — Изашао је први албум групе Ван дирекшон, под називом -{Up All Night}-.</s><s>2013 — У Украјини су почели масовни протести након што је председник Виктор Јанукович суспендовао потписивање споразума о асоцијацији Украјине и Европске уније.</s> <s>Рођења 1694 — Волтер, француски филозоф, писац и историчар. (прем.</s><s>1778) 1852 — Франсиско Тарега, шпански композитор и гитариста. (прем.</s><s>1909) 1854 — Папа Бенедикт XV. (прем.</s><s>1922) 1870 — Александар Беркман, литванско-амерички писац и анархиста. (прем.</s><s>1936) 1898 — Рене Магрит, белгијски сликар. (прем.</s><s>1967) 1911 — Александар Ивановић, црногорски песник. (прем.</s><s>1965) 1924 — Милка Планинц, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Хрватске, председница Савезног извршног већа (1982—1986). (прем.</s><s>2010) 1933 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (прем.</s><s>2001) 1937 — Марија Чудина, југословенска песникиња. (прем.</s><s>1986) 1939 — Ефросинија Ристић, српска игуманија.</s><s>1940 — Наталија Макарова, руска балерина и кореографкиња.</s><s>1945 — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица.</s><s>1954 — Јонас Казлаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1963 — Николет Шеридан, енглеско-америчка глумица, продуценткиња и модел.</s><s>1965 — Бјерк, исландска музичарка, музичка продуценткиња и глумица.</s><s>1965 — Александер Сидиг, енглески глумац.</s><s>1967 — Драгоје Лековић, српско-црногорски фудбалер.</s><s>1970 — Ренато Врбичић, хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем.</s><s>2018) 1971 — Срна Ланго, српска глумица.</s><s>1976 — Даша, чешка порнографска глумица.</s><s>1977 — Мајкл Батист, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1979 — Винченцо Јаквинта, италијански фудбалер.</s><s>1981 — Милош Королија, српски ватерполиста.</s><s>1984 — Џена Малон, америчка глумица, музичарка и фотографкиња.</s><s>1985 — Хесус Навас, шпански фудбалер.</s><s>1985 — Карли Реј Џепсен, канадска музичарка и глумица.</s><s>1989 — Фабијан Делф, енглески фудбалер.</s><s>1989 — Крис Синглтон, амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 1811 — Хајнрих фон Клајст, немачки књижевник. (рођ.</s><s>1777) 1844 — Иван Крилов, руски баснописац и комедиограф. (рођ.</s><s>1769) 1916 — Франц Јозеф, аустријски цар од 1848, а од 1867. цар и краљ Аустроугарске. (рођ.</s><s>1830) 1924 — Флоренс Хардинг, прва дама САД, супруга председника Ворена Хардинга (рођ.</s><s>1860) 1970 — Чандрасекара Раман, индијски физичар (рођ.</s><s>1888) 1981 — Милан Кашанин, српски писац и историчар уметности и књижевности (рођ.</s><s>1895) 1985 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. (рођ.</s><s>1901) 1996 — Абдус Салам, пакистански физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1926) 2002 — Никола Пантић, српски геолог (рођ.</s><s>1927) 2006 — Ксенија Зечевић, српска пијанисткиња, позната по компоновању филмске и драмске музике. (рођ.</s><s>1956) 2009 — Косара Бокшан, сликарка. (рођ.</s><s>1925)</s> <s>Празници и дани сећања На овај дан православни верници обележавају Аранђеловдан, сабор свих сила бестелесних, а православни Срби и Црногорци славе једну од најчешћих крсних слава.</s><s>Српска православна црква данас слави</s> <s>Сабор светог Архангела Михаила и осталих бестелесних сила Света преподобна Марта псковска</s>

1445

https://sr.wikipedia.org/wiki/22.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

22. новембар

<s>22. новембар (22.11.) је 326. дан године по грегоријанском календару (327. у преступној години).</s><s>До краја године има још 39 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>498 — Након смрти Анастасија II, и Симах и Лаврентије су изабрани за папу, изазвавши раскол који је трајао до 506. 1220 — Крунисан је Фридрих II, цар Светог римског царства.</s><s>Фридрих је приликом крунисања обећао папи Хонорију III да ће покренути (пети) Крсташки рат.</s><s>Поход је започео 1228. године.</s><s>1497 — Тражећи морски пут у Индију, Португалац Васко да Гама постао први морепловац који је опловио Рт добре наде.</s><s>1699 — Данска, Русија, Саксонија и Пољска, после победе над шведском војском, потписале споразум о подели Краљевине Шведске.</s><s>1718 — Пират Црнобради је убијен у борби након што су се код обале Северне Каролине на његов брод укрцали британски морнари.</s><s>1842 — На планини Сент Хеленс у америчкој држави Вашингтон избила ерупција, прва вулканска ерупција у САД чији је датум избијања забележен.</s><s>1868 — Одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији.</s><s>Изведен комад „Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.</s><s>1943 — У Либану проглашена независност.</s><s>Укинут мандат Француске над државом, од 1. јула 1920.</s><s>Арапске земље, Уједињено Краљевство и САД одмах признали независност Либана, француске трупе споразумно напустиле земљу 1946. 1963 — У Даласу су убијени председник САД Џон Кенеди и полицајац Џеј Ди Типит.</s><s>Гувернер Тексаса Џон Конали је био тешко рањен, али је преживео.</s><s>1963 — Потпредседник САД Линдон Џонсон је положио заклетву као 36. председник САД.</s><s>1972 — Председник САД Ричард Никсон укинуо, после 22 године, забрану путовања бродова САД и авиона у Кину.</s><s>1974 — Генерална скупштина УН дала статус посматрача Палестинској ослободилачкој организацији.</s><s>1975 — Два дана након смрти Франциска Франка, Хуан Карлос I је проглашен за краља Шпаније.</s><s>1977 — Англо-француски путнички авион Конкорд почео редован саобраћај између Европе и Америке.</s><s>Редовни летови успостављени после две године правних расправа због буке коју тај авион производи.</s><s>1989 — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности.</s><s>У бомбашком нападу погинуло још 16 људи.</s><s>1990 — Маргарет Тачер је због неслагања у својој Конзервативној странци поднела оставку после више од 11 година на премијерском месту.</s><s>1992 — Поморско-ваздухопловне снаге НАТО-а и западноевропске уније почеле контролу бродова у међународним водама Јадранског мора у циљу онемогућавања снабдевања Југославије нафтом и другим стратешким материјалима.</s><s>1995 — После потписивања Дејтонског споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Савет безбедности УН суспендовао економске санкције Југославији и почео укидање ембарга на оружје чланицама СФРЈ.</s><s>Југославија под економском блокадом била 1.253 дана, од 31. маја 1992. 2001 — Парламент Турске одобрио ревизију 75 година старог грађанског закона, на основу које би жене и мушкарци били равноправни.</s><s>2002 — Нигерија одлучила да такмичење за Мис света не буде одржано у тој држави, због муслиманско-хришћанских сукоба у којима је погинуло најмање 215 људи.</s><s>2004 — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.</s><s>2005 — Ангела Меркел је ступила на дужност и тако постала прва немачка канцеларка у историји.</s><s>2013 — Завршено Светско првенство у шаху 2013. у индијском граду Ченију.</s><s>Након десет партија победио је Карлсен са резултатом 6½:3½.</s> <s>Рођења 1819 — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (прем.</s><s>1880) 1869 — Андре Жид, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1947). (прем.</s><s>1951) 1877 — Ендре Ади, мађарски песник и новинар. (прем.</s><s>1919) 1890 — Шарл де Гол, француски генерал, државник и политичар. (прем.</s><s>1970) 1901 — Хоакин Родриго, шпански композитор и пијаниста. (прем.</s><s>1999) 1904 — Луј Нел, француски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1970). (прем.</s><s>2000) 1907 — Дора Мар, француска сликарка, фотографкиња и песникиња. (прем.</s><s>1997) 1913 — Бенџамин Бритн, енглески композитор, диригент и пијаниста. (прем.</s><s>1976) 1921 — Родни Дејнџерфилд, амерички комичар, глумац, продуцент, сценариста, музичар и писац. (прем.</s><s>2004) 1922 — Јуџин Стонер, амерички конструктор стрељачког оружја. (прем.</s><s>1997) 1924 — Џералдина Пејџ, америчка глумица. (прем.</s><s>1987) 1940 — Тери Гилијам, британски сценариста, редитељ, аниматор, глумац и комичар.</s><s>1943 — Били Џин Кинг, америчка тенисерка.</s><s>1944 — Макс Ромео, јамајкански реге музичар.</s><s>1948 — Радомир Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2020) 1949 — Радош Љушић, српски историчар.</s><s>1950 — Стивен ван Зант, амерички музичар, музички продуцент, глумац и активиста.</s><s>1953 — Драган Јовичић, босанскохерцеговачки глумац. (прем.</s><s>2020) 1956 — Сузана Манчић, српска глумица, певачица и ТВ водитељка.</s><s>1956 — Борислав Пелевић, српски политичар, председник Странке српског јединства и један од команданата Српске добровољачке гарде. (прем.</s><s>2018) 1958 — Џејми Ли Кертис, америчка глумица.</s><s>1958 — Брус Пејн, енглески глумац.</s><s>1962 — Виктор Пељевин, руски писац.</s><s>1965 — Мадс Микелсен, дански глумац.</s><s>1967 — Борис Бекер, немачки тенисер.</s><s>1967 — Марк Рафало, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1970 — Доктор Иги, српски денс музичар.</s><s>1976 — Виле Хермани Вало, фински музичар, најпознатији као фронтмен групе -{HIM}-.</s><s>1976 — Торстен Фрингс, немачки фудбалер.</s><s>1977 — Керем Гонлум, турски кошаркаш.</s><s>1979 — Вук Костић, српски глумац.</s><s>1983 — Калина Ковачевић, српска глумица.</s><s>1984 — Скарлет Џохансон, америчка глумица, певачица и модел.</s><s>1986 — Зорана Аруновић, српска стрелкиња.</s><s>1987 — Маруан Фелаини, белгијски фудбалер.</s><s>1990 — Дарко Планинић, хрватски кошаркаш.</s><s>1992 — Стефан Настић, српско-канадски кошаркаш.</s><s>1995 — Грше, хватски репер.</s> <s>Смрти 1617 — Ахмед I, османски султан и халиф ислама. (рођ.</s><s>1590).</s><s>1916 — Џек Лондон, амерички књижевник.</s><s>1954 — Андреј Вишински, руски правник и дипломата.</s><s>1963 — Џон Фицџералд Кенеди, председник САД.</s><s>1963 — Олдус Хаксли, енглески књижевник.</s><s>1963 — К.</s><s>С.</s><s>Луис, британски писац, песник и академик . (рођ.</s><s>1898).</s><s>1980 — Ме Вест, америчка глумица. (рођ.</s><s>1893).</s><s>1981 — Милан Кашанин, српски историчар уметности.</s><s>2000 — Емил Затопек, чешки атлетичар.</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети мученици Онисифор и Порфирије свети Нектарије Егински Преподобни Јован Колов Преподобна Матрона Цариградска Преподобни Јефтимије Дохијарски и ученик му Неофит Свети Симеон Метафраст Преподобна Теоктиса Пароска Свете преподобне Евстолија и Сосипатра Свети мученик Антоније Свети мученици Христифор и Мавра Свети мученик Александар солунски Свети мученици Нарсије и Артемон Свети преподобни Еладије Свети преподобни Онисифор печерски</s>

1446

https://sr.wikipedia.org/wiki/23.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

23. новембар

<s>23. новембар (23.11.) је 327. дан године по грегоријанском календару (328. у преступној години).</s><s>До краја године има још 38 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1174 — Саладин улази у Дамаск, и припаја га под своју контролу.</s><s>1248 — Освајање Севиље од стране хришћанских трупа предвођених краљем Фердинандом III од Кастиље.</s><s>1531 — Миром у Капелу завршен други грађански рат у Швајцарској.</s><s>Римокатоличке области признате као део Швајцарске Конфедерације.</s><s>1831 — Дводневни штрајк лионских ткача прерастао у организован устанак лионских радника.</s><s>Устаници заузели кључне пунктове у Лиону и успоставили привремену владу.</s><s>Њихови захтеви за повећање надница нису прихваћени, а војска почетком децембра угушила устанак.</s><s>1889 — У салону Пале ројал у Сан Франциску постављен први џубокс.</s><s>1891 — Деодорода Фонсека, вођа преврата 1889. којим је оборено Бразилско царство, први председник Бразила, због сукоба с Конгресом присиљен да напусти положај.</s><s>1914 — Мексичка револуција: последње америчке јединице су повучене из Веракруза, којег су биле заузеле пре седам месеци као одговор на Тампико аферу.</s><s>1932 — Спајањем краљевстава Неџд и Хиџаз формирана Краљевина Саудијска Арабија, с краљем Абдулом Азиром ибн Саудом.</s><s>1961 — Доминиканска Република променила назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.</s><s>1971 — Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.</s><s>1980 — У земљотресу који је погодио град Еболи у јужној Италији погинуло 2.735 особа, повређено најмање 7.500. 1983 — СССР напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања крстарећих ракета САД у Европи.</s><s>1989 — Око 300.000 људи се окупило на централном тргу Вацлавске намести у Прагу захтевајући демократске реформе у Чехословачкој.</s><s>1996 — Отети етиопски „Боинг 767” са 163 путника и 12 чланова посаде је пао у море близу Коморских острва пошто је остао без горива, при чему је погинуло 125 особа.</s><s>1999 — Председник САД Бил Клинтон стигао на Космет, где је посетио америчку војну базу Бондстил код Урошевца и разговарао с представницима Срба и косовских Албанаца.</s><s>Клинтон од Албанаца тражио да опросте Србима и поручио им да је време за борбу прошло.</s><s>2001 — У сукобима Израелаца и Палестинаца на Западној обали убијен вођа војног крила Хамаса Махмуд Абу Ханод.</s><s>Трибунал у Хагу подигао трећу оптужницу против бившег председника Југославије Слободана Милошевића, за геноцид у Босни и Херцеговини.</s><s>Милошевић раније оптужен за злочине на Косову и Хрватској.</s><s>2002 — Нови премијер Пакистана Мир Зафарула Кан Џамали положио заклетву и формално успоставио цивилну власти после трогодишње војне диктатуре.</s><s>2003 — Под притиском демонстраната и опозиције, дугогодишњи председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео оставку због оптужбе око фалсификовања изборних резултата.</s><s>2011 — Арапско пролеће: После 11 месеци протеста у Јемену, председник Јемена Али Абдулах Салех је потписао споразум о преносу овлашћења на потпредседника, у замену за правни имунитет.</s><s>2021 — Најмање 46 људи погинуло је у саобраћајној несрећи након што се путнички аутобус из Северне Македоније запалио у Бугарској.</s> <s>Рођења 870 — Александар (византијски цар). (прем.</s><s>913) 912 — Отон I Велики, немачки краљ и цар Светог римског царства. (прем.</s><s>973) 1221 — Алфонсо X Учени, краљ Кастиље и Леона. (прем.</s><s>1284) 1804 — Френклин Пирс, амерички генерал, адвокат, и политичар, 14. председник Сједињених Америчких Држава (прем.</s><s>1869) 1855 — Стеван Сремац, српски књижевник. (прем.</s><s>1906) 1869 — Валдемар Поулсен, дански инжењер. (прем.</s><s>1942) 1875 — Анатолиј Луначарски, руски новинар и политичар. (прем.</s><s>1933) 1876 — Мануел де Фаља, шпански композитор. (прем.</s><s>1946) 1881 — Милица Јанковић, српска књижевница. (прем.</s><s>1939) 1887 — Борис Карлоф, енглески глумац и певач. (прем.</s><s>1969) 1887 — Хенри Мозли, енглески физичар. (прем.</s><s>1915) 1933 — Кшиштоф Пендерецки, пољски композитор и диригент. (прем.</s><s>2020) 1936 — Драгослав Лазић, српски режисер и сценариста.</s><s>1941 — Франко Неро, италијански глумац.</s><s>1943 — Петар Сканси, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2022) 1965 — Лидија Бајук, хрватска музичарка и песникиња.</s><s>1966 — Венсан Касел, француски глумац.</s><s>1972 — Вероника Авлав, америчка порнографска глумица.</s><s>1979 — Кели Брук, енглеска глумица, модел и ТВ водитељка.</s><s>1983 — Јелена Костов, српска певачица.</s><s>1986 — Иван Бандаловски, бугарски фудбалер.</s><s>1988 — Дадо Ђуровић, црногорски певач.</s><s>1990 — Мирза Селимовић, босанскохерцеговачки певач.</s><s>1991 — Марко Јеремић, српски кошаркаш.</s><s>1992 — Мајли Сајрус, америчка музичарка и глумица.</s><s>1992 — Мими Мерцедез, српска хип хоп музичарка.</s> <s>Смрти 1457 — Ладислав V Посмрче, краљ Угарске и Чешке. (рођ.</s><s>1440) 1824 — Фјодор Алексејев, руски сликар. (рођ. отприлике 1753) 1919 — Хенри Гант, амерички машински инжењер и менаџер консултант. (рођ.</s><s>1861) 1976 — Андре Малро, француски писац и политичар. (рођ.</s><s>1901) 1995 — Луј Мал, француски филмски режисер. (рођ.</s><s>1932) 2006 — Александар Литвињенко, руски обавештајац. (рођ.</s><s>1962)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети апостоли Олимп, Ераст, Иродион и други с њима Свети мученик Орест Свети Нон, епископ илиопољски Свети свештеномученик Милије и два ученика његова Свети мученик Калиопије Свети преподобни Теостирикт Свети преподобни Мартин таракински Свети мученик Kонстантин, кнез грузински Свети мученик Орион Свети мученик Нир Свети мученици Тимотеј и Мавра Сећање на муке светог великомученика Георгија</s>

1447

https://sr.wikipedia.org/wiki/24.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

24. новембар

<s>24. новембар (24.11.) је 328. дан године по грегоријанском календару (329. у преступној години).</s><s>До краја године има још 37 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1642 — Холандски морепловац Абел Јансон Тасман јужно од Аустралије открио острво и назвао га Ван Дименова Земља, касније њему у част названо Тасманија.</s><s>1859 — Објављена књига енглеског природњака Чарлса Дарвина „Порекло врста“.</s><s>Његова револуционарна теорија еволуције изазвала велике контроверзе у научним круговима, а црквени се уплашили да ће књига подрити религијска веровања о постанку света.</s><s>Тај дан се обележава и као Дан еволуције.</s><s>1896 — Основан Педагошки музеј (Београд) 1918 — Срем одлучио да се присаједини Србији.</s><s>1941 — Почела немачка офанзива на град Ужице, у Другом светском рату.</s><s>Одступницу главног дела партизанских снага чинио Раднички батаљон.</s><s>Немци заузели град крајем новембра, а током борби на Кадињачи, 14 километара западно од Ужица, погинуло 180 бранилаца града.</s><s>1963 — Два дана после атентата на председника САД Џона Кенедија у Даласу, Џек Руби у полицијској станици убио, из револвера, Лија Харвија Освалда, осумњиченог за атентат.</s><s>1971 — Након што је преузео откупнину од 200.000 америчких долара, отмичар знан као Ден Купер је искочио падобраном из степеништа на крају авиона који је отео изнад Пацифичког Северозапада и нестао.</s><s>1974 — Председник САД Џералд Форд и совјетски лидер Леонид Брежњев у Владивостоку постигли привремен споразум о ограничењу офанзивног стратешког нуклеарног оружја.</s><s>1976 — Земљотрес разорио град Мурадије и на стотине села на истоку Турске.</s><s>Погинуло око 5.300 људи, а 50.000 остало без домова.</s><s>1989 — Под притиском масовних демонстрација у Прагу, комплетно руководство Комунистичке партије Чехословачке поднело оставке, укључујући генералног секретара Милоша Јакеша.</s><s>На место генералног секретара партије дошао Карол Урбанек.</s><s>1991 — Проглашена трећа Дубровачка република као одговор на хрватски сепаратизам од Југославије.</s><s>1992 — На југу Кине срушио се путнички авион „боинг 737”.</s><s>У најтежој несрећи у историји кинеског ваздухопловства живот изгубила 141 особа, сви путници и чланови посаде.</s><s>1995 — Ирци на референдуму тесном већином изгласали легализацију развода брака.</s><s>1998 — Председник Југославије Слободан Милошевић сменио начелника Генералштаба Војске Југославије, генерал-пуковника Момчила Перишића.</s><s>Генерал Емил Лахуд, први председник Либана после окончања 15-годишњег грађанског рата у тој блискоисточној земљи, преузео дужност шефа државе.</s><s>2000 — Око 900.000 људи протестовало на улицама Барселоне због терористичких акција баскијске сепаратистичке организације ЕТА.</s><s>На челу протестне колоне били премијер Шпаније Хосе Марија Аснар и други државни и политички званичници.</s><s>Председник Југославије Војислав Коштуница допутовао у Загреб на Самит на врху држава Југоисточне Европе и Европске уније, у прву посету неког српског званичника Хрватској од распада СФРЈ.</s><s>2003 — Врховни суд у Глазгову, у Шкотској, на 27 година затвора осудио либијског обавештајца Абдела Басета Али ал Меграхија, 2001. проглашеног кривим за учешће у рушењу авиона Пан Ама на лету број 103 изнад језера Локерби у Шкотској, 1998.</s> <s>Рођења 1632 — Барух де Спиноза, холандски филозоф јеврејског порекла. (прем.</s><s>1677) 1729 — Александар Васиљевич Суворов, руски војсковођа. (прем.</s><s>1800) 1833 — Јован Јовановић Змај, српски писац, драматург и дечји песник. (прем.</s><s>1904) 1864 — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар. (прем.</s><s>1901) 1923 — Златко Чајковски, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>1998) 1925 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1984). (прем.</s><s>2013) 1926 — Цунг-Дао Ли, кинеско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1957).</s><s>1938 — Оскар Робертсон, амерички кошаркаш.</s><s>1941 — Пит Бест, енглески музичар, најпознатији као првобитни бубњар групе -{The Beatles}-.</s><s>1950 — Злата Нуманагић, српска глумица.</s><s>1952 — Тјери Лермит, француски глумац, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1954 — Емир Кустурица, српски редитељ, сценариста, глумац и музичар.</s><s>1957 — Дениз Крозби, америчка глумица.</s><s>1967 — Мирјана Јоковић, српска глумица.</s><s>1977 — Давор Бобић Москри, српски хип хоп музичар. (прем.</s><s>2005) 1978 — Кетрин Хајгл, америчка глумица и модел.</s><s>1979 — Ана Штајдохар, српска певачица.</s><s>1981 — Вуле Авдаловић, српски кошаркаш.</s><s>1990 — Том Одел, енглески музичар.</s><s>1991 — Албано Оливети, француски тенисер.</s> <s>Смрти 1572 — Џон Нокс, шкотски протестантски реформатор, следбеник Калвина. (рођ. отприлике 1514) 1848 — лорд Мелбурн, британски државник, премијер и повереник краљице Викторије. (рођ.</s><s>1779) 1916 — Хајрем Стивенс Максим, британски конструктор оружја америчког порекла, изумитељ митраљеза. (рођ.</s><s>1840) 1929 — Жорж Клемансо, француски државник. (рођ.</s><s>1841) 1957 — Дијего Ривера, мексички сликар и комунистички активиста. (рођ.</s><s>1841) 1991 — Фреди Меркјури, британски рок музичар, фронтмен и певач групе Квин. (рођ.</s><s>1946) 2012 — Сава Бабић, писац, песник, преводилац и професор. (рођ.</s><s>1934) 2014 — Виктор Тихонов, совјетски и руски хокејаш. (рођ.</s><s>1930) 2014 — Ненад Манојловић, био је југословенски и српски ватерполиста, селектор репрезентације Југославије и Србије и Црне Горе. (рођ.</s><s>1954)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученик Мина Мратиндан - Свети краљ Стефан Дечански</s> <s>Референце</s>

1448

https://sr.wikipedia.org/wiki/25.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

25. новембар

<s>25. новембар (25.11.) је 329. дан године по грегоријанском календару (330. у преступној години).</s><s>До краја године има још 36 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1120 — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата.</s><s>1491 — Окончан је Гранадски рат потписивањем мира и Гранаде између Краљевине Кастиље и Арагона и Гранадског емирата.</s><s>1783 — Последњи британски војници су напустили Њујорк, након завршетка Америчког рата за независност.</s><s>1795 — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећа деоба Пољске.</s><s>1884 — У Сент Луису у америчкој држави Мисури Џон Мајенберг патентирао је млеко у праху.</s><s>Отворен је први течај енглеског језика у Великој школи у Београду.</s><s>1915 — Врховна команда српске војске у Првом светском рату донела је одлуку о повлачењу трупа преко Црне Горе и Албаније.</s><s>Након окончања дејства у долини Велике и Јужне Мораве(Битка на Морави (1915)),у повлачењу војника праћених избеглицама, живот је изгубило више од 240.000 људи.</s><s>На Крф је савезничким бродовима пребачено 135.000 војника, који су опорављени и реорганизовани наставили борбе на Солунском фронту наредне године.</s><s>1918 — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.</s><s>1936 — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.</s><s>1941 — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.</s><s>1943 — У Мркоњић-Граду је одржано прво заседање Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине.</s><s>1952 — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.</s><s>1965 — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу.</s><s>Касније је проглашена Демократска Република Конго, 1971. назив је промењен у Република Заир, а њен председник је узео име Мобуту Сесе Секо.</s><s>1969 — Члан "Битлса" Џон Ленон вратио је титулу Реда Британске Империје коју му је 1965. доделила краљица Елизабета II, у знак протеста због подршке Велике Британије агресији САД у Вијетнаму и британске политике у нигеријској провинцији Бијафра.</s><s>1970 — Јапански писац Јукио Мишима, је починио јавно ритуално самоубиство (харакири), у знак протеста против "вестернизације" Јапана.</s><s>1975 — Суринам добио независност од Холандије 1992 — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993. 1996 — Више од 100.000 људи протестовало је улицама Београда због судског поништавања победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима, оптужујући председника Слободана Милошевића да је покрао изборе.</s><s>2001 — Америчка компанија "Едвансд сел технолоџи" саопштила је да је клонирала људски ембрион.</s><s>Према изјави научника достигнуће ће бити коришћено у медицини, а не за клонирање људског бића.</s><s>2002 — Председник Црне Горе Мило Ђукановић поднео је оставку.</s><s>Дан касније предложен је за мандатара нове црногорске владе.</s><s>УНМИК преузео контролу над општинском администрацијом у северном делу Косовске Митровице, коју су до тада контролисали Срби.</s><s>Тиме је након три године и пет месеци међународна заједница успоставила власт на читавој територији Косова.</s><s>2013 — Изашао је трећи албум групе Ван дирекшон, под називом -{Midnight Memories}-.</s> <s>Рођења 1562 — Лопе де Вега, реформатор шпанског позоришта и драматург. (прем.</s><s>1635) 1717 — Александар Сумароков, руски песник и драматург, творац класичног позоришта у Русији. (прем.</s><s>1777) 1828 — Фрањо Рачки, хрватски свештеник, историчар и политичар. (прем.</s><s>1894) 1835 — Ендру Карнеги, шкотско-амерички индустријалац и филантроп. (прем.</s><s>1919) 1841 — Ернст Шредер, немачки математичар. (прем.</s><s>1902) 1844 — Карл Бенц, немачки аутомобилски инжењер, један од изумитеља аутомобила и суоснивач компаније Мерцедес-Бенц. (прем.</s><s>1929) 1881 — Папа Јован XXIII. (прем.</s><s>1963) 1924 — Пол Дезмонд, амерички џез саксофониста и композитор. (прем.</s><s>1977) 1924 — Анте Марковић, хрватски и југословенски политичар, последњи председник Савезног извршног већа (премијер) СФРЈ. (прем.</s><s>2011) 1940 — Јан Јонгблуд, холандски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2023) 1947 — Трејси Волтер, амерички глумац.</s><s>1948 — Весна Малохоџић, српска глумица. (прем.</s><s>2022) 1951 — Данило Лазовић, српски глумац. (прем.</s><s>2006) 1951 — Артуро Перез Реверте, шпански књижевник и новинар.</s><s>1951 — Џони Реп, холандски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1952 — Радмила Хрустановић, српска политичарка, дипломаткиња и адвокатица, градоначелница Београда (2001—2004).</s><s>1956 — Слободан Нинковић, српски глумац.</s><s>1959 — Франческа Гоншо, енглеска глумица.</s><s>1966 — Дејан Чукић, српско-дански глумац.</s><s>1971 — Весна Вукелић Венди, српска певачица, модел, глумица и ТВ водитељка.</s><s>1971 — Кристина Еплгејт, америчка глумица.</s><s>1975 — Александар Чубрило, српски кошаркаш.</s><s>1977 — Гиљермо Кањас, аргентински тенисер.</s><s>1978 — Марино Баждарић, хрватски кошаркаш.</s><s>1978 — Ана Сакић, српска глумица.</s><s>1979 — Џоел Кинаман, шведско-амерички глумац.</s><s>1979 — Брук Хејвен, америчка порнографска глумица.</s><s>1980 — Арон Мокуна, јужноафрички фудбалер.</s><s>1981 — Шаби Алонсо, шпански фудбалер.</s><s>1983 — Александар Тришовић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Гаспар Улије, француски глумац. (прем.</s><s>2022) 1986 — Кејт Касиди, америчка глумица.</s><s>1991 — Никола Максимовић, српски фудбалер.</s><s>1995 — Даница Крстић, српска певачица.</s><s>2000 — Лара Лука, српска ватерполисткиња.</s><s>2000 — Ричард Одада, кенијски фудбалер.</s> <s>Смрти 1560 — Андреа Дорија, ђеновљански адмирал.</s><s>1865 — Хајнрих Барт, немачки истраживач. (рођ.</s><s>1821) 1914 — Даворин Јенко, словеначки композитор. (рођ.</s><s>1835).</s><s>1959 — Жерар Филип, француски филмски и позоришни глумац.</s><s>1968 — Радоје Љутовац артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године 1974 — У Тант, бурмански дипломата. (рођ.</s><s>1909).</s><s>2003 — Теди Вилбурн, кантри музичар. (рођ.</s><s>1931).</s><s>2016 — Фидел Кастро, кубански револуционар. (рођ.</s><s>1926).</s><s>2020 — Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и тренер. (рођ.</s><s>1960)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети Јован Милостиви Преподобни Нил Синајски Нил Мироточиви Дан државности Босне и Херцеговине који се обиљежава у Федерацији Босне и Херцеговине.</s><s>Међународни Дан борбе против насиља над женама</s> <s>Референце</s>

1449

https://sr.wikipedia.org/wiki/26.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

26. новембар

<s>26. новембар (26.11.) је 330. дан године по грегоријанском календару (331. у преступној години).</s><s>До краја године има још 35 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1703 — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.</s><s>1865 — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“ 1880 — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878. 1914 — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција.</s><s>Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12. 1918 — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се краљевина Црна Гора присаједини краљевини Србији.</s><s>1922 — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер.</s><s>Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон.</s><s>1940 — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.</s><s>1941 — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.</s><s>1942 — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.</s><s>1949 — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта.</s><s>Устав је ступио на снагу у јануару 1950. 1965 — Француска је лансирала први вештачки сателит.</s><s>1967 — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.</s><s>1978 — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.</s><s>1979 — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.</s><s>1986 — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.</s><s>1987 — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.</s><s>1990 — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.</s><s>1993 — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.</s><s>1998 — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.</s><s>2000 — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије.</s><s>Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу.</s><s>2001 — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.</s><s>2009 — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.</s> <s>Рођења 1845 — Мајор Михаило Илић, српски официр, војни писац, научник и преводилац, један од Јаворских јунака. (прем.</s><s>1876) 1894 — Норберт Винер, амерички математичар и филозоф, познат као оснивач кибернетике. (прем.</s><s>1964) 1903 — Алиса Херз-Сомер, чешко-енглеска пијанисткиња и педагошкиња. (прем.</s><s>2014) 1909 — Ежен Јонеско, румунско-француски драматург и писац. (прем.</s><s>1994) 1911 — Семјуел Решевски, амерички шахиста. (прем.</s><s>1992) 1919 — Фредерик Пол, амерички писац. (прем.</s><s>2013) 1939 — Марк Марголис, амерички глумац. (прем.</s><s>2023) 1939 — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица. (прем.</s><s>2023) 1948 — Крешимир Ћосић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>1995) 1951 — Илона Шталер, мађарско-италијанска порнографска глумица, политичарка и певачица.</s><s>1958 — Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2019) 1969 — Шон Кемп, амерички кошаркаш.</s><s>1971 — Борис Миливојевић, српски глумац.</s><s>1977 — Иван Басо, италијански бициклиста.</s><s>1980 — Алберт Монтањес, шпански тенисер.</s><s>1981 — Наташа Бедингфилд, енглеска музичарка.</s><s>1983 — Рејчел Стар, америчка порнографска глумица.</s><s>1987 — Јоргос Цавелас, грчки фудбалер.</s><s>1990 — Дени Велбек, енглески фудбалер.</s><s>1990 — Рита Ора, енглеска певачица и глумица.</s><s>1992 — Катарина Гардијан, српска певачица.</s><s>2002 — Роко Пркачин, хрватски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1504 — Изабела I Католичка, краљица Кастиље од 1474. 1744 — Ђузепе Гварнери, италијански градитељ виолина.</s><s>1855 — Адам Мицкјевич, пољски писац.</s><s>1888 — Герман Анђелић, патријарх српске православне цркве. (рођ.</s><s>1822) 1893 — Милан Кујунџић Абердар, српски песник, филозоф и политичар. (рођ.</s><s>1842) 1910 — Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар 1968 — Арнолд Цвајг, немачки писац.</s><s>2013 — Слободан Каралић, српски и југословенски фудбалер. (рођ.</s><s>1956)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети Јован Златоусти</s> <s>Референце</s>

1450

https://sr.wikipedia.org/wiki/27.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

27. новембар

<s>27. новембар (27.11.) је 331. дан године по грегоријанском календару (332. у преступној години).</s><s>До краја године има још 34 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1095 — Папа Урбан II је на сабору у Клермону позвао европске витезове у Први крсташки рат.</s><s>1879 — Француска скупштина из Версаја премештена у Париз.</s><s>1895 — Шведски фабрикант и проналазач динамита Алфред Нобел написао је у Паризу тестамент којим је велико богатство завештао за развој науке и књижевности и борцима за мир.</s><s>Нобелова награда додељује се сваке године, почевши од 1901. 1912 — Шпанија установила протекторат над Мароком.</s><s>1919 — У Нејију после Првог светског рата Бугарска потписала споразум којим је Добруџа припала Румунији, источна Тракија Грчкој, а градови Димитровград, Босилеград и Струмица Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.</s><s>1926 — Ахмед Бен Зогу потписао у Тирани уговор са Италијом којим је Албанија стављена под италијански протекторат.</s><s>1940 — У Румунији профашистичка "Гвоздена гарда" убила више од 60 сарадника избеглог краља Карола II, међу којима бившег премијера Николаеа Јоргу.</s><s>1940 — Немачка у Другом светском рату анектирала француску покрајину Лорену.</s><s>1941 — Последње италијанске јединице предале се савезничким снагама у тврђави Гондер у Етиопији.</s><s>Савезници заробили 23.000 италијанских војника.</s><s>1942 — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.</s><s>1968 — Припадници југословенске војске и полиције угушили масовне демонстрације Албанаца на Косову и Метохији на којима је захтевано да та покрајина Србије добије статус републике.</s><s>Демонстрације одржане на Дан заставе, државног празника Албаније.</s><s>1970 — Другог дана свог путовања по земљама Азије и Океаније, прерушени колумбијски сликар покушао је ножем убити папу Павла VI. 1978 — У градској већници Сан Франциска, бивши градски супервизор Ден Вајт је убио градоначелника Џорџа Москона и геј политичара Харвија Милка.</s><s>1989 — У експлозији у ваздуху колумбијског "боинга 727", који је летео на линији Богота-Кали, погинуло свих 107 путника и чланова посаде.</s><s>Претпоставља се да је у авиону била бомба.</s><s>1990 — Министар финансија Џон Мејџор изабран је за шефа Конзервативне странке и премијера Уједињеног Краљевства, након оставке Маргарет Тачер.</s><s>1991 — Маса у Пном Пену напала номиналног лидера Црвених Кмера Кије Сампана, који је евакуисан у Бангкок да не би био линчован.</s><s>1991 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио слање мировних снага у Југославију.</s><s>1996 — У јеку протеста због крађе гласова на локалним изборима у Србији власти прекинуле рад Радија Б92, Радио Индекса, две најслушаније београдске радио-станице које су стално и детаљно извештавале о грађанском протесту.</s><s>Радио-станице наставиле рад 5. децембра.</s><s>1996 — У експлозији гаса у руднику угља у кинеској провинцији Шанси погинуло више од 90 рудара.</s><s>1997 — У сукобима српских снага безбедности и косовских Албанаца код места Србица и у селу Резниће погинула два полицајца и један Албанац, четири полицајца повређена.</s><s>2000 — Агенција Уједињених нација за сиду објавила да је од почетка пандемије сиде пре 20 година од те болести умрло више од 21 милион људи широм света.</s><s>2000 — Норвешки краљ Харалд V отворио, у западној Норвешкој, најдужи тунел за друмски саобраћај на свету.</s><s>Тунел дугачак 16.900 метара потукао рекорд Ст.</s><s>Готард тунела у Швајцарској, који је пуштен у промет 1980, а дугачак је 16.300 метара.</s><s>2001 — НАСА је саопштила да је свемирски телескоп Хабл открио атмосферу планете удаљену од Земље 150 светлосних година.</s><s>То је први пут да је атмосфера планете која се налази ван Сунчевог система директно опажена.</s><s>2001 — У Русији је званично отворен Каспијски нафтоводни систем, кроз који се транспортује казахстанска нафта у луку код Новоросијска на обали Црног мора.</s><s>2004 — Духовни поглавар православних хришћана васељенски патријарх Вартоломеј I преузео је у Ватикану од папе Јована Павла II посмртне остатке Светог Хризостома и Светог Грегорија.</s><s>2005 — У француском граду Амијену обављена је прва трансплантација лица.</s><s>2006 — У Спомен-подручју Јасеновац, у присуству највиших хрватских званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртвама усташког логора смрти.</s><s>2006 — Парламент Канаде је одобрио предлог премијера Стивена Харпера којим су Квебечани добио статус „засебне нације унутар Канаде“.</s><s>2009 — Експлозија бомбе у возу који је саобраћао између Москве и Санкт Петербурга је избацила воз из колосека и изазвала смрт 28 особа и повреде 96 особа.</s><s>2014 — Српска слава је увршћена на листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.</s> <s>Рођења 1701 — Андерс Целзијус, шведски астроном, физичар и математичар, изумитељ Целзијусове температурне скале. (прем.</s><s>1744) 1874 — Хаим Вајцман, израелски хемичар и политичар, 1. председник Израела. (прем.</s><s>1952) 1921 — Александер Дупчек, словачки комунистички политичар. (прем.</s><s>1992).</s><s>1940 — Брус Ли, хонгконшко-амерички глумац, редитељ, мајстор борилачких вештина и филозоф. (прем.</s><s>1973) 1941 — Еме Жаке, француски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1941 — Дуња Ланго, српско-хрватска новинарка, ТВ водитељка и глумица. (прем.</s><s>2015) 1941 — Еди Рабит, амерички музичар. (прем.</s><s>1998) 1942 — Џими Хендрикс, амерички музичар, најпознатији као гитариста. (прем.</s><s>1970) 1943 — Никол Бросар, француско-канадска песникиња и списатељица.</s><s>1951 — Кетрин Бигелоу, америчка редитељка, продуценткиња и сценаристкиња.</s><s>1951 — Дражен Далипагић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1951 — Вера Фишер, бразилска глумица.</s><s>1953 — Шеки Турковић, српски певач.</s><s>1956 — Вилијам Фикнер, амерички глумац.</s><s>1957 — Керолајн Кенеди, америчка списатељица, правница и дипломаткиња.</s><s>1959 — Звонко Варга, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1960 — Јулија Тимошенко, украјинска политичарка, премијерка Украјине (2005, 2007—2010).</s><s>1964 — Роберто Манчини, италијански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1966 — Горан Стевановић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Ник ван Ексел, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1971 — Рајко Јокановић, српски одбојкаш.</s><s>1974 — Паров Стелар, аустријски музичар, музички продуцент и ди-џеј.</s><s>1978 — Радек Штјепанек, чешки тенисер.</s><s>1981 — Бруно Алвес, португалски фудбалер.</s><s>1981 — Наташа Јањић, хрватска глумица.</s><s>1981 — Бранко Јоровић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1982 — Александар Кержаков, руски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1993 — Иван Маринковић, српски кошаркаш.</s><s>1995 — Душан Ристић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 8. п. н. е. — Хорације, један од највећих песника античког Рима.</s><s>450 — Гала Плацидија, западноримска царица.</s><s>511 — Хлодовех I, франачки краљ. (рођ.</s><s>466) 1570 — Јакопо Сансовино, италијански архитекта и вајар.</s><s>1895 — Александар Дима Син. француски писац.</s><s>1941 — Нада Пурић, народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1903) 1943 — Иво Лола Рибар, народни херој Југославије, један од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у Југославији. (рођ.</s><s>1916).</s><s>1953 — Јуџин Гледстон О’Нил, амерички писац и први амерички добитник Нобелове награде за књижевност.</s><s>1959 — Боривоје Јевтић, српски књижевник. (рођ.</s><s>1894) 1989 — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (рођ.</s><s>1921).</s><s>2010 — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (рођ.</s><s>1923) 2010 — Миодраг Ђурић, српско-црногорски сликар. (рођ.</s><s>1933)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Филип (Божићне покладе)</s> <s>Референце</s>

1451

https://sr.wikipedia.org/wiki/28.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

28. новембар

<s>28. новембар (28.11.) је 332. дан године по грегоријанском календару (333. у преступној години).</s><s>До краја године има још 33 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>587 — Франачки краљ Гунтрам је потписивањем споразума из Анделоа признао Хилдеберта II за краља Аустразије.</s><s>1443 — Искористивши лажно писмо султана Мурата II, Скендербег је постао господар Кроје.</s><s>1520 — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.</s><s>1821 — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.</s><s>1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.</s><s>Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.</s><s>1830 — Владика Петар II Петровић Његош је лишио титуле гувернадура Вуколаја Радоњића.</s><s>1905 — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.</s><s>1908 — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однела 154 жртве.</s><s>1912 — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.</s><s>1919 — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.</s><s>1920 — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину.</s><s>Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места.</s><s>Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.</s><s>1941 — Црвена армија у Другом светском рату избацила немачке трупе из Ростова.</s><s>1942 — У пожару који је уништио ноћни клуб "Цоцоанут Грове" у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.</s><s>1943 — У Техерану су у Другом светском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послератно уређење Европе и питање Југославије.</s><s>Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити решено после рата".</s><s>1950 — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.</s><s>1962 — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке.</s><s>Овом приликом рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган.</s><s>Момчило Поповић, преминуо је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.</s><s>1954 — Ернесту Хемингвеју додељена Нобелова награда за књижевност.</s><s>1960 — Мауританија добила независност од Француске.</s><s>1964 — У Хановеру основана "Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс" (НПД).</s><s>1971 — Припадници палестинске терористичке организације Црни септембар убили су јорданског премијера Васфија ел Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.</s><s>1975 — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.</s><s>1979 — Новозеландски авион DC-10 је ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживео нико од 257 путника и чланова посаде.</s><s>1986 — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука).</s><s>1987 — Приликом пада јужноафричког авиона "Боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.</s><s>1989 — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку после пораза на изборима.</s><s>1994 — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.</s><s>1996 — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смењен с места команданта Главног штаба Војске Републике Српске.</s><s>Младић је на том месту био од 12. маја 1992. 2000 — Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио председника Леонида Кучму за учествовање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа.</s><s>Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара.</s><s>Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.</s><s>2002 — 200-милионити туриста посетио Ајфелов торањ.</s><s>2004 — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на северу Кине живот је изгубило 166 рудара.</s><s>2005 — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима 2008 — Покренута РТС Дигитал, прва српска искључиво дигитална телевизија.</s> <s>Рођења 1632 — Жан-Батист Лили, француско-италијански композитор. (прем.</s><s>1687) 1757 — Вилијам Блејк, енглески песник, писац, сликар и графичар. (прем.</s><s>1827) 1820 — Фридрих Енгелс, немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар и револуционар, најближи сарадник Карла Маркса. (прем.</s><s>1895) 1881 — Штефан Цвајг, аустријски писац, драматург, новинар и биограф. (прем.</s><s>1942) 1901 — Драган Алексић (песник), српски уметник, песник, драмски писац, филмски стваралац. (прем.</s><s>1964) 1907 — Алберто Моравија, италијански књижевник и новинар. (прем.</s><s>1990) 1909 — Александар Ранковић, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада, народни херој Југославије и потпредседник СФР Југославије. (прем.</s><s>1983) 1921 — Слободан Џунић, српски приповедач, романсијер и песник. (прем.</s><s>1998) 1923 — Глорија Грејам, америчка глумица и певачица. (прем.</s><s>1981) 1925 — Јожеф Божик, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>1978) 1944 — Рита Меј Браун, амерички списатељица, песникиња и сценаристкиња.</s><s>1946 — Џо Данте, амерички редитељ, продуцент, монтажер и глумац.</s><s>1948 — Агњешка Холанд, пољска редитељка и сценаристкиња.</s><s>1950 — Борис Бизетић, српски музичар, песник, комичар и ТВ водитељ.</s><s>1950 — Расел Алан Халс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1993).</s><s>1950 — Ед Харис, амерички глумац, продуцент, редитељ и сценариста.</s><s>1955 — Алесандро Алтобели, италијански фудбалер.</s><s>1959 — Стивен Роуч, ирски бициклиста.</s><s>1961 — Алфонсо Куарон, мексички редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1961 — Бојан Милановић, српски певач.</s><s>1964 — Рој Тарпли, амерички кошаркаш. (прем.</s><s>2015) 1970 — Братислав Живковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Андрија Ђогани, српски играч и певач.</s><s>1977 — Фабио Гросо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1978 — Ејми Гарсија, америчка глумица.</s><s>1979 — Фабијан Гербер, немачки фудбалер.</s><s>1982 — Леандро Барбоса, бразилски кошаркаш.</s><s>1983 — Ана Горшкова, руска глумица и модел.</s><s>1984 — Ендру Богут, аустралијски кошаркаш.</s><s>1984 — Мери Елизабет Винстед, америчка глумица и певачица.</s><s>1987 — Карен Гилан, шкотска глумица, редитељка и сценаристкиња.</s><s>1988 — Скарлет Померс, америчка глумица и музичарка.</s><s>1988 — Адријан Родригез, шпански глумац и певач.</s><s>1989 — Ди Џеј Сили, амерички кошаркаш.</s><s>1992 — Дедрик Бојата, белгијски фудбалер.</s><s>1995 — Тин Једвај, хрватски фудбалер.</s><s>1998 — Пејтон Мејер, амерички глумац.</s> <s>Смрти 1870 — Фредерик Базиј, француски сликар (рођ.</s><s>1841) 1878 — Ђура Јакшић, српски сликар, песник и приповедач. (рођ.</s><s>1832) 1916 — Никола Спасић, српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. (рођ.</s><s>1838) 1939 — Џејмс Нејсмит, канадски изумитељ кошарке (рођ.</s><s>1861) 1945 — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар. (рођ.</s><s>1879) 1952 — Јелена Савојска, италијанска краљица. (рођ.</s><s>1873) 1954 — Енрико Ферми, италијански физичар. (рођ.</s><s>1901).</s><s>2010 — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (рођ.</s><s>1926) 2011 — Анте Марковић, последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије. (рођ.</s><s>1924)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети мученици Гурије, Самон и Авив Свети мученици Елпидије, Маркел и Евстохије Празник иконе свете Богородице „Купјатицке” (Почетак поста) Свети мученик Димитрије Свети преподобни Кинтион, епископ Свети преподобномученик Захарија Свети мученици Евпсихије, Неарх и Картерије</s>

1452

https://sr.wikipedia.org/wiki/29.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

29. новембар

<s>29. новембар (29.11.) је 333. дан године по грегоријанском календару (334. у преступној години).</s><s>До краја године има још 32 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1777 — 1777 — Сан Хозе, Калифорнија је основан као -{el Pueblo de San José de Guadalupe}-.</s><s>Ово је прво цивилно насеље или -{pueblo}- у овом делу Калифорније.</s><s>1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.</s><s>1830 — Новембарски немири избијају у Пољској.</s><s>1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.</s><s>1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.</s><s>1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.</s><s>1877 — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.</s><s>1890 — Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје.</s><s>У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке академије.</s><s>1915 — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.</s><s>1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.</s><s>1941 — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага.</s><s>Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.</s><s>1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.</s><s>1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације.</s><s>Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.</s><s>1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији.</s><s>Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2003. 1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.</s><s>1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.</s><s>1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.</s><s>1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).</s><s>1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.</s><s>1963 – Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.</s><s>1963 — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.</s><s>1965 — Лансиран је канадски сателит -{Alouette 2}- .</s><s>1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Макнамара објављује своју оставку.</s><s>1975 — Бил Гејтс први пут користи име -{„Micro-soft“}- (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.</s><s>1981 — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.</s><s>1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.</s><s>1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.</s><s>1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991. 1992 — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.</s><s>2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца.</s><s>Смрт је констатована неколико часова касније.</s> <s>Рођења 1797 — Гаетано Доницети, италијански композитор. (прем.</s><s>1848) 1803 — Кристијан Доплер, аустријски математичар и физичар. (прем.</s><s>1853) 1832 — Луиза Меј Алкот, америчка књижевница. (прем.</s><s>1888) 1835 — Циси, кинеска царица (1861—1908). (прем.</s><s>1908) 1847 — Светислав Вуловић, српски књижевно-позоришни критичар, историчар књижевности и академик. (прем.</s><s>1898) 1856 — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар, најпознатији као канцелар Немачке (1909—1917). (прем.</s><s>1921) 1891 — Јулијус Раб, аустријски политичар, најпознатији као канцелар Аустрије (1953—1961). (прем.</s><s>1964) 1895 — Базби Беркли, амерички редитељ и музички кореограф. (прем.</s><s>1976) 1922 — Душко Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и радио и ТВ уредник. (прем.</s><s>1984) 1929 — Рената Улмански, српска глумица.</s><s>1932 — Жак Ширак, француски политичар, најпознатији као председник Француске (1995—2007). (прем.</s><s>2019) 1937 — Бранислав Мартиновић, српски рвач. (прем.</s><s>2015) 1938 — Мирко Ђорђевић, српски социолог религије, књижевник, публициста и преводилац. (прем.</s><s>2014) 1939 — Матија Бећковић, српски песник и писац.</s><s>1946 — Вук Драшковић, српски књижевник и политичар, оснивач Српског покрета обнове.</s><s>1947 — Петра Кели, немачка политичарка, активисткиња за људска права, феминисткиња, еколошкиња и оснивачица партије Зелених. (прем.</s><s>1992) 1949 — Гари Шендлинг, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац. (прем.</s><s>2016) 1952 — Џеф Феј, амерички глумац.</s><s>1954 — Џоел Коен, амерички редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1957 — Мирко Кодић, српски хармоникаш.</s><s>1961 — Том Сајзмор, амерички глумац и продуцент. (прем.</s><s>2023) 1961 — Новица Чановић, југословенски атлетичар. (прем.</s><s>1993) 1962 — Енди Ларок, шведски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе -{King Diamond}-.</s><s>1964 — Дон Чидл, амерички глумац.</s><s>1967 — Чарлс Смит, амерички кошаркаш.</s><s>1973 — Рајан Гигс, велшки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1976 — Чедвик Боузман, амерички глумац. (прем.</s><s>2020) 1976 — Ана Фарис, америчка глумица, продуценткиња, гласовна уметница и списатељица.</s><s>1978 — Лорен Кристина Герман, америчка глумица.</s><s>1984 — Катлего Мфела, јужноафрички фудбалер.</s><s>1986 — Катарина Димитријевић, српска глумица.</s><s>1995 — Лора Марано, америчка глумица и певачица.</s> <s>Смрти 741 — Папа Гргур III 1268 — Папа Клемент IV 1314 — Краљ Филип IV Лепи (рођ.</s><s>1268) 1378 — Карло IV, цар Светог римског царства. (рођ.</s><s>1316) 1516 — Ђовани Белини, италијански сликар. (рођ. отприлике 1430) 1530 — Кардинал Томас Вулси, саветник енглеског краља Хенрија VIII. 1571 — Катберт Мејн, римокатолички свештеник у Енглеској.</s><s>1632 — Фридрих V Палатински (рођ.</s><s>1596) 1643 — Клаудио Монтеверди, италијански композитор.</s><s>1694 — Марчело Малпиги, италијански физичар.</s><s>1847 — Маркус и Нарциса Витман 1881 — Јанез Блајвајс, словеначки конзервативни политичар, новинар, лекар, ветеринар и јавна личност. (рођ.</s><s>1808) 1916 — Војвода Вук, четнички командант у балканским ратовима 1924 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (рођ.</s><s>1858) 1941 — Драгојло Дудић, револуционар, књижевник (рођ.</s><s>1887) 1953 — Сем Де Грас, холивудски глумачки пионир.</s><s>1954 — Динк Џонсон, џез музичар. (рођ.</s><s>1892) 1957 — Ерих Волфганг Корнголд, композитор.</s><s>1975 — Грејам Хил, тркач аутомобила.</s><s>1979 — Зепо Маркс, глумац, комичар. (рођ.</s><s>1901) 1981 — Фредерик Вертам, психолог. (рођ.</s><s>1895) Натали Вуд, америчка глумица. (рођ.</s><s>1938) 1982 — Перси Вилијамс, канадски спортиста. (рођ.</s><s>1908) 1986 — Кери Грант, глумац.</s><s>1989 — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (рођ.</s><s>1921) 1991 — Френк Јерби, аутор.</s><s>1996 — Драгослав Срејовић, археолог, академик САНУ 1998 — Живојин Павловић, српски књижевник, филмски редитељ, сликар и професор Београдског Универзитета.</s><s>1999 — Џин Рејбурн, водитељ.</s><s>2001 — Џорџ Харисон, музичар (Битлси).</s><s>Џон Ноулс, аутор.</s><s>2004 — Џон Дру Баримор, глумац. (рођ.</s><s>1932) Хери Денинг, бејзбол играч. (рођ.</s><s>1911) 2009 — Драгомир Брајковић, књижевник (рођ.</s><s>1947) 2017 — Слободан Праљак, хрватски генерал и редитељ. (рођ.</s><s>1945)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол и јеванђелист Матеј Међународни дан солидарности са Палестинцима Национални дан у Албанији Дан Републике бивше СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија)</s>

1453

https://sr.wikipedia.org/wiki/30.%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

30. новембар

<s>30. новембар (30.11.) је 334. дан године по грегоријанском календару (335. у преступној години).</s><s>До краја године има још 31 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>1609 — Галилео Галилеј је по први пут посматрао и направио цртеже Месеца путем свог телескопа.</s><s>1700 — У бици код Нарве шведске трупе краља Карла XII победиле надмоћнију руску војску Петра I. У бици погинуло око 10.000 Руса и 600 Швеђана.</s><s>На исти дан 1718.</s><s>Карло XII, шведски "краљ ратник", симбол националног јунаштва, погинуо при нападу на Норвешку.</s><s>1782 — Велика Британија и САД потписале примирје и тиме завршен Амерички рат за независност.</s><s>1838 — Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Веракруз.</s><s>1853 — Русија у Кримском рату уништила турску флоту у бици код црноморске луке Синопе.</s><s>1872 — У Глазгову одиграна прва фудбалска утакмица две репрезентације, Енглеске и Шкотске.</s><s>Меч завршен резултатом 0:0. 1939 — Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску почело совјетско-фински "Зимски рат", окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.</s><s>1967 — Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије састављена од 17 султаната, стекли независност после 128 година британске колонијалне владавине и формирали Јужни Јемен, која је на исти дан 1970. добила назив Народна Демократска Република Јемен.</s><s>1975 — Афричка држава Дахомеј променила назив у Народна Република Бенин.</s><s>1995 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио одлуку да 31. јануара 1996. буде окончана троипогодишња мировна мисија у Босни и Херцеговини.</s><s>1996 — Око 150.000 људи протестовало на улицама Београда због поништења изборне победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.</s><s>Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.</s><s>1999 — Путнички брод с 302 путника преврнуо се близу источне кинеске обале.</s><s>Несрећу преживеле 22 особе.</s><s>2000 — У Пјонгјангу се срели рођаци из Северне и Јужне Кореје, који су близу педесет година били раздвојени.</s><s>2002 — Турска је укинула 15 година дуго ванредно стање на југоистоку државе, чиме је завршена ера сукоба турских снага и курдских сепаратиста, током којих је погинуло око 30.000 особа.</s> <s>Рођења 1508 — Андреа Паладио, италијански архитекта. (прем.</s><s>1580) 1667 — Џонатан Свифт, ирски књижевник, сатиричар, есејиста и писац памфлета. (прем.</s><s>1745) 1813 — Шарл Валентин Алкан, француски композитор и пијаниста. (прем.</s><s>1888) 1825 — Вилијам Адолф Бугро, француски сликар. (прем.</s><s>1905) 1835 — Марк Твен, амерички књижевник. (прем.</s><s>1910) 1869 — Густаф Дален, шведски индустријалац, инжењер и проналазач, добитник Нобелове награде за физику (1912). (прем.</s><s>1937) 1874 — Винстон Черчил, енглески политичар, официр, историчар, писац и сликар, премијер Уједињеног Краљевства (1940—1945, 1951—1955). (прем.</s><s>1965) 1888 — Ралф Хартли, амерички електроничар и проналазач. (прем.</s><s>1970) 1915 — Хенри Тауб, канадско-амерички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1983). (прем.</s><s>2005) 1920 — Вирџинија Мејо, америчка глумица и плесачица. (прем.</s><s>2005) 1928 — Драган Лукић, српски писац за децу. (прем.</s><s>2006) 1937 — Ридли Скот, енглески редитељ и продуцент.</s><s>1940 — Јован Радовановић, српски музичар, комичар и глумац.</s><s>1943 — Теренс Малик, амерички редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1943 — Снежана Никшић, српска глумица. (прем.</s><s>2022) 1945 — Роџер Главер, британски музичар, најпознатији као басиста групе -{Deep Purple}-.</s><s>1945 — Били Дрејго, амерички глумац. (прем.</s><s>2019) 1946 — Марина Абрамовић, америчко-српска уметница перформанса.</s><s>1955 — Били Ајдол, енглески музичар и глумац.</s><s>1958 — Миодраг Јешић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2022) 1960 — Гари Линекер, енглески фудбалер.</s><s>1965 — Алдаир, бразилски фудбалер.</s><s>1965 — Бен Стилер, амерички глумац, комичар, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1966 — Дејвид Николс, енглески књижевник и сценариста.</s><s>1968 — Лоран Жалабер, француски бициклиста.</s><s>1977 — Оливије Шенфелдер, француски уметнички клизач.</s><s>1978 — Гаел Гарсија Бернал, мексички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1979 — Андрес Носиони, аргентински кошаркаш.</s><s>1982 — Елиша Катберт, канадска глумица и модел.</s><s>1983 — Дада, српски репер.</s><s>1984 — Најџел де Јонг, холандски фудбалер.</s><s>1984 — Алан Хатон, шкотски фудбалер.</s><s>1985 — Кејли Квоко, америчка глумица.</s><s>1986 — Џордан Фармар, амерички кошаркаш.</s><s>1990 — Магнус Карлсен, норвешки шахиста</s> <s>Смрти 1900 — Оскар Вајлд, ирски књижевник. (рођ.</s><s>1854).</s><s>1935 — Фернандо Песоа, португалски песник. (рођ.</s><s>1888).</s><s>1939 — Бела Кун, мађарски револуционар.</s><s>1955 — Јосип Славенски, југословенски композитор. (рођ.</s><s>1896).</s><s>1957 — Паја Јовановић, српски сликар. (рођ.</s><s>1859). — Марија Јурић Загорка је била хрватска књижевница и новинарка 1977 — Милош Црњански, књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. (рођ.</s><s>1893).</s><s>1988 — Александар Дероко, српски архитекта (рођ.</s><s>1894) 1990 — Владимир Дедијер, академик, публициста и новинар 2003 — Гертруда Едерли, америчка пливачица.</s><s>Прва жена која је препливала Ламанш, 1926. 2008 — Јерн Уцон, дански архитект чије је најпознатије дјело Сиднејска опера.</s><s>2009 — Милорад Павић, српски писац. (рођ.</s><s>1929) 2013 — Пол Вокер, амерички глумац. (рођ.</s><s>1973)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети Григорије Чудотворац Преподобни Никон Радоњешки Преподобни Генадије Ватопедски Свети Севастијан Џексонски Свети Максим, патријарх Цариградски Свети преподобни Лазар Иконописац Свети Захарије кожар и Јован Свети мученици Гоброн (Михаило) и осталих 133 војника с њим Свети Генадије, патријарх цариградски Свети преподобни Јустин Свети препододобни Јован Дермокаит Свети преподобни Лонгин</s>

1454

https://sr.wikipedia.org/wiki/1.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

1. децембар

<s>1. децембар (1.12.) је 335. дан године по грегоријанском календару (336. у преступној години).</s><s>До краја године има још 30 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1640 — Португал после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност.</s><s>Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV.</s><s>Шпанија независност Португалије признала тек 1668. 1821 — Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.</s><s>1822 — Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро I. 1835 — Ханс Кристијан Андерсен објавио своју прву књигу бајки.</s><s>1903 — Приказан први вестерн филм „Велика пљачка воза“.</s><s>1906 — У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.</s><s>1918 — Одлуком данског парламента Исланд стекао независност.</s><s>У Београду проглашена Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом (Дан уједињења).</s><s>Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустроугарске, ујединила се с Румунијом.</s><s>У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине.</s><s>Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења.</s><s>1925 — У Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница.</s><s>Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области.</s><s>Те споразуме прекршио Адолф Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску.</s><s>1941 — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизон у Пљевљима.</s><s>После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка) 1955 — Кројачица Роса Паркс је ухапшена након што је одбила да уступи место белцу у аутобусу у Монтгомерију, што је довело до бојкота аутобуса у Монтгомерију.</s><s>1971 — У Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета.</s><s>Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.</s><s>1976 — Ангола постала чланица Уједињених нација.</s><s>1981 — У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион -{„DC-9 super 80“}- љубљанског „-{Inex-Adria}- авио-промета“ ударио у планину у близини Ајачија на Корзици.</s><s>Погинуло свих 172 путника и 8 чланова посаде.</s><s>1988 — Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.</s><s>1989 — Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.</s><s>1991 — На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.</s><s>2000 — Лидер Партије националне акције Висенте Фокс Кесада инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије.</s><s>То је био први пораз те партије од 1929. 2001 — У два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30.</s><s>У нападима повређено преко 200 особа.</s><s>2002 — За председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.</s> <s>Рођења 1793 — Николај Лобачевски, руски математичар. (прем.</s><s>1856) 1800 — Михаљ Верешмарти, мађарски песник и драматург. (прем.</s><s>1855) 1896 — Георгиј Жуков, совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза, један од најуспешнијих команданата у Другом светском рату. (прем.</s><s>1974) 1924 — Павле Ивић, српски филолог, лингвиста и академик. (прем.</s><s>1999) 1925 — Мартин Родбел, амерички биохемичар и молекуларни ендокринолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1994). (прем.</s><s>1998) 1928 — Ђакомо Скоти, италијанско-хрватски књижевник, новинар и преводилац.</s><s>1930 — Милутин Бутковић, српски глумац. (прем.</s><s>1997) 1931 — Рајко Кузмановић, српски политичар, правник и академик, 7. председник Републике Српске.</s><s>1932 — Антун Шољан, хрватски књижевник. (прем.</s><s>1993) 1935 — Вуди Ален, амерички редитељ, сценариста, глумац и комичар.</s><s>1935 — Ивица Шерфези, хрватски музичар. (прем.</s><s>2004) 1936 — Фрањо Јурчец, хрватски глумац.</s><s>1939 — Ли Тревино, амерички голфер.</s><s>1944 — Џон Денсмор, амерички музичар, писац и глумац, најпознатији као бубњар групе -{The Doors}-.</s><s>1945 — Бет Мидлер, америчка музичарка, глумица, комичарка и продуценткиња.</s><s>1949 — Пабло Ескобар, колумбијски наркобос и кријумчар, познат као краљ кокаина. (прем.</s><s>1993) 1951 — Трит Вилијамс, амерички глумац и писац. (прем.</s><s>2023) 1954 — Сребренко Репчић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1956 — Џули Круз, америчка музичарка и глумица. (прем.</s><s>2022) 1958 — Хавијер Агире, мексички фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1964 — Салваторе Скилачи, италијански фудбалер.</s><s>1965 — Магнифико, словеначки музичар.</s><s>1970 — Сара Силверман, америчка комичарка, глумица, сценаристкиња и продуценткиња.</s><s>1971 — Емили Мортимер, енглеска глумица.</s><s>1974 — Коштиња, португалски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1975 — Един Шкорић, српски одбојкаш.</s><s>1977 — Бред Делсон, амерички музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Linkin Park}-.</s><s>1978 — Стефан Капичић, српски глумац.</s><s>1981 — Никола Манојловић, српски рукометаш.</s><s>1984 — Алексис Роудс, аустралијска бициклисткиња.</s><s>1985 — Џанел Моне, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.</s><s>1985 — Шанел Престон, америчка порнографска глумица.</s><s>1988 — Јелена Благојевић, српска одбојкашица.</s><s>1988 — Зои Кравиц, америчка глумица, певачица и модел.</s><s>1996 — Зои Штрауб, аустријска певачица и глумица.</s> <s>Смрти 1135 — Хенри I, енглески краљ (рођ.</s><s>1068) 1455 — Лоренцо Гиберти, италијански вајар, златар и сликар. (рођ.</s><s>1378) 1825 — Александар I Романов, руски цар. (рођ.</s><s>1777) 1941 — Душан Обрадовић, командант Језерско-шаранског батаљона Црногорско-санџачког НОП одреда и народни херој (рођ.</s><s>1913) 1934 — Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник.</s><s>1936 — Луиђи Пирандело, италијански писац. (рођ.</s><s>1867) 1947 — Алистер Кроули, енглески окултиста, мистик и астролог. (рођ.</s><s>1875).</s><s>1955 — Владислав С.</s><s>Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а.</s><s>1970 — Јосип Кулунџић, драмски писац, драмски режисер, теоретичар драме и позоришта, романсијер. (рођ.</s><s>1899) 1973 — Давид Бен-Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел. (рођ.</s><s>1886) 1974 — Лајош Зилахи, мађарски романсијер и драматичар. (рођ.</s><s>1891)</s> <s>Празници и дани сећања У свету се обележава: Светски дан борбе против сиде Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети мученик Платон свети мученици Роман и Варул Отрок Свети мученици Закхеј и Алфеј Свети новомученик Анастасије парамитијски Свети преподобни Василије</s>

1455

https://sr.wikipedia.org/wiki/2.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

2. децембар

<s>2. децембар (2.12.) је 336. дан године по грегоријанском календару (337. у преступној години).</s><s>До краја године има још 29 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1254 — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.</s><s>1804 — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.</s><s>1805 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица.</s><s>1823 — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД.</s><s>1848 — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I. 1852 — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.</s><s>1859 — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери.</s><s>1901 — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.</s><s>1908 — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.</s><s>1917 — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-литовског мира.</s><s>1942 — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.</s><s>1950 — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.</s><s>1954 — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.</s><s>1971 — Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс.</s><s>Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.</s><s>1972 — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.</s><s>1975 — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.</s><s>1982 — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана.</s><s>Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.</s><s>1990 — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932. 1994 — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом.</s><s>Живот изгубило 140 особа.</s><s>1998 — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.</s><s>Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.</s><s>2001 — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота.</s><s>То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.</s><s>2003 — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.</s> <s>Рођења 1859 — Жорж-Пјер Сера, француски сликар. (прем.</s><s>1891) 1884 — Јахја Кемал Бејатли, турски песник, писац, политичар и дипломата. (прем.</s><s>1958) 1891 — Ото Дикс, немачки сликар и графичар. (прем.</s><s>1969) 1901 — Рајмундо Орси, аргентинско-италијански фудбалер. (прем.</s><s>1986) 1907 — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар. (прем.</s><s>1984) 1910 — Тајсто Меки, фински атлетичар (тркач на дуге стазе). (прем.</s><s>1979) 1923 — Марија Калас, грчка оперска певачица. (прем.</s><s>1977) 1925 — Џули Харис, америчка глумица. (прем.</s><s>2013) 1930 — Гари Бекер, амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (1992). (прем.</s><s>2014) 1931 — Нађа Регин, српска глумица. (прем.</s><s>2019) 1932 — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (прем.</s><s>2011) 1935 — Љубомир Симовић, српски песник, писац, драматург, есејиста и преводилац.</s><s>1944 — Ибрахим Ругова, албански политичар. (прем.</s><s>2006) 1946 — Ђани Версаче, италијански модни дизајнер. (прем.</s><s>1997) 1948 — Антоњин Паненка, чешки фудбалер.</s><s>1953 — Драган Стојковић Босанац, српски хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент.</s><s>1956 — Стивен Бауер, кубанско-амерички глумац.</s><s>1968 — Луси Лу, америчка глумица и редитељка.</s><s>1968 — Нејт Мендел, амерички музичар, најпознатији као басиста групе -{Foo Fighters}-.</s><s>1970 — Дмитриј Ратченко, руски фудбалер.</s><s>1971 — Франческо Толдо, италијански фудбалски голман.</s><s>1973 — Моника Селеш, америчко-југословенска тенисерка.</s><s>1973 — Јан Улрих, немачки бициклиста.</s><s>1978 — Нели Фуртадо, канадска музичарка.</s><s>1980 — Дамир Бурић, хрватски ватерполиста.</s><s>1981 — Лезли-Ен Брант, јужноафричка глумица.</s><s>1981 — Данијел Прањић, хрватски фудбалер.</s><s>1981 — Бритни Спирс, америчка музичарка, плесачица и глумица.</s><s>1985 — Дорел Рајт, амерички кошаркаш.</s><s>1989 — Матео Дармијан, италијански фудбалер.</s><s>1991 — Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент.</s><s>1996 — Анес Рушевић, српски фудбалер.</s><s>1998 — -{Juice Wrld}-, амерички хип хоп музичар. (прем.</s><s>2019)</s> <s>Смрти 1547 — Хернан Кортез, шпански освајач. (рођ.</s><s>1485).</s><s>1859 — Џон Браун, амерички борац за укидање црначког ропства.</s><s>1814 — Маркиз де Сад, француски аристрократа и књижевник 1918 — Љубомир Ковачевић, српски историчар и политичар. (рођ.</s><s>1848) 1969 — Климент Ворошилов, совјетски војни командант и политичар.</s><s>1981 — Хуго Клајн, Шекспиролог 1993 — Пабло Ескобар, шеф колумбијског нарко-картела.</s><s>2011 — Павле Јурина, југословенски и хрватски рукометаш. (рођ.</s><s>1955)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Пророк Авдеј Преподобни Варлам и Јоасаф</s>

1456

https://sr.wikipedia.org/wiki/3.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

3. децембар

<s>3. децембар (3.12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години).</s><s>До краја године има још 28 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.</s><s>1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена.</s><s>1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.</s><s>1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату.</s><s>Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.</s><s>1914 — После повлачења, одмора и прегруписања српске војске током Колубарске битке, генерал Живојин Мишић наређује контраофанзиву.</s><s>1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.</s><s>1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.</s><s>1967 — Јужноафрички хирург Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца.</s><s>Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.</s><s>1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира.</s><s>1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.</s><s>1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.</s><s>1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.</s><s>1993 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Побеђује Анатолиј Карпов.</s><s>1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.</s><s>1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина.</s><s>2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundation) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.</s> <s>Рођења 1368 — Шарл VI Луди, француски краљ. (прем.</s><s>1422) 1844 — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник, политичар и дипломата. (прем.</s><s>1930) 1447 — Бајазит II, османски султан. (прем.</s><s>1512) 1800 — Франце Прешерн, словеначки песник. (прем.</s><s>1849) 1857 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (прем.</s><s>1924).</s><s>1869 — Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и председник Српске краљевске академије. (прем.</s><s>1958) 1883 — Антон Веберн, аустријски композитор и диригент. (прем.</s><s>1945) 1886 — Мане Сигбан, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1924). (прем.</s><s>1978) 1887 — Светолик Гребенац, српски адвокат и новинар. (прем.</s><s>1957) 1889 — Исак Самоковлија, босанскохерцеговачки књижевник. (прем.</s><s>1955) 1918 — Виктор Бубањ, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1972) 1923 — Стјепан Бобек, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2010) 1924 — Џон Бекус, амерички информатичар. (прем.</s><s>2007) 1930 — Жан-Лик Годар, француско-швајцарски редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2022) 1932 — Кори Брокен, холандска певачица. (прем.</s><s>2016) 1942 — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2013) 1946 — Јоп Зутемелк, холандски бициклиста.</s><s>1948 — Ози Озборн, енглески музичар.</s><s>1960 — Џулијен Мур, америчка глумица и ауторка књига за децу.</s><s>1960 — Дарил Хана, америчка глумица.</s><s>1965 — Катарина Вит, немачка клизачица на леду.</s><s>1968 — Брендан Фрејзер, америчко-канадски глумац.</s><s>1970 Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресији на Југославију 1999. године, као и учесник сукоба у Македонији 2001. године. (прем.</s><s>2021) Кристијан Карембе, француски фудбалер.</s><s>1971 — Хенк Тимер, холандски фудбалер 1973 — Холи Мари Коумс, америчка глумица и ТВ продуценткиња.</s><s>1974 — Албена Денкова, бугарска клизачица.</s><s>1974 — Трина, америчка хип хоп музичарка и ТВ личност.</s><s>1977 — Адам Малиш, пољски ски скакач.</s><s>1977 — Ксенија Пајчин, српска певачица, плесачица и модел. (прем.</s><s>2010) 1981 — Давид Виља, шпански фудбалер.</s><s>1982 — Микаел Есјен, гански фудбалер.</s><s>1985 — Маркус Вилијамс, амерички кошаркаш.</s><s>1985 — Аманда Сајфред, америчка глумица, музичарка и модел.</s><s>1995 — Срђан Плавшић, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 311 — Диоклецијан, римски цар 1888 — Карл Цајс, немачки оптичар и оснивач истоимене компаније 1894 — Роберт Луис Стивенсон, шкотски есејиста, романописац и путописац (рођ.</s><s>1850) 1919 — Пјер Огист Реноар, француски сликар.</s><s>1952 — Милан Грол, српски књижевник и политичар.</s><s>1976 — Марко Фотез, позоришни редитељ, театролог и књижевник. (рођ.</s><s>1915) 1978 — Љубинка Бобић, српска глумица.</s><s>2000 — Гвендолин Брукс, америчка песникиња.</s><s>2001 — Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.</s> <s>Празници и дани сећања Међународни дан особа са инвалидитетом</s> <s>Српска православна црква данас слави</s> <s>Преподобни Григорије Декаполит (Претпразништво Ваведења) Свети Прокл, патријарх Цариградски Свети мученици Јевстатије, Теспесије и Анатолије Свети Исак, архиепископ Јерменски Свете три девице Свети мученик Дасије Свети Нирса и Јосиф Свети Јован, Саверије, Исакије, Ипатије и други с њима Свети мученици Теитазет, Сасаније, Ноилмарије и Заруандин Свете мученице Текла, ваута, Денахиса, Тентуа, Мама, Малохија, Ана, Нана, Аста и Малаха Свети Теокист исповедник</s>

1457

https://sr.wikipedia.org/wiki/4.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

4. децембар

<s>4. децембар (4.12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години).</s><s>До краја године има још 27 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1110 — Крсташи су освојили Сидон.</s><s>1154 — Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Хадријан IV. 1639 — Енглески астроном Џеремаја Хорокс обавио прво посматрање проласка Венере.</s><s>1563 — Одржано је последње заседање Тридентског концила.</s><s>1791 — Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недељног листа у свету.</s><s>1829 — Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.</s><s>1841 — Представом „Смрт Стефана Дечанског“ Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено "Позориште на Ђумруку“.</s><s>Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице.</s><s>Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.</s><s>1936 - Освећен Дом студенткиња у Београду.</s><s>1943 — Председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције.</s><s>Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.</s><s>1944 — Динарска четничка дивизија под командом Момчила Ђујића рано ујутру успешно извршила пробој из партизанског обруча, поразивши на препад многобројније и боље наоружане партизане код села Пађене и наставила пробој према западним савезницима у Италији.</s><s>До циља је стигло преко 10,000 бораца и цивила чиме је динарска дивизија остала једина непоражена формација Југословенске војске у отаџбини.</s><s>1974 — У близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион „DC-8“.</s><s>Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191. 1977 — Отмичари преузели лет 653 малезијске авиокомпаније и авион се срушио у Тањонг Купанг-у, Јохор, усмртивши 100.</s><s>Диктатор Жан-Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства.</s><s>Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.</s><s>1980 — У авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португалије Франсиско Са Карнеиро.</s><s>1991 — Отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана.</s><s>Припадници исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985. 1995 — Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини.</s><s>Први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.</s><s>1998 — Последњи борци Црвених Кмера“ предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.</s><s>2001 — Израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.</s> <s>Рођења 1795 — Томас Карлајл, шкотски есејиста, сатиричар, историчар, преводилац, филозоф и математичар. (прем.</s><s>1881) 1861 — Никола Кашиковић, српски публициста, уредник и власник српског књижевног листа Босанска вила, и сакупљач српских народних умотворина. (прем.</s><s>1927) 1892 — Франсиско Франко, шпански генерал и политичар. (прем.</s><s>1975) 1893 — Аугуст Цесарец, хрватски књижевник, новинар и политички радник. (прем.</s><s>1941) 1895 — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф и историчар филозофије. (прем.</s><s>1990) 1908 — Алфред Херши, амерички бактериолог и генетичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1969). (прем.</s><s>1997) 1914 — Рудолф Хаузнер, аустријски сликар, графичар и вајар. (прем.</s><s>1995) 1921 — Дијана Дербин, канадска глумица и певачица. (прем.</s><s>2013) 1922 — Жерар Филип, француски глумац. (прем.</s><s>1959) 1944 — Мирослав Вардић, српски фудбалер. (прем.</s><s>2018) 1949 — Џеф Бриџиз, амерички глумац, продуцент и музичар.</s><s>1953 — Жан Мари Пфаф, белгијски фудбалски голман.</s><s>1954 — Тони Тод, амерички глумац.</s><s>1961 — Кори Удовички, српска економисткиња и политичарка.</s><s>1963 — Сергеј Бупка, украјински атлетичар.</s><s>1964 — Урош Ђурић, српски сликар и глумац.</s><s>1964 — Сертаб Еренер, турска музичарка.</s><s>1964 — Мариса Томеј, америчка глумица.</s><s>1969 — Џеј-Зи, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и предузетник.</s><s>1973 — Тајра Бенкс, америчка глумица, продуценткиња, списатељица, певачица и модел.</s><s>1973 — Фери Корстен, холандски ди-џеј и музички продуцент.</s><s>1974 — Анке Хубер, немачка тенисерка.</s><s>1975 — Игор Хинић, хрватски ватерполиста.</s><s>1976 — Бошко Ћирковић, српски хип хоп музичар.</s><s>1981 — Матија Квасина, хрватски бициклиста.</s><s>1982 — Невена Аџемовић, српски модел, певачица и политичарка.</s><s>1982 — Ник Вујичић, аустралијски евангелиста и подстицајни предавач српског порекла.</s><s>1987 — Милош Митић, српски атлетичар и параолимпијац. (прем.</s><s>2018) 1989 — Душко Бунић, српски кошаркаш.</s><s>1991 — Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш.</s><s>1991 — Зои Куш, америчка порнографска глумица.</s><s>1996 — Диого Жота, португалски фудбалер.</s><s>1998 — Стефан Ђорђевић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1371 — Урош Немањић, син цара Душана 1642 — Арман Жан ди Плеси де Ришеље, француски државник, кардинал 1679 — Томас Хобс, енглески филозоф 1798 — Луиђи Галвани, италијански физичар и анатом 1849 — Јован Пачић, српски сликар и књижевник 1914 — Миливоје Стојановић, српски официр и командант 1926 — Ивана Кобилца, словеначка сликарка 1945 — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар 1954 — Иво Параћ, хрватски композитор 1975 — Хана Арент, немачки филозоф 1976 — Едвард Бенџамин Бритн, енглески композитор 20. века.</s><s>1992 — Зоран Боровина, пуковник Војске Републике Српске.</s><s>1993 — Френк Запа, амерички музичар 2000 — Бенџамин Харисон Холкомб, до тада најстарији човек на свету (111 год.)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Ваведење пресвете Богородице</s>

1458

https://sr.wikipedia.org/wiki/5.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

5. децембар

<s>5. децембар (5.12.) је 339. дан године по грегоријанском календару (340. у преступној години).</s><s>До краја године има још 26 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1766 — Лондонска аукцијска кућа „Кристи“ одржала је прву аукцију.</s><s>1917 — Делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији.</s><s>Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литваније, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918. 1931 — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен по налогу Јосиф Стаљина.</s><s>1933 — Конгрес САД ратификовао је амандман 21.</s><s>Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.</s><s>1934 — Жене су у Турској добиле право гласа.</s><s>1945 — Ескадрила од 5 торпедних бомбардера TBF авенџер Америчке морнарице је нестало током вежбе у области данас позната као Бермудски троугао.</s><s>1946 — национализован САРТИД и преименован у Државна железара у Смедереву 1952 — Густа магла која је Лондон прекривала наредна четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.</s><s>1952 — Основан Музеј Николе Тесле у Београду 1962 — САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.</s><s>1977 — Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.</s><s>1978 — У Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође.</s><s>Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.</s><s>1993 — Градоначелник Беча Хелмут Цилк рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе.</s><s>То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.</s><s>1995 — Чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом.</s><s>Највећа операција савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом „Заједнички подухват“.</s><s>Армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника.</s><s>2001 — Авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзај.</s><s>2006 — Телеком Србија купио 65% државног капитала Телекома Српске за 646 милиона евра, чиме је за 179 милиона евра надмашио понуду Телекома Аустрија.</s><s>Уговор о купопродаји потписан је 19. јануара 2007.</s> <s>Рођења 1443 — Папа Јулије II. (прем.</s><s>1513) 1782 — Мартин ван Бјурен, амерички политичар, 8. председник САД. (прем.</s><s>1862) 1859 — Џон Џелико, британски адмирал и државник. (прем.</s><s>1935) 1867 — Јозеф Пилсудски, пољски државник и маршал. (прем.</s><s>1935) 1890 — Фриц Ланг, аустријско-немачко-амерички редитељ, сценариста, продуцент и глумац. (прем.</s><s>1976) 1898 — Грејс Мур, америчка оперска певачица и глумица. (прем.</s><s>1947) 1901 — Волт Дизни, амерички продуцент, редитељ, сценариста и аниматор, познат као творац цртаног филма. (прем.</s><s>1966) 1901 — Вернер Хајзенберг, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1932). (прем.</s><s>1976) 1903 — Сесил Френк Пауел, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1950). (прем.</s><s>1969) 1932 — Шелдон Ли Глашоу, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1979).</s><s>1932 — Литл Ричард, амерички музичар. (прем.</s><s>2020) 1933 — Бранко Радовић, југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем.</s><s>1993) 1938 — Џеј Џеј Кејл, амерички музичар, најпознатији као гитариста. (прем.</s><s>2013) 1946 — Хосе Карерас, шпански оперски певач.</s><s>1956 — Клаус Алофс, немачки фудбалер.</s><s>1965 — Слађан Шћеповић, српски фудбалер и фубалски тренер.</s><s>1966 — Патрисија Кас, француска музичарка и глумица.</s><s>1967 — Кнез, црногорски музичар.</s><s>1975 — Рони О’Саливан, енглески играч снукера.</s><s>1979 — Матео Ферари, италијански фудбалер.</s><s>1980 — Кристина Раденковић, српска глумица и ТВ водитељка.</s><s>1982 — Марија Омаљев Грбић, хрватска глумица.</s><s>1982 — Кери Хилсон, америчка музичарка и глумица.</s><s>1984 — Роко Лени Укић, хрватски кошаркаш.</s><s>1985 — Андре Пјер Жињак, француски фудбалер.</s><s>1985 — Џош Смит, амерички кошаркаш.</s><s>1988 — Миралем Сулејмани, српски фудбалер.</s><s>1991 — Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола.</s><s>1993 — Рос Баркли, енглески фудбалер.</s><s>1993 — Маркус Ериксон, шведски кошаркаш.</s><s>1995 — Антони Марсијал, француски фудбалер.</s><s>1999 — Вивијана дел Анхел, мексичка скакачица у воду.</s><s>2000 — Жељко Гаврић, српски фудбалер.</s><s>2000 — Урош Трифуновић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1791 — Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор. (* 1756) 1870 — Александар Дима Отац, француски писац. (* 1802) 1926 — Клод Моне, француски сликар. (* 1840) 1940 — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор. (* 1880) 1967 — Милош Н.</s><s>Ђурић је био српски класични филолог, хелениста, професор, филозоф, преводилац, редовни члан Српске академије наука и уметности. (* 1892) 2009 — Гордана Ковачевић, југословенска и српска репрезентативка у кошарци. (* 1974) 1993 — Милан Ђоковић, српски и југословенски књижевник, новинар, драмски писац, преводилац. (рођ.</s><s>1908) 2013 — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар. (* 1918) 2021 — Стеван Јеловац, српски кошаркаш. (* 1989)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостоли Филимон, Апфија и Архип У свету се обележава: Светски дан волонтера</s> <s>Референце</s>

1459

https://sr.wikipedia.org/wiki/6.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

6. децембар

<s>6. децембар (6.12.) је 340. дан године по грегоријанском календару (341. у преступној години).</s><s>До краја године има још 25 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1492 — Кристифор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике.</s><s>1507 — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспучија.</s><s>1768 — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“.</s><s>1774 — У Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.</s><s>1792 — Вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Луја XVI.</s><s>Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гиљотини.</s><s>1865 — Робовласништво у САД је званично укинуто када је ратификован Тринаести амандман на Устав САД.</s><s>1877 — Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму -{„Mary Had a Little Lamb“}-.</s><s>1907 — У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља код места Монона у Западној Вирџинији.</s><s>1916 — Немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.</s><s>1917 — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија.</s><s>Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство.</s><s>У судару француског брода „Мон Блан“ натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом „Имо“, у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен.</s><s>1921 — Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.</s><s>1938 — Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.</s><s>1941 — Други светски рат: У Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 km од Москве.</s><s>До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 km од Москве.</s><s>1957 — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.</s><s>1961 — У конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.</s><s>1970 — Пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа.</s><s>Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.</s><s>1971 — Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.</s><s>1978 — Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.</s><s>1989 — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86% гласова.</s><s>У најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.</s><s>1991 — Почеле са радом Оружане снаге Украјине.</s><s>1992 — Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду храма.</s><s>У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.</s><s>1997 — Руски транспортни авион „Антонов Ан-124“ који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска.</s><s>Погинуло је 85 људи.</s><s>1999 — Суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хутуа, за геноцид почињен 1994. у Руанди.</s><s>2000 — Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60% становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто.</s><s>2001 — Услед раскола у тадашњој владајућој коалицији ДОС, председник Скупштине Србије и функционер ДСС-а Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић, посланик тада владајућег ДОС-а.</s> <s>Рођења 1421 — Хенри VI Ланкастер, енглески краљ. (прем.</s><s>1471) 1778 — Жозеф Луј Ге-Лисак, француски физичар и хемичар. (прем.</s><s>1850) 1833 — Јован Јовановић Змај, српски песник. (прем.</s><s>1904) 1841 — Фредерик Базиј, француски сликар. (прем.</s><s>1870) 1900 — Агнес Мурхед, америчка глумица. (прем.</s><s>1974) 1923 — Савка Дабчевић-Кучар, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске. (прем.</s><s>2009) 1932 — Насиха Капиџић Хаџић, босанскохерцеговачка песникиња и списатељица. (прем.</s><s>1995) 1933 — Хенрик Горецки, пољски композитор. (прем.</s><s>2010) 1933 — Донка Шпичек, српска новинарка, дугогодишња уредница програма за децу и младе ТВ Београда. (прем.</s><s>2016) 1942 — Петер Хандке, аустријски књижевник, преводилац, сценариста и редитељ.</s><s>1949 — Владо Правдић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као члан групе Бијело дугме.</s><s>1956 — Ренди Роудс, амерички музичар, најпoзнатији као гитариста Озија Озборна и групе -{Quiet Riot}-. (прем.</s><s>1982) 1964 — Милош Алигрудић, српски политичар.</s><s>1964 — Горан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1969 — Славиша Стојановић, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1970 — Џина Вајлд, немачка глумица.</s><s>1970 — Драгољуб Петровић, српски новинар.</s><s>1971 — Рихард Крајичек, холандски тенисер.</s><s>1976 — Марко Пешић, немачки кошаркаш.</s><s>1978 — Петар Божић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1979 — Тим Кахил, аустралијски фудбалер.</s><s>1980 — Синди Крофорд, америчка порнографска глумица.</s><s>1981 — Федерико Балцарети, италијански фудбалер.</s><s>1982 — Алберто Контадор, шпански бициклиста.</s><s>1985 — Дулсе Марија, мексичка глумица и певачица.</s><s>1990 — Тамира Пашек, аустријска тенисерка.</s><s>1991 — Коко Вандевеј, америчка тенисерка.</s><s>1991 — Милица Мандић, српска теквондисткиња.</s><s>1994 — Јанис Адетокумбо, грчки кошаркаш.</s> <s>Смрти 1889 — Џеферсон Дејвис, амерички политичар, вођа Конфедерације у Америчком грађанском рату. (рођ.</s><s>1808) 1892 — Вернер фон Сименс, немачки електротехничар, изумитељ и индустријалац. (рођ.</s><s>1816) 1926 — Клод Моне, француски сликар. (рођ.</s><s>1840) 1972 — Александар Гаврић, српски глумац. (рођ.</s><s>1932) 1983 — Роберт Олдрич, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (рођ.</s><s>1918) 1988 — Рој Орбисон, амерички музичар. (рођ.</s><s>1936) 1989 — Ћамил Сијарић, црногорски и босанскохерцеговачки књижевник. (рођ.</s><s>1913) 1993 — Дон Амичи, амерички глумац и комичар. (рођ.</s><s>1908) 2005 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (рођ.</s><s>1932) 2018 — Пит Шели, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе -{Buzzcocks}-. (рођ.</s><s>1955) 2020 — Дејан Дабовић, југословенски ватерполиста и ватерполо тренер. (рођ.</s><s>1944) 2020 — Џеј Рамадановски, српски певач. (рођ.</s><s>1964)</s> <s>Празници Српска православна црква данас прославља Свети Амфилохије Иконијски Свети Григорије Свети Александар Невски Дан независности у Финској Дан оружаних снага Украјине</s>

1460

https://sr.wikipedia.org/wiki/7.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

7. децембар

<s>7. децембар (7.12.) је 341. дан године по грегоријанском календару (342. у преступној години).</s><s>До краја године има још 24 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>574 — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II. 1787 — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД.</s><s>1869 — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију.</s><s>1877 — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу.</s><s>1914 — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.</s><s>1917 — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској.</s><s>1941 — Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат.</s><s>Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР.</s><s>1946 — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа.</s><s>Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50%.</s><s>1949 — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народноослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу.</s><s>1965 — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.</s><s>1970 — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат.</s><s>1971 — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса.</s><s>1974 — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара.</s><s>Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт.</s><s>1975 — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.</s><s>1988 — Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије.</s><s>У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.</s><s>Уништено је десет одсто јерменске индустрије.</s><s>1992 — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана.</s><s>Током нереда разорена је џамија у Ајођи.</s><s>1995 — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала.</s><s>1996 — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.</s><s>1997 — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова.</s><s>У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић.</s><s>1999 — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права.</s><s>2001 — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.</s> <s>Рођења 1545 — Хенри Стјуарт, шкотски краљ (1565—1567). (прем.</s><s>1567) 1598 — Ђовани Лоренцо Бернини, италијански вајар и архитекта. (прем.</s><s>1680) 1857 — Урош Предић, српски сликар. (прем.</s><s>1953) 1863 — Пјетро Маскањи, италијански композитор. (прем.</s><s>1945) 1892 — Стјуарт Дејвис, амерички сликар. (прем.</s><s>1964) 1893 — Феј Бејнтер, америчка глумица. (прем.</s><s>1968) 1915 — Илај Волак, амерички глумац. (прем.</s><s>2014) 1924 — Јованка Броз, учесница Народноослободилачке борбе, супруга југословенског председника Јосипа Броза Тита. (прем.</s><s>2013) 1927 — Властимир Перичић, српски композитор. (прем.</s><s>2000) 1928 — Ноам Чомски, амерички лингвиста, филозоф, писац, историчар, социокритичар и политички активиста.</s><s>1932 — Елен Берстин, америчка глумица.</s><s>1941 — Мане Бајић, српски фудбалер. (прем.</s><s>1994) 1942 — Жика Јелић, српски музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста ЈУ групе.</s><s>1947 — Оливер Драгојевић, хрватски музичар. (прем.</s><s>2018) 1949 — Том Вејтс, амерички музичар и глумац.</s><s>1956 — Лари Берд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1965 — Џефри Рајт, амерички глумац.</s><s>1972 — Херман Мајер, аустријски алпски скијаш.</s><s>1979 — Сара Барелис, америчка музичарка и глумица.</s><s>1980 — Џон Тери, енглески фудбалер.</s><s>1981 — Олгица Батић, српска правница и политичарка.</s><s>1984 — Петар Бенчина, српски глумац.</s><s>1984 — Марко Вујин, српски рукометаш.</s><s>1984 — Роберт Кубица, пољски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1988 — Ендру Гаудлок, амерички кошаркаш.</s><s>1989 — Кевин Серафен, француски кошаркаш.</s><s>1989 — Николас Хоулт, енглески глумац.</s><s>1990 — Камерон Берстоу, аустралијски кошаркаш.</s><s>1990 — Давид Гофен, белгијски тенисер.</s><s>1990 — Урсула Радвањска, пољска тенисерка.</s><s>1990 — Никола Чачић, српски тенисер.</s><s>1997 — Периша Пешукић, црногорски фудбалер.</s> <s>Смрти 43. п. н. е. — Цицерон, римски политичар, писац и говорник. (рођ.</s><s>106. п. н. е.) 983 — Отон II, немачки краљ и и цар Светог римског царства (рођ.</s><s>955) 1815 — Мишел Неј, француски маршал. (рођ.</s><s>1769) 1985 — Роберт Грејвс, енглески писац. (рођ.</s><s>1895) 1993 — Феликс Уфуе Боањи, први председник Обале Слоноваче. (рођ.</s><s>1905) 1993 — Волфганг Паул, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1913) 1993 — Блаже Конески, књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор. (рођ.</s><s>1921) 1994 — Ото Шолц, хрватски песник и преводилац. (рођ.</s><s>1913) 2000 — Владо Готовац, хрватски књижевник и политичар. (рођ.</s><s>1930) 2020 — Тихомир Арсић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и продуцент (рођ.</s><s>1957) 2020 — Чак Јејгер, амерички пилот (рођ.</s><s>1923)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Света великомученица Екатерина Свети великомученик Меркурије Света девица Мастридија Свети Меркурије Смоленски Свети преподобни Симон Сојгински Света мученица Августа царица Светих педесет философа мученика Свети мученик Порфирије и двеста војника с њим Свети мученик Теодор антиохијски Свети мученик Александар Свети преподобни Марко Триглин Свети мученици Филумен и Христофор Свети мученик Евгеније Свети мученици Прокопије и Христофор Свети мученик Хризогон Свети Хермоген Свети преподобни Григорије Свети Малх Свети преподобни Руф Свети преподобни Карион</s>

1461

https://sr.wikipedia.org/wiki/8.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

8. децембар

<s>8. децембар (8.12.) је 342. дан године по грегоријанском календару (343. у преступној години).</s><s>До краја године има још 23 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1524 — Франциско Ернандез де Кордоба је основао град Гранаду, најстарији хиспански град на копну западне хемисфере.</s><s>1854 — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.</s><s>1863 — Британски боксер Том Кинг постао Први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.</s><s>1914 — Британска флота је поразила немачку флоту у бици код Фокландских острва.</s><s>1922 — Парламент Северне Ирске изгласао одвајање од Ирске Слободне Државе и останак унутар Уједињеног Краљевства.</s><s>1925 — Објављена књига Адолфа Хитлера „Мајн кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супремације Немаца.</s><s>1941 — САД и Уједињено Краљевство објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбору на Хавајима.</s><s>Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле рат САД. ::: Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију. ::: Почетак интернирања београдских Јевреја у новоосновани логор Сајмиште.</s><s>1949 — Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.</s><s>1966 — Споразум о забрани нуклеарног оружја у свемиру потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.</s><s>1966 — Приликом хаварије грчког трајекта „Ираклион“, који је потонуо током невремена код острва Милос, погинула 234 путника и чланова посаде.</s><s>1974 — Грађани Грчке на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.</s><s>1980 — Ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чапман је убио бившег члан Битлса Џона Ленона испред његовог стана у Њујорку.</s><s>1991 — Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава.</s><s>Тиме престао да постоји СССР.</s><s>1991 — ФК Црвена звезда је савладала Коло Коло са 3:0 у финалу Интерконтиненталног купа.</s><s>1995 — У Лондону почела дводневна конференција на којој је, уместо женевске мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира.</s><s>У раду конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација.</s><s>Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.</s><s>2000 — У Отави одржан Први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.</s><s>2002 — Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17%.</s><s>Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66%.</s> <s>Рођења 1542 — Мери Стјуарт, шкотска краљица (1542—1567). (прем.</s><s>1587) 1708 — Франц I, цар Светог римског царства (1745—1765). (прем.</s><s>1765) 1821 — Јосиф Руњанин, хрватско-српски композитор. (прем.</s><s>1878) 1822 — Јаков Игњатовић, српски писац. (прем.</s><s>1889) 1832 — Бјернстјерне Бјернсон, норвешки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1903). (прем.</s><s>1910) 1864 — Камиј Клодел, француска вајарка и сликарка. (прем.</s><s>1943) 1865 — Јан Сибелијус, фински композитор и виолиниста. (прем.</s><s>1957) 1886 — Дијего Ривера, мексички сликар. (прем.</s><s>1957) 1911 — Никос Гацос, грчки песник, преводилац и текстописац. (прем.</s><s>1992) 1926 — Стево Жигон, српски глумац и редитељ. (прем.</s><s>2005) 1927 — Никлас Луман, немачки социолог, филозоф друштвених наука и теоретичар друштвеног система. (прем.</s><s>1998) 1930 — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент. (прем.</s><s>2014) 1932 — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста. (прем.</s><s>2005) 1936 — Дејвид Карадин, амерички глумац, редитељ и продуцент. (прем.</s><s>2009) 1939 — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер. (прем.</s><s>2019) 1939 — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2012) 1939 — Срђан Чебинац, српски фудбалер.</s><s>1941 — Џеф Херст, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1943 — Џим Морисон, амерички музичар и песник, најпознатији као вођа и певач групе -{The Doors}-. (прем.</s><s>1971) 1949 — Ненси Мајерс, америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.</s><s>1953 — Ким Бејсингер, америчка глумица, певачица и модел.</s><s>1955 — Миленко Заблаћански, српски глумац, редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2008) 1964 — Тери Хачер, америчка глумица.</s><s>1966 — Тајлер Мејн, канадски глумац и рвач.</s><s>1975 — Ана Станић, српска певачица.</s><s>1976 — Доминик Монахан, енглески глумац.</s><s>1977 — Матјас Схунартс, белгијски глумац, филмски продуцент и графити уметник.</s><s>1978 — Ијан Самерхолдер, амерички глумац, модел, редитељ и продуцент.</s><s>1978 — Илда Шаулић, српска певачица.</s><s>1979 — Кристијан Вилхелмсон, шведски фудбалер.</s><s>1980 — Мухамед ел Шалуб, фудбалер из Саудијске Арабије.</s><s>1980 — Рашко Катић, српски кошаркаш.</s><s>1982 — Ники Минаж, америчка хип хоп музичарка, глумица и модел.</s><s>1984 — Дастин Браун, јамајканско-немачки тенисер.</s><s>1985 — Двајт Хауард, амерички кошаркаш.</s><s>1986 — Кејт Вогел, америчка музичарка и глумица.</s><s>1994 — Рахим Стерлинг, енглески фудбалер.</s><s>1998 — Танер Бјукенан, амерички глумац.</s><s>1999 — Рис Џејмс, енглески фудбалер.</s> <s>Смрти 899 — Арнулф Карантанијски, краљ Немачке и цар Светог римског царства. (рођ.</s><s>850) 1638 — Иван Гундулић, дубровачки барокни песник.</s><s>1864 — Џорџ Бул, математичар и филозоф.</s><s>1889 — Макс Ланге, немачки шахиста 1978 — Голда Меир, израелска државница, прва жена премијер Израела.</s><s>1980 — Џон Ленон, енглески музичар, оснивач групе Битлси.</s><s>2000 — Милић од Мачве, српски сликар. (рођ.</s><s>1934) 2001 — Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира рачунарског програмирања.</s><s>2001 — Мирза Делибашић, југословенски и босанскохерцеговачки кошаркаш. (рођ.</s><s>1954)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети свештеномученик Климент (Оданије Ваведења)</s>

1462

https://sr.wikipedia.org/wiki/9.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

9. децембар

<s>9. децембар (9.12.) је 343. дан године по грегоријанском календару (344. у преступној години).</s><s>До краја године има још 22 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>536 — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од Острогота.</s><s>1824 — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча што је било пресудно за стицање независности Перуа.</s><s>1905 — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда.</s><s>Публика се згражавала над скаредношћу представе.</s><s>1905 — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању државе од цркве.</s><s>1917 — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале Јерусалим.</s><s>1941 — Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.</s><s>1948 — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.</s><s>1961 — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом.</s><s>1967 — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније.</s><s>1978 — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (-{WBL}-).</s><s>Играла је екипа -{Chicago Hustle}- против -{Milwaukee Does}--а. 1979 — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих богиња искорењен међу људима.</s><s>1985 — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.</s><s>1985 — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.</s><s>1990 — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.</s><s>1990 — На првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.</s><s>1992 — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994. 1994 — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.</s><s>1995 — Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квасњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.</s><s>1996 — УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990. 1999 — Власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора.</s><s>Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.</s><s>2000 — Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.</s><s>2002 — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.</s><s>2016 — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.</s> <s>Рођења 1608 — Џон Милтон, енглески песник. (прем.</s><s>1674) 1842 — Петар Кропоткин, руски теоретичар анархизма, географ, историчар и писац. (прем.</s><s>1921) 1868 — Фриц Хабер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1918). (прем.</s><s>1934) 1881 — Војвода Вук, српски четнички командант у балканским ратовима. (прем.</s><s>1916) 1882 — Хоакин Турина, шпански композитор. (прем.</s><s>1949) 1887 — Драгојло Дудић, српски револуционар и писац, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1941) 1895 — Долорес Ибарури, шпанска револуционарка. (прем.</s><s>1989) 1905 — Далтон Трамбо, амерички сценариста и писац. (прем.</s><s>1976) 1906 — Грејс Хопер, амерички математичарка и информатичарка. (прем.</s><s>1992) 1911 — Бродерик Крофорд, амерички глумац. (прем.</s><s>1986) 1914 — Љубица Сокић, српска сликарка. (прем.</s><s>2009) 1916 — Кирк Даглас, амерички глумац, продуцент, редитељ и писац. (прем.</s><s>2020) 1917 — Џејмс Рејнвотер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1975). (прем.</s><s>1986) 1926 — Хенри Веј Кендал, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1990). (прем.</s><s>1999) 1929 — Џон Касаветес, амерички глумац, редитељ и сценариста. (прем.</s><s>1989) 1933 — Бранислав Вукашиновић, српски новинар и ТВ водитељ. (прем.</s><s>2011) 1934 — Џуди Денч, енглеска глумица.</s><s>1938 — Зехра Деовић, босанскохерцеговачка певачица. (прем.</s><s>2015) 1941 — Бо Бриџиз, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1945 — Мајкл Нури, амерички глумац.</s><s>1951 — Драган Пантелић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2021) 1953 — Џон Малкович, амерички глумац, редитељ, продуцент и модни дизајнер.</s><s>1962 — Фелисити Хафман, америчка глумица.</s><s>1969 — Биксенте Лизаразу, француски фудбалер.</s><s>1972 — Тре Кул, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -{Green Day}-.</s><s>1972 — Фабрис Санторо, француски тенисер.</s><s>1975 — Александар Каракашевић, српски стонотенисер.</s><s>1978 — Гастон Гаудио, аргентински тенисер.</s><s>1980 — Сајмон Хелберг, амерички глумац, комичар и музичар.</s><s>1980 — Рајдер Хеседал, канадски бициклиста.</s><s>1981 — Марди Фиш, амерички тенисер.</s><s>1982 — Тамила Абасова, руска бициклисткиња.</s><s>1986 — Арон Бејнс, аустралијски кошаркаш.</s><s>1987 — Хикару Накамура, амерички шахиста.</s><s>1988 — Пјетро Арадори, италијански кошаркаш.</s><s>1988 — Квадво Асамоа, гански фудбалер.</s><s>1988 — Неса Девил, чешка порнографска глумица.</s><s>1995 — Кели Убре Млађи, амерички кошаркаш.</s> <s>Смрти 1437 — Жигмунд Луксембуршки, цар Светог римског царства. (рођ.</s><s>1368) 1641 — Антонис ван Дајк, фламански сликар. (рођ.</s><s>1599) 1669 — Папа Климент IX. (рођ.</s><s>1600) 1910 — Лаза Костић, српски писац. (рођ.</s><s>1841) 1937 — Густаф Дален, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1869) 1989 — Јован Ђорђевић, српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију. (рођ.</s><s>1908)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Алимпије Столпник</s> <s>Литература Б92</s>

1463

https://sr.wikipedia.org/wiki/10.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

10. децембар

<s>10. децембар (10.12.) је 344. дан године по грегоријанском календару (345. у преступној години).</s><s>До краја године има још 21 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>1508 — Формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I. 1520 — Немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси.</s><s>У јануару 1521.</s><s>Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве.</s><s>1708 — Савезничке снаге су почеле опсаду француског град Лил током Рата за шпанско наслеђе.</s><s>1768 — У Лондону је основана Краљевска академија, а за првог председника је постављен Џошуа Рејнолдс.</s><s>1810 — Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.</s><s>1845 — Енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.</s><s>1848 — Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске.</s><s>Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III. 1868 — Први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.</s><s>1895 — Основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији.</s><s>Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михаило Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији.</s><s>1898 — Потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат.</s><s>Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гвам.</s><s>1902 — Завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила.</s><s>1936 — Абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин.</s><s>После абдикације добио титулу војводе од Виндзора.</s><s>Наследио га Џорџ VI. 1941 — Јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове „Рипалс“ и „Принц од Велса“, на којима је погинуло око 800 људи.</s><s>1948 — Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека.</s><s>Тај датум обележава се као Дан људских права.</s><s>1954 — Српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик.</s><s>1963 — Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта.</s><s>Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.</s><s>1964 — Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца.</s><s>1967 — Прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса.</s><s>1980 — Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом.</s><s>Војска га 1985. други пут збацила са власти.</s><s>1991 — Југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.</s><s>1996 — Председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.</s><s>1998 — Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату.</s><s>То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.</s><s>2001 — У Приштини конституисана Скупштина Космета, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999.</s><s>За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине.</s><s>Генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир.</s><s>2003 — Шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ „Стандарди за Косово“ чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Космет достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Космета.</s><s>Документ прихватио и Савет безбедности УН.</s><s>Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995. 2021 — Народна скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о уставним принципима којом је предвиђено да Влада, у сарадњи са председницом Републике, припреми текст Устава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које по Уставу Босне и Херцеговине припадају БиХ.</s> <s>Рођења 1822 — Сезар Франк, француски композитор, пијаниста, оргуљаш и професор музике. (прем.</s><s>1890) 1830 — Емили Дикинсон, америчка књижевница. (прем.</s><s>1886) 1851 — Мелвил Дјуи, амерички библиотекар. (прем.</s><s>1931) 1870 — Адолф Лос, аустријско-чешки архитекта. (прем.</s><s>1933) 1891 — Нели Закс, немачко-шведска књижевница. (прем.</s><s>1970) 1924 — Младен Јагушт, југословенски диригент.</s><s>1933 — Мако Ивамацу, јапански глумац. (прем.</s><s>2006) 1935 — Јаромил Јиреш, чешки редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2001) 1947 — Драгомир Брајковић, српски књижевник и новинар. (прем.</s><s>2009) 1948 — Душан Бајевић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1950 — Мирослав Илић, српски певач.</s><s>1955 — Горан Ивандић, босанскохерцеговачки музичар, најпознатији као бубњар групе Бијело дугме. (прем.</s><s>1994) 1956 — Род Благојевић, амерички политичар српског порекла.</s><s>1957 — Мајкл Кларк Данкан, амерички глумац. (прем.</s><s>2012) 1960 — Кенет Брана, северноирски глумац, редитељ, продуцент и сценариста.</s><s>1964 — Едит Гонзалез, мексичка глумица и плесачица. (прем.</s><s>2019) 1967 — Исидора Бјелица, српска књижевница и ТВ водитељка. (прем.</s><s>2020) 1972 — Брајан Молко, шкотски музичар, најпознатији као фронтмен групе -{Placebo}-.</s><s>1973 — Габријела Спаник, венецуеланска глумица.</s><s>1973 — Данијела Спаник, венецуеланска глумица, модел и ТВ водитељка.</s><s>1974 — Мег Вајт, америчка музичарка, најпознатија као чланица групе -{The White Stripes}-.</s><s>1980 — Ђорђе Миљеновић, српски хип хоп музичар.</s><s>1984 — Ромео Травис, америчко-македонски кошаркаш.</s><s>1988 — Мичел Доналд, холандски фудбалер.</s><s>1988 — Невен Суботић, српски фудбалер.</s><s>1991 — Кики Бертенс, холандска тенисерка.</s><s>1996 — Јонас Вингегор, дански бициклиста.</s> <s>Смрти 1041 — Михајло IV Пафлагонац, византијски цар. (рођ.</s><s>1010) 1603 — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар. (рођ.</s><s>1544) 1889 — Анте Ковачић, хрватски романописац, новелиста и песник. (рођ.</s><s>1854) 1896 — Алфред Нобел, шведски индустријалац, проналазач динамита. (рођ.</s><s>1833) 1926 — Никола Пашић, српски и југословенски политичар. (рођ.</s><s>1845) 1936 — Луиђи Пирандело, италијански књижевник, нобеловац. (рођ.</s><s>1867) 1995 — Саша Божовић рођена Магазиновић српска лекарка и књижевница, учесница Народноослободилачке борбе. (рођ.</s><s>1912) 1999 — Фрањо Туђман, председник Хрватске. (рођ.</s><s>1922) 2006 — Аугусто Пиноче, чилеански генерал и државник, диктатор. (рођ.</s><s>1915) 2010 — Аљоша Шаровић, хуманиста и борац за људска права. (рођ.</s><s>1919)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученик Јаков Персијанац Свети Јаков Ростовски</s>

1464

https://sr.wikipedia.org/wiki/11.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

11. децембар

<s>11. децембар (11.12.) је 345. дан године по грегоријанском календару (346. у преступној години).</s><s>До краја године има још 20 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>630 — Мухамед води војску од 10.000 да освоји Меку.</s><s>1858 — Светоандрејска скупштина извршила смену династија у Србији збацивши кнеза Александра Карађорђевића.</s><s>На престо враћен Милош Обреновић, а за његовог наследника проглашен његов син Михаило.</s><s>1877 — Никола Коле Рашић са својим четницима ушао је у Лесковац, напуштен од Турака, и прогласио уједињење са Кнежевином Србијом.</s><s>Локални бугарски комитет и становништво лојално егзархату затражили су од руског генерала Гурка да Лесковац буде припојен Бугарској, али је Берлински конгрес коначно решио статус Поморавља.</s><s>1888 — Скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка.</s><s>Уставом, писаним по узору на белгијски устав из 1831, у Србији уведена парламентарна демократија.</s><s>1894 — У Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.</s><s>1937 — Фашистичко Велико веће донело одлуку да се Италија повуче из Лиге народа.</s><s>1941 — Немачка и Италија су у Другом светском рату објавиле рат САД, а Конгрес САД истог дана објавио рат тим земљама.</s><s>Пољска објавила рат Јапану, а Куба, Костарика, Никарагва, Доминиканска Република и Гватемала Немачкој и Италији.</s><s>1946 — Генерална скупштина Уједињених нација основала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци у земљама разореним ратом.</s><s>1972 — Амерички астронаути из брода „Аполо 17“ Јуџин Кернон и Харисон Смит спустили се на Месец, у последњој мисији у оквиру програма „Аполо“.</s><s>1973 — Западнонемачки канцелар Вили Брант и чехословачки премијер Лубомир Штроугал потписали уговор којим је формално поништен Минхенски пакт из 1938, којим су Велика Британија и Француска препустиле нацистичкој Немачкој област Судета у Чехословачкој.</s><s>1991 — У Мастрихту уобличен Споразум о монетарној и политичкој унији чланица [[Европска заједница|Европске заједнице.</s><s>1992 — Савет безбедности Уједињених нација, на захтев Македоније, одобрио упућивање 800 војника УН у ту бившу југословенску републику.</s><s>1994 — Руски председник Борис Јељцин је наредио руској војсци да успостави контролу над Чеченијом.</s><s>1997 — У Кјоту је потписан Протокол о заштити животне средине који предвиђа и смањење производње угљен-диоксида и других штетних гасова за које се сматра да изазивају ефекте стаклене баште и глобално загревање.</s><s>САД нису ставиле свој потпис уз објашњење да би то нанело штету њиховој привреди.</s><s>2000 — Израел и Палестина обновили контакте на вишем нивоу у циљу окончања сукоба и налажења начина за обнављање мировних преговора.</s><s>2001 — Врховни суд САД осудио Француза Закариаса Мусауиа због учешћа у нападима у САД 11. септембра 2001, што је прва казна у САД која се директно односи на те нападе.</s> <s>Рођења 1475 — Папа Лав X. (прем.</s><s>1521) 1803 — Ектор Берлиоз, француски композитор и диригент. (прем.</s><s>1869) 1810 — Алфред де Мизе, француски драматург, песник и песник. (прем.</s><s>1857) 1843 — Роберт Кох, немачки лекар и микробиолог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1905). (прем.</s><s>1910) 1882 — Макс Борн, немачки физичар и математичар, добитник Нобелове награде за физику (1954). (прем.</s><s>1970) 1888 — Александар Арнаутовић, српски књижевник, публициста и професор. (прем.</s><s>1982) 1911 — Нагиб Махфуз, египатски књижевник, драматург и сценариста, добитник Нобелове награде за књижевност (1988). (прем.</s><s>2006) 1912 — Карло Понти, италијански филмски продуцент. (прем.</s><s>2007) 1918 — Александар Солжењицин, руски писац, филозоф и историчар, добитник Нобелове награде за књижевност (1970). (прем.</s><s>2008) 1921 — Лиз Смит, енглеска глумица. (прем.</s><s>2016) 1925 — Пол Грингард, амерички неуролог, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (2000). (прем.</s><s>2019) 1926 — Биг Мама Торнтон, америчка музичарка. (прем.</s><s>1984) 1930 — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, редитељ, сценариста и возач тркачких аутомобила. (прем.</s><s>2022) 1931 — Рита Морено, порториканска глумица, певачица и плесачица.</s><s>1938 — Енрико Масијас, француски музичар.</s><s>1944 — Бренда Ли, америчка певачица.</s><s>1949 — Иван Буљан, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1953 — Ричард Картер, аустралијски глумац. (прем.</s><s>2019) 1961 — Марко Пјер Вајт, британски кувар, угоститељ и ТВ личност.</s><s>1962 — Неле Карајлић, српски музичар, глумац, сценариста, редитељ и писац.</s><s>1966 — Гари Дордан, амерички глумац.</s><s>1967 — Моник, америчка глумица и комичарка.</s><s>1968 — Фабрицио Раванели, италијански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1969 — Вишванатан Ананд, индијски шахиста.</s><s>1972 — Сами ел Џабер, фудбалер из Саудијске Арабије.</s><s>1976 — Шариф Абдур Рахим, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1980 — Саво Павићевић, црногорски фудбалер.</s><s>1981 — Ники Бенз, канадска порнографска глумица.</s><s>1981 — Хавијер Савиола, аргентински фудбалер.</s><s>1984 — Лејтон Бејнс, енглески фудбалер.</s><s>1984 — Сандра Ечеверија, мексичка глумица, певачица и модел.</s><s>1989 — Џордан Тиодор, америчко-македонски кошаркаш.</s><s>1990 — Били Барон, амерички кошаркаш.</s><s>1990 — Јана Милосављевић, српска глумица.</s><s>1990 — Тејана Тејлор, америчка музичарка, глумица, кореографкиња, модел и редитељка.</s><s>1992 — Малком Брогдон, амерички кошаркаш.</s><s>1996 — Џек Грифо, амерички глумац.</s><s>1996 — Хејли Стајнфелд, америчка глумица и музичарка.</s> <s>Смрти 384 — Папа Дамас I. 1282 — Михаило VIII, византијски цар, оснивач династије Палеолога.</s><s>1854 — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. (рођ.</s><s>1777) 1918 — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (рођ.</s><s>1876) 1965 — Ђуро Тиљак, хрватски сликар. (рођ.</s><s>1895) 1988 — Бора Глишић, српски театролог, позоришни критичар, драмски писац, новинар, преводилац и менаџер у култури. (рођ.</s><s>1908) 1995 — Мика Трипало, хрватски политичар. (рођ.</s><s>1926) 2016 — Есма Реџепова, македонска певачица и хуманитарка (рођ.</s><s>1943) 2021 — Ен Рајс, америчка књижевница готичких и новијих религијских романа (рођ.</s><s>1941)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас слави</s> <s>Преподобномученик Стефан свети мученик Христо Преподобна Ана; Свети благоверни цар Маврикије Свети мученици пострадали за свете иконе Свети Теодор, архиепископ ростовски Свети мученици тивериопољски Свети Роман, епископ македонски Свети мученик Иринарх и седам светих жена Свети Теодор, епископ теододипљског Свети свештеномученик Јован персијски Свети преподобни Марко Свети мученици два детета</s>

1465

https://sr.wikipedia.org/wiki/12.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

12. децембар

<s>12. децембар (12.12.) је 346. дан године по грегоријанском календару (347. у преступној години).</s><s>До краја године има још 19 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>627 — У бици код Ниниве византијски цар Ираклије је однео победу над Персијанцима, којом је одлучен исход највећег и последњег од свих византијско-персијских ратова.</s><s>1830 — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.</s><s>1873 — У Србији уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца - дуката, форинти, талира.</s><s>1894 — Јапанске трупе почеле инвазију Кореје.</s><s>1896 — Гуљелмо Маркони у Лондону први пут јавно приказао бежичну радио-телеграфију.</s><s>1913 — Слика Леонарда да Винчија „Мона Лиза“ пронађена у Фиренци, две године пошто је украдена из париског музеја „Лувр“.</s><s>1915 — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.</s><s>1915 — Полетео први авион начињен у потпуности од метала, који је конструисао Немац Хуго Јункерс.</s><s>1918 — Српска војска, по завршетку Првог светског рата, ушла у Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабзбуршке монархије у том граду.</s><s>1920 — Конституисана Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.</s><s>Рад скупштине, којом је председавао хрватски политичар Иван Рибар, трајао је више од шест месеци и окончан је доношењем Видовданског устава 28. јуна 1921. 1936 — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.</s><s>1940 — Краљевина Југославија, у Другом светском рату, потписала с Мађарском пакт о вечном пријатељству, у намери да побољша односе с Немачком.</s><s>1942 — Немачке снаге су започеле операцију Зимска олуја, покушавајући да одблокирају опкољене осовинске снаге током битке за Стаљинград.</s><s>1963 — Кенија постала независна држава у оквиру Британског комонвелта с Џомом Кенијатом као премијером.</s><s>На исти дан 1964. постала је република, а Кенијата први председник.</s><s>1969 — Грчка се повукла из Савета Европе и тиме избегла да због војног режима и кршења људских права буде избачена из те европске институције.</s><s>1979 — Група генерала извршила војни удар у Јужној Кореји и преузела власт.</s><s>1983 — Шиитски екстремисти активирали аутомобиле бомбе испред америчке и француске амбасаде у Кувајту.</s><s>Пет особа је погинуло, а 86 рањено.</s><s>1992 — На индонежанским острвима Флорес и Баби, у земљотресу погинуло најмање 2.200 људи.</s><s>1993 — Руси на референдуму, првом слободном изјашњавању од 1917, изгласали нови устав којим је председник Борис Јељцин добио широка овлашћења.</s><s>Спор око устава довео је почетком октобра до трагичног конфликта са комунистима и екстремним националистима у којем је погинуло више од 150 људи.</s><s>2000 — Еритреја и Етиопија потписале у Алжиру мировни споразум којим је окончан двогодишњи рат око граница.</s><s>2001 — Израелски авиони бомбардовали палестинске безбедносне циљеве у граду Гази само неколико сати пошто је 10 Израелаца убијено и око 30 рањено у нападима на јеврејске насељенике на Западној обали и у појасу Газе.</s><s>Израелске снаге ушле су у палестински град Џенин на Западној обали.</s><s>Вођа кубанског шпијунског прстена Герардо Хернандез, осуђен у САД на доживотну казну затвора за учешће у инфилтрирању у једну америчку војну базу и за смрт четворице Американаца кубанског порекла, чији су авиони оборени.</s><s>2002 — У Бечу, Стални савет ОЕБС-а одлучио да продужи мандате својих мисија на простору бивше Југославије.</s> <s>Рођења 1821 — Гистав Флобер, француски књижевник. (прем.</s><s>1880) 1863 — Едвард Мунк, норвешки сликар. (прем.</s><s>1944) 1893 — Едвард Џи Робинсон, амерички глумац. (прем.</s><s>1973) 1912 — Хенри Армстронг, амерички боксер. (прем.</s><s>1988) 1915 — Френк Синатра, амерички музичар и глумац. (прем.</s><s>1998) 1924 — Андрија Стојковић, српски филозоф. (прем.</s><s>2007) 1932 — Боб Петит, амерички кошаркаш.</s><s>1938 — Невена Коканова, бугарска глумица. (прем.</s><s>2000) 1946 — Емерсон Фитипалди, бразилски аутомобилиста, возач Формуле 1. 1949 — Бил Нај, енглески глумац.</s><s>1960 — Недељко Милосављевић, српски фудбалер.</s><s>1962 — Трејси Остин, америчка тенисерка.</s><s>1966 — Здравко Радуловић, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1969 — Софи Кинсела, енглеска књижевница.</s><s>1970 — Џенифер Конели, америчка глумица.</s><s>1978 — Санибал Ораховац, црногорски фудбалер.</s><s>1982 — Дмитриј Турсунов, руски тенисер.</s><s>1983 — Никола Игњатијевић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Данијел Агер, дански фудбалер.</s><s>1991 — Ненад Гаврић, српски фудбалер.</s><s>1991 — Александар Шћекић, црногорски фудбалер.</s> <s>Смрти 884 — Карломан Француски, краљ Француске (рођ.</s><s>862) 1586 — Иштван Батори, кнез Трансилваније од 1571. и пољски краљ од 1575. 1958 — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (рођ.</s><s>1879).</s><s>Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије.</s><s>1913 — Менелик II, краљ Шое (1866—1889), а затим цар (негуша негаста) Етиопије 1999 — Стане Доланц учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.</s><s>2010 — Иван Растегорац, српски песник и филмски критичар</s> <s>Празници и дани сећања Дан копнене војске Украјине</s> <s>Српска православна црква данас слави</s> <s>Свети мученици Парамон и Филумен Преподобни Акакије Синајски Свети мученик Дионисије, епископ Коринтски Свети Тиридат, цар Јерменски Свети мученик Аполоније Свети свештеномученик Јован Свети свештеномученик Авив Свети мученик Филумен Свети преподобни Питирун Свети Урван Свети преподобни Висарион чудотворац Свети мученик Валеријан Свети мученик Федр Светих шест мученика Свети преподобни Николај, архиепископ солунски Свети преподобни Панкосмије Свети преподобни Нектарије печерски Свети Мардарије Љешанско-либертвилски</s>

1466

https://sr.wikipedia.org/wiki/13.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

13. децембар

<s>13. децембар (13.12.) је 347. дан године по грегоријанском календару (348. у преступној години).</s><s>До краја године има још 18 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1545 — Тридентски концил, који је у мају 1542. сазвао папа Павле III, почео рад, Екуменски концил, на којем је до краја изграђен статус католичке цркве као догматске, противреформацијске, милитантне установе с папом-аутократом на челу, с прекидима заседао до 1563 — На основу закључка овог скупа вођен противреформацијски покрет који је довео до Тридесетогодишњег рата прокатоличких и протестантских снага у Европи, од 1618. до 1648. 1570 — Миром у Шћећину је окончан Северни седмогодишњи рат, a Данска је признала независност Шведске.</s><s>1642 — Холандски морепловац Абел Тасман открио Нови Зеланд, али се није искрцао из страха од ратоборних домородаца, па је заслуга за откриће припала Енглезу Џејмсу Куку, који се 1769. искрцао на једно од новозеландских острва.</s><s>1806 — Српски устаници у Првом српском устанку ослободили београдску варош и натерали Турке да се повуку у Београдску тврђаву.</s><s>Тврђава је освојена почетком 1807, а по слому устанка 1813.</s><s>Турци су поново заузели Београд.</s><s>1877 — Српски краљ Милан Обреновић, на позив Русије, по други пут објавио рат Отоманском царству.</s><s>У марту 1878. рат завршен мировним споразумом Русије и Турске у Сан Стефану, којим је Русија покушала да оствари премоћ на југу Балкана.</s><s>1921 — САД, Велика Британија, Француска и Јапан потписали Вашингтонски уговор о међусобном поштовању острвских поседа у Пацифику.</s><s>1937 — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као "силовање Нанкинга".</s><s>Основана је државна индонежанска новинска агенција Антара.</s><s>1939 — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице "Ексетер", "Ајакс" и "Ахил" код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод "Граф Шпе", који је током гусарског крстарења у јужном Атлантику и Индијском океану претходно потопио девет трговачких бродова.</s><s>1944 — Јапански авион напуњен експлозивом, којим је управљао пилот-самоубица, у Другом светском рату ударио у америчку крстарицу "Нешвил" и усмртио 133 члана посаде.</s><s>1967 — Војна хунта у Грчкој спречила контраудар, а краљ Константин, приморан да напусти Грчку, побегао с породицом у Рим.</s><s>1978 — Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.</s><s>1981 — Генерал Војћех Јарузелски завео ратно стање у Пољској, забрањен рад независног синдиката "Солидарност", а на хиљаде синдикалних активиста притворено.</s><s>1982 — У земљотресу у Северном Јемену, у провинцији Дамар, на стотинак километара југоисточно од главног града Сане, погинуло 3.000 људи.</s><s>1988 — У Конгу потписан протокол Анголе, Кубе и Јужне Африке, уз посредовање СССР и САД, којим је отворен пут ка независности Намибије и окончању грађанског рата у Анголи, започетог 1975. 1991 — Бивше совјетске републике Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан одлучиле да се прикључе Заједници Независних Држава.</s><s>1996 — Кофи Анан изабран за генералног секретара Уједињених нација.</s><s>Са обављањем ове дужности почео 1. јануара 1997. 2000 — Председник Русије Владимир Путин дошао на Кубу у прву посету једног руског државника Фиделу Кастру од распада СССР 1991. 2001 — У самоубилачком нападу екстремиста на зграду индијског парламента у Њу Делхију убијено 13 особа.</s><s>За напад осумњичени муслимански сепаратисти који се од 1989. боре против индијских власти у Џаму и Кашмиру.</s><s>2002 — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004. 2003 — Амерички војници су током операције Црвена зора пронашли и заробили бившег ирачког председника Садама Хусеина.</s> <s>Рођења 1553 — Анри IV, француски краљ (1589—1610). (прем.</s><s>1610) 1797 — Хајнрих Хајне, немачки књижевник. (прем.</s><s>1856) 1810 — Никанор Грујић, српски писац, песник, преводилац, црквени говорник и владика. (прем.</s><s>1887) 1887 — Ђерђ Поја, мађарски математичар. (прем.</s><s>1985) 1902 — Талкот Парсонс, амерички социолог. (прем.</s><s>1979) 1923 — Филип Ворен Андерсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1977). (прем.</s><s>2020) 1925 — Дик ван Дајк, амерички глумац, комичар, писац, певач и плесач.</s><s>1929 — Кристофер Пламер, канадски глумац. (прем.</s><s>2021) 1933 — Џек Хиршман, амерички песник и друштвени активиста. (прем.</s><s>2021) 1947 — Ера Ојданић, српски певач.</s><s>1949 — Александар Тијанић, српски новинар. (прем.</s><s>2013) 1957 — Стив Бусеми, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1966 — Јуриј Здовц, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1967 — Џејми Фокс, амерички глумац, музичар, музички продуцент и комичар.</s><s>1975 — Том Делонг, амерички музичар, писац, глумац, редитељ, сценариста и музички и филмски продуцент.</s><s>1978 — Никола Вујовић, српски глумац.</s><s>1981 — Ејми Ли, америчка музичарка, најпознатија као суоснивачица и певачица групе -{Evanescence}-.</s><s>1984 — Санти Казорла, шпански фудбалер.</s><s>1989 — Стефан Бирчевић, српски кошаркаш.</s><s>1989 — Микел Ланда, шпански бициклиста.</s><s>1989 — Тејлор Свифт, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица.</s><s>1993 — Данијела Колинс, америчка тенисерка.</s><s>1998 — Осман Букари, гански фудбалер.</s> <s>Смрти 1204 — Мојсије Мајмонид средњовековни јеврејски филозоф, теолог, математичар, астроном и лекар. (рођ.</s><s>1135) 1784 — Самјуел Џонсон, енглески песник и лексикограф. (рођ.</s><s>1709) 1881 — Аугуст Шеноа, хрватски писац. (рођ.</s><s>1838) 1908 — Елодија Лотон, британска публицисткиња и преводилац. (рођ.</s><s>1825) 1931 — Ђорђе Магарашевић, српски професор, филолог и књижевни историчар. (рођ.</s><s>1857) 1992 — Александар Тирнанић, српски и југословенски фудбалер. (рођ.</s><s>1910) 1999 — Стане Доланц, словеначки политичар. (рођ.</s><s>1925) 2003 — Ханс Хотер, аустријски оперски певач немачког порекла. (рођ.</s><s>1909) 2010 — Ричард Холбрук, амерички дипломата. (рођ.</s><s>1941) 2018 — Божидар Стошић, југословенски и српски глумац. (рођ.</s><s>1937)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети апостол Андреј Првозвани</s>

1467

https://sr.wikipedia.org/wiki/14.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

14. децембар

<s>14. децембар (14.12.) је 348. дан године по грегоријанском календару (349. у преступној години).</s><s>До краја године има још 17 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>557 — Разоран земљотрес је тешко оштетио Константинопољ.</s><s>1481 — Турски војници су после дуже опсаде заузели Нови, а Херцеговина је ушла у састав Османског царства.</s><s>1542 — Шест дана стара Марија Стјуарт је наследила престо Шкотске.</s><s>1782 — Браћа Монголфје су у Авињону први пут извели експеримент са балоном пуњеним врућим ваздухом.</s><s>1819 — Алабама је примљена у Унију као 22. америчка држава.</s><s>1822 — У Верони завршен Конгрес Свете Алијансе на којем је одлучено о интервенцији против грађанске револуције у Шпанији.</s><s>Помоћ Грчкој у борби за ослобођење од Турске није изгласана.</s><s>1836 — Усвајањем одлуке „прозебле конвенције” незванично је завршен Толидски рат између Охаја и суседне територије Мичиген.</s><s>1900 — Немачки физичар Макс Планк објавио "Квантну теорију", према којој енергија радијације потиче из невидљивих делића, кваната, и није континуирана, како се раније мислило.</s><s>1911 — Норвешки истраживач Роалд Амундсен је постао први човек који је стигао на Јужни пол.</s><s>1916 — Грађани Данске су на референдуму гласали да Данска Западна Индија буде продата САД за 25 милиона долара.</s><s>1918 — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент.</s><s>Прва жена која је изабрана била грофица Маркиевич, ирски националиста, али није могла да заузме своје место у Парламенту јер је била у затвору.</s><s>1918 — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.</s><s>1927 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака и подржала пријем те земље у Лигу народа.</s><s>1935 — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.</s><s>1937 — Јапан успоставио марионетску кинеску владу у Пекингу.</s><s>1939 — Лига народа искључила СССР због агресије на Финску.</s><s>1939 — У сукобима током демонстрација радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.</s><s>1950 — Основан је Комесаријат Уједињених нација за избеглице.</s><s>1959 — Архиепископ Макариос III је постао први председник Кипра.</s><s>1960 — Потписана Париска конвенција о оснивању Организације за економску сарадњу и развој.</s><s>Конвенција ступила на снагу у септембру 1961. 1962 — Сонда Маринер 2 је постала прва летелица која је успешно извршила планетарно сусретање прошавши поред Венере.</s><s>1962 — Кенет Каунда у Северној Родезији формирао прву владу којом су доминирали Африканци.</s><s>1963 — Брана која је држала језеро Болдвин Хилс у Лос Анђелесу је попустила, изазвавши бујицу која је уништила 277 домова.</s><s>1964 — Врховни суд САД је пресудом у случају Мотел Срце Атланте против Сједињених Држава да Конгрес може да користи уставне одредбе о трговини да се бори против дискриминације.</s><s>1981 — Кнесет је проширио израелске законе, надлежности и управу на Голанску висораван, чиме је фактички анектирао територију коју је освојио од Сирије у рату 1967. 1989 — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970.</s><s>Претходни демократски изабран шеф државе, социјалиста Салвадор Аљенде, убијен у војном пучу 1973, а на власт је дошао генерал Аугусто Пиноче.</s><s>1994 — Председник Републике Српске Радован Караџић затражио од бившег председника САД Џимија Картера да посредује у постизању мира у Босни и Херцеговини.</s><s>1994 — Почела је изградња бране Три клисуре на реци Јангце.</s><s>1995 — У Јелисејској палати у Паризу потписан мировни споразум о окончању 44-месечног рата у Босни, који је постигнут 21. новембра у Дејтону, САД.</s><s>Потписе на споразум ставили председници Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић и Слободан Милошевић.</s><s>Тим споразумом БиХ подељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску, а надгледање спровођења мира поверено снагама НАТО.</s><s>1998 — У оружаном нападу маскираних особа на кафић у центру Пећи на Косову убијено шест младића српске националности.</s><s>1998 — У сукобу Војске Југославије и наоружаних Албанаца у близини Призрена погинуло 36 Албанаца, шест повређено.</s><s>2001 — Тужилаштво Међународног суда за ратне злочине у Хагу објавило оптужницу против генерала Војске Републике Српске Винка Пандуревића, оптуженог геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. 2004 — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.</s><s>2008 — Ирачки новинар Мунтазар ел Зејди је гађао ципелом америчког председника Џорџа Буша на конференцији за штампу.</s><s>2012 — 28 особа је убијено у пуцњави у основној школи у месту Њутаун у америчкој савезној држави Конектикат.</s> <s>Рођења 1870 — Карл Ренер, аустријски политичар и правник, 1. канцелар Аустрије. (прем.</s><s>1950) 1895 — Пол Елијар, француски песник. (прем.</s><s>1952) 1897 — Курт фон Шушниг, аустријски политичар, канцелар Аустрије (1934—1938). (прем.</s><s>1977) 1916 — Ширли Џексон, америчка списатељица. (прем.</s><s>1965) 1920 — Бошко Палковљевић Пинки, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем.</s><s>1942) 1922 — Николај Генадијевич Басов, совјетски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1964). (прем.</s><s>1942) 1924 — Раџ Капур, индијски глумац, продуцент и редитељ. (прем.</s><s>1988) 1934 — Ружица Сокић, српска глумица. (прем.</s><s>2013) 1935 — Ли Ремик, америчка глумица. (прем.</s><s>1991) 1942 — Драго Млинарец, хрватски музичар.</s><s>1946 — Џејн Беркин, енглеска глумица, музичарка, редитељка и модел. (прем.</s><s>2023) 1946 — Пати Дјук, америчка глумица. (прем.</s><s>2016) 1946 — Стен Смит, амерички тенисер.</s><s>1947 — Светлана Бојковић, српска глумица.</s><s>1948 — Ди Волас, америчка глумица.</s><s>1949 — Клиф Вилијамс, енглески музичар, најпознатији као басиста и певач групе -{AC/DC}-.</s><s>1950 — Вики Мишел, енглеска глумица и продуценткиња.</s><s>1950 — Миле Новковић, српски фудбалер.</s><s>1958 — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер.</s><s>1960 — Крис Водл, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1962 — Горан Даничић, српски глумац. (прем.</s><s>2021) 1965 — Аљоша Асановић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1966 — Борис Исаковић, српски глумац.</s><s>1966 — Ентони Мејсон, амерички кошаркаш. (прем.</s><s>2015) 1969 — Наташа Макелхон, енглеска глумица.</s><s>1970 — Владимир Грбић, српски одбојкаш.</s><s>1970 — Ана Марија Јопек, пољска музичарка.</s><s>1970 — Бет Ортон, енглеска музичарка.</s><s>1973 — Небојша Богавац, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1978 — Пати Шнидер, швајцарска тенисерка.</s><s>1979 — Софи Манк, аустралијска музичарка, глумица, модел и радио и ТВ водитељка.</s><s>1979 — Мајкл Овен, енглески фудбалер.</s><s>1983 — Борка Томовић, српска глумица.</s><s>1988 — Никола Батум, француски кошаркаш.</s><s>1988 — Ванеса Хаџенс, америчка глумица и музичарка.</s><s>1990 — Роберт Ковингтон, амерички кошаркаш.</s><s>1995 — Алваро Одриосола, шпански фудбалер.</s> <s>Смрти 1799 — Џорџ Вашингтон, амерички револуционар и политичар, један од оснивача и први председник САД. (рођ.</s><s>1732) 1862 — Џорџ Лојд Хоџиз, британски официр и дипломата, први британски конзул у Србији. (рођ.</s><s>1790) 1940 — Антон Корошец, словеначки политичар и теолог, вођа Словенске људске странке. (рођ.</s><s>1872) 1966 — Верна Фелтон, америчка глумица. (рођ.</s><s>1890) 1984 — Висенте Александре, шпански песник, добитник Нобелове награде за књижевност (1977). (рођ.</s><s>1898) 1989 — Андреј Сахаров, руски нуклеарни физичар и борац за људска права, добитник Нобелове награде за мир (1975). (рођ.</s><s>1921) 1993 — Мирна Лој, америчка глумица. (рођ.</s><s>1905) 2001 — Винфрид Георг Зебалд, немачки песник, писац, есејиста и професор књижевности. (рођ.</s><s>1944) 2003 — Џин Крејн, америчка глумица. (рођ.</s><s>1925) 2009 — Миодраг Јовановић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ.</s><s>1922) 2013 — Питер О’Тул, ирски глумац. (рођ.</s><s>1932) 2019 — Ана Карина, данско-француска глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица. (рођ.</s><s>1940) 2020 — Жерар Улије, француски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ.</s><s>1947)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети пророк Наум Свети Филарет Милостиви</s>

1468

https://sr.wikipedia.org/wiki/15.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

15. децембар

<s>15. децембар (15.12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години).</s><s>До краја године има још 16 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1640 — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910. 1711 — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.</s><s>1791 — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.</s><s>1801 — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку.</s><s>Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804. 1806 — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.</s><s>1840 — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.</s><s>1890 — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.</s><s>1914 — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка.</s><s>Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.</s><s>1938 — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов.</s><s>1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.</s><s>1961 — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију.</s><s>Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен.</s><s>После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.</s><s>1965 — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.</s><s>1967 — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.</s><s>1970 — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.</s><s>1991 — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.</s><s>1996 — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.</s><s>1999 — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова.</s><s>Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.</s><s>2000 — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.</s><s>2001 — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.</s><s>2002 — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.</s><s>2011 — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.</s> <s>Рођења 1832 — Гистав Ајфел, француски архитекта и конструктор. (прем.</s><s>1923) 1859 — Лудвик Лазар Заменхоф, пољски лекар, творац Есперанта. (прем.</s><s>1917) 1907 — Оскар Нимајер, бразилски архитекта. (прем.</s><s>2012) 1916 — Морис Вилкинс, новозеландско-британски биофизичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1962). (прем.</s><s>2004) 1936 — Ирена Просен, словеначка глумица.</s><s>1941 — Владан Живковић, српски глумац. (прем.</s><s>2022) 1944 — Милан Живадиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2021) 1946 — Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник. (прем.</s><s>2015) 1947 — Миша Блам, српски џез музичар (контрабасиста), композитор, аранжер, џез публициста и музички педагог. (прем.</s><s>2014) 1949 — Дон Џонсон, амерички глумац, продуцент, редитељ и музичар.</s><s>1955 — Пол Симонон, енглески музичар, најпознатији као басиста групе -{The Clash}-.</s><s>1963 — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (прем.</s><s>2006) 1968 — Гарет Ванг, амерички глумац.</s><s>1974 — Никола Стојић, српски веслач.</s><s>1981 — Милош Бајалица, српски фудбалер.</s><s>1981 — Мишел Докери, енглеска глумица.</s><s>1981 — Паоло Лоренци, италијански тенисер.</s><s>1981 — Роман Пављученко, руски фудбалер.</s><s>1982 — Чарли Кокс, енглески глумац.</s><s>1982 — Милош Михајлов, српски фудбалер.</s><s>1983 — Камила Ана Лудингтон, енглеска глумица.</s><s>1983 — Виран Морос, шпански рукометаш.</s><s>1984 — Мартин Шкртел, словачки фудбалер.</s><s>1985 — Миливоје Божовић, српски кошаркаш.</s><s>1986 — Кејлор Навас, костарикански фудбалски голман.</s><s>1988 — Стивен Нзонзи, француски фудбалер.</s><s>1992 — Џеси Лингард, енглески фудбалер.</s><s>1997 — Мод Апатоу, америчка глумица.</s><s>2000 — Лука Грбић, српски глумац.</s> <s>Смрти 1675 — Јоханес Вермер, холандски сликар. (рођ.</s><s>1632) 1801 — Хаџи Мустафа-паша, турски паша (београдски валија). (рођ.</s><s>1733) 1893 — Исидор Ћирић, српски правник, књижевник, политичар и народно-црквени и патријаршијски секретар у Сремским Карловцима. (рођ.</s><s>1844) 1944 — Василиј Кандински, руски сликар. (рођ.</s><s>1866) 1944 — Глен Милер, амерички џез-музичар (рођ.</s><s>1904) 1966 — Волт Дизни, амерички режисер. (рођ.</s><s>1901) 1970 — Леонид Шејка, српски сликар. (рођ.</s><s>1932) 1991 — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату. (рођ.</s><s>1915) 2000 — Харис Бркић, кошаркаш Партизана. (рођ.</s><s>1974) 2010 — Блејк Едвардс, амерички филмски режисер. (рођ.</s><s>1922) 2018 — Милунка Лазаревић, српска шахисткиња и новинарка (рођ.</s><s>1932).</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети пророк Авакум Свети цар Урош Преподобни Јоаникије Девички</s>

1469

https://sr.wikipedia.org/wiki/16.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

16. децембар

<s>16. децембар (16.12.) је 350. дан године по грегоријанском календару (351. у преступној години).</s><s>До краја године има још 15 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1598 — Корејска морнарица адмирала Ји Сан-шина је поразила јапанску флоту у бици у Норјаншком мореузу.</s><s>1653 — Вођа енглеских парламентариста у грађанском рату против монархиста Оливер Кромвел проглашен доживотним лордом протектором Енглеске, Шкотске и Ирске.</s><s>1689 — Парламент Енглеске је усвојио Повељу о правима.</s><s>1773 — Незадовољна високим увозним царинама и британском колонијалном влашћу, група америчких колониста, маскирана у Индијанце, у Бостонској луци са једног британског брода у море побацала сандуке чаја.</s><s>Тај догађај, касније назван "Бостонска чајанка", наговестио Амерички рат за независност, започет 1775. 1835 — У великом пожару који је захватио Њујорк уништено 600 грађевина.</s><s>1838 — Бури су се током Велике сеобе сукобили с племеном Зулу и у бици на Крвавој Реци побили 3.000 припадника тог племена.</s><s>1885 — У Сарајеву почео да излази српски књижевни лист "Босанска вила" 1916 — Група руских племића предвођена Феликсом Јусуповим је убила мистика и пустолова Григорија Распућина.</s><s>1920 — У једном од најтежих земљотреса у свету у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.</s><s>1934 — Пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван „Земунски мост краља Александра“.</s><s>Дигнут у ваздух у априлу 1941, а на месту висећег моста 1957. подигнут мост незванично назван Бранков мост.</s><s>1944 — Немци у Другом светском рату у Арденима пробили америчке линије одбране и почели контраофанзиву на Западном фронту.</s><s>У борбама окончаним немачким поразом савезници изгубили 77.000 војника, а Немци 130.000. 1949 — Вођа борбе за независност Ахмед Сукарно изабран за првог председника Индонезије после стицања независности земље од Холандије.</s><s>1960 — Два путничка авиона су се сударила у ваздуху због густих облака изнад Статен Ајланда, при чему су погинуле 134 особе.</s><s>1966 — Савет безбедности Уједињених нација на предлог Велике Британије једногласно изгласао економске санкције против режима беле мањине у Родезији.</s><s>1971 — Пакистанске трупе предале се индијској војсци и Ослободилачкој армији Источног Бенгала.</s><s>Тиме окончан Индијско-пакистански рат и сачувана независност нове државе Бангладеш, прокламоване у марту 1971. 1993 — Шест земаља-чланица Европске уније, односно Уједињено Краљевство, Немачка, Француска, Италија, Холандија и Данска, упркос противљењу Грчке, признало Бившу Југословенску Републику Македонију.</s><s>1995 — Савет безбедности УН дао снагама НАТО овлашћење да преузму надлежност над мировним операцијама у Босни и Херцеговини.</s><s>Тиме је окончана мисија УНПРОФОР-а и створени правни услови да НАТО почне мисију надгледања спровођења мира у Босни.</s><s>1997 — Петнаест косовских Албанаца оптужених за тероризам и припадност илегалној организацији Ослободилачка војска Косова осуђено у Приштини на казне затвора од четири до 20 година.</s><s>2001 — Први амерички брод од 1962, када су САД увеле ембарго против Кубе, стигао у луку у Хавани, носећи око 500 тона смрзнуте хране.</s><s>2002 — Пред Трибуналом у Хагу почела тродневна расправа о пресуди бившој председници Републике Српске Биљани Плавшић, која је признала кривицу за злочине против човечности током рата у БиХ.</s><s>2020 — Кинеска свемирска сонда Чанге-5, која је са собом носила око два килограма узорака са Месеца, успешно се вратила на Земљу.</s> <s>Рођења 1485 — Катарина од Арагона, шпанска принцеза, прва од шест жена енглеског краља Хенрија VII. (прем.</s><s>1536) 1775 — Џејн Остин, енглеска књижевница. (прем.</s><s>1817) 1888 — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (прем.</s><s>1934) 1888 — Герхард Геземан, немачки cлависта, фолклориста, књижевни критичар и професор. (прем.</s><s>1948) 1896 — Иван Мерц, хрватски академик. (прем.</s><s>1928) 1901 — Маргарет Мид, америчка културална антрополошкиња и књижевница. (прем.</s><s>1978) 1917 — Артур Ч. Кларк, енглески писац и проналазач. (прем.</s><s>2008) 1928 — Филип К.</s><s>Дик, амерички писац, најпознатији по делима научнофантастичног жанра. (прем.</s><s>1982) 1938 — Лив Улман, норвешка глумица, редитељка и сценаристкиња.</s><s>1938 — Вера Чукић, српска глумица.</s><s>1945 — Жељко Бебек, босанскохерцеговачко-хрватски музичар, најпознатији као певач групе Бијело дугме.</s><s>1946 — Бени Андерсон, шведски музичар, композитор и музички продуцент, најпознатији као члан групе -{ABBA}-.</s><s>1947 — Бен Крос, енглески глумац. (прем.</s><s>2020) 1949 — Били Гибонс, амерички музичар, музички продуцент и глумац, најпознатији као басиста и певач групе -{ZZ Top}-.</s><s>1955 — Зандер Беркли, амерички глумац и продуцент.</s><s>1961 — Рон Ејти, амерички уметник перформанса.</s><s>1961 — Бил Хикс, амерички комичар. (прем.</s><s>1994) 1963 — Бенџамин Брет, амерички глумац и продуцент.</s><s>1963 — Виорика Данчила, румунска политичарка.</s><s>1964 — Хајке Дрекслер, немачка атлетичарка.</s><s>1967 — Миранда Ото, аустралијска глумица.</s><s>1969 — Адам Рис, амерички астрофизичар, добитник Нобелове награде за физику (2011).</s><s>1971 — Пол ван Дајк, немачки ди-џеј, музичар и музички продуцент.</s><s>1973 — Мариза, португалска фадо музичарка.</s><s>1979 — Михај Трајстарју, румунски музичар.</s><s>1981 — Кристен Ритер, америчка глумица, модел, музичарка и списатељица.</s><s>1983 — Џои Дорси, амерички кошаркаш 1984 — Тео Џејмс, енглески глумац.</s><s>1988 — Ана Поплвел, енглеска глумица.</s><s>1988 — Матс Хумелс, немачки фудбалер.</s><s>1988 — Алексеј Швед, руски кошаркаш.</s><s>1990 — Марина Алексић, српска глумица.</s><s>1991 — Никола Козомара, српски бициклиста.</s><s>1997 — Сара Ларсон, шведска музичарка.</s><s>2005 — Коста Недељковић, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 1515 — Афонсо де Албукерк, португалски племић и поморски официр. (рођ.</s><s>1453) 1853 — Јохан Питер Хазенклевер, немачки сликар. (рођ.</s><s>1810) 1859 — Вилхелм Грим, немачки књижевник и филолог. (рођ.</s><s>1786) 1914 — Иван Зајц, хрватски композитор, диригент и педагог. (прем.</s><s>1832) 1921 — Камиј Сен-Санс, француски композитор, диригент, пијаниста и оргуљаш. (рођ.</s><s>1835) 1931 — Димитрије Руварац, српски историчар и свештеник. (рођ.</s><s>1842) 1955 — Милан Вујаклија, српски преводилац и лексикограф. (рођ.</s><s>1891) 1965 — Вилијам Самерсет Мом, енглески књижевник и драматург. (рођ.</s><s>1874) 1989 — Ли ван Клиф, амерички глумац. (рођ.</s><s>1925) 1989 — Силвана Мангано, италијанска глумица. (рођ.</s><s>1930) 2015 — Љубица Габрић, италијанска атлетичарка (бацање диска). (рођ.</s><s>1914) 2022 — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (рођ.</s><s>1969)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети пророк Софонија Преподобни Јован Ћутљиви</s> <s>Референце</s>

1471

https://sr.wikipedia.org/wiki/17.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

17. децембар

<s>17. децембар (17.12.) је 351. дан године по грегоријанском календару (352. у преступној години).</s><s>До краја године има још 14 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>497. п. н. е. — Храм на Римском форуму је посвећен богу Сатурну; годишњица овог догађаја се се обележава као Сатурналије.</s><s>1531 — По наређењу папе Клемента VII, у португалској престоници Лисабону установљена инквизиција.</s><s>1538 — Папа Павле III из римокатоличке цркве искључио енглеског краља Хенрија VIII, који се претходно прогласио поглаварем Англиканске цркве.</s><s>1583 — Војска Ернеста Баварског је у Келнском рату поразили војску Гебхард фон Валдбурга у опсади Годесберга.</s><s>1903 — Браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успешан лет авионом у историји ваздухопловства.</s><s>Њихова летјелица „Флајер I“ над пешчаним динама близу места Кити Хок у Северној Каролини, у САД, узлетела четири пута, задржавши се у ваздуху најдуже 59 секунди.</s><s>1908 — После победе Младотурске револуције, одржана прва седница парламента Отоманског царства.</s><s>1926 — У државном удару у Литванији, војска је збацила демократски изабраног председник Казиса Гринијуса и на његово место поставила Антанаса Сметону.</s><s>1939 — У заливу Ла Плата код Монтевидеа у Другом светском рату потонуо немачки бојни брод „Адмирал Граф фон Шпе“, који је претходно био оштећен у бици с британским крстарицама.</s><s>Капетан брода Ханс Лангсдорф потом извршио самоубиство.</s><s>1948 — У покушају да поново успостави власт у Индонезији, која је 1945. прогласила независност, Холандија напала Индонезију, њене трупе упале у главни град Џакарту и ухапсиле председника Сукарна и друге индонежанске лидере.</s><s>Споразумом у Хагу 1949.</s><s>Холандија признала суверенитет Индонезије.</s><s>1960 — Војници одани етиопском цару Хајле Селасију су угушили покушај државног удара који је почео 13. децембра.</s><s>1973 — Арапски екстремисти убили 32 особе на аеродрому у Риму, када су бацили бомбу на авион компаније „Пан Америкен“ и из митраљеза изрешетали зграду терминала.</s><s>1983 — Привремена ирска републиканска армија је детонирала аутомобил-бомбу испред робне куће Херодс у Лондону, убивши шест особа и ранивши још око 90. 1983 — У дискотеци у Мадриду у пожару погинуле 83 особе.</s><s>1985 — Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.</s><s>1989 — У Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николае Чаушескуа, у којима је погинуло око 1.000 људи.</s><s>Немири који су почели у Темишвару и Араду потом захватили Букурешт и проширили се на целу земљу.</s><s>Чаушеску и његова жена Елена ухваћени у бегу 22. децембра, осуђени на смрт и стрељани.</s><s>1989 — Прва епизода Симпсонових Simpsons Roasting on an Open Fire је емитована у САД.</s><s>1990 — На првим демократским изборима у Хаитију за председника изабран популистички свештеник Жан Бертран Аристид.</s><s>1991 — Савет министара Европске заједнице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и Совјетском Савезу.</s><s>1992 — Скупштина Републике Српске на Палама изабрала Радована Караџића за првог председника Републике Српске.</s><s>1995 — Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у БиХ.</s><s>1996 — Побуњеници перуанског левичарског герилског покрета "Тупак Амару" заузели јапанску амбасаду у Лими, запретивши да ће побити 490 талаца ако власти Перуа не ослободе из затвора 300 припадника њиховог покрета.</s><s>1997 — Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.</s><s>1999 — Немачки, амерички и источноевропски званичници закључили историјски споразум о надокнади за принудан рад за време нацистичке Немачке, 54 године после Другог светског рата.</s><s>2000 — У Женеви одржана конференција о новом програму заштите права глумаца и њиховог рада у филмској и ТВ индустрији, музичким спотовима и на Интернету, којој су присуствовали делегати из око 90 земаља.</s><s>2000 — У Сава-центру у Београду одржава премијера цртаног филма Кирику и вештица, чија синхронизација је прва српска званична биоскопска синхронизација.</s><s>2001 — Наоружани командоси упали у Националну палату на Хаитију, у Порто Пренсу и убили два полицајца и два пролазника пре него што је полиција успела да заузме зграду.</s><s>2002 — Скупштина Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.</s> <s>Рођења 1778 — Хамфри Дејви, енглески хемичар. (прем.</s><s>1829) 1908 — Вилард Френк Либи, амерички физички хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1960). (прем.</s><s>1980) 1930 — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац.</s><s>1936 — Папа Фрања.</s><s>1944 — Бернард Хил, енглески глумац.</s><s>1946 — Аљоша Вучковић, српски глумац.</s><s>1946 — Љиљана Лашић, српска глумица.</s><s>1946 — Јуџин Леви, канадски глумац, комичар, продуцент, редитељ и сценариста.</s><s>1947 — Вес Студи, амерички глумац и продуцент.</s><s>1949 — Душан Митошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2018) 1953 — Бил Пулман, амерички глумац.</s><s>1961 — Сара Далин, енглеска музичарка, најпознатија као чланица групе -{Bananarama}-.</s><s>1961 — Драган Петровић, српски глумац.</s><s>1965 — Јасна Шекарић, српска стрелкиња.</s><s>1971 — Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер.</s><s>1971 — Артур Петросјан, јерменски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1971 — Антоан Ригодо, француски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1974 — Феликс Лајко, мађарски музичар и композитор.</s><s>1974 — Сара Полсон, америчка глумица.</s><s>1975 — Мила Јововић, америчка глумица, музичарка и модел.</s><s>1975 — Немања Којић Којот, српски музичар.</s><s>1977 — Арно Клеман, француски тенисер.</s><s>1982 — Стефан Лазме, габонски кошаркаш.</s><s>1988 — Филип Касалица, српски фудбалер.</s><s>1990 — Бојан Суботић, српски кошаркаш.</s><s>1992 — Бади Хилд, бахамски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1830 — Симон Боливар, јужноамерички револуционар, војсковођа и државник. (рођ.</s><s>1783) 1907 — Вилијам Томсон, 1. барон Келвин, британски физичар. (рођ.</s><s>1824) 1909 — Леополд II, белгијски краљ. (рођ.</s><s>1835) 1964 — Виктор Франц Хес, аустријско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ.</s><s>1883) 1977 — Спасенија Цана Бабовић учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (рођ.</s><s>1907) 2011 — Сезарија Евора, певачица са Зеленортских Острва. (рођ.</s><s>1941) 2011 — Ким Џонг Ил, севернокорејски вођа. (рођ.</s><s>1941. или 1942)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Света великомученица Варвара Преподобни Јован Дамаскин</s>

1472

https://sr.wikipedia.org/wiki/18.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

18. децембар

<s>18. децембар (18.12.) је 352. дан године по грегоријанском календару (353. у преступној години).</s><s>До краја године има још 13 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>218. п. н. е. — У бици код Требије у Другом пунском рату картагински војсковођа Ханибал је нанео тежак пораз римској војсци.</s><s>1271 — Кублај-кан је променио назив свог царства у Јуан, означивши званични почетак династије Јуан у Кини и Монголији.</s><s>1398 — Монголски војсковођа Тимур Ленк заузео је индијски град Делхи.</s><s>1499 — Муслимани у Гранади су се побунили против својих владара због присилне конверзије на католицизам.</s><s>1642 — Абел Тасман је постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.</s><s>1777 — У САД је прослављен први Дан захвалности, чиме је прослављена недавна америчка победа над британским генералом Џоном Бергојном у бици код Саратоге у октобру.</s><s>1787 — Њу Џерзи је постао трећа америчка држава која је ратификовала устав САД.</s><s>1865 — Амерички државни секретар Вилијам Сјуард је објавио да су три четвртине америчких савезних држава ратификовале Тринаести амандман на Устав САД, чиме је он ступио на снагу.</s><s>1903 — Америчко-панамским уговором зона Панамског канала је стављена под контролу САД уз годишњу ренту.</s><s>1916 — Победом Француза завршена је десетомесечна битка код Вердена у Првом светском рату, у којој су обе стране имале огромне губитке - погинуло је 543.000 Француза и 434.000 Немаца.</s><s>1935 — Едвард Бенеш је изабран за председника Чехословачке, четири дана после оставке првог шефа те државе Томаша Масарика.</s><s>1940 — Вођа нацистичке Немачке Адолф Хитлер наредио је у Другом светском рату Врховној команди Вермахта да припреми инвазију на СССР према тајном плану под шифром "Операција Барбароса".</s><s>1966 — Амерички астроном Ричард Вокер је открио Сатурнов сателит Епиметеј.</s><s>1970 — У Италији је ступио на снагу закон о разводу брака, упркос противљењу Римокатоличке цркве.</s><s>1972 — САД су у Вијетнамском рату почеле масовно бомбардовање Ханоја које је трајало непрекидно 12 дана и ноћи.</s><s>1972 — Стенли Берет је пробио звучни зид на земљи, возећи аутомобил на ракетни погон брзином већом од 1000 km/h на писти у Калифорнији.</s><s>1989 — Европска економска заједница и Совјетски Савез су потписали споразум о трговини и економској сарадњи.</s><s>1993 — У Загребу обновљен рад Српског привредног друштва Привредник укинутог 1946. године.</s><s>1999 — Председница Шри Ланке Чандрика Кумаратунга повређена је у експлозији бомбе у којој је погинуло 33 и рањено 137 људи.</s><s>Власти у Коломбу оптужиле тамилске сепаратисте за подметање бомбе.</s><s>2000 — У Бриселу су обновљени преговори о сукцесији бивше СФР Југославије, након што су нове југословенске власти одустале од става да је СР Југославија једини наследник бивше државе, који је тврдо заступао бивши председник СРЈ Слободан Милошевић.</s><s>Преговори су успешно завршени у мају 2001. 2003 — Скупштина Косова усвојила је у начелу Закон о сарадњи са Трибуналом у Хагу.</s><s>Хашки трибунал осудио је босанског Србина Драгана Николића, званог Јенки, на 23 године затвора.</s><s>Он је признао кривицу за ратне злочине почињене над муслиманским заробљеницима у логору Сушица код Власенице, чији је командант био у лето 1992. 2006 — У Уједињеним Арапским Емиратима одржани су први избори од оснивања те земље.</s> <s>Рођења 1855 — Јован Храниловић, гркокатолички је свештеник, песник и новинар. (прем.</s><s>1924) 1856 — Џозеф Џон Томсон, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1906). (прем.</s><s>1940) 1863 — Франц Фердинанд, аустријски надвојвода. (прем.</s><s>1914) 1878 - Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (рус.</s><s>Иосиф Виссарионович Джугашви́ли Сталин, груз. იოსებ ბესარიონის ძე სტალინი; био је први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, од 1922. до своје смрти 1953. године.</s><s>1879 — Паул Кле, немачко-швајцарски сликар. (прем.</s><s>1940) 1888 — Гледис Купер, енглеска глумица. (прем.</s><s>1971) 1908 — Силија Џонсон, енглеска глумица. (прем.</s><s>1982) 1913 — Вили Брант, немачки политичар, канцелар Западне Немачке (1969—1974) и градоначелник Берлина (1957—1966). (прем.</s><s>1992) 1918 — Бети Грејбл, америчка глумица, модел, плесачица и певачица. (прем.</s><s>1973) 1919 — Јуре Каштелан, хрватски песник. (прем.</s><s>1990) 1927 — Ремзи Кларк, амерички адвокат и политичар, 66. државни правобранилац САД (1966—1969). (прем.</s><s>2021) 1927 — Никола Пантић, српски геолог. (прем.</s><s>2002) 1943 — Кит Ричардс, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе -{The Rolling Stones}-.</s><s>1946 — Милена Зупанчић, словеначка глумица.</s><s>1946 — Стивен Спилберг, амерички редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1953 — Џеф Кобер, амерички глумац и продуцент.</s><s>1954 — Реј Лиота, амерички глумац и продуцент. (прем.</s><s>2022) 1954 — Милован Степандић, српски кошаркашки тренер. (прем.</s><s>2020) 1963 — Бред Пит, амерички глумац и продуцент.</s><s>1965 — Игор Милановић, српски ватерполиста.</s><s>1966 — Ђанлука Паљука, италијански фудбалски голман.</s><s>1967 — Дарко Миланич, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1968 — Каспер ван Дин, амерички глумац и продуцент.</s><s>1968 — Алехандро Санз, шпански музичар.</s><s>1969 — Сантијаго Кањизарес, шпански фудбалер.</s><s>1970 — Ди-Ем-Екс, амерички хип хоп музичар и глумац. (прем.</s><s>2021) 1971 — Аранча Санчез Викарио, шпанска тенисерка.</s><s>1972 — Митко Стојковски, македонски фудбалер.</s><s>1974 — Кери Бајрон, америчка уметница и ТВ водитељка.</s><s>1974 — Вики Миљковић, српска певачица.</s><s>1975 — Сија Ферлер, аустралијска музичарка и музичка продуценткиња.</s><s>1978 — Кејти Холмс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.</s><s>1980 — Кристина Агилера, америчка музичарка и глумица.</s><s>1980 — Марија Вицковић, српска глумица.</s><s>1981 — Вујадин Суботић, црногорски кошаркаш.</s><s>1981 — Нивес Целзијус, хрватска певачица, модел, глумица и књижевница.</s><s>1986 — Андрија Стипановић, босанскохерцеговачки кошаркаш.</s><s>1987 — Мики Андо, јапанска клизачица.</s><s>1987 — Алина Плугару, румунска порнографска глумица.</s><s>1989 — Ешли Бенсон, америчка глумица и модел.</s><s>1991 — Рикардо Гомеш, фудбалер са Зеленортских Острва.</s><s>1992 — Бриџит Мендлер, америчка глумица и музичарка.</s><s>1992 — Рашид Сумаила, гански фудбалер.</s><s>1995 — Барбора Крејчикова, чешка тенисерка.</s><s>1998 — Паола Егону, италијанска одбојкашица.</s><s>1999 — Стефан Момиров, српски кошаркаш.</s><s>2001 — Били Ајлиш, америчка музичарка.</s> <s>Смрти 1737 — Антонио Страдивари, италијански градитељ гудачких инструмената 1803 — Јохан Готфрид фон Хердер, немачки писац, историчар, филозоф и протестантски теолог 1829 — Жан Баптист Ламарк, француски научник (рођ.</s><s>1744) 1936 — Андрија Мохоровичић, сеизмолог 1980 — Алексеј Косигин, руски државник и високи комунистички функционер, совјетски премијер - Добриша Цесарић, хрватски песник (рођ.</s><s>1902) 1992 — Војин Бакић је био српски сликар и вајар 1999 — Робер Бресон, француски редитељ (рођ.</s><s>1901).</s><s>2001 — Жилбер Беко, француски певач 2006 — Срђан Кнежевић, спортски новинар (рођ.</s><s>1955).</s><s>2009 — Оскар Данон, југословенски диригент и композитор јеврејског поријекла, академик АНУ БиХ (рођ.</s><s>1913).</s><s>2011 — Вацлав Хавел, чешки књижевник и државник (рођ.</s><s>1936).</s><s>2016 — Жа Жа Габор, америчка глумица мађарског порекла (рођ.</s><s>1917).</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Сава Освећени Свети Нектарије Битољски</s>

1473

https://sr.wikipedia.org/wiki/19.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

19. децембар

<s>19. децембар (19.12.) је 353. дан године по грегоријанском календару (354. у преступној години).</s><s>До краја године има још 12 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1154 — Хенри II је крунисан у Вестминстерској опатији, као први енглески краљ из династије Плантагенет.</s><s>1793 — Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је окончао британску опсаду Тулона.</s><s>1842 — САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан.</s><s>Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.</s><s>1863 — Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.</s><s>1905 — Кнез Никола Петровић-Његош је донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.</s><s>1920 — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.</s><s>1941 — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.</s><s>1941 — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.</s><s>1944 — Ослобођена је Подгорица у Другом светском рату.</s><s>1946 — Почео је Први индокинески рат када су припадници Вијетмина напали француске колонијалне трупе у Ханоју.</s><s>1950 — Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи.</s><s>1958 — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.</s><s>1965 — Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол је победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.</s><s>1971 — Филм Паклена поморанџа, редитеља Стенлија Кјубрика, премијерно приказан у Лондону.</s><s>1972 — Јужнокорејски танкер „Јужна звезда“ испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана.</s><s>Капсула васионског брода „Аполо 17“ спустила се у Тихи океан.</s><s>Тиме је окончан амерички програм „Аполо“ летова на Месец са људском посадом.</s><s>1984 — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.</s><s>1986 — Совјетски вођа Михаил Горбачов је ослободио Андреја Сахарова након четири године унутрашњег прогонства у Горком.</s><s>1991 — На заседању Скупштине САО Крајине у Книну, усвојен Устав којим је дотадашња САО Крајина трансформисана у Републику Српску Крајину.</s><s>Истога дана, одржана је и Велика народна скупштина Српске области Славонија, Барања и Западни Срем у Белом Манастиру, на којој су донете одлуке у прилог државног обједињавања свих српских области које су се до тада налазиле у оквиру административних граница југословенске федералне јединице Хрватске.</s><s>1995 — Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.</s><s>1997 — Сингапурски путнички авион „Боинг 737-300” срушио се близу индонежанског града Палембангаре, што није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.</s><s>1998 — Представнички дом САД је покренуо процедуру опозива председника Била Клинтона након афере Левински.</s><s>2001 — У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга.</s><s>Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строже економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.</s><s>2002 — Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ.</s><s>Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.</s><s>2004 — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке „Логос“.</s><s>Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.</s><s>2016 — Руски амбасадор Андреј Карлов је убијен пред новинарима у уметничкој галерији у Анкари.</s> <s>Рођења 1844 — Манојло Грбић, српски историчар и писац. (прем.</s><s>1899) 1852 — Алберт Абрахам Мајкелсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1907). (прем.</s><s>1931) 1863 — Јан Чајак, словачки књижевник и преводилац. (прем.</s><s>1944) 1875 — Милева Марић Ајнштајн, српска физичарка и математичарка. (прем.</s><s>1948) 1902 — Ралф Ричардсон, енглески глумац. (прем.</s><s>1983) 1906 — Леонид Брежњев, руски политичар. (прем.</s><s>1982) 1915 — Едит Пијаф, француска певачица и глумица. (прем.</s><s>1963) 1921 — Блаже Конески, књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор. (прем.</s><s>1993) 1922 — Блаже Конески, македонски књижевник. (прем.</s><s>1993) 1924 — Сисели Тајсон, америчка глумица и модел. (прем.</s><s>2021) 1933 — Иво Сердар, хрватски глумац. (прем.</s><s>1985) 1937 — Милчо Левијев, бугарски џез музичар (пијаниста). (прем.</s><s>2019) 1940 — Звонко Бего, хрватски фудбалер. (прем.</s><s>2018) 1942 — Милан Милутиновић, српски политичар, 2. председник Србије (1997—2002). (прем.</s><s>2023) 1953 — Јура Стублић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Филм.</s><s>1957 — Кевин Макхејл, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1958 — Веселин Вуковић, српски рукометаш и рукометни тренер.</s><s>1961 — Ерик Корнел, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001).</s><s>1963 — Џенифер Билс, америчка глумица.</s><s>1963 — Тил Швајгер, немачки глумац, редитељ, сценариста и продуцент.</s><s>1964 — Арвидас Сабонис, литвански кошаркаш.</s><s>1966 — Бранислав Прелевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1966 — Алберто Томба, италијански скијаш.</s><s>1969 — Кристи Свонсон, америчка глумица.</s><s>1972 — Алиса Милано, америчка глумица, продуценткиња и музичарка.</s><s>1973 — Врбица Стефанов, македонски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1973 — Кибу Стјуарт, амерички кошаркаш.</s><s>1974 — Јасмила Жбанић, босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња.</s><s>1974 — Славен Римац, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1977 — Хорхе Гарбахоса, шпански кошаркаш.</s><s>1978 — Игор Ђорђевић, српски глумац.</s><s>1978 — Марко Томаш, босанскохерцеговачки песник и новинар.</s><s>1979 — Паола Реј, колумбијска глумица и модел.</s><s>1980 — Џејк Џиленхол, амерички глумац.</s><s>1985 — Гари Кахил, енглески фудбалер.</s><s>1986 — Рајан Бабел, холандски фудбалер.</s><s>1987 — Карим Бензема, француски фудбалер.</s><s>1987 — Данијел Хакет, америчко-италијански кошаркаш.</s><s>1988 — Никлас Ландин, дански рукометаш.</s><s>1988 — Алексис Санчез, чилеански фудбалер.</s><s>1989 — Никола Јевтовић, српски кошаркаш.</s><s>1994 — Никола Нинковић, српски фудбалер.</s> <s>Смрти 1741 — Витус Беринг, руски поморац и истраживач данског порекла. (рођ.</s><s>1681).</s><s>1851 — Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, енглески сликар. (рођ.</s><s>1775).</s><s>1996 — Марчело Мастројани, италијански филмски глумац. (рођ.</s><s>1924).</s><s>2004 — Рената Тебалди, оперски певач. (рођ.</s><s>1922).</s><s>2007 — Србољуб Срба Ивановић, српски глумац и певач. (рођ.</s><s>1930).</s><s>2013 — Ружица Сокић, српска глумица. (рођ.</s><s>1934).</s><s>2016 — За За Габор, америчка глумица мађарског порекла. (рођ.</s><s>1917).</s> <s>Празници и дани сећања Уједињене нације овај дан обележавају као Дан заштите озонског омотача Српска православна црква данас прославља Свети Николај архиепископ Мирликијски чудотворац</s>

1474

https://sr.wikipedia.org/wiki/20.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

20. децембар

<s>20. децембар (20.12.) је 354. дан године по грегоријанском календару (355. у преступној години).</s><s>До краја године има још 11 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>69 — Војска одана римском војсковођи Веспазијану је ушла у Рим и збацила цара Вителија.</s><s>1192 — Аустријски војвода Леополд V је заробио енглеског краља Ричарда Лављег Срца приликом његовог повратка у Енглеску након склапања мира са Саладином.</s><s>1522 — Сулејман Величанствени је у опсади Родоса прихватио предају преосталих Витезова са Родоса, којима је дозволио да се евакуишу.</s><s>1582 — У Француској прихваћен Грегоријански календар.</s><s>1860 — Јужна Каролина је постала прва савезна држава која је покушала да се отцепи од САД.</s><s>1912 — У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи.</s><s>Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.</s><s>1915 — Последње аустралијске трупе су евакуисане са Галипоља.</s><s>1917 — Основана је Чека, прва совјетска тајна полиција.</s><s>1924 — Адолф Хитлер је пуштен из затвора Ландсберг.</s><s>1945 — Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.</s><s>1951 — У Ајдаху је почела с радом прва експериментална нуклеарна електрана која је производила електричну енергију.</s><s>1960 — Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.</s><s>1970 — Под притиском радничких немира и штрајкова у Пољској, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка.</s><s>Наследио га Едвард Гјерек.</s><s>1971 — Председник Пакистана Ага Мохамед Јаја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.</s><s>1986 — У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.</s><s>1987 — У судару филипинског ферибота Доња Паз и једног танкера, најтежој мирнодопској несрећи на мору, преживело је 24 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота.</s><s>1989 — САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.</s><s>1990 — Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања Хладног рата, поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.</s><s>1991 — Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери.</s><s>Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом.</s><s>После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.</s><s>1992 — У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори.</s><s>На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића.</s><s>Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.</s><s>1995 — Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије.</s><s>Несрећу преживело четворо људи и један пас.</s><s>1996 — У Београд допутовала комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонзалезом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.</s><s>1998 — Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај.</s><s>Најмања беба умрла седам дана касније.</s><s>1999 — Португалија је вратила Макао Кини.</s><s>1999 — На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994.</s><s>Галића 5. децембра 2003.</s><s>Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994. 2001 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.</s><s>2002 — У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне „Дафимент банке“ Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.</s> <s>Рођења 1861 — Ивана Кобилца, словеначка сликарка. (прем.</s><s>1926) 1890 — Јарослав Хејровски, чешки хемичар и проналазач, добитник Нобелове награде за хемију (1959). (прем.</s><s>1967) 1894 — Мара Ђорђевић-Малагурски, буњевачко-српска књижевница и етнограф. (прем.</s><s>1971) 1898 — Ајрин Дан, америчка глумица и певачица. (прем.</s><s>1990) 1933 — Рик ван Лој, белгијски бициклиста.</s><s>1948 — Алан Парсонс, енглески инжењер звука, музичар и музички продуцент.</s><s>1950 — Артуро Маркез, мексички композитор.</s><s>1955 — Дара Џокић, српска глумица.</s><s>1956 — Дамир Десница, хрватски фудбалер.</s><s>1957 — Ана Виси, грчко-кипарска музичарка и глумица.</s><s>1960 — Ким Ки Дук, јужнокорејски редитељ, продуцент и сценариста. (прем.</s><s>2020) 1964 — Млађан Динкић, српски економиста и политичар.</s><s>1980 — Мартин Демикелис, аргентински фудбалер.</s><s>1980 — Ешли Кол, енглески фудбалер.</s><s>1981 — Жилијен Бенето, француски тенисер.</s><s>1983 — Ламин Дијара, сенегалски фудбалер.</s><s>1983 — Биљана Мишић, српска глумица.</s><s>1983 — Џона Хил, амерички глумац, редитељ, продуцент, сценариста и комичар.</s><s>1985 — Ања Станић, српска глумица.</s><s>1990 — ЏоЏо, америчка музичарка и глумица.</s><s>1991 — Жоржињо, бразилско-италијански фудбалер.</s><s>1992 — Лои Диони, француски фудбалер.</s><s>1994 — Димитриос Аграванис, грчки кошаркаш.</s><s>1997 — Деарон Фокс, амерички кошаркаш.</s><s>1998 — Килијан Мбапе, француски фудбалер.</s> <s>Смрти 1917 — Лисјен Пети Бретон, француски бициклиста. (рођ.</s><s>1882) 1937 — Ерих Лудендорф, немачки генерал, политичар и војни теоретичар. (рођ.</s><s>1865) 1968 — Џон Стајнбек, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност (1962). (рођ.</s><s>1902) 1974 — Ристо Стијовић, југословенски и српски вајар. (рођ.</s><s>1894) 1982 — Артур Рубeнштајн, пољско-амерички пијаниста. (рођ.</s><s>1887) 1996 — Карл Сејган, амерички астроном, космолог, астрофизичар, астробиолог, писац и популаризатор науке. (рођ.</s><s>1934) 1997 — Босиљка Боци, српска глумица. (рођ.</s><s>1932) 1998 — Алан Хоџкин, енглески физиолог и биофизичар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1963). (рођ.</s><s>1914) 2000 — Вера Дедовић, српска глумица. (рођ.</s><s>1969) 2001 — Леополд Седар Сенгор, сенегалски песник и политичар, 1. председник Сенегала. (рођ.</s><s>1906) 2009 — Британи Марфи, америчка глумица и певачица. (рођ.</s><s>1977) 2018 — Михајло Митровић, српски архитекта. (рођ.</s><s>1922) 2021 — Горан Собин, хрватски кошаркаш. (прем.</s><s>1963)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети Амвросије Преподобни Григорије Горњачки Дан Математичког факултета Универзитета у Београду</s> <s>Референце</s>

1475

https://sr.wikipedia.org/wiki/21.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

21. децембар

<s>21. децембар (21.12.) је 355. дан године по грегоријанском календару (356. у преступној години).</s><s>До краја године има још 10 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).</s><s>1124 — Ламберто Сканабеки је постао папа под именом Хонорије II. 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.</s><s>1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи.</s><s>У Београду тада излазила 22 листа и часописа.</s><s>Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности“.</s><s>1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније.</s><s>Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.</s><s>1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.</s><s>1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.</s><s>1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике.</s><s>Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.</s><s>1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.</s><s>1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.</s><s>1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.</s><s>1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије.</s><s>Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.</s><s>1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима.</s><s>У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.</s><s>1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.</s><s>1988 — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби.</s><s>У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи.</s><s>Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.</s><s>1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.</s><s>1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.</s><s>1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98% бирача, победио, с 59,23% гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије.</s><s>Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57% гласова.</s><s>2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.</s><s>2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.</s> <s>Рођења 1804 — Бенџамин Дизраели, енглески државник и писац. (прем.</s><s>1881) 1892 — Ребека Вест, енглеска књижевница. (прем.</s><s>1983) 1896 — Константин Рокосовски, совјетски војсковођа. (прем.</s><s>1968) 1917 — Хајнрих Бел, немачки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1972). (прем.</s><s>1985) 1920 — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (прем.</s><s>2019) 1937 — Џејн Фонда, америчка глумица и модел.</s><s>1940 — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар. (прем.</s><s>1993) 1941 — Радослав Бечејац, српски фудбалер.</s><s>1948 — Самјуел Л.</s><s>Џексон, амерички глумац и продуцент.</s><s>1953 — Светислав Басара, српски писац.</s><s>1954 — Крис Еверт, америчка тенисерка.</s><s>1959 — Флоренс Грифит Џојнер, америчка атлетичарка. (прем.</s><s>1998) 1961 — Драгослав Огњановић, српски адвокат. (прем.</s><s>2018) 1963 — Дмитриј Рогозин, руски политичар, дипломата и доктор филозофских наука.</s><s>1965 — Енди Дик, амерички комичар, глумац, музичар и продуцент.</s><s>1966 — Кифер Садерланд, канадски глумац, продуцент, редитељ и музичар.</s><s>1967 — Катарина Гојковић, српска глумица.</s><s>1967 — Михаил Сакашвили, грузијско-украјински политичар, 3. председник Грузије (2004—2013).</s><s>1969 — Жили Делпи, француска глумица, музичарка, редитељка и сценаристкиња.</s><s>1975 — Палома Херера, аргентинска балерина.</s><s>1977 — Емануел Макрон, француски политичар и економиста, председник Француске.</s><s>1990 — Милош Ћук, српски ватерполиста.</s><s>1992 — Лука Милуновић, српски фудбалер.</s><s>2000 — Јам Мадар, израелски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1375 — Ђовани Бокачо, италијански писац. (рођ.</s><s>1313) 1940 — Френсис Скот Фицџералд, амерички писац.</s><s>1945 — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (рођ.</s><s>1885) 1972 — Паул Хаусер, нацистички официр (рођ.</s><s>1880) 2000 — Вера Дедовић, српска глумица (рођ.</s><s>1969) 2006 — Сапармурат Нијазов, председник Туркменистана, један од најауторитарнијих диктатора на свету. (рођ.</s><s>1940)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Патапије Свети апостоли Состен, Аполос и други</s>

1476

https://sr.wikipedia.org/wiki/22.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

22. децембар

<s>22. децембар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години).</s><s>До краја године има још 9 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>640 — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка инвазије на византијски Египат.</s><s>1790 — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.</s><s>1894 — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на доживотну робију на основу лажне оптужбе да је Немцима продавао војне тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани.</s><s>Под притиском јавног мњења рехабилитован 1906. 1917 — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Октобарском револуцијом.</s><s>1942 — Амерички бомбардери напали главни град Бурме Рангун, који су у Другом светском рату окупирали Јапанци.</s><s>1956 — Последњи британски и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку Суецког рата.</s><s>1968 — Северна Кореја, после 11 месеци заробљеништва, ослободила 82 члана посаде америчког шпијунског брода „Пуебло“.</s><s>1975 — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.</s><s>1988 — Јужна Африка, Куба и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Намибија, последња колонија у Африци, добила независност.</s><s>Та бивша немачка колонија од Првог светског рата била под управом Јужне Африке.</s><s>1989 — У страху од побуњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом хеликоптером побегао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина.</s><s>Брачни пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.</s><s>1990 — Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после изборне победе, дужност председника Пољске.</s><s>Сабор Хрватске усвојио нови Устав којим је Република Хрватска проглашена за националну државу хрватског народа, док су Срби сврстани у групу "inih naroda i manjina".</s><s>1993 — Јужноафрички парламент састављен од белаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237 према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних избора у Јужној Африци.</s><s>Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Кубе Фидела Кастра, напустила Кубу и добила политички азил у САД.</s><s>1994 — Премијер Италије Силвио Берлускони, због оптужби за корупцију, поднео оставку седам месеци пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.</s><s>1996 — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ ослободили 225 талаца у јапанској амбасади у Лими, а задржали 140. 2000 — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења болести „лудих крава“ ван Европе.</s><s>Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јакобове болести мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.</s><s>2002 — На неуспелим председничким изборима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.</s><s>2009 — Србија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.</s><s>2016 — Завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.</s> <s>Рођења 1639 — Жан Расин, француски песник и драматург. (прем.</s><s>1699) 1858 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (прем.</s><s>1924) 1885 — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ. (прем.</s><s>1967) 1907 — Пеги Ешкрофт, енглеска глумица. (прем.</s><s>1991) 1908 — Коста Рацин, македонски књижевник и револуционар. (прем.</s><s>1943) 1925 — Ирена Колесар, хрватска глумица. (прем.</s><s>2002) 1933 — Лучано Мартино, италијански продуцент, редитељ и сценариста. (прем.</s><s>2013) 1935 — Семка Соколовић Берток, босанскохерцеговачка глумица и шахисткиња. (прем.</s><s>2008) 1936 — Хектор Елизондо, амерички глумац.</s><s>1936 — Бранислав Михајловић, српски фудбалер. (прем.</s><s>1991) 1945 — Дајана Сојер, америчка новинарка.</s><s>1950 — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ.</s><s>1959 — Бернд Шустер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1960 — Зоран Живковић, српски политичар, 7. премијер Србије (2003—2004).</s><s>1962 — Рејф Фајнс, енглески глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1963 — Ђузепе Бергоми, италијански фудбалер.</s><s>1965 — Сержи Лопез, шпански глумац.</s><s>1966 — Зоран Маринковић, српски музичар и уметник, најпознатији као члан групе Бјесови.</s><s>1967 — Александар Миленковић Шуки, српски бициклиста.</s><s>1968 — Луис Ернандез, мексички фудбалер.</s><s>1968 — Дајна Мајер, америчка глумица.</s><s>1972 — Ванеса Паради, француска музичарка, глумица и модел.</s><s>1974 — Горан Караџић, српски кошаркаш.</s><s>1976 — Јована Типшин, српска певачица.</s><s>1977 — Ненад Лалатовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1978 — Едо Маајка, босанскохерцеговачки хип хоп музичар.</s><s>1978 — Анина Укатис, немачка ТВ водитељка, порнографска глумица и модел.</s><s>1981 — Момир Илић, српски рукометаш.</s><s>1983 — Жозе Фонте, португалски фудбалер.</s><s>1984 — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј.</s><s>1986 — Тијана Печенчић, српска глумица.</s><s>1987 — Едер, португалски фудбалер.</s><s>1990 — Марко Ивовић, српски одбојкаш.</s><s>1991 — Бојан Матић, српски фудбалер.</s><s>1991 — -{DaBaby}-, амерички хип хоп музичар.</s><s>1993 — Рафаел Гереиро, португалски фудбалер.</s><s>1993 — Меган Трејнор, америчка музичарка.</s><s>1998 — Каспер Руд, норвешки тенисер.</s><s>2000 — Џошуа Басет, амерички глумац и певач.</s> <s>Смрти 1666 — Гверчино, италијански сликар. (рођ.</s><s>1591) 1801 — Јован Рајић, историчар и књижевник. (рођ.</s><s>1726) 1880 — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (рођ.</s><s>1819) 1923 — Петар Добриновић, позоришни глумац и редитељ. (рођ.</s><s>1853) 1936 — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (рођ.</s><s>1904) 1952 — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. (рођ.</s><s>1887) 1969 — Џозеф фон Штернберг, амерички филмски режисер. (рођ.</s><s>1894) 1976 — Слободан Ђурић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ. (рођ.</s><s>1944) 1979 — Дарил Франсис Занук, амерички филмски продуцент. (рођ.</s><s>1902) 1980 — Богдан Бабић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“. (рођ.</s><s>1921) 1989 — Семјуел Бекет, ирски писац. (рођ.</s><s>1906) 1993 — Ото Бихали Мерин, југословенски писац и ликовни критичар. (рођ.</s><s>1904) 1996 — Мића Поповић, српски сликар (рођ.</s><s>1923) 2002 — Џо Страмер, британски музичар и глумац, најпознатији као суоснивач, гитариста и певач групе The Clash. (рођ.</s><s>1952) 2014 — Џо Кокер, британски музичар (рођ.</s><s>1944) 2018 — Педи Ешдаун, британски политичар (рођ.</s><s>1941)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Зачеће Свете Ане Света Ана, матер пророка Самуила Преподобни Стефан Новосијатељ Преподобни Амон Свети Софроније, архиепископ кипарски Свети мученик Еасије Света Васа Свети мученик Соситеј Свети мученик Нарсис Свети мученик Исак</s> <s>Дан Југословенске народне армије (ЈНА)</s>

1477

https://sr.wikipedia.org/wiki/23.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

23. децембар

<s>23. децембар (23. 12.) је 357. дан године по грегоријанском календару (358. у преступној години).</s><s>До краја године има још 8 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1588 — Током заседања Скупштине сталежа у дворцу Блоа, по налогу француског краља Анрија III, убијене су вође Католичке лиге Анри од Гиза и његов брат Луј II, кардинал од Гиза.</s><s>1832 — Француска је заузела Антверпен и присилила Холандију да призна независност Белгије.</s><s>1861 — Турска је прихватила уједињење Влашке и Молдавије, Дунавских кнежевина под њеним суверенитетом, у једну државу под називом Румунија.</s><s>1876 — Почела је Цариградска конференција о стању у Османском царству након избијања Херцеговачког и Априлског устанка.</s><s>1920 — Француска и Велика Британија су одобриле конвенцију којом су утврђене границе Сирије и Палестине.</s><s>1938 — Јужноафрички рибари су у Индијском океану уловили први живи примерак целеканта, за који се веровало да је изумро током креде.</s><s>1943 — Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом светском рату споразум о прихватању југословенских избеглица и њиховом пребацивању у северну Африку.</s><s>1947 — 1948 — У Токију су погубљени бивши јапански премијер Хидеки Тоџо и још шесторица бивших високих функционера, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човечности у Другом светском рату.</s><s>1949 — Донето је Упутство о оснивању и раду радничких савета 1963 — На грчком путничком броду "Лаконија", захваћеном пожаром после експлозије у северном Атлантику, погинуло је 128 људи, а 908 је спашено пре потонућа брода 29. децембра.</s><s>1964 — Веома снажан циклон на Цејлону (Шри Ланка) проузроковао је смрт најмање 2.000 људи.</s><s>1972 — У земљотресу који је погодио главни град Никарагве Манагву погинуло је 7.000 људи.</s><s>1989 — САД су ојачале своје трупе од 24.000 војника у Панами са још 2.000 да би савладале неочекивано јак отпор присталица бившег панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге.</s><s>1990 — Словенци су се на плебисциту изјаснили за издвајање из СФР Југославије.</s><s>1994 — Република Српска и босанска влада у Сарајеву, уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера, потписале су четворомесечно примирје које ће ступити на снагу 1. јануара 1995. 1995 — У индијском граду Дабали, северно од Њу Делхија, у пожару који је избио у свечаној сали за време школске забаве живот је изгубило 538 људи, међу којима највећи број деце између пет и 14 година.</s><s>2000 — На првим парламентарним изборима у Србији након одласка са власти Слободана Милошевића почетком октобра, убедљиву победу однела је Демократска опозиција Србије.</s><s>2001 — Нигеријски државни тужилац, Бола Иге, убијен је у својој кући у месту Ибадан у југозападној Нигерији.</s><s>2003 — У експлозији на налазишту природног гаса, на југозападу Кине, погинула је најмање 191 особа, а око 16.000 људи је евакуисано.</s><s>2008 — У војном удару збачена је влада Гвинеје неколико сати након смрти дугогодишњег председника Лансане Контеа.</s> <s>Рођења 1777 — Александар I Павлович, руски цар (1801—1825). (прем.</s><s>1825) 1790 — Жан Франсоа Шамполион, француски научник, филолог и оријенталиста, оснивач египтологије. (прем.</s><s>1832) 1805 — Џозеф Смит, амерички верски вођа, оснивач покрета Светаца последњих дана. (прем.</s><s>1844) 1876 — Стеван Алексић, српски сликар. (прем.</s><s>1923) 1918 — Хелмут Шмит, немачки политичар, 5. канцелар Западне Немачке (1974—1982). (прем.</s><s>2015) 1921 — Шарл Мило, француски глумац југословенског порекла. (прем.</s><s>2003) 1929 — Чет Бејкер, амерички џез музичар, најпознатији као трубач и певач. (прем.</s><s>1988) 1933 — Акихито, јапански цар (1989—2019).</s><s>1936 — Фредерик Форест, амерички глумац. (прем.</s><s>2023) 1943 — Елизабет Хартман, америчка глумица. (прем.</s><s>1987) 1946 — Џон Саливан, енглески сценариста. (прем.</s><s>2011) 1950 — Висенте дел Боске, шпански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1954 — Брајан Тичер, амерички тенисер.</s><s>1964 — Еди Ведер, амерички музичар, најпознатији као певач и гитариста групе -{Pearl Jam}-.</s><s>1967 — Карла Бруни, италијанско-француска музичарка, глумица и модел.</s><s>1968 — Мануел Ривера Ортиз, порторикански фотограф.</s><s>1968 — Јернеј Шугман, словеначки глумац. (прем.</s><s>2017) 1971 — Кори Хејм, канадски глумац. (прем.</s><s>2010) 1975 — Били Томас, амерички кошаркаш.</s><s>1978 — Естела Ворен, канадска пливачица, глумица и модел.</s><s>1978 — Слободан Соро, српско-бразилски ватерполо голман.</s><s>1982 — Беатрис Луенго, шпанска глумица, певачица и плесачица.</s><s>1983 — Блејк Шилб, америчко-чешки кошаркаш.</s><s>1997 — Лука Јовић, српски фудбалер.</s><s>2002 — Фин Вулфхард, канадски глумац и музичар.</s> <s>Смрти 484 — Хунерих, краљ Вандала и Алана.</s><s>1834 — Томас Роберт Малтус, енглески демограф и економиста 1953 — Лаврентиј Берија, бивши шеф злогласне совјетске политичке полиције НКВД. (рођ.</s><s>1899) 1961 — Курт Мајер, немачки SS-Brigadenführer (еквивалент генерал-мајор) и други командант 12.</s><s>СС оклопне дивизије „Хитлерјугенд“ која је под његовом командом стекла изузетну славу.</s><s>1972 — Андреј Николајевич Тупољев, совјетски конструктор авиона.</s><s>1997 — Тоширо Мифуне, јапански глумац.</s><s>2001 — Бола Иге, нигеријски државни тужилац.</s><s>2004 — Нарасима Рао, председник владе Индије 2013 — Михаил Калашњиков, руски конструктор оружја и Херој Руске Федерације 2016 — Весна Вуловић, стјуардеса у ЈАТ-у</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети мученици Мина и други Свети Јован, деспот Српски</s>

1478

https://sr.wikipedia.org/wiki/24.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

24. децембар

<s>24. децембар (24.12.) је 358. дан године по грегоријанском календару (359. у преступној години).</s><s>До краја године има још 7 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1777 — Џејмс Кук је открио Божићно острво, данашње Киритимати.</s><s>1814 — САД и Велика Британија потписале мир у Генту у Белгији, окончавши рат из 1812. 1838 — Под притиском Русије и политичких противника у Србији кнез Милош Обреновић прихватио "Турски устав" којим је ограничена апсолутна кнежева власт.</s><s>1865 — У месту Пуласки у америчкој држави Тенеси основана расистичка организација белаца "Кју-клукс-клан".</s><s>1871 — Премијера Вердијеве опере "Аида" одржана у Каиру, месту где се и одиграва радња драме.</s><s>1914 — Немачки авион бацио једну бомбу на Довер, у Првом светском рату, што је био први напад из ваздуха у историји Велике Британије.</s><s>1914 — Почело је Божићно примирје у Првом светском рату.</s><s>1924 — Албанија је постала република.</s><s>1942 — На немачком експерименталном полигону у месту Пенеминде извршена успешна проба нове ракете „земља-земља“ „ФЗГ76", касније познате као "V-1".</s><s>1943 — Амерички генерал Двајт Д. Ајзенхауер у Другом светском рату именован за команданта Врховног штаба савезничких експедиционих снага за инвазију на окупирану Француску.</s><s>1944 — У Новом Саду изашао први број дневног листа на мађарском језику „Сабад Вајдашаг“, који је у септембру 1945. променио назив у "Мађар со".</s><s>1951 — Проглашено Уједињено Краљевство Либија са емиром ел-Идризом као сувереном.</s><s>У септембру 1969. краљ Идриз свргнут у војном удару под вођством Муамера Гадафија, који је потом прогласио републику.</s><s>1989 — Свргнути премијер Панаме, генерал Мануел Норијега, склонио се пред америчким окупационим трупама у дипломатско представништво Ватикана у Панама Ситију и затражио политички азил.</s><s>1994 — Исламски терористи приликом отмице француског путничког авиона у Алжиру убили две особе и узели за таоце њих 239. 1995 — На парламентарним изборима у Турској највише гласова освојила исламистичка Партија просперитета, што је била прва изборна победа исламиста у 72-годишњој историји секуларне Турске.</s><s>1996 — Током грађанског протеста у Србији због фалсификовања резултата локалних избора јаке полицијске снаге интервенисале у центру Београда да би раздвојиле присталице председника Србије Слободана Милошевића и опозиционе коалиције „Заједно“.</s><s>Пред почетак митинга из пиштоља тешко рањен Ивица Лазовић, члан Српског покрета обнове.</s><s>1997 — Муслимански фундаменталисти у два масакра убили 59 цивила у Алжиру.</s><s>1999 — „Мали принц“, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашено за књигу века у Француској.</s><s>2000 — Током четвородневне побуне у затворима у Турској убијено 28 људи.</s> <s>Рођења 1166 — Јован без Земље, енглески краљ. (прем.</s><s>1216) 1761 — Селим III, турски султан. (прем.</s><s>1808) 1798 — Адам Мицкјевич, пољски књижевник. (прем.</s><s>1855) 1818 — Џејмс Џул, енглески физичар, математичар и пивар. (прем.</s><s>1889) 1837 — Елизабета Баварска, аустријска царица и мађарска краљица. (прем.</s><s>1898) 1861 — Емануел Ласкер, немачки шахиста, математичар и филозоф. (прем.</s><s>1941) 1863 — Љубомир Давидовић, српски политичар. (прем.</s><s>1940) 1875 — Ото Ендер, аустријски политичар, 12. канцелар Аустрије (1930—1931). (прем.</s><s>1960) 1883 — Стојан Аралица, српски сликар и графичар. (прем.</s><s>1980) 1890 — Божидар Аџија, југословенски правник, политичар и публициста, народни херој Југославије. (прем.</s><s>1941) 1922 — Ава Гарднер, америчка глумица и певачица. (прем.</s><s>1990) 1934 — Стјепан Месић, хрватски адвокат и политичар, 2. председник Хрватске (2000—2010).</s><s>1945 — Леми Килмистер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и басиста групе Mötorhead. (прем.</s><s>2015) 1950 — Милутин Јевђенијевић, српски епизодни глумац.</s><s>1961 — Илхам Алијев, азербејџански политичар, 4. председник Азербејџана.</s><s>1961 — Вејд Вилијамс, амерички глумац.</s><s>1970 — Амори Ноласко, порторикански глумац и продуцент.</s><s>1971 — Рики Мартин, порторикански певач и глумац.</s><s>1973 — Стефени Мајер, америчка књижевница.</s><s>1973 — Игор Михајловски, македонски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1974 — Иван Ранђеловић, српски фудбалски голман.</s><s>1974 — Марсело Салас, чилеански фудбалер.</s><s>1980 — Стивен Апија, гански фудбалер.</s><s>1988 — Никола Мектић, хрватски тенисер.</s><s>1989 — Стив Џонсон, амерички тенисер.</s><s>1991 — Луис Томлинсон, енглески музичар, најпознатији као члан групе -{One Direction}-.</s> <s>Смрти 1524 — Васко да Гама, португалски истраживач и морепловац. (рођ.</s><s>1460).</s><s>1863 — Вилијам Мејкпис Текери, енглески књижевник. (рођ.</s><s>1811) 1918 — Јевто Дедијер, српски географ и писац. (рођ.</s><s>1880) 1935 — Албан Берг, аустријски композитор. (рођ.</s><s>1885) 1979 — Руди Дучке, немачки социолог и политички активиста. (рођ.</s><s>1940) 1982 — Луј Арагон, француски песник и писац. (рођ.</s><s>1897) 1994 — Џон Озборн, енглески драматург, сценариста и глумац. (рођ.</s><s>1929) 1996 — Милан Васојевић, српски кошаркашки тренер. (рођ.</s><s>1932) 1997 — Тоширо Мифуне, јапански глумац. (рођ.</s><s>1920) 2006 — Мирко Сандић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. (рођ.</s><s>1942) 2008 — Харолд Пинтер, енглески драматург, сценариста, писац, песник, редитељ и глумац, добитник Нобелове награде за књижевност (2005). (рођ.</s><s>1930) 2010 — Љубомир Ћипранић, српски глумац. (рођ.</s><s>1936) 2016 — Ричард Адамс, енглески писац. (рођ.</s><s>1920) 2016 — Лиз Смит, енглеска глумица. (рођ.</s><s>1921) 2020 — Александар Ивош, српски фудбалер. (рођ.</s><s>1931)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Преподобни Данило Столпник</s>

1479

https://sr.wikipedia.org/wiki/25.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

25. децембар

<s>25. децембар (25.12.) је 359. дан године по грегоријанском календару (360. у преступној години).</s><s>До краја године има још 6 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>350 — Римски цар Констанције II у Наису (данашњем Нишу) натерао узурпатора Ветраниона да се одрекне царског положаја и затим га конфинирао на имање у Прусу у Малој Азији.</s><s>800 — Папа Лав III у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за римског цара.</s><s>Карлово царско крунисање сматра се за почетак Светог римског царства (немачке народности) које ће постојати све до 1806. године.</s><s>1000 — Крунисан први угарски хришћански краљ Стефан I Угарски.</s><s>1066 — У Вестминстерској опатији у Лондону нормански војвода Вилијам I, освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда II, последњег саксонског краља.</s><s>Од 1070, када је Вилијам освојио целу земљу, Нормани почели да се стапају с покореним Англо-сасима у енглеску нацију.</s><s>1741 — Шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре.</s><s>1745 — У Дрездену потписан мировни уговор којим је окончан Шлески рат Аустрије и Пруске.</s><s>1914 — У Првом светском рату на Западном фронту ступило на снагу незванично „божићно примирје“ када су британски и немачки војници обуставили паљбу, изашли из ровова и срели се на „ничијој земљи“.</s><s>1926 — Јапански регент, принц Хирохито, наследио престо Јапана после смрти оца цара Јошихита.</s><s>Хирохито умро 1989. 1932 — Британски краљ Џорџ V упутио први пут божићну поруку нацији преко радио-таласа.</s><s>1941 — Јапанска армија у Другом светском рату окупирала Хонгконг после 17 дана опсаде.</s><s>1942 — Немци у Београду стрељали српског композитора, диригента и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“.</s><s>1973 — Највећи дневни тираж новина "Политика“ 1974 — Циклон готово уништио аустралијски град Дарвин.</s><s>1979 — Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР ван Варшавског пакта, да би подржале владу Бабрака Кармала.</s><s>У рату, из којег се повукао после 10 година, СССР изгубио 27.000 војника.</s><s>1991 — Михаил Горбачов поднео оставку на место председника Совјетског Савеза и предао дужност Борису Јељцину.</s><s>1997 — На Куби, први пут после три деценије, јавно прослављен Божић.</s><s>Председник Фидел Кастро прогласио тај дан празником у част папе, који је у јануару 1998. посетио Кубу.</s><s>2000 — У пожару у једној дискотеци у кинеском граду Љаојангу живот изгубило 311 људи.</s><s>2001 — Више од 540 људи погинуло у сукобима побуњеника и војске Бурундија приликом заузимања побуњеничког уточишта у шуми Тенга у близини главног града Буџумбуре.</s><s>2003 — У атентату на пакистанског председника Первеза Мушарафа у Равалпиндију најмање 14 пролазника погинуло, а 46 повређено.</s><s>2016. - Руски авион Ту-154 са 92 путника и чланова посаде пао је у Црно море; нико није преживео.</s> <s>Рођења 1816 — Марија Трандафил, српска добротворка. (прем.</s><s>1883) 1878 — Јован Бабунски, четнички војвода у Старој Србији (данашњој Македонији) за време четничке акције почетком 20. века. (прем.</s><s>1920) 1899 — Хамфри Богарт, амерички глумац. (прем.</s><s>1957) 1904 — Герхард Херцберг, немачко-канадски физичар и хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1971). (прем.</s><s>1999) 1906 — Ернст Руска, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1986). (прем.</s><s>1988) 1911 — Луиза Буржоа, француско-америчка вајарка и сликарка. (прем.</s><s>2010) 1920 — Јован Бошковски, македонски писац, књижевник и филмски критичар, приповедач и сценариста. (прем.</s><s>1968) 1924 — Род Серлинг, амерички сценариста, продуцент и наратор, најпознатији као креатор серијала Зона сумрака. (прем.</s><s>1975) 1925 — Карлос Кастанеда, амерички писац и антрополог. (прем.</s><s>1998) 1941 — Гидо Рејбрук, белгијски бициклиста.</s><s>1943 — Зафир Хаџиманов, српско-македонски глумац, певач, композитор и песник. (прем.</s><s>2021) 1944 — Жаирзињо, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1946 — Џими Бафет, амерички музичар. (прем.</s><s>2023) 1949 — Сиси Спејсек, америчка глумица и музичарка.</s><s>1952 — Си-Си-Ејч Паундер, америчка глумица.</s><s>1953 — Јирген Ребер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1954 — Ени Ленокс, шкотска музичарка.</s><s>1959 — Златко Делић, српски психолог и енигмата. (прем.</s><s>2018) 1966 — Мауро Пикото, италијански ди-џеј и продуцент електронске музике.</s><s>1967 — Весна Дедић, српска новинарка, ТВ водитељка и списатељица.</s><s>1967 — Борис Новковић, хрватски музичар.</s><s>1968 — Југослава Драшковић, српска глумица.</s><s>1971 — Дајдо, енглеска музичарка.</s><s>1971 — Бобан Рајовић, црногорско-српски певач.</s><s>1971 — Ноел Хоган, ирски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{The Cranberries}-.</s><s>1976 — Армин ван Бурен, холандски ди-џеј и музички продуцент.</s><s>1978 — Џереми Стронг, амерички глумац.</s><s>1982 — Владимир Ђорђевић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Милош Нинковић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Џесика Ориглијасо, аустралијска музичарка, најпознатија као чланица дуа -{The Veronicas}-.</s><s>1986 — Горан Обрадовић, српски фудбалер. (прем.</s><s>2021) 1988 — Ерик Гордон, амерички кошаркаш.</s><s>1990 — Александар Кировски, српски фудбалски голман.</s><s>1992 — Марта Бјелица, српска глумица.</s> <s>Смрти 820 — Лав V Јерменин, византијски цар. (рођ.</s><s>775) 1406 — Енрике III, краљ Кастиље. (рођ.</s><s>1379) 1906 — Радован Драговић новинар и политичар, један од вођа радничког покрета и један од оснивача Српске социјалдемократске странке. (рођ.</s><s>1878)</s> <s>1938 — Карел Чапек, чешки писац. (рођ.</s><s>1890) 1977 — Чарли Чаплин, енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент. (рођ.</s><s>1889) 1989 — Николаје Чаушеску, румунски диктатор. (рођ.</s><s>1918) 1989 — Елена Чаушеску, супруга румунског диктатора, Николајеа Чаушескуа. (рођ.</s><s>1916) 1995 — Дин Мартин, амерички глумац и певач (рођ.</s><s>1917) 2005 — Петар Денковачки, српски схиархимандрит и игуман (рођ.</s><s>1925) 2006 — Џејмс Браун, амерички певач, плесач и продуцент. (рођ.</s><s>1933) 2016 — Џорџ Мајкл, енглески певач и композитор (рођ.</s><s>1963)</s> <s>Празници и дани сећања хришћани који се придржавају грегоријанског календара славе Божић.</s> <s>Српска православна црква данас прославља Преподобни Спиридон Чудотворац епископ Тримитунски Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски Свети мученик Разумник Света Ирина, кћер светог Спиридона Свети преподобни Јован, митрополит Зихне Свети мученик Етерије Свети преподобни Терапонт монзенски Свети преподобни Амонат Свети преподобни Ант Света Ефимијана</s>

1480

https://sr.wikipedia.org/wiki/26.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

26. децембар

<s>26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години).</s><s>До краја године има још 5 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.</s><s>1805 — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи.</s><s>Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.</s><s>1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.</s><s>1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.</s><s>1898 — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.</s><s>1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.</s><s>1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе.</s><s>У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923.</s><s>Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.</s><s>1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом".</s><s>Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.</s><s>1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст".</s><s>1968 — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама.</s><s>Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти.</s><s>Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.</s><s>1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.</s><s>1975 — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.</s><s>1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.</s><s>1990 — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.</s><s>1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962. 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру.</s><s>Командоси су убили сву четворицу терориста.</s><s>1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади.</s><s>За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.</s><s>1998 — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.</s><s>2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.</s><s>2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.</s><s>2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.</s> <s>Рођења 1716 — Томас Греј, енглески песник. (прем.</s><s>1771) 1791 — Чарлс Бебиџ, енглески полимата. (прем.</s><s>1871) 1883 — Морис Утрило, француски сликар. (прем.</s><s>1955) 1891 — Хенри Милер, амерички књижевник. (прем.</s><s>1980) 1893 — Мао Цедунг, кинески комунистички револуционар и државник. (прем.</s><s>1976) 1920 — Макарије Поповић, српски архимандрит. (прем.</s><s>1981) 1938 — Мирко Ковач, југословенски књижевник, есејиста, драматург и сценариста. (прем.</s><s>2013) 1939 — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент. (прем.</s><s>2021) 1951 — Жарко Варајић, српски кошаркаш. (прем.</s><s>2019) 1951 — Џон Скофилд, амерички музичар и композитор, најпознатији као џез-рок гитариста.</s><s>1960 — Темуера Морисон, новозеландски глумац.</s><s>1963 — Ларс Улрих, дански музичар, глумац и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и бубњар групе -{Metallica}-.</s><s>1965 — Мазињо Оливеира, бразилски фудбалер.</s><s>1968 — Александар Кнежевић, српски рукометаш и рукометни тренер.</s><s>1970 — Драгољуб Видачић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1971 — Џаред Лето, амерички глумац и музичар.</s><s>1971 — Татјана Сороко, руски модел и модна новинарка.</s><s>1975 — Марсело Риос, чилеански тенисер.</s><s>1979 — Фабијан Карини, уругвајски фудбалски голман.</s><s>1982 — Дејвид Логан, америчко-пољски кошаркаш.</s><s>1985 — Бет Берс, америчка глумица.</s><s>1985 — Јевгениј Колесников, руски кошаркаш.</s><s>1985 — Дамир Маркота, хрватски кошаркаш.</s><s>1986 — Иго Лорис, француски фудбалски голман.</s><s>1986 — Кит Харингтон, енглески глумац и продуцент.</s><s>1987 — Михаил Кукушкин, казахстански тенисер.</s><s>1989 — Немања Станковић, српски виолончелиста.</s><s>1990 — Арон Ремзи, велшки фудбалер.</s><s>1990 — Денис Черишев, руски фудбалер.</s><s>1991 — Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш.</s><s>2001 — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш.</s> <s>Смрти 268 — Дионисије, папа 418 — Зосим, папа 1530 — Бабур, први цар Могулског царства. (рођ.</s><s>1483) 1848 — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ (рођ.</s><s>1781) 1867 — Јожеф Кошич, словеначки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (рођ.</s><s>1788) 1890 — Хајнрих Шлиман, немачки археолог (рођ.</s><s>1822) 1972 — Хари Труман, председник САД (рођ.</s><s>1884) 1985 — Дајана Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила (рођ.</s><s>1932) 1977 — Хауард Хокс, амерички филмски режисер. (рођ.</s><s>1896) 2006 — Џералд Форд, 38. амерички предсједник. (рођ.</s><s>1913)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља</s> <s>Свети мученик Евстратије Свештеномученик Гаврило, патријарх српски свети Никодим Српски Света мученица Луција Света мученица Лукија (Луција), девица Свети свештеномученик Гаврило, патријарх српски Свети преподобни Герман, аљаски чудотворац Свети новомученик Петар Алеут Свети преподобни Арсеније латарски Свети преподобни Арис;</s>

1481

https://sr.wikipedia.org/wiki/27.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

27. децембар

<s>27. децембар (27.12.) је 361. дан године по грегоријанском календару (362. у преступној години).</s><s>До краја године има још 4 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1831 — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута.</s> <s>1882 — Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД.</s><s>1927 — Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина.</s><s>Троцки потом протеран из Совјетског Савеза и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу.</s><s>1945 — У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд.</s><s>1945 — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју.</s><s>1948 — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања.</s><s>1949 — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе.</s> <s>1956 — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова.</s><s>1969 — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза.</s><s>1972 — Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату.</s><s>1979 — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду.</s><s>1985 — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авиокомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989 — Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе.</s><s>1995 — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света.</s><s>1996 — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996 — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБСа утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина.</s><s>Протести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције.</s><s>1998 — На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца.</s><s>1998 — Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је после Заливског рата 1991.</s><s>Запад успоставио зону изнад севера и југа те земље и почео серију сукоба с америчким снагама.</s><s>2000 — Већина Руса за личност века изабрала вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина.</s><s>2000 — Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње.</s><s>2001 — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају.</s><s>2007 — Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.</s> <s>Рођења 1571 — Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар. (прем.</s><s>1630) 1822 — Луј Пастер, француски биолог, микробиолог и хемичар. (прем.</s><s>1895) 1896 — Маурис де Вале, белгијски бициклиста. (прем.</s><s>1952) 1901 — Марлен Дитрих, немачка глумица и певачица. (прем.</s><s>1992) 1915 — Ђула Женгелер, мађарски фудбалер и фудбалски тренер. (прем.</s><s>1999) 1934 — Лариса Латињина, совјетска гимнастичарка.</s><s>1948 — Жерар Депардје, француско-руски глумац.</s><s>1958 — Барбара Крамптон, америчка глумица.</s><s>1968 — Дубравка Мијатовић, српска глумица.</s><s>1972 — Мирослав Чермељ, српски фудбалер.</s><s>1980 — Дантеј Џоунс, амерички кошаркаш.</s><s>1981 — Емили де Равин, аустралијско-америчка глумица.</s><s>1984 — Енвер Аливодић, српски фудбалер.</s><s>1984 — Жил Симон, француски тенисер.</s><s>1986 — Шели-Ен Фрејзер-Прајс, јамајчанска атлетичарка.</s><s>1988 — Хејли Вилијамс, америчка музичарка.</s><s>1988 — Хорхе Гутијерез, мексички кошаркаш.</s><s>1989 — Бенџамин Смит, енглески глумац.</s><s>1990 — Милош Раонић, канадски тенисер.</s><s>1992 — Рајан Боутрајт, амерички кошаркаш.</s><s>1993 — Оливија Кук, енглеска глумица.</s><s>1995 — Тимоти Шаламе, амерички глумац.</s><s>1997 — Ана Коњух, хрватска тенисерка.</s> <s>Смрти 1844 — Јован Мићић, рујански сердар. (рођ.</s><s>1785) 1848 — Стеван Шупљикац, аустријски генерал и српски војвода. (рођ.</s><s>1786) 1923 — Гистав Ајфел, француски инжењер и архитекта (рођ.</s><s>1832) 1972 — Лестер Боулс Пирсон, канадски државник, Нобелова награда за мир 1957. (рођ.</s><s>1897) 1978 — Хуари Бумедијен, алжирски државник (рођ.</s><s>1932) 1979 — Хафизула Амин, авганистански председник. (рођ.</s><s>1929) 2000 — Радивоје Миловановић, атлетичар, најстарији српски олимпијац. (рођ.</s><s>1903) 2012 — Младен Млађа Веселиновић, позоришни глумац и преводилац. (рођ.</s><s>1915) 2016 — Кари Фишер, америчка глумица најпознатија по улози принцезе Леје у филмском серијалу Звездани ратови.. (рођ.</s><s>1956)</s> <s>Празници и дани сећања Свети мученици Тирс, Левкије, Филимон, Аполоније Иван, Јанош апостол Зул Хиџе (Zu-l Hidždže) Тевет</s>

1482

https://sr.wikipedia.org/wiki/28.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

28. децембар

<s>28. децембар (28. 12) 362. је дан године по грегоријанском календару (363. у преступној години).</s><s>До краја године има још 3 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>457 — Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484 — Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота.</s><s>1065 — Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника.</s><s>1768 — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства Тхонбури.</s><s>1836 — Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конкистадори освојили 1526, разоривши државу Астека.</s><s>1846 — Ајова је постала 29. савезна држава САД.</s><s>1869 — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму.</s><s>1879 — У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи.</s><s>1895 — У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију.</s><s>Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури.</s><s>Дан рођења кинематографије.</s><s>1908 — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на италијанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи.</s><s>1920 — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека.</s><s>1942 — Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту.</s><s>1943 — Након жестоких осмодневних урбаних борби, канадска 1. пешадијска дивизија је заузела италијански град Ортону.</s><s>1948 — Током вишемесечних социјалних немира и насиља у Египту убијен премијер Нокраши-паша.</s><s>1950 — У Корејском рату, кинеске трупе прешле 38. паралелу.</s><s>1959 — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији.</s><s>1962 — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975.</s><s>По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије.</s><s>1966 — Кина извршила пету нуклеарну пробу.</s><s>1968 — У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона.</s><s>1973 — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама.</s><s>1974 — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи.</s><s>1989 — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену.</s><s>1989 — Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем.</s><s>1992 — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину.</s><s>1995 — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину.</s><s>2000 — Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе.</s><s>2001 — Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку.</s><s>2003 — У Србији одржани ванредни парламентарни избори.</s><s>Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53).</s><s>2011 — Делујући на основу информације да курдски борци прелазе границу у покрајини Сирнак, два турска авиона F-16 су грешком отворили ватру на групу сељака, убивши 34 особе.</s> <s>Рођења 1856 — Вудро Вилсон, амерички политичар и правник, 28. председник САД. (прем.</s><s>1924) 1865 — Феликс Валотон, швајцарско-француски сликар. (прем.</s><s>1925) 1899 — Мирослав Фелдман, хрватски књижевник и лекар, учесник Народноослободилачке борбе. (прем.</s><s>1976) 1903 — Џон фон Нојман, мађарско-амерички математичар, физичар и научник. (прем.</s><s>1957) 1908 — Јевгениј Вучетић, руски вајар. (прем.</s><s>1974) 1922 — Стен Ли, амерички стрип сценариста, уредник, издавач, продуцент и глумац. (прем.</s><s>2018) 1932 — Мануел Пуиг, аргентински књижевник, драматург и сценариста. (прем.</s><s>1990) 1933 — Живорад Жика Лазић, српски сценариста, књижевник и новинар. (прем.</s><s>2009) 1934 — Меги Смит, енглеска глумица.</s><s>1944 — Кари Малис, амерички биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1993). (прем.</s><s>2019) 1953 — Ричард Клејдерман, француски пијаниста.</s><s>1954 — Дензел Вошингтон, амерички глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1956 — Најџел Кенеди, енглески виолиниста и виолиста.</s><s>1958 — Тери Бучер, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1958 — Зоран Гајић, српски одбојкашки тренер.</s><s>1961 — Бошко Ђуровски, македонски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1962 — Мишел Петрућијани, француски џез пијаниста. (прем.</s><s>1999) 1966 — Калиопи, македонска музичарка.</s><s>1970 — Елејн Хендрикс, америчка глумица, модел, продуценткиња, певачица и плесачица.</s><s>1972 — Патрик Рафтер, аустралијски тенисер.</s><s>1978 — Џон Леџенд, амерички музичар, музички продуцент и глумац.</s><s>1978 — Холи Трозби, аустралијска музичарка и списатељица.</s><s>1979 — Џејмс Блејк, амерички тенисер.</s><s>1979 — Номи Рапас, шведска глумица.</s><s>1981 — Халид Буларуз, холандски фудбалер.</s><s>1981 — Сијена Милер, енглеско-америчка глумица.</s><s>1981 — Милутин Милошевић, српски глумац.</s><s>1986 — Том Хадлстон, енглески фудбалер.</s><s>1990 — Ђорђе Гагић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1650 — Бартол Кашић, хрватски писац и лингвиста. (рођ.</s><s>1575) 1694 — Мери II од Енглеске, енглеска краљица. (рођ.</s><s>1662) 1703 — Мустафа II, турски султан (рођ.</s><s>1664) 1919 — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (рођ.</s><s>1854) 1925 — Сергеј Јесењин, руски песник. (рођ.</s><s>1895) 1937 — Морис Равел, француски композитор. (рођ.</s><s>1875) 1945 — Теодор Драјзер, амерички писац. (рођ.</s><s>1871) 1947 — Виктор Емануел III, италијански краљ. (рођ.</s><s>1869) 1959 — Анте Павелић, хрватски усташки политичар. (рођ.</s><s>1889) 1984 — Сем Пекинпо, амерички филмски редитељ и сценариста. (рођ.</s><s>1925) 1986 — Андреј Тарковски, руски редитељ (рођ.</s><s>1932) 1997 — Чедомил Вељачић, филозоф и један од најзначајнијих представника југословенског будизма у другој половини 20. века. (рођ.</s><s>1915) 2005 — Стево Жигон, српски глумац и режисер. (рођ.</s><s>1926) 2010 — Атина Бојаџи, југословенска и македонска маратонка у пливању (рођ.</s><s>1944) 2012 — Божидар Петровић, српски архитекта и редовни професор Архитектонског факултета универзитета у Београду (рођ.</s><s>1922) 2015 — Леми Килмистер, фронтмен и басиста рок састава Моторхед. (рођ.</s><s>1945) 2016 — Деби Рејнолдс, америчка глумица. (рођ.</s><s>1932)</s> <s>Празници и дани сећања Свети свештеномученик Елевтерије; преподобни Павле Невина дечја мућеница, младенци, Камила Зул Хиџе (Zu-l Hidždže) Тевет</s>

1483

https://sr.wikipedia.org/wiki/29.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

29. децембар

<s>29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години).</s><s>До краја године има још 2 дана.</s> <s>Догађаји</s> <s>1170 — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале.</s><s>1721 — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану.</s><s>Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890 — Амерички војници код "Рањеног колена" у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце.</s><s>1911 — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Суена Јатсена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија.</s><s>1914 — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији.</s><s>Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника.</s><s>1920 — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.</s><s>1937 — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава.</s><s>1940 — Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од "великог пожара" 1666, када су уништене четири петине града.</s><s>1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту.</s><s>1973 — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран.</s><s>На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти.</s><s>1989 — Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као "државни непријатељ" провео пет година у затвору.</s><s>Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку.</s><s>1992 — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића.</s><s>За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић.</s><s>Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама.</s><s>1996 — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци.</s><s>1998 — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота.</s><s>1999 — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи.</s><s>2000 — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији.</s><s>2001 — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је била проба за мировне операције.</s><s>2001 — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.</s> <s>Рођења 1721 — Мадам Помпадур, француска куртизана, љубавница француског краља Луја XV. (прем.</s><s>1764) 1800 — Чарлс Гудјир, амерички самоуки хемичар, најпознатији као проналазач вулканизоване гуме. (прем.</s><s>1860) 1809 — Вилијам Гледстон, британски политичар. (прем.</s><s>1898) 1876 — Пау Касалс, шпански виолончелиста, композитор и диригент. (прем.</s><s>1973) 1896 — Давид Алфаро Сикеирос, мексички сликар и графичар. (прем.</s><s>1974) 1902 — Ласло Гал, југословенски и мађарски песник, хумориста и новинар. (прем.</s><s>1975) 1921 — Добрица Ћосић, српски писац, 1. председник Савезне Републике Југославије. (прем.</s><s>2014) 1928 — Даница Аћимац, српска глумица. (прем.</s><s>2009) 1936 — Мери Тајлер Мур, америчка глумица и продуценткиња. (прем.</s><s>2017) 1937 — Барбара Стил, енглеска глумица и продуценткиња.</s><s>1938 — Џон Војт, амерички глумац.</s><s>1947 — Тед Денсон, амерички глумац и продуцент.</s><s>1959 — Патриша Кларксон, америчка глумица.</s><s>1970 — Енрико Кјеза, италијански фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1972 — Џуд Ло, енглески глумац.</s><s>1974 — Лена Богдановић, српска глумица.</s><s>1982 — Марко Баша, црногорски фудбалер.</s><s>1982 — Алисон Бри, америчка глумица, продуценткиња и сценаристкиња.</s><s>1989 — Кеј Нишикори, јапански тенисер.</s><s>1995 — Рос Линч, амерички глумац и музичар.</s><s>1996 — Дилан Минет, амерички глумац и музичар.</s><s>2001 — Немања Поповић, српски кошаркаш.</s> <s>Смрти 1825 — Жак Луј Давид, француски сликар. (рођ.</s><s>1748) 1924 — Карл Шпителер, швајцарски песник, писац и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1919). (рођ.</s><s>1845) 1925 — Феликс Валотон, швајцарско-француски сликар. (прем.</s><s>1865) 1926 — Рајнер Марија Рилке, аустријски песник и писац. (рођ.</s><s>1875) 1981 — Мирослав Крлежа, хрватски књижевник, драматург и енциклопедиста. (рођ.</s><s>1893) 1984 — Гвидо Тартаља, српски књижевник и преводилац. (рођ.</s><s>1899) 1986 — Андреј Тарковски, руски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма. (прем.</s><s>1932) 2006 — Благоје Видинић, југословенски фудбалски голман и тренер. (рођ.</s><s>1934) 2010 — Владан Батић, српски правник и политичар, оснивач и први председник Демохришћанске странке Србије. (рођ.</s><s>1949) 2010 — Атина Бојаџи, македонска пливачица. (рођ.</s><s>1944) 2015 — Павел Срничек, чешки фудбалски голман. (рођ.</s><s>1968) 2016 — Фердинанд Киблер, швајцарски бициклиста. (рођ.</s><s>1919) 2018 — Росенда Монтерос, мексичка глумица. (рођ.</s><s>1935) 2020 — Шаба Ду, амерички глумац, плесач и кореограф. (рођ.</s><s>1955) 2020 — Пјер Карден, италијанско-француски модни дизајнер. (рођ.</s><s>1922) 2022 — Вивијен Вествуд, енглеска модна дизајнерка и предузетница. (рођ.</s><s>1941) 2022 — Пеле, бразилски фудбалер. (рођ.</s><s>1940)</s> <s>Празници и дани сећања Свети пророк Агеј; Света Теофанија царица Тома (име) Бекет, Давид краљ.</s><s>Зул Хиџе (Zu-l Hidždže) Тевет</s> <s>Референце</s>

1484

https://sr.wikipedia.org/wiki/30.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

30. децембар

<s>30. децембар (30.12.) је 364. дан године по грегоријанском календару (365. у преступној години).</s><s>До краја године има још 1 дан.</s> <s>Догађаји</s> <s>1460 — Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у бици код Вејкфилда у Рату ружа.</s><s>1803 — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД.</s><s>Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД.</s><s>1853 — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара.</s><s>1886 — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије.</s><s>1903 — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа.</s><s>1915 — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“.</s><s>Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде.</s><s>1922 — Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације.</s><s>1933 — Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку.</s><s>На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине.</s><s>1933 — Грчки краљ Ђорђе II је прогласио намесништво и оставио грчки трон упражњеним.</s><s>1947 — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију.</s><s>1988 — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи.</s><s>1990 — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел.</s><s>1991 — На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге.</s><s>1993 — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа.</s><s>1997 — Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998. 2000 — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади.</s><s>2000 — У серији бомбашких напада у близини Маниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002 — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат.</s><s>Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић.</s><s>2006 — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности.</s><s>2016 — Српски бизнисмен Богољуб Карић се вратио у Србију након скоро 11 година у егзилу, претходно га суд ослободио свих оптужби.</s> <s>Рођења 1864 — Марко Мурат, српски сликар. (прем.</s><s>1944) 1865 — Радјард Киплинг, енглески писац, песник и новинар, добитник Нобелове награде за књижевност (1907). (прем.</s><s>1936) 1895 — Хамза Хумо, српски, југословенски и босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар уметности. (прем.</s><s>1970) 1905 — Данил Хармс, руски песник, писац и драматург. (прем.</s><s>1942) 1908 — Марија Примаченко, украјинска уметница. (прем.</s><s>1997) 1922 — Љубиша Бачић, српски глумац, песник и преводилац. (прем.</s><s>1999) 1932 — Паоло Вилађо, италијански глумац, сценариста, редитељ и комичар. (прем.</s><s>2017) 1932 — Бранко Вујовић, српски глумац. (прем.</s><s>1993) 1934 — Дел Шенон, амерички музичар. (прем.</s><s>1990) 1937 — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман. (прем.</s><s>2019) 1942 — Фред Ворд, амерички глумац. (прем.</s><s>2022) 1942 — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар.</s><s>1946 — Пети Смит, америчка музичарка, списатељица и песникиња.</s><s>1946 — Берти Фогтс, немачки фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1959 — Трејси Алман, енглеско-америчка глумица, комичарка, певачица, плесачица, сценаристкиња, продуценткиња, редитељка и списатељица.</s><s>1961 — Бен Џонсон, канадски атлетичар.</s><s>1963 — Џон ван’т Схип, холандски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1975 — Лео Леринц, српски фудбалер.</s><s>1977 — Саша Илић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1977 — Александар Ћирић, српски ватерполиста.</s><s>1980 — Хенри Домеркант, америчко-босанскохерцеговачки кошаркаш и кошаркашки тренер.</s><s>1980 — Елајза Душку, америчка глумица, модел и продуценткиња.</s><s>1982 — Кристин Крук, канадска глумица и продуценткиња.</s><s>1984 — Андра Деј, америчка музичарка и глумица.</s><s>1984 — Миленко Себић, српски стрелац.</s><s>1984 — Леброн Џејмс, амерички кошаркаш.</s><s>1986 — Ели Голдинг, енглеска музичарка.</s><s>1987 — Томаз Белучи, бразилски тенисер.</s><s>1991 — Камила Ђорђи, италијанска тенисерка.</s><s>1994 — Никола Милутинов, српски кошаркаш.</s><s>1995 — Доминик Фајк, амерички музичар и глумац.</s> <s>Смрти 1847 — Сима Милутиновић Сарајлија, српски песник, драматург, преводилац, историчар, хајдук и учитељ. (рођ.</s><s>1791) 1916 — Григориј Распућин, руски пустолов, монах и мистик. (рођ.</s><s>1869) 1944 — Ромен Ролан, француски књижевник, драматург, есејиста, историчар уметности и музиколог, добитник Нобелове награде за књижевност (1915). (рођ.</s><s>1866) 1968 — Тригве Ли, норвешки политичар, први генерални секретар Организације уједињених нација. (рођ.</s><s>1896) 1970 — Сони Листон, амерички боксер. (рођ.</s><s>1932) 1992 — Михаило Лалић, црногорско-српски књижевник. (рођ.</s><s>1914) 1995 — Богољуб Петровић, српски глумац. (рођ.</s><s>1942) 2006 — Садам Хусеин, ирачки политичар, 5. председник Ирака. (рођ.</s><s>1937) 2010 — Боби Фарел, холандски музичар и плесач, најпознатији као члан оригиналне поставе групе -{Boney M}-. (рођ.</s><s>1949) 2013 — Љубомир Тадић, српски правник, филозоф и политичар. (рођ.</s><s>1925) 2014 — Луиза Рајнер, немачко-америчко-британска глумица. (рођ.</s><s>1910) 2022 — Барбара Волтерс, америчка новинарка, ТВ водитељка, продуценткиња и списатељица. (рођ.</s><s>1929)</s> <s>Празници и дани сећања Св. пророк Данило; Св. преподобномученик ђакон Авакум и игуман Пајсије Давид, Хунор, Сабин, Либерије Зул хиџе (Zu-l hidždže) Тевет ВАЈИГАШ (Берешит, 44:18 - 47:27)</s>

1485

https://sr.wikipedia.org/wiki/31.%20%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80

31. децембар

<s>31. децембар (31.12) је 365. дан године по грегоријанском календару (366. у преступној години).</s><s>Ово је последњи дан у години.</s> <s>Догађаји</s> <s>406 — По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса.</s><s>1494 — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. 1600 — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније.</s><s>1879 — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију.</s><s>1881 — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“.</s><s>1911 — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената.</s><s>1922 — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1938 — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче.</s><s>1945 — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда.</s><s>1946 — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата.</s><s>1949 — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита.</s><s>1968 — Суперсонични совјетски путнички авион "ТУ-144" обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице "Конкорд".</s><s>1971 — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У Тант.</s><s>1981 — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана.</s><s>1983 — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина.</s><s>Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари.</s><s>1988 — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.</s><s>1991 — Совјетски Савез је званично престао да постоји.</s><s>1994 — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995 — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну.</s><s>1996 — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину.</s><s>1998 — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет.</s><s>1999 — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.</s><s>Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом.</s><s>2000 — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.</s><s>2001 — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.</s> <s>Рођења 1869 — Анри Матис, француски сликар, вајар, графичар и декоратер. (прем.</s><s>1954) 1880 — Џорџ Маршал, амерички генерал и политичар, 50. државни секретар САД, добитник Нобелове награде за мир (1953). (прем.</s><s>1959) 1881 — Макс Пехштајн, немачки сликар и графичар. (прем.</s><s>1955) 1908 — Симон Визентал, аустријски писац, познат по прикупљању информација о нацистичким ратним злочинима како би се судило починиоцима злочина. (прем.</s><s>2005) 1908 — Бора Глишић, српски театролог, позоришни критичар, драматург, новинар, преводилац и менаџер у култури. (прем.</s><s>1988) 1919 — Лудмила Фрајт, српска композиторка чешког порекла. (прем.</s><s>1999) 1928 — Веијо Мери, фински писац. (прем.</s><s>2015) 1930 — Ацо Јовановски, македонски глумац. (прем.</s><s>2016) 1931 — Божидар Боки Милошевић, српски кларинетиста. (прем.</s><s>2018) 1937 — Ентони Хопкинс, велшки глумац, редитељ и продуцент.</s><s>1937 — Милутин Шошкић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем.</s><s>2022) 1941 — Сара Мајлс, енглеска глумица.</s><s>1941 — Алекс Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1943 — Џон Денвер, амерички музичар, музички продуцент, глумац, активиста и хуманитарац. (прем.</s><s>1997) 1943 — Бен Кингсли, енглески глумац.</s><s>1945 — Вернон Велс, аустралијски глумац.</s><s>1945 — Барбара Карера, америчко-никарагванска глумица и модел.</s><s>1948 — Дона Самер, америчка музичарка и глумица. (прем.</s><s>2012) 1953 — Џејмс Ремар, амерички глумац.</s><s>1958 — Биби Њуверт, америчка глумица, певачица и плесачица.</s><s>1959 — Милан Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1959 — Вал Килмер, амерички глумац.</s><s>1960 — Стив Брус, енглески фудбалер и фудбалски тренер.</s><s>1965 — Николас Спаркс, амерички књижевник и сценариста.</s><s>1972 — Грегори Купе, француски фудбалер.</s><s>1977 — -{PSY}-, јужнокорејски музичар и музички продуцент.</s><s>1981 — Јана Милић Илић, српска глумица.</s><s>1991 — Бојана Јовановски, српска тенисерка.</s><s>1992 — Чери Кис, српска порнографска глумица.</s> <s>Смрти 1719 — Џон Флемстид, енглески астроном. (рођ.</s><s>1646) 1877 — Гистав Курбе, француски сликар. (рођ.</s><s>1819) 1936 — Мигел де Унамуно, шпански писац, песник, драматург, есејиста и филозоф. (рођ.</s><s>1864) 1948 — Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца. (рођ.</s><s>1885) 1950 — Карл Ренер, аустријски политичар и правник, 1. канцелар Аустрије. (рођ.</s><s>1870) 1980 — Маршал Маклуан, канадски филозоф, теоретичар комуникација и књижевни критичар. (рођ.</s><s>1911) 2004 — Жерар Дебре, француски економиста и математичар, добитник Нобелове награде за економију (1983). (рођ.</s><s>1921) 2015 — Вељко Губерина, српски адвокат. (рођ.</s><s>1925) 2021 — Бети Вајт, америчка глумица, комичарка, ТВ водитељка и списатељица. (рођ.</s><s>1922) 2022 — Папа Бенедикт XVI. (рођ.</s><s>1927)</s> <s>Празници и дани сећања Српска православна црква прославља: Светог мученика Севастијана и друге са њим Светог Флора, епископа аминског Светоги Модеста, патријарха јерусалимског Силвестер (име) - Силвестрово</s>

1486

https://sr.wikipedia.org/wiki/1988

1988

<s>1988. је била преступна година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>Фебруар</s> <s>20. фебруар — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.</s> <s>Март 2. март — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.</s><s>16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље.</s> <s>Април</s> <s>Мај 8. мај — Одржан је први Београдски маратон.</s><s>15. мај — Раиф Диздаревић изабран за председника Председништва СФР Југославије.</s><s>18. мај — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.</s><s>25. мај — У Београду одржана последња приредба поводом Штафете младости.</s> <s>Јул 3. јул — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника.</s><s>6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.</s><s>9. јул — У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству.</s><s>У току наредна три месеца, није било већег места у Србији у којем није одржан митинг подршке тадашњем председнику Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободану Милошевићу.</s><s>Ова догађања названа су „митинзи истине“.</s> <s>Септембар</s> <s>18. септембар — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга.</s> <s>Октобар 4. октобар — Слободан Милошевић, у говору радницима испред савезне скупштине у Београду, обећао измене устава Србије и "заустављање контрареволуције на Косову".</s><s>5. октобар — На митингу у Новом Саду, неколико десетина хиљада грађана каменицама и флашама јогурта гађало зграду руководства тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Војводина.</s><s>Покрајинско руководство, САП Војводине и СК Војводине, поднело оставку, а овај догађај назван је "јогурт револуција".</s><s>17. октобар — Као одговор „митинзима истине“, које је организовало руководство Србије, на Косову су почеле масовне демонстрације Албанаца.</s> <s>Новембар 2. новембар — На интернету се по први пут у историји јавио рачунарски вирус.</s><s>8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Републиканске странке и актуелни потпредседник Џорџ Буш Старији победио је Мајкла Дукакиса, противкандидата из Демократске странке.</s><s>15. новембар — Совјетски Савез је први и последњи пут лансирао свој шатл Буран.</s><s>17. новембар — На седници ЦК СКЈ, Слободан Милошевић затражио смену водећих политичких функционера тадашње Социјалистичке аутономне покрајине Косово.</s><s>Ови захтеви изазвали протесте Албанаца у покрајини.</s><s>19. новембар — На митингу у Београду, милион људи исказало подршку тадашњем српском руководству на челу са Слободаном Милошевићем.</s> <s>Децембар 7. децембар — У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова.</s><s>21. децембар — Боинг 747 америчке компаније Пан Ам на линији Лондон-Њујорк је експлодирао изнад шкотског места Локерби, при чему је погинуло 270 људи.</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — Први скуп министара иностраних послова балканских земаља.</s><s>Википедија:Непознат датум — Откривен Гигантски магнетоотпорнички ефекат.</s><s>Википедија:Непознат датум — Рођена Ајсат, француска певачица.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 1. јануар — Кристијан Борха, колумбијски фудбалер 1. јануар — Немања Николић, црногорски фудбалер 2. јануар — Марко Кешељ, српски кошаркаш 2. јануар — Лук Харангоди, амерички кошаркаш 5. јануар — Мирослав Радуљица, српски кошаркаш 5. јануар — Никола Калинић, хрватски фудбалер 7. јануар — Хардвел, холандски ди-џеј и музички продуцент 8. јануар — Алекс Тајус, америчко-израелски кошаркаш 9. јануар — Младен Јеремић, српски кошаркаш 10. јануар — Мирослава Најдановски, српска пливачица 13. јануар — Милош Биковић, српски глумац 17. јануар — Ерл Кларк, амерички кошаркаш 17. јануар — Алберт Рамос-Вињолас, шпански тенисер 18. јануар — Анџелик Кербер, немачка тенисерка 18. јануар — Ашли Мари, америчка глумица и певачица 19. јануар — Џавејл Макги, амерички кошаркаш 21. јануар — Немања Томић, српски фудбалер 22. јануар — Ерик Маколум, амерички кошаркаш 22. јануар — Грег Оден, амерички кошаркаш 24. јануар — Џејд Јуен, енглеска музичарка и глумица 24. јануар — Дахуан Самерс, амерички кошаркаш 25. јануар — Татјана Головин, француска тенисерка</s> <s>Фебруар 3. фебруар — Грегори ван дер Вил, холандски фудбалер 3. фебруар — Абиола Дауда, нигеријски фудбалер 5. фебруар — Пер Гинтер, немачки кошаркаш 12. фебруар — Грегор Балажиц, словеначки фудбалер 12. фебруар — Николас Отаменди, аргентински фудбалер 12. фебруар — Мајк Познер, амерички музичар и музички продуцент 14. фебруар — Анхел Ди Марија, аргентински фудбалер 14. фебруар — Јевгениј Корољов, казахстанско-руски тенисер 18. фебруар — Бибрас Натхо, израелски фудбалер 20. фебруар — Ријана, барбадоска певачица и глумица 23. фебруар — Сава Лешић, српски кошаркаш 24. фебруар — Родриг Бобуа, француски кошаркаш 25. фебруар — Иван Иванов, бугарски фудбалер 26. фебруар — Марина Висковић, српска певачица 29. фебруар — Алекса Вајлд, хрватска порнографска глумица 29. фебруар — Марко Марковић, српски музичар (трубач и певач) 29. фебруар — Бенедикт Хеведес, немачки фудбалер</s> <s>Март 1. март — Слободан Дунђерски, српски кошаркаш 2. март — Џејмс Артур, енглески музичар 5. март — Јована Бракочевић, српска одбојкашица 6. март — Симон Мињоле, белгијски фудбалски голман 10. март — Иван Ракитић, хрватски фудбалер 11. март — Анте Делаш, хрватски кошаркаш 11. март — Фабио Коентрао, португалски фудбалер 14. март — Саша Греј, америчка порнографска глумица 14. март — Стеф Кари, амерички кошаркаш 17. март — Грајмс, канадска музичарка 23. март — Срђан Вујаклија, српски фудбалер 25. март — Биг Шон, амерички хип хоп музичар 25. март — Рајан Луис, амерички музичар, музички продуцент, ди-џеј, видеограф, фотограф и графички дизајнер 26. март — Марко Јовановић, српски фудбалер 27. март — Бренда Сонг, америчка глумица 27. март — Џеси Џеј, енглеска музичарка 29. март — Бојана Живковић, српска одбојкашица 29. март — Стефан Митровић, српски ватерполиста</s> <s>Април 1. април — Сандра Африка, српска певачица 2. април — Кимбер Џејмс, америчка порнографска глумица 11. април — Маја Миљковић, српска кошаркашица 13. април — Андерсон, бразилски фудбалер 13. април — Петери Копонен, фински кошаркаш 14. април — Роберто Баутиста Агут, шпански тенисер 14. април — Жељко Шакић, хрватски кошаркаш 18. април — Џамел Маклин, амерички кошаркаш 20. април — Нина Јанковић, српска глумица 21. април — Роби Амел, канадски глумац и продуцент 24. април — Алексис Форд, америчка порнографска глумица 24. април — Горан Церовић, црногорски бициклиста 25. април — Стефан Марковић, српски кошаркаш 27. април — Лизо, америчка музичарка и глумица 28. април — Хуан Мата, шпански фудбалер 30. април — Ана де Армас, кубанско-шпанска глумица</s> <s>Мај 5. мај — Адел, енглеска музичарка 5. мај — Фатос Бећирај, црногорски фудбалер 6. мај — Алекси Аженса, француски кошаркаш 6. мај — Рајан Андерсон, амерички кошаркаш 9. мај — Немања Бјелица, српски кошаркаш 10. мај — Адам Лалана, енглески фудбалер 11. мај — Немања Врањеш, црногорски кошаркаш 11. мај — Предраг Лука, српски фудбалер 12. мај — Марсело Вијеира, бразилски фудбалер 13. мај — Владимир Дашић, црногорски кошаркаш 16. мај — Мартинас Гецевичијус, литвански кошаркаш 17. мај — Ники Рид, америчка глумица, сценаристкиња, музичарка и модел 22. мај — Милош Босанчић, српски фудбалер 23. мај — Петар Стругар, црногорско-српски глумац и ТВ водитељ 24. мај — Евертон Луиз Гимараис Биљер, бразилски фудбалер 26. мај — Хуан Квадрадо, колумбијски фудбалер 28. мај — Зоран Поповић, српски фудбалски голман 31. мај — Џејмс Флоренс, амерички кошаркаш</s> <s>Јун 1. јун — Хавијер Ернандез, мексички фудбалер 2. јун — Серхио Агверо, аргентински фудбалер 5. јун — Остин Деј, амерички кошаркаш 7. јун — Милан Лучић, канадски хокејаш 7. јун — Јекатерина Макарова, руска тенисерка 9. јун — Рајан Томпсон, амерички кошаркаш 9. јун — Сократис Папастатопулос, грчки фудбалер 10. јун — Јагош Вуковић, српски фудбалер 10. јун — Џеф Тиг, амерички кошаркаш 11. јун — Клер Холт, аустралијска глумица 14. јун — Кевин Макхејл, амерички глумац, певач и плесач 14. јун — Лука Штајгер, немачки кошаркаш 16. јун — Бенкс, америчка музичарка 20. јун — Стефан Синовец, српски кошаркаш 21. јун — Тадијус Јанг, амерички кошаркаш 22. јун — Омри Каспи, израелски кошаркаш 23. јун — Ник Марфи, аустралијски музичар 26. јун — Џејмс Фелдин, америчко-доминикански кошаркаш 29. јун — Евер Банега, аргентински фудбалер 29. јун — Адријан Манарино, француски тенисер</s> <s>Јул 8. јул — Жандер, бразилски фудбалер 12. јул — Патрик Беверли, амерички кошаркаш 13. јул — Тулиса, енглеска музичарка и глумица 15. јул — Луис Ибањез, аргентински фудбалер 15. јул — Ким Тили, француски кошаркаш 16. јул — Серхио Бускетс, шпански фудбалер 17. јул — Рихардс Куксикс, летонски кошаркаш 18. јул — Реџи Рединг, амерички кошаркаш 21. јул — Деандре Џордан, амерички кошаркаш 25. јул — Иван Обрадовић, српски фудбалер 25. јул — Уго Филипе Оливеира, португалски фудбалер 25. јул — Паулињо, бразилски фудбалер 26. јул — Франсија Раиса, америчка глумица 28. јул — Анка Гаћеша Костић, српска глумица и кореографкиња</s> <s>Август 1. август — Немања Матић, српски фудбалер 3. август — Свен Улрајх, немачки фудбалер 7. август — Петар Грбић, црногорски фудбалер 7. август — Адријен Моерман, француски кошаркаш 7. август — Аника Олбрајт, америчка порнографска глумица 8. август — Данило Галинари, италијански кошаркаш 8. август — Бруно Мезенга, бразилски фудбалер 11. август — Патрик Милс, аустралијски кошаркаш 12. август — Тиџеј ван Гардерен, амерички бициклиста 14. август — Љубомир Фејса, српски фудбалер 15. август — Бобан Марјановић, српски кошаркаш 19. август — Бојан Радетић, српски кошаркаш 19. август — Вероника Рот, америчка списатељица 21. август — Роберт Левандовски, пољски фудбалер 21. август — Кејси Масгрејвс, америчка музичарка 23. август — Олга Говорцова, белоруска тенисерка 23. август — Џереми Лин, амерички кошаркаш 24. август — Руперт Гринт, енглески глумац и продуцент 24. август — Маја Јошида, јапански фудбалер 26. август — Тори Блек, америчка порнографска глумица 29. август — Иван Радовановић, српски фудбалер 30. август — Ернестс Гулбис, летонски тенисер 30. август — Виктор Клавер, шпански кошаркаш 31. август — Зека, грчки фудбалер</s> <s>Септембар 2. септембар — Елмедин Кикановић, босанскохерцеговачки кошаркаш 2. септембар — Хави Мартинез, шпански фудбалер 3. септембар — Џером Боатенг, немачки фудбалер 3. септембар — Карла Суарез Наваро, шпанска тенисерка 7. септембар — Кевин Лав, амерички кошаркаш 8. септембар — Исмаел Беко Фофана, фудбалер из Обале Слоноваче 16. септембар — Дион Томпсон, амерички кошаркаш 22. септембар — Милан Јеремић, српски фудбалер 23. септембар — Хуан Мартин дел Потро, аргентински тенисер 25. септембар — Немања Гордић, босанскохерцеговачки кошаркаш 26. септембар — Џејмс Блејк, енглески музичар 28. септембар — Ненад Маринковић, српски фудбалер 28. септембар — Марин Чилић, хрватски тенисер 29. септембар — Ања Алач, српска глумица 29. септембар — Кевин Дурант, амерички кошаркаш</s> <s>Октобар 1. октобар — Кариба Хајн, аустралијска глумица и плесачица 3. октобар — Алисија Викандер, шведска глумица 3. октобар — Ејсеп Роки, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац 4. октобар — Мелиса Бенојст, америчка глумица и певачица 4. октобар — Дерик Роуз, амерички кошаркаш 7. октобар — Дијего Коста, бразилско-шпански фудбалер 13. октобар — Норис Кол, амерички кошаркаш 15. октобар — Месут Озил, немачки фудбалер 17. октобар — Сергеј Гладир, украјински кошаркаш 19. октобар — Саша Старовић, српски одбојкаш 20. октобар — Кендис Свонепул, јужноафричка манекенка и модел 25. октобар — Чандлер Парсонс, амерички кошаркаш 26. октобар — Александра Бурсаћ, српска певачица 29. октобар — Ана Фокс, америчка порнографска глумица 30. октобар — Џанел Периш, америчка глумица и певачица</s> <s>Новембар 1. новембар — Кино Колом, шпански кошаркаш 6. новембар — Ема Стоун, америчка глумица 6. новембар — Џон Холанд, америчко-порторикански кошаркаш 7. новембар — Александар Долгополов, украјински тенисер 7. новембар — Тајни Темпа, енглески хип хоп музичар 9. новембар — Ники Блонски, америчка глумица, певачица и плесачица 10. новембар — Данијел Теклехајманот, еритрејски бициклиста 12. новембар — Расел Вестбрук, амерички кошаркаш 13. новембар — Јелисавета Орашанин, српска глумица 15. новембар — -{B.o.B}-, амерички хип хоп музичар и музички продуцент 19. новембар — Харлинсон Пантано, колумбијски бициклиста 20. новембар — Душан Тадић, српски фудбалер 28. новембар — Скарлет Померс, америчка глумица и музичарка</s> <s>Децембар 1. децембар — Јелена Благојевић, српска одбојкашица 1. децембар — Зои Кравиц, америчка глумица, певачица и модел 5. децембар — Миралем Сулејмани, српски фудбалер горанског и српског порекла 7. децембар — Ендру Гаудлок, амерички кошаркаш 9. децембар — Пјетро Арадори, италијански кошаркаш 9. децембар — Квадво Асамоа, гански фудбалер 9. децембар — Неса Девил, чешка порнографска глумица 10. децембар — Мичел Доналд, холандски фудбалер 10. децембар — Невен Суботић, српски фудбалер 14. децембар — Никола Батум, француски кошаркаш 14. децембар — Ванеса Хаџенс, америчка глумица и музичарка 15. децембар — Стивен Нзонзи, француски фудбалер 16. децембар — Ана Поплвел, енглеска глумица 16. децембар — Матс Хумелс, немачки фудбалер 16. децембар — Алексеј Швед, руски кошаркаш 17. децембар — Филип Касалица, српски фудбалер 19. децембар — Алексис Санчез, чилеански фудбалер 24. децембар — Никола Мектић, хрватски тенисер 25. децембар — Ерик Гордон, амерички кошаркаш 27. децембар — Хејли Вилијамс, америчка музичарка 27. децембар — Хорхе Гутијерез, мексички кошаркаш</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар 3. јануар — Вилијам Кегни, амерички глумац 5. јануар — Пит Маравич, амерички кошаркаш 7. јануар — Венко Марковски, македонски писац (* 1915) 14. јануар — Георгиј Маљенков, совјетски политичар 16. јануар — Андрија Артуковић, хрватски усташа (* 1899)</s> <s>Фебруар</s> <s>15. фебруар — Ричард Фајнман, амерички физичар (* 1918)</s> <s>Април</s> <s>25. април — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола (* 1936)</s> <s>Август</s> <s>10. август — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме (* 1901)</s> <s>Октобар 1. октобар — Павле Вуисић, српски глумац (* 1926)</s> <s>Новембар</s> <s>12. новембар — Јаника Балаж, ромски музичар из Новог Сада (* 1925) 30. новембар — Александар Дероко, српски архитекта (* 1894)</s> <s>Нобелове награде Физика — Леон Макс Ледерман, Мелвин Шварц и Џек Стајнбергер Хемија — Јохан Дајзенхофер, Роберт Хјубер и Хартмут Мичел Медицина — Сер Џејмс В. Блек, Гертруда Б. Елион и Џорџ Х.</s><s>Хичингс Књижевност — Нагиб Махфуз Мир — Мировне снаге Уједињених нација Економија — Морис Але</s> <s>Литература</s> <s></s> <s>1980-е 81988</s>

1490

https://sr.wikipedia.org/wiki/1990-%D0%B5

1990-е

<s></s> <s>Догађаји и трендови Уједињење Немачке 1990.</s><s>Намибија прогласила независност од Јужноафричке Републике.</s><s>Уједињење Јемена Еритреја постала независна од Етиопије.</s><s>Нови Устав Србије Први вишестраначки избори и пад комунизма у Србији, после 45 година.</s><s>Распад СССР-a и Варшавског пакта.</s><s>Мастришким уговором основана Европска унија.</s><s>Распад СФРЈ Распад Чехословачке Грађански рат у Алжиру Геноцид у Руанди Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини НАТО бомбардовање Републике Српске Први чеченски рат Окончан апартхејд у Јужноафричкој Републици.</s><s>Хонг Конг враћен Кини.</s><s>Заливски рат ФК Црвена звезда освојио Куп европских шампиона.</s><s>КК Партизан освојио Куп европских шампиона.</s><s>НАТО бомбардовање СРЈ Рат на Косову и Метохији</s> <s>Технологија Настали WWW и HTML.</s><s>Пентијум процесор развијен у Интелу.</s><s>Мајкрософт издао Windows 95 и касније Windows 98.</s><s>Експлозивни раст Интернета, пад цена рачунара, и других уређаја.</s><s>Напредак на пољу модема, ISDN-а, кабловских модема довео до бржих Интернет конекција.</s><s>Развој веб прегледача, попут Нетскејп навигатора и Интернет експлорера, што је олакшало сурфовање Интернетом.</s><s>MP3 плејер Сан мајкросистемс развио програмски језик Јава.</s><s>Мобилни телефони постају јефтинији и мањи, али остају статусни симбол док нису постали уобичајени током 2000-их.</s><s>Електронска пошта постаје популарна.</s><s>Започео развој слободног оперативног система Линукс.</s><s>Развијена и постала популарна DVD технологија.</s><s>Бежичне мреже, Вај-фај и Блутут.</s><s>Пејџери популарни док нису замењени мобилним телефонима.</s> <s>Светски лидери</s> <s>Премијер Боб Хок (Аустралија) Премијер Пол Китинг (Аустралија) Премијер Џон Хауард (Аустралија) Председник Фернандо Афонсо Колор де Мељо (Бразил) Председник Итамар Франко (Бразил) Председник Фернандо Енрике Кардозо (Бразил) Председник Жељу Жељев (Бугарска) Председник Петар Стојанов (Бугарска) Премијер Брајан Малруни (Канада) Премијер Ким Кембел (Канада) Премијер Жан Кретјен (Канада) Денг Сјаопинг (Народна Република Кина) Председник Ђанг Цемин (Народна Република Кина) Председник Ли Тенг Хуи (Република Кина (Тајван) Председник Фрањо Туђман (Хрватска) Председник Вацлав Хавел (Чехословачка и (Чешка Република након распада Чехословачке)) Премијер Поул Нируп Расмусен (Данска) Председник Хосни Мубарак (Египат) Председник Франсоа Митеран (Француска) Председник Жак Ширак (Француска) Канцелар Хелмут Кол (Немачка) Канцелар Герхард Шредер (Немачка) Гувернер Дејвид Клајв Вилсон (Хонгконг (под британском влашћу)) Гувернер Крис Патен (Хонгконг (под британском влашћу)) Тунг Чи Хуа (Хонгконг, Народна Република Кина) Премијер Атал Бихари Ваџапаји (Индија) Председник Мохамед Хатами (Иран) Председник Садам Хусеин (Ирак) Премијер Јицак Шамир (Израел) Премијер Јицак Рабин (Израел) Премијер Бенјамин Нетанјаху (Израел) Цар Акихито (Јапан) Гувернер Васко Хоаким Роча Вијеира (Макао (под португалском влашћу)) Едмунд Хо (Макао, Народна Република Кина) Председник Карлос Салинас (Мексико) Председник Ернесто Зедиљо (Мексико) Председник Јасер Арафат (Палестинска самоуправа) Папа Јован Павле II (Ватикан) Председник Коразон Акино (Филипини) Председник Фидел Рамос (Филипини) Председник Џозеф Естрада (Филипини) Председник Лех Валенса (Пољска) Председник Александер Квашњевски (Пољска) Премијер Руд Луберс (Холандија) Премијер Вим Кок (Холандија) Премијер Мајк Мур (Нови Зеланд) Премијер Џим Болгер (Нови Зеланд) Премијер Џени Шипли (Нови Зеланд) Премијер Хелен Кларк (Нови Зеланд) Председник Јон Илијеску (Румунија) Председник Емил Константинеску (Румунија) Председник Борис Јељцин (Русија) Чарлс Хауги (Република Ирска) Алберт Рејнолдс (Република Ирска) Џон Брутон (Република Ирска) Берти Ахерн (Република Ирска) Председник Ви Ким Ви (Сингапур) Председник Онг Тенг Чеонг (Сингапур) Председник Селапан Раманатан (Сингапур) Председник Фредерик Вилем де Клерк (Јужноафричка Република) Председник Нелсон Мандела (Јужноафричка Република) Председник Ким Дае Јунг (Јужна Кореја) Председник Михаил Горбачов (Совјетски Савез) Краљ Хуан Карлос I (Шпанија) Председник Фелипе Гонзалез (Шпанија) Председник Хосе Марија Аснар (Шпанија) Председник Хафиз ел Асад (Сирија) Председник Тургут Озал (Турска) Председник Сулејман Демирел (Турска) Премијер Тансу Чилер (Турска) Краљица Елизабета II (Уједињено Краљевство) Премијер Маргарет Тачер (Уједињено Краљевство) Премијер Џон Мејџор (Уједињено Краљевство) Премијер Тони Блер (Уједињено Краљевство) Председник Џорџ Х.</s><s>В. Буш (Сједињене Државе) Председник Бил Клинтон (Сједињене Државе) Председник Слободан Милошевић (Савезна Република Југославија)</s> <s>Музика Хип-хоп и Реп Техно — електронска музика добија љубимце Турбо-фолк</s>

1491

https://sr.wikipedia.org/wiki/1920-%D0%B5

1920-е

<s></s> <s>Догађаји и трендови Основана Међународна организација Друштво народа.</s><s>Ирски рат за независност (1919—1921) и затим Ирски грађански рат (1922—23) Турски рат за независност (1919—1923) Пољско-совјетски рат (1919—1921) Формиран СССР, прва социјалистичка држава на свету.</s><s>Марш на Рим Кинески грађански рат (1927—1950) Почетак надреалистичког покрета.</s><s>Прохибиција алкохола у Сједињеним Државама (1920—1933) Почетак велике кризе.</s> <s>Култура Бурне двадесете</s> <s>Музика Фокстрот</s> <s>Архитектура</s>

1492

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Медицина

<s>Медицина ( — „уметност лечења“) бави се дијагностиком, превентивом и терапијом физичке и психичке болести човека.</s><s>Медицина означава и науку болести и практичну примену.</s><s>Реч медицина је изведена из латинске речи -{ars medicina}-, са значењем уметност лечења.</s><s>Медицина обухвата разноврсне активности здравствене заштите којима се одржава и обнавља здравље путем превенције и третмана болести.</s><s>Савремена медицина примењује биомедицинске науке, биомедицинска истраживања, као и генетичку и медицинску технологију да дијагнозира, третира, и спречи повреде и болести, типично фармацеутским или хируршким путем, али и путем низа разноврсних терапија као што су психотерапија, ортопедска средства, простетика, биолошки медицински производи, и јонизациона радијација, између осталог.</s> <s>Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са религиозним и филозофским гледиштима локалне културе.</s><s>На пример, врач би примењивао лековите биљке и изрицао молитве за оздрављење, или антички филозоф и лекар би применио испуштање крви сагласно са теоријама хуморализма.</s><s>У недавним вековима, од времена напретка науке, највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке (фундаменталне и примењене, под окриљем медицинске науке).</s><s>Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на ћелијском и молекулском нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.</s> <s>Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као традиционална или народна медицина.</s><s>Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива алтернативном медицином.</s><s>На пример, евиденција о ефективности акупунктуре је „варијабилна и неконзистентна“ за било које обољење, али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образована особа.</s><s>У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају надрилекарством.</s> <s>Историја медицине</s> <s>Праисторијска медицина везана је за биљке, делове животиња и минерала.</s><s>У многим случајевима ови материјали су ритуално коришћени као магичне супстанце од стране свештеника, шамана, или људи који су лечили.</s><s>Добро познати духовни системи укључују анимизам (појам неживе ствари имају духови), спиритуализам (апел боговима или општење са духовима предака), шаманизам (стицања од појединца са мистичним моћима) и гатање (магично добијање истине).</s><s>Области медицинске антропологије испитују начине на које се култура и друштво организовало око, или утицало на питања здравља, здравствене заштите и сродна питања.</s> <s>Ране податке о медицини добијамо од древних Египћана, вавилонских медицинара, Аиурведска медицинара (у Индијском потконтиненту), из класичне кинеске медицине (претходница данашње модерне традиционалне кинеске медицине), као и из древне грчке и римске медицине.</s><s>Египатски Имхотеп (3. миленијум пре нове ере) је први лекар у историји познат по имену.</s><s>Најраније податке о посвећеним болницама долазе из Михинтале у Шри Ланки, где се налазе докази од просвећеним лековитим дејствима на пацијенте.</s><s>Индијски хирург Сушрута описао бројне хируршке операције, укључујући најраније облике пластичне хирургије.</s> <s>У Кини, археолошка евиденција примене медицине код Кинеза датира до династије Шанг из бронзаног доба, судећи по хербалистичком семену и алатима за које се сматра да су кориштени за операције.</s><s>Хуангди Неијинг, претеча кинеске медицине, је медицински текст који је написан почетком 2. века п. н. е. и сакупљен у 3. веку.</s> <s>У Индији, хирург Сусхрута је описао бројне операције, укључујући најраније форме пластичне хирургије.</s><s>Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у Шри Ланки, где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.</s> <s>Грчки лекар Хипократ (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.</s><s>Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини.</s><s>Хипократ је увео Хипократову заклетву за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак." Грчки лекар Гален је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију.</s><s>Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.</s> <s>После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима.</s><s>Међу познатим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, Авицена, који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“.</s><s>Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету.</s><s>Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос.</s><s>Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини.</s><s>Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.</s> <s>У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут Габријеле Фалопија и Вилијама Харвија.</s><s>Андреас Везалијус је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији.</s><s>Француски хирург Амброаз Паре се сматра једним од опева хирургије.</s><s>Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао Антони ван Левенхук 1676. што је представљало важно достигнуће у области микробиологије, енглески лекар Вилијам Харви описао крвоток.</s><s>Херман Боерхев се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„Institutiones Medicae“}- (1708).</s><s>Пјер Фаухард је назван оцем модерне стоматологије.</s> <s>Модерном добу почиње са открићем Едварда Џенера који је открио вакцину против великих богиња крајем 18. века, открићем Роберта Коха о преносу болести путем бактерија и откривањем антибиотика.</s> <s>После модерног доба долази све више револуционарних истраживача из Европе.</s><s>Из Немачке и Аустрије долазе Рудолф Вирхов, Вилхелм Рендген, Карл Ландстеинер и Ото Леви.</s><s>Из Велике Британије долазе Александер Флеминг, Џозеф Листер, Франсис Крик и Флоренс Најтингејл.</s><s>Шпански доктор Сантијаго Рамон и Кахал сматра се оцем модерне неуронауке.</s><s>Са Новог Зеланда и из Аустралије долазе Морис Вилкинс, Ховард Флореј и Франк Бурнет.</s><s>Американци, Вилијам Вилијамс Кин, Харви Вилијамс Кашинг, Вилијам Бредли Колеј, Џејмс Вотсон, Италијан Салвадор Лурија, швајцарац Александар Ијерзин, Јапанац Китасато Шибасабуро и Французи Жан-Мартен Шарко, Клод Бернар и Пол Брока такође су учинили значајна дела.</s><s>Такође су значајни и радови Николаја Короткова и Вилијама Ослера.</s> <s>Како су се наука и технологија развијале, медицина се све више ослањала на лекове.</s><s>До краја 18. века нису се само биљке и животињски делови тела користили као лекови, већ и делови људског тела и течности.</s><s>Фармација је и даље већину лекова изводила из биљака.</s><s>Вакцине су открили Едвард Џенер и Луј Пастер.</s> <s>Први антибиотик салварсан открио је Паул Ерлих.</s> <s>Клиничка пракса У клиничкој пракси лекар испитује пацијента како би извео дијагнозу, одредио превенцију или лечење болести.</s><s>Однос лекар и пацијента најпре започиње проверавањем медицинске историје и картона пацијента, томе следи интервју пацијента и физички преглед.</s><s>Након прегледа лекар одлучује да ли ће се радити биопсија, медицински тестови или ће прописати лек односно терапију пацијенту.</s><s>Правилно информисање пацијента о чињеницама је важно за развој поверења.</s> <s>Компоненте медицинског интервјуа су: изношење симптома - разлог медицинске посете историја болести - хронолошки поређани симптоми са њиховим објашњењем активност пацијента лекови које пацијент користи - важно је изнети и алергије провера ранијих здравствених проблема социјална историја - подаци о навикама, исхрани, алкохолу, лековима итд. породична историја - списак болести које су се појављивале у породици питања лекара о стању пацијента</s> <s>Током физичког прегледа пацијента доктор проверава симптоме чулом додира, вида, слуха или мириса.</s><s>Постоје четири акције које се користе током овог прегледа: инспекција, палпација (додир), удараљке и аускултације.</s> <s>Клинички преглед подразумева проучавање: Виталне знаке, укључујући висину, тежину, телесну температуру, крвни притисак, пулс, дисање стопа, засићења хемоглобина кисеоником Општи изглед пацијента и специфичне индикаторе болести (ухрањености, присуство жутице, бледило) Кожа Глава, око, ухо, нос и грло Кардиоваскуларни систем (срце и крвни судови) Респираторни систем (дисајни путеви и плућа) Абдомен и ректум Гениталије (и трудноћа уколико је пацијент у другом стању, или може бити у другом стању) Мишићно-скелетни систем (укључујући кичму и екстремитете) Неуролошки систем (свест, мозак, вид, кранијалних нерава, кичмене мождине и периферних нерава) Психијатријска провера (оријентација, ментално стање, доказ о абнормалним опажањима или мислима)</s> <s>Лабораторијске анализи се могу тражити уколико је потребно.</s><s>Медицинска одлучивања представљају анализу резултата и постављања дијагнозе заједно са идејом шта би се могло предузети по питању лечења.</s><s>Може се користити од стране примарне здравствене заштите, као и од специјалиста и може се поставити у року од неколико минута, али може и потрајати у зависности од тога да ли је пацијент хоспитализован и које су анализе потребне да се изврше.</s> <s>Институције Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите.</s><s>Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.</s><s>Напредним индустријским земљама (са изузетком САД) и многе земље у развоју пружају медицинске услуге кроз систем универзалне здравствене заштите, чији је циљ да гарантују заштиту за све преко једног обвезника система здравствене заштите или преко задруге здравственог осигурања.</s><s>Намера је да се обезбеди да целокупно становништво има приступ здравственој нези на основу потреба, а не способност да се плати.</s><s>Испорука може бити путем приватне лекарске праксе или од стране државних болница и клиника, или добротворних организација.</s> <s>Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.</s> <s>Транспарентност информација је још један фактор који дефинише систем за испоруку.</s><s>Приступ информацијама о условима, лечење, квалитет и цене у великој мери утиче на избор за пацијенте/потрошаче и самим тим подстицајима медицинских стручњака.</s> <s>Испорука Пружање здравствене заштите је класификовано у примарне, секундарне и терцијарне заштитне категорије.</s> <s>Примарне здравствене заштитне медицинске услуге пружају лекари, асистенти, медицинске сестре, практиканти или други здравствени радници који имају први контакт са пацијентом који тражи медицинско лечење или негу.</s><s>Дешавају се у канцеларијама доктора, клинике, у домовима, школама, кућним посетама и другим местима близу пацијената.</s><s>Око 90% медицинске посете може да се лечи од запосленика примарне здравствене заштите.</s><s>То укључује лечење акутних и хроничних болести, превентивне заштите и здравственог образовања за све узрасте и оба пола.</s> <s>Секундарну медицинску негу пружају медицински специјалисти у њиховим канцеларијама или на клиникама или у локалним заједницама болнице за пацијента које је запосленик примарне здравствене заштите упутио на даље лечење.</s><s>Препоруке су за оне пацијенте који захтева стручност и процедуре које обављају стручњаци.</s><s>Ово укључује и амбулантна нега болничких служби, интензивна нега, услуге хирургије, физикална терапија, радне снаге и испоруке, ендоскопија, лабораторија и медицинске услуге итд.</s> <s>Терцијарне заштитне медицинске услуге пружају специјалисти у болницама или регионалним центрима који су опремљени дијагностичким постројењима за третмане који нису доступни у локалним болницама.</s><s>Ово укључује траума центре, центри за лечење опекотина, напредне услуге неонатологије, трансплантација органа, одржавање трудноће високог ризика, онкологија зрачења итд.</s> <s>Задаци и подела медицине</s> <s>Задаци савремене медицине су: лечити и сузбијати болести — куративна медицина омогућити болесницима повратак у нормалан живот спречити појаву болести — превентивна медицина побољшати здравље здравих особа</s> <s>Иако је постизање тих циљева повезано, ипак можемо направити начелну подјелу на куративну и превентивну медицину.</s> <s>Медицина се може подијелити и на теоријску и практичну, или на специјалности (струке).</s><s>Теоријске струке су анатомија, физиологија, фармакологија итд.</s><s>Практичне струке се баве или болестима појединих дијелова тијела (офталмологија, урологија, оториноларингологија), или одређеним врстама пацијената (педијатрија, гинекологија), врстама болести (онкологија, инфектологија), или врстама терапијских поступака (хирургија).</s> <s>Дио практичне медицине који се врши уз непосредну присутност пацијента назива се клиничка медицина (грч. клине — постеља).</s><s>Њене су главне гране: дијагностика (препознавање), терапија (лијечење) и прогностика (предвиђање даљег развоја болести).</s> <s>Социјална медицина се бави здравственим проблемима групе, односом појединца и групе, утицају друштвених фактора на болест и приступачношћу медицинских спознаја те настоји одстранити штетне облике друштвеног живота.</s> <s>Систем медицинских спознаја који се учи на високим школама, првенствено Европе и Америке, назива се службена медицина (научна или школска).</s><s>Она је, барем у својим битним дијеловима, универзална и међународна.</s> <s>Основне науке Медицина је примењена биолошка наука која се бави проучавањем и лечењем живих организама.</s><s>Реч медицина потиче од латинског и значи лек (ремедиум).</s><s>Употребљава се и израз ars medica као уметност лечења.</s><s>Укратко речено, медицина се бави здрављем и болешћу живих организама.</s> <s>Анатомија је наука која за циљ има изучавање структуре и организацију живих организама.</s><s>Биохемија (Медицинска биохемија и Клиничка биохемија и лабораторијска медицина) представља мост између биологије и хемије, проучава како комплексне хемијске реакције стварају живот.</s><s>Биомеханика истражује структуре и функције биолошких система помоћу метода механике.</s><s>Биостатистика је примена статистике биолошких поља у најширем смислу.</s><s>Познавање биостатистике је од суштинског значаја у планирању, евалуацији и тумачењу медицинских истраживања.</s><s>Такође је фундаментална за епидемиологију.</s><s>Биофизика је интердисциплинарна наука која користи методе физике и физичке хемије за проучавање биолошких система.</s><s>Ветеринарска медицина је грана медицине која се бави превенцијом, дијагностиком и лијечењем болести, поремећаја и повреда животиња.</s><s>Ембриологија је студија раног развоја организама.</s><s>Ендокринологија је наука о хормонима и њиховом утицају у целом телу човека.</s><s>Епидемиологија је наука о демографији болести и укључује, али није ограничена на, проучавање епидемија.</s><s>Генетика (хумана генетика) је проучавање гена и њихове улоге у биолошком наслеђу.</s><s>Имунологија (имунохематологија) је наука која проучава имунолошки систем, који укључује урођени и адаптивни имунски систем код људи.</s><s>Медицинска физика је наука која проучава примене принципа физике у медицини.</s><s>Медицинска хемија или фармацеутска хемија је дисциплина која обухвата дизајн, синтезу и развој фармацеутских лекова.</s><s>Микробиологија (Медицинска микробиологија) се бави проучавањем микроорганизама, укључујући и протозое, бактерије, гљивице и вирусе.</s><s>Молекуларна биологија је изучавање молекуларне основе процеса репликације, транскрипције и транслације генетског материјала.</s><s>Неуронаука укључује оне дисциплине науке које се односе на проучавање нервног система.</s><s>Главни фокус неуронауке је биологија и физиологија људског мозга и кичмене мождине.</s><s>Повезана је са клиничким специјалностима попут неурологије, неурохирургије и психијатрије.</s><s>Наука о исхрани (теоријски фокус) и дијететици (практични фокус) представљају проучавање односа хране и пића на здравље и болести, нарочито при одређивању оптималне исхране.</s><s>Терапију медицинске исхране преписују дијететичари за разне болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних болести, проблема у тежини и у поремећају исхране, алергије и неухрањености.</s><s>Патологија (Патолошка физиологија) као наука проучава болести - њихове изазиваче, напредовање болести и решавање истих.</s><s>Радиобиологија је проучавање интеракција између јонизујућих зрачења и живих организама.</s><s>Токсикологија је наука која се бави истраживањем опасних ефеката лекова и отрова на организам.</s><s>Фармакологија је грана фармације која проучава лекове и њихово деловање.</s><s>Фотобиологија је наука која се бави проучавањем интеракција између нејонизујућег зрачења и живих организама.</s><s>Физиологија је наука која проучава нормално функционисање тела и основне регулаторне механизме.</s><s>Хигијена и екологија Хистологија се бави проучавањем структура биолошких ткива под утицајем светлости микроскопије, електронске микроскопије и имунохистохемије.</s><s>Цитологија се бави микроскопским изучавањем појединачних ћелија.</s> <s>Медицина као специјалност Скоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине.</s><s>Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.</s> <s>Специјалистичке гране медицине су:</s> <s>Анестезиологија Ваздухопловна медицина Геријатрија Гинекологија и акушерство Дерматовенерологија са субспецијализацијама: Општа дерматологија Венерологија Дерматолошка онкологија Козметологија Флебологија Епидемиологија Интерна медицина са субспецијалностима: Ангиологија Гастроентерологија Геријатрија Ендокринологија и дијабетологија Интернистичка онкологија Кардиологија Нефрологија Пулмологија/пнеумофтизиологија/Пнеумологија/Респирологија Реуматологија Хематологија и онкологија Хепатологија Инфектологија Јавно здравство Космичка медицина Максилофацијална хирургија Медицина спавања Медицина спорта Медицина рада Медицинска статистика Медицинска информатика Неурохирургија Неурологија Нуклеарна медицина Офталмологија Онкологија и радиотерапија Оториноларингологија ОРЛ Педијатрија Дечја хематологија и онкологија Дечја ендокринологија и дијабетологија Дечја кардиологија Дечја пулмологија Дечја нефрологија Дечја реуматологија Дечја гастроентерологија Дечја ортопедија Неонатологија Неуропедијатрија Породична медицина Психијатрија Палијативна медицина Радиологија Социјална медицина Спортска медицина Стоматологија Судска медицина Трансфузиологија Тропска медицина Ултрасонографија Ургентна медицина Урологија Фармакологија Фармакологија и токсикологија Клиничка фармакологија Фармација Физијатрија Физикална медицина и рехабилитација Хипербарична медицина Хирургија са субспецијалностима: Абдоминална хирургија Васкуларна хирургија Висцерална хирургија Дечја хирургија Кардијална хирургија Максилофацијална хирургија Неурохирургија Општа хирургија Ортопедија Орална хирургија Пластична хирургија Ратна хирургија Спинална хирургија Торакална хирургија Урологија Хирургија срца</s> <s>Обука у интерној медицини, за разлику од хируршке обуке, разликује се широм света.</s><s>У Америци потребне су три године специјализације после школе медицине.</s><s>У просеку у САД, доктори интерне медицине раде око 60 сати недељно, док у Великој Британији по закону сада раде око 48 сати недељно.</s> <s>Постоји и подела на: Хируршке гране медицине, (хирургија, оториноларингологија, офталмологија, урологија итд).</s><s>Гране конзервативне медицине, (интерна медицина, неурологија, психијатрија, дерматологија итд.)</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>William DePrez Inlow: Medicine: its nature and definition.</s><s>Bulletin of the History of Medicine, 1946.</s><s>Roy Porter: Cambridge illustrated history: Medicine.</s><s>Cambridge University Press, 4th.</s><s>Ed.</s><s>Stefan Schulz, Klaus Steigleder, et al. (ed): Geschichte, Theorie und Ethik der Medizin.</s><s>Suhrkamp.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Медицински лексикон - 15.000 појмова Чаробни свет медицине Fachinformationszentrum: Deutsche Zentralbibliothek für Medizin, Köln Ärztliches Zentrum für Qualität in der Medizin (ÄZQ) Online-Bibliothek PubMed: Datenbank der National Library of Medicine (USA, englisch) − Website Medpilot: Suchmaschine der Deutschen Zentralbibliothek für Medizin – Homepage</s> <s>Природне науке</s>

1495

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%20%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8

Лимени дувачки инструменти

<s>Групу лимених дувачких инструмената чине труба, хорна, тромбон и туба.</s><s>Направљени су од метала.</s><s>На једном крају имају усник који служи да се у цев дува ваздух, а на другом крају левкасти завршетак.</s> <s>Добијање тонова Група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од гр. -{αερο}- ваздух и -{φονος}- звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача.</s><s>Код дрвених дувача, отвори дуж цеви инструмента служе да се помоћу њих ваздушни стуб продужи или скрати, чиме се постиже мањи или већи број вибрација, односно виши или нижи тон.</s><s>Ови отвори су распоређени тако да се одређеним прсторедом добијају постепено наредни виши полутонови у основној лествици у оквиру једне октаве, а затим се предувавањем добија октава (или дуодецима код кларинета) у којој се понавља поступак са употребом отвора и добијају се полустепени у новој октави.</s><s>Међутим, код лимених дувачких инструмената начин произвођења звукова је другачији.</s><s>Улогу једноструке или двоструке трске (или језичка) код дрвених дувача овде преузимају усне извођача, које су наслоњене на чашичасте или купасте уснике постављене на почетак цеви инструмента.</s><s>Ваздушна струја, регулисана уснама, преко усника се групише у вибрације и преноси у ваздушни стуб цеви, који вибрира и производи одређени тон.</s><s>При најмањем броју вибрација, добија се најнижи тон који одговара дужини цеви инструмента.</s><s>Регулисањем ваздушног струјања и вибрација помоћу својих усана извођач на инструменту добија низ аликвотних тонова (често почевши од другог аликвотног тона).</s><s>На следећем примеру су приказани аликвотни тонови произвољно узетог основног (тзв. педалног) тона -{C}- (тонови обележени пуним нотама су нечисти у интонацији, т. ј., нешто су нижи по висини).</s> <s>Сваки интервал сукцесивног пара тонова се смањује у међусобном растојању, па према томе две мале терце, између 5. и 6. аликвотног тона и 6. и 7. нису исте величине, односно, 7. аликвотни тон је нешто нижи.</s><s>Из тих разлога свирачи лимених дувача избегавају тај тон.</s><s>Исту тенденцију имају и 11., 13. и 14. тон, али се они теже добијају на лименим инструментима, па се ретко и употребљавају.</s><s>Ове нечистоће у интонацији се поправљају другим средствима, нпр. уснама, затим увлачењем десне руке у излазни отвор (левак, звоно) инструмента (на хорни) или малим подешавањем покретне цеви-повлачка (на тромбону).</s> <s>Механизми код лимених дувача Сви лимени инструменти су снабдевени различитим додатним цевима, којима се по потреби основна цев инструмента продужава, а самим тим, на продуженој цеви се добија цео низ наведених аликвотних тонова у нижем звучању, јер је снижен и основни тон.</s><s>Средином 19. века, извођачи су имали читав низ прстенастих или полукружних додатака разних величина, који су се уметали у цев инструмента и на тај начин је инструмент који је давао аликвоте једног основног тона (нпр. почевши од тона -{C}-) постајао инструмент који даје нови низ аликвота (нпр. почевиши од тона -{F}-).</s><s>Почетком 19. века је додуше пронађен систем са три додатне цеви, уграђене у инструмент, које су помоћу механизма (вентила) појединачно или комбиноване надовезивале главну цев, па се на тај начин у тренутку добијала дужа цев, а самим тим и нижи основни тон, али се овај систем почео примењивати много касније.</s><s>Овај систем је схематски приказан на слици:</s> <s>На сличан начин функционише и систем повезивања додатних цеви клапнама (или пистонима) које притискањем клизе у уздужној цилиндричној цеви.</s><s>Тај механизам се јавља на труби.</s><s>Сви лимени дувачи савремене градње су снабдевени вентилима који им омогућују да буду изведени и остали хроматски међутонови.</s><s>Једино код тромбона, поред постојања ових инструмената са вентилима, више је у употреби инструмент са покретном клизајућом цев-повлачком.</s><s>Она се по потреби увлачи и извлачи, чиме се дужина цеви скраћује или продужава.</s><s>Због чистије интонације, овакви се тромбони чешће користе него они са вентилима.</s> <s>Углавном сви инструменти ове групе имају три вентила (туба има четири, каткад и пет вентила), који снижавају почетни тон за пола степена, цео степен и један и по степен.</s><s>Комбиновањем ових вентила, основни аликвотни низ се добија у нижем звучању на следећи начин:</s> <s>Овим могућностима одговара седам положаја извлачења покретне цеви на тромбону.</s><s>Цео изложен начин извођења омогућава да се добију сви хроматски полустепени између тонова аликвотног низа изузев између 1. (основни или педални тон) и 2. у низу код оних инструмената код којих је могућно добити педални тон (нпр. код тенор-тромбона).</s> <s>Овај начин произвођења тонова (овде изложен мало дуже да би се приказала тежина добијања тона код лимених дувача него код других инструмената) указује на основни недостатак лимених дувачких инструмената: они немају такве техничке способности као гудачи или дрвени дувачи у извођењу брзих и дугих пасажа, учесталих већи скокова, широких и брзих арпеђата и друго.</s><s>Исто тако, вођење рачуна о даху и дисању је овде много битније него код дрвених дувача и при компоновању се води рачуна о давању краћих фраза и већег одмора у свирању.</s><s>Још једна појава је код ових дувача израженија, а то је кондензовање водене паре унутар цеви инструмента, која омета извођење тонова и у ту сврху су лимени дувачи опремљени посебним отворима за испуштање влаге (осим тромбона који у ту сврху извлаче читаву цев-повлачак).</s> <s>Највиши звучни регистри у којима постоје инструменти дрвене дувачке и гудачке секције (флаута, пиколо флаута, виолина) не постоје у овој групи инструмената.</s><s>Њихов обим покрива распон од око пет октава, ужи од распона код других група.</s><s>Али, лимени дувачи имају сјајне и светле тонове, а најпре силину звука, што им даје динамичку премоћ у оркестру.</s><s>Динамички врхунац се не може замислити без -{tutti}- (ит. сви) акорада лимених дувача који наткриљују остале инструменте.</s> <s>Сордина и покривени тон Код лимених инструмената могућа је промена квалитета тона помоћу сордине.</s><s>То је уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца.</s><s>Углавном се примењује једна сордина, мада постоји и двојна сордина.</s><s>Пригушена боја инструмента са сордином, мало реска и назална у звуку (која, нпр., приближава звук трубе звуку обое и енглеског рога, врло се често примењује у -{p}- као неки одјек, звук из даљине.</s><s>Међутим, могућна је употреба и у -{f}- код оштрих, реских, карактеристичних акцената и одређених атмосфера.</s><s>Сордина се најчешће употребљава код труба, мање код хорни и тромбона, а врло ретко код тубе.</s><s>Почетак употребе сордине се обележава са -{con sordino}- (нем. -{gedämpft}-, фр. -{avec sourdine}-, ен. -{mute(d)}-, рус. -{закритый}- или -{сурдина}-), док се престанак означава са -{senza sordino}-.</s> <s>Сличан, мада мање пригушен тон се добија и стављањем песнице или шаке у левкасти отвор инструмента.</s><s>Тај поступак се примењује код хорне и за корекције интонације, јер песница десне руке гурнута дубље у отвор инструмента скраћује цев и тиме повишава изведени тон за читав полустепен.</s><s>Зато се на хорни, да би се добио одрећени тон пригушен руком, интонира пола степена ниже.</s><s>То, међутим, није случај са осталим лименим дувачима.</s><s>Наведени начин добијања покривеног тона се користи код трубе и хорне, а мање је практичан на тромбону, а потпуно је неизводљив на туби.</s><s>Најчешћа пракса је да се покривени тон обележава крстићем изнад ноте, а прекидање тог тона, односно враћање на отворен тон, се означава кружићем над нотом.</s><s>Исто тако, као и код сордине, може се означити и речима: , , , , .</s> <s>Састав и величина лименог дувачког корпуса Лимени дувачки инструменти који су најчешћи у симфонијском оркестру су: хорна (-{Corno – Cor.}-) труба (-{Tromba – Trb.}- или од енглеског -{Trumpet – Trp.}-) тромбон (-{Trombono – Trbn.}- или од енглеског -{Trombone – Trb.}-) туба (-{Tuba – Tb.}-)</s> <s>Према двојном, тројном и четворном саставу дрвених дувача, у редоследу у партитури испод њих налазимо следећу заступљеност лимених дувача: двојни састав 2-4 -{Cor.}- 2 -{Trb.}- 2-3 -{Trbn.}- (1 -{Tb.}-) тројни састав (најчешћи састав) 4 -{Cor.}- 3 (ређе 2) -{Trb.}- 3 -{Trbn.}- 1 Tb. четворни састав 6-8 -{Cor.}- 4 -{Trb.}- 3-4 -{Trbn.}- 1 -{Tb.}-</s> <s>Види још Аерофони инструменти Списак музичких инструмената Подела музичких инструмената</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Brass Instruments Information on individual Brass Instruments The traditional manufacture of brass instruments, a 1991 video (RealPlayer format) featuring maker Robert Barclay; from the web site of the Canadian Museum of Civilization.</s><s>The Orchestra: A User's Manual – Brass Brassmusic.Ru – Russian Brass Community Acoustics of Brass Instruments from Music Acoustics at the University of New South Wales Early Valve designs, John Ericson 3-Valve and 4-Valve Compensating Systems, David Werden</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1499

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B8%20%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8

Аликвотни тонови

<s>Аликвотни тонови, такође названи и парцијалним тоновима или хармоницима су појава углавном слухом непрепознатљивих тонова који се формирају над главним изведеним тоном.</s><s>Њихов број и јачина одређују „боју“ тона над којим се формирају при чему је број доминантан фактор.</s><s>Фреквенције аликвотних тонова се према основном тону односе као 1:2:3:4:5:6:… до одређене граничне фреквенције.</s><s>Ова граница код неких инструмената износи:</s> <s>Оно што се да приметити је да што је мањи број аликвотних тонова (тј. што је гранична фреквенција нижа) то је звук инструмента „мекши“ и обрнуто − што је аликвотних тонова више, то је звук инструмента оштрији.</s><s>На неким инструментима се, нарочитим поступком у свирању, може постићи да поједини аликвоти зазвуче издвојено, као тзв. флажолети.</s><s>С друге стране, помоћу савремене електронике, могуће је да се, слагањем више треперења одоварајуће висине и јачине, вештачки створи (синтетизује) звук било које жељене боје.</s> <s>Пример Хајде да, на пример, формирамо хармонике над тоном -{A}- (велико А), чија је фреквенција 110 -{Hz}-, до границе од 1.500 -{Hz}-:</s> <s>Види још Фреквенције музичких тонова</s> <s>Литература и извори [[теорија музике|Основна теорија музике]], Марко Тајчевић, 1997, pp.</s><s>138 — 139</s> <s>Музичка терминологија Акустика</s>

1504

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0

Труба

<s>Труба, скраћено Trb. (може се још и срести, често у рукописним примерима, скраћеница Trp. према енглеском називу), је регистарски највиши лимени дувачки инструмент, светлог и продорног звука, који је од давнина коришћен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици.</s><s>Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а захваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у џез-музици.</s><s>Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба сордине (види: лимени дувачки инструменти).</s> <s>Инструменти слични труби су током историје били коришћени као сигнално средство у биткама или у лову, са примерима такве употребе датираним још од 1.500 п. н. е; они су почели да се користе као музички инструменти тек у касном 14. или раном 15. веку.</s><s>Од касног 15. века ови инструменти су првентвено били конструисани од месинганих цеви, обично два пута савијених у облик заобљеног правоугаоника.</s><s>У својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тонове само једног аликвотног низа (тзв. природна труба), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама.</s><s>Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.</s> <s>Труба која се у 18. веку означавала као труба -{in C}- имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе -{in C}-, односно исти обим као данашња хорна -{in C}- (-{corno alto}-).</s><s>С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон аликвотног низа био интонативно несигуран, практични обим трубе из класичног периода сводио се углавном на добијање тонова од 3. до 12. аликвотног низа.</s> <s>Постоји много различитих врста трубе, при чему се оне најчешће свирају у Б (транспозициони инструмент), и имају цев дужине од око 1,48 m. Ране трубе нису пружале много опција за промену дужине цеви, док модерни инструменти генерално имају три (или понекад четири) вентила да би се мењала њихива висина звука.</s><s>Већина труба има вентиле пистонског типа, мада се код неких користе ротирајући тип.</s><s>Употреба труба са ротирајућим вентилима је у већој мери заступљена у оркестарским поставкама, мада ова пракса варира од земље до земље.</s><s>Сваки вентил, кад је притиснут, повећава дужину цеви, снижавајући висину звука инструмента.</s><s>Музичар који свира трубу се назива свирачом трубе или трубачом.</s> <s>Етимологија</s> <s>У енглеском језику реч -{trumpet}- је први пут коришћена у касном 14. веку.</s><s>Реч је проистекла из старофранцуске речи -{trompette}-, што је диминутив речи -{trompe}-.</s><s>Реч -{trump}-, са значењем „труба“, је први пут употребњена у енглеском око 1300. године.</s><s>Реч потиче из старофранцуске речи -{trompe}- „дуги дувачки инструмент сличан труби“ (12. век), што је сродно са провенкалском речи -{tromba}-, италијанском -{tromba}-, све од којих вероватно потичу из немачког извора (упоредите старовисоконемачку реч -{trumpa}- и старонордијску реч -{trumba}- за „трубу“).</s> <s>Историја</s> <s>Најраније трубе потичу још из периода око 1500 п. н. е. или раније.</s><s>Бронзане или сребрне трубе из Тутанкамонове гробнице у Египту, бронзани луреви из Скандинавије, и металне трубе из Кине датирају из тог периода.</s><s>Трубе из Оксус цивилизације (3. миленијум п. н. е) из централне Азије имају декорисана задебљања на средини, мада су направљене од једне металне плоче, што се сматра техничким чудом.</s> <s>Шофар, направљен од овновског рога и Хатзотзерот, направљен од метала, помињу се у Библији.</s><s>Они су свирани у Соломоновом храму пре око 3000 година.</s><s>За њих се каже да су коришћени за рушење зидова Јерихона.</s><s>Они се још увек користе током појединих религиозних дана.</s><s>Салпинкс је права труба која је дуга , направљена од кости или бронзе.</s><s>Салпинкс такмичења су у прошлости била део оригиналних Олимпијских игара.</s> <s>Народ Моче древног Перуа је имао трубе приказане у њиховој уметности још од периода око 300-е године.</s><s>Најраније трубе су биле сигнални инструменти који су коришћени за војне и религиозне сврхе, пре него у музичке у модерном смислу.</s><s>Модерне војничке трубе настављају ту сигналну традицију.</s> <s>Побољшања у дизајну инструмента и обради метала током касног средњег доба и ренесансе довеле су до повећане употребљивости трубе као музичког инструмента.</s><s>Природне трубе те ере су се састојале од цеви са једним завојем без вентила и једино су могле да произведу тонове појединачне високотонске серије.</s><s>Да би се променила лествица свирач је морао да промени предњи део инструмента.</s><s>Развој горњег, регистра „рога” који су остварили трубачки специјалисти — као што је Чезаре Бендинели — омогућили су даљи развој током барокне ере, познате као „златно доба природне трубе”.</s><s>Током тог периода, виртуозни трубачи су написали огромну количину музичког материјала.</s><s>До поновног оживљавања интереса за свирањем овог типа трубе је дошло средином 20. века и тај тред се задржао као успешна уметничка форма широм света.</s><s>Многи модерни трубачи у Немачкој и УК који изводе барокну музику користе верзију природне трубе опремљене са три или четири испуна отвора ради лакшег кориговања неусклађених тонова у хармонијској серији.</s> <s>Мелодије доминиране хомофонијом класичног и романтичарског периода потиснуле су трубу у секундарну улогу у радовима већине водећих композитора услед ограничења природне трубе.</s><s>Берлиоз је писао 1844. године: Упркос стварне величанствености и истакнуте природе квалитета њеног тона, мало је инструмената који су били деградирани у већој мери (од трубе).</s><s>Почевши од Бетовена и Вебера, сваки композитор - не изузимајући Моцарта – истрајао је у њеном ограничавању на недостојну функцију попуњавања, или дозвољавања да се огласи са две или три рутинске ритмичке формуле.</s><s>Покушај да се труби додели више хроматске слободе у њеном асортиману довео је до развоја трубе са диркама, али је то у великој мери био неуспешан подухват због лошег квалитета њеног звука.</s> <s>Упркос тога што је подстицај за увођење цевног вентила инициран још 1793. године, тек су 1818. године Фридрих Блумел и Хајнрих Штецел произвели заједничку патентну апликацију за кутијасти вентил који је производио В. Шустер.</s><s>Симфоније Моцарта, Бетовена, и однедавно Брамса, још увек се свирају природним трубама.</s><s>Крукови и шанкови (уклонљиве цеви различитих дужина) уместо дирки и вентила су биле стандард, нарочито у Француској, у првом делу 20. века.</s><s>Као последица овог касног развоја хроматске способности инструмента, репертоар за овај инструмент је био релативно мали у поређењу са другим инструментима.</s><s>У 20. веку је дошло до експлозије у погледу количине и варијетета музике написане за трубу.</s> <s>Конструкција</s> <s>Труба се прави од месинганих цеви два пута савијених у заобљени издужени облик.</s><s>Као и код свих инструмената од месинга, звук се производи дувањем ваздуха кроз затворене усне, чиме се ствара „зујећи” звук у уснику и започиње вибрација стојећег таласа у ваздушном стубу унутар трубе.</s><s>Свирач може да изабере висину звука из опсега горњих тонова или хармоника путем промена усног отвора и напетости (што је познато као амбажура).</s> <s>Усник има кружни руб, који пружа угодно окружење за вибрације усана.</s><s>Директно иза обода је пехар, који усмерава ваздух у много мањи отвор (задњу шупљину или труп) који се мало сужава како би се подударио са пречником водне цеви трубе.</s><s>Димензије ових делова усника утичу на боју или квалитет звука, лакоћу репродукције и удобност свирача.</s><s>Генерално, што је шири и дубљи пехар, то је тамнији звук.</s> <s>Модерне трубе имају три (или, у ретким случајевима четири) клипна вентила, сваки од којих повећава дужину цеви кад је притинут, чиме се снижава висина тона.</s><s>Први вентил снижава висину тона инструмента за читав корак (два полустепена), други вентил за половину корака (један полустепен), и трећи вентил за један и по корак (три полустепена).</s><s>Кад је четврти вентил присутан, као што је случај код неких пиколо труба, он обично снижава висину тона до перфектног четвртог (пет полустепена).</s><s>Кад се користе појединачно и у комбинацији ови вентили чине инструмент потпуно хроматским, тј., може да свира свих дванаест висина класичне музике.</s><s>За више информација о различитим типовима вентила, погледајте вентиле лимених дувачких инструмената.</s> <s>Висина тона трубе се може подићи или снизити употребом клизаљке за подешавање.</s><s>Извлачење клизаљке снижава висину тона; враћање клизаљке повишава тон.</s><s>Да би се превазишли проблеми са интонацијом и умањила употреба клизаљке, Ренолд Шилке је дизајнирао трубу са подешавајућим звоном.</s><s>Уклањање уобичајене спојнице између звона и тела вентила омогућава коришћење клизног звона; трубач може потом да подеси трубу звоном, остављајући клизач угурнутим, или скоро у том положају, чиме се побољшава интонација и свеукупан респонс.</s> <s>Труба постаје затворена цев кад је трубач притисне на усне; стога, инструмент природно једино производи сваки други горњи тонски хармоник.</s><s>Облик звона чини недостајуће горње тонове чујним.</s><s>Већина нота у серији је благо неподешена и модерне трубе имају клизеће механизме за први и трећи вентил којима трубач може да компензује потискујући (продужавајући) или повлачећи један или оба клизача, користећи леви палац и домали прст за клизаче првог и трећег вентила, респективно.</s> <s>Друге врсте труба Труба се јавља и у још неким регистарским варијантама, и то су две најчешће регистарске варијанте мале трубе (ит. -{trombetta}- или -{tromba piccola}- нем. -{kleine Trompete}-, фр. -{petite trompette}-, ен. -{small trumpet}-, рус. -{малая труба}-), која се ретко налази у оркестру, али се користи при извођењу тзв. кларино партије (техника извођења врло високих тонова аликвотног низа, чак до 21. тона) у делима нпр. Ј.</s><s>С.</s><s>Баха.</s><s>Обим звучности јој је од -{f}- до -{c}-3, а јавља се у две регистарске варијанте -{in D}- (звучи велику сексту више) и -{in E<small>b</small>}- (звучи малу терцу више).</s> <s>Постоје још и тзв. високе трубе у регистарским варијантама -{in F}-, -{in G}- и -{in B}- (тзв. -{sopranino}-) која је највиша.</s><s>Осим тога, постоје и алт-труба -{in F}-, која звучи квинту ниже од обима трубе и бас-труба -{in E<small>b</small>}- (звучи велику сексту ниже), -{in D}- (звучи малу септиму ниже), -{in C}- (звучи октаву ниже) и -{in B}- (звучи нону ниже).</s> <s>Тонови C - без притискања вентила Cis/Des - сва три вентила D - први и трећи вентил Dis/Es - други и трећи вентил E - први и други вентил или само трећи F - први вентил Fis/Ges - други вентил или сви вентили притиснути G - без притискања вентила или први и трећи вентил Gis/As - други и трећи вентил A - први и други вентил или само трећи Ais/B - само први вентил Н - само други вентил</s> <s>Обим трубе</s> <s>Овај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима).</s><s>Труба -{in C}- звучи како је написано, а најчешће употребљавана труба -{in B}- звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од е до -{c}-3.</s> <s>Упутства и књиге метода</s> <s>Једна публикација о трубачком методу са дугогодишњом популарношћу је Жан-Баптист Арбанов Комплетни конзерваторијски метод за трубу (корнет).</s><s>Друге добро познате књиге о методу обухватају.</s><s>Техничке студије аутора Херберт Кларка, Велики метод Луја Сент-Жакома, Дневне пракса и техничке студије Макса Шлосберга, и методи Ернеста С.</s><s>Вилијамса, Клода Гордона, Чарлса Колина, Џејмса Стампа и Луиса Дејвисона.</s><s>Васили Брандтов рад Оркестрални етуси и последњи етуси је коришћен у многим колеџима и конзерваторијумским трубачким студијима.</s><s>У њему су садржане вежбе пермутација стандардног оркестарског трубачког репертоара, транспозиције, и други напредни материјали.</s><s>Често коришћена књига метода за почетнике је Валтер Билеров Метод за корнет, као и неколико књига упутстава које је написао виртуоз Ален Визути.</s><s>Мери Франкен је написао рад Комплетни метод за модерну трубу, који је био мало познат током већег дела 20. века док га није јавно подржао Морис Андре, након чега је дошло до поновног пораста интереса у ово дело.</s> <s>Види још Хорна Драгачевски сабор трубача Трубаштво</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{International Trumpet Guild}- -{Trumpet Playing Articles by Jeff Purtle, protege of Claude Gordon}- -{Trumpet Players' International Network}- -{Jay Lichtmann's trumpet studies }- -{60+ Trumpet and Teaching Videos}- -{Brass Instruments}- -{The traditional manufacture of brass instruments}- -{The Orchestra: A User's Manual – Brass}- -{Acoustics of Brass Instruments}- -{Early Valve designs, John Ericson}- -{3-Valve and 4-Valve Compensating Systems, David Werden}-</s> <s>Дувачки инструменти Војна музика Влашка музика Традиционална музика Западне Србије</s>

1505

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BD

Тромбон

<s>Тромбон, скраћено -{Trbn.}- (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница -{Trb.}- према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом позауна, је лимени дувачки инструмент, средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији труби.</s><s>Због сразмерно узане цеви и чашичастог усника тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан.</s><s>Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава.</s><s>Разуме се да то омогућује и -{glissandro}-, који је овде, због снаге звука, жестоког и често гротескног дејства.</s><s>Три тромбона, колико их најчешће има у оркестру, заједно са тубом често изводе акорде пуног и упечатљивог звучања (почетак увертире за оперу Набуко Ђузепеа Вердија)</s> <s>Овде наведен обим је дат према могућностима најраспрострањенијег тенор-тромбона, данашњим записивањем у бас- и тенор-кључу.</s> <s>Не рачунајући раније претке, породицу тромбона су до пред крај 19. века сачињавала три члана: алт-тромбон (чији је педални тон био -{Е♭}-, односно други аликвотни тон -{es}- са даљим низом), тенор-тромбон (са педалним тоном -{B1}-, други аликвотни тон -{B}- са даљим низом) и бас-тромбон (педални тон -{F1}-, други аликвотни тон -{F}- са даљим низом).</s><s>Касније су се само друга два усталила као стални инструменти симфонијског оркестра, јер се уместо алт-тромбона, узимао још један тенор-тромбон у групи од три тромбона.</s> <s>Бас-тромбон има обим од -{C}- (-{H1}-) до -{g1}-.</s><s>На њему, због дужине цеви повлачка не може да се доведе у -{VII}- позицију (види: лимени дувачки инструменти), тако да има само шест позиција (од тона -{F}- у првој позицији наниже по пола степена).</s><s>Данас је за ову врсту тромбона најраспрострањенији тенор-бас тромбон (комбинација оба тромбона уједно), односно тенор-тромбон који је снабдевен тзв. квартним- или -{F}--вентилом.</s><s>Овај вентил омогућава снижење обима тенор-тромбона наниже до -{C}-, а са укључивањем још и специјалног полукружног дела цеви, могућно је добити и тон -{H1}- (који ипак није препоручљив за честу употребу).</s><s>На тај начин се добијају сви полустепени између педалних тонова у контра-октави и тона -{Е}-, који је најнижи тон у обим тенор-тромбона.</s><s>Педалне тонове од -{B1}- наниже тешко је добити дубље од трећег (-{А♭1}-) или четвртог (-{G1}-) тона.</s> <s>Кад се данас говори о оркестарској групи од три тромбона (ако није изричито наглашено другачије), подразумевају се два тенор-тромбона и један бас- (односно тенор-бас) тромбон.</s> <s>Као још једну врсту тромбона треба поменути и контрабас-тромбон (обим за октаву ниже од тенор-тромбона), који се више не користи, јер је његову улогу преузела труба.</s> <s>Историја</s> <s>Етимологија</s> <s>"Тромбон" долази од италијанске речи tromba (труба) плус суфикс -он (велики), што значи "велика труба".</s> <s>Током ренесансе, еквивалентни енглески израз био је „sackbut”.</s><s>Реч се први пут појављује у судским списима 1495. године као „shakbusshe“ отприлике у време када се краљ Хенри VII оженио португалском принцезом која је са собом довела музичаре.</s><s>„Shakbusshe” је сличан „sacabuche”, потврђеном у Шпанији још 1478. године.</s><s>Француски еквивалент „saqueboute” појављује се 1466. године.</s> <s>Немачки „posaune“ дуго је претходио проналаску тобогана и могао би да се односи на природну трубу све до раног петнаестог века.</s> <s>Порекло</s> <s>И градови и дворови спонзирали су бендове шалмаја и тромбона.</s><s>Најпознатији и најутицајнији служио је војводу од Бургундије.</s><s>Главна улога тромбона била је улога контратенора у плесном бенду.</s><s>Тромбон се увелико користио широм Европе, од његовог појављивања у 15. веку до опадања у већини места средином касног 17. века.</s><s>Коришћен је на догађајима на отвореном, на концертима и у литургијским окружењима.</s><s>Код трубача, тромбонисти су у немачким градовима-државама били запослени као цивилни службеници.</s><s>Као званичници, ови тромбонисти су често били стављени на стражу у градским кулама, али су такође најављивали долазак важних људи у град.</s><s>Ово је слично улози војног трубача и коришћено је као знак богатства и снаге у немачким градовима из 16. века.</s> <s>Међутим, ови тромбонисти су често посматрани одвојено од вештијих тромбониста који су свирали у групама као што су ансамбли дувачких алта капела и први оркестарски ансамбли.</s><s>Они су се изводили у верским окружењима, као што је базилика Светог Марка у Венецији почетком 17. века.</s> <s>Композитори који су писали за тромбон током овог периода су Клаудио Монтеверди, Хајнрих Шуц, Ђовани Габријели и његов ујак Андреа Габријели.</s><s>Тромбон је удвостручио гласовне делове у светим делима, али постоје и соло дела писана за тромбон почетком 17. века.</s> <s>Када се сакбат вратио у уобичајену употребу у Енглеској у 18. веку, италијанска музика је била толико утицајна да је инструмент постао познат као „тромбон“, иако се у неким земљама исти назив примењивао током читаве његове историје, тј. италијански trombone и немачки posaune.</s><s>Тромбон из 17. века изграђен је у нешто мањим димензијама од модерних тромбона и имао је звоно које је било више конусно и мање проширено.</s> <s>Током каснијег барокног периода, Јохан Себастијан Бах и Џорџ Фридерик Хендл су у неколико наврата користили тромбон.</s><s>Бах је позвао на tromba di tirarsi да удвостручи кантус фирмус у неким од његових литургијских кантата, које могу бити облик блиско повезане слајд трубе.</s><s>Бах је такође ангажовао хор од четири тромбона да удвостручи хор у три своје кантате (BWV 2, BWV 21 и BWV 38), као и квартет од три тромбона и једног корнета у кантати BWV 25.</s><s>Хендл га је користио у Маршу смрти од Саула, Самсона и Израела у Египту.</s><s>Сви су били примери ораторијумског стила популарног током раног 18. века.</s><s>Нотације партитура су ретке јер је било доступно само неколико професионалних „Stadtpfeiffer“ или алта капелних музичара.</s><s>Хендл је, на пример, морао да увезе тромбоне у Енглеску са краљевског двора у Хановеру у Немачкој, да би извео једну од својих већих композиција.</s> <s>Класични период</s> <s>Кристоф Вилибалд Глук је био први велики композитор који је користио тромбон у оперској увертири, Alceste (1767), али га је користио и у операма као што су Orfeo ed Euridice, Iphigénie en Tauride (1779) и Echo et Narcisse.</s> <s>Конструкција тромбона се релативно мало променила између барока и класичног периода.</s><s>Најочитија промена била је у звону.</s> <s>Прва употреба тромбона као независног инструмента у симфонији била је у Симфонији у Е♭ (1807) шведског композитора Јоахима Николаса Егерта.</s><s>Али композитор коме се обично придају заслуге за увођење тромбона у симфонијски оркестар био је Лудвиг ван Бетовен у Симфонији бр. 5 у Ц-молу (1808).</s><s>Бетовен је такође користио тромбоне у својој Симфонији бр. 6 у Ф-дуру („Пасторала”) и Симфонији бр. 9 („Хор”).</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Virgiliano, Aureleo: Il dolcimelo (manuscript, c. 1600) Rognoni Taeggio, Francesco: Selva de varii passaggi secondo l'uso moderno, per cantare, & suonare con ogni sorte de stromenti, 2 vols.</s><s>Milan: Filippo Lomarzo, 1620.</s><s>Mersenne, Marin: Harmonie Universelle (1636) Praetorius, Michael: Syntagma Musicum, 3 vols.</s><s>Wolfenbüttel: Elias Holwein, 1619. 2nd, much enlarged edition: Grund-richtiger...</s><s>Unterricht... oder Vierfaches musicalisches Kleeblatt.</s><s>Ulm: G. W. Kühnen (1697).</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Trombone History Timeline by Will Kimball, Professor of Trombone at Brigham Young University International Trombone Association Online Trombone Journal Acoustics of Brass Instruments from Music Acoustics at the University of New South Wales Sources for the Prescribed Sheet Music for the ABRSM practical exams Two Frequencies Trombone NPR story about trombone bands (2003) Overview of trombones on the MIMO (Musical Instrument Museums Online) portal Christian E. Waage (2009).</s><s>"Slide Position Chart", YeoDoug.com Antonio J. García. (1997).</s><s>"Choosing Alternate Positions for Bebop Lines", GarciaMusic.com.</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1508

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5

Предувавање

<s>Предувавање је врло значајан поступак у извођачкој техници дувачких инструмената, којим се проширује распон изводљивих тонова, помоћу промене у начину дувања.</s><s>Појачаним и заоштреним ваздушним млазом и другачијом напетошћи усана, свирач постиже да ваздушни стуб у цеви трепери неком од виших фреквенција из аликвотног низа, дајући и одговарајући, виши тон.</s><s>Дрвени дувачки инструменти на овај начин користе углавном два-три најнижа аликвота, док се на лименим извлачи, при истој дужини ваздушног стуба, цео низ - нпр. на хорни и до 16., па изузетно и даљег тона - што чини посебно осетљив елемент њихове извођачке технике.</s> <s>Музичка терминологија</s>

1509

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Милутин Миланковић

<s>Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.</s> <s>Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду.</s><s>Био је декан Филозофског факултета школске 1926/27, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, дописни члан ЈАЗУ у Загребу од 1925, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.</s> <s>Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци.</s><s>Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система.</s><s>Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси.</s><s>Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.</s> <s>Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), те Земљином природном сателиту — Месецу.</s><s>Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.</s> <s>Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је у периоду 1905—1933. подносио у различитим државама.</s><s>Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву — грађевинарству, па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије.</s><s>Тако је и већина патената везана за ову област.</s> <s>Биографија</s> <s>Младалачко доба</s> <s>Детињство</s> <s>Милутин Миланковић је рођен у селу Даљ, на десној обали Дунава, у Аустроугарском царству.</s><s>Милутин и његова сестра близнакиња Милена, били су најстарији од седморо деце.</s><s>Њихов отац Милан био је имућан земљорадник и трговац као и локални политичар, али је умро млад — када је Милутину било свега 8 година.</s><s>Миланковићи су била стара и угледна породица у којој је и раније било знаменитих личности.</s><s>Међу њима, Милутин је у својим Успоменама (аутобиографија) посебно говорио о Урошу Миланковићу (1780—1849), локалном просветитељу, природном филозофу и реалисти који се борио против сујеверних ставова сељака и конзервативних локалних племића, те имао запажене расправе на немачком и српском језику објављене у делима Организам света, Организам васионе, Просвета човека, Застава слободе и правде и Огледало истине.</s><s>Умро је 1849. године за време грађанског рата у Аустријском царству.</s><s>Милутинова тројица браће умрла су од туберкулозе још као деца.</s><s>Након очеве смрти, мајка Јелисавета (девојачко Маучевић), бака и ујак Василије Васа Маучевић, тада су се старали о деци.</s><s>Међутим, старање о Милутину је преузео — у највећој мери — његов ујак Васа, који га је током већег дела живота помагао и саветовао.</s> <s>Образовање Основна школа Због осетљивог здравља, Милутин је стекао основно образовање код куће, учећи од гувернанти и приватних учитеља.</s><s>У десетој години (почетком октобра 1889), преселио се у оближњи Осијек код другог ујака, Паје Маучевића, где је по први пут пошао у јавну школу.</s><s>Пре уписа у Осијечку реалку Милутин је приватно положио сва четири разреда у Српској православној школи у Осијеку.</s><s>Занимљивост је да је све предмете положио са одличном оценом сем Рачуна, где је оцењен као врло добар.</s> <s>Средња школа</s> <s>У Милутиново време постојале су две врсте гимназија: класична и реална гимназија.</s><s>Реална гимназија је припремала ученике за студије технике и пољопривреде, па је тако Милутин 1889. године започео своје средњошколско образовање у Реалној гимназији у Осијеку.</s><s>Када је кренуо у јавну школу, увидео је недостатке које је имало његово дотадашње приватно образовање.</s><s>Остала деца су била боља од њега у читању, писању и рачунању.</s><s>Међутим, Милутин је убрзо сустигао вршњаке и постао најбољи ученик.</s><s>Сведочанство о завршеној реалној гимназији добио је 29. маја 1896. године.</s><s>После завршетка гимназије и положеног матурског испита, Миланковић је са групом матураната отпутовао на ђачки излет у Србију.</s><s>Тада је поред Београда посетио и друга места широм Србије, а један део пута од Крагујевца до Сталаћа прешао је пешице.</s> <s>Студије Милутин се дуго премишљао шта да упише у Бечу.</s><s>Пресудан утицај је имао његов професор математике на осјечкој реалци, Владимир Верићак.</s><s>У почетку је желео да студира електротехнику, али тог одсека на Високој техничкој школи у Бечу није било.</s><s>Зато се на наговор професора Верићака Милутин на крају определио за студирање грађевине.</s><s>Октобра 1896. године, у 17. години, Милутин одлази на студије у Беч које успешно завршава 1902. године, с најбољим оценама.</s><s>Милутин је касније о својим студијама у Успоменама написао: „Професор Емануел Чубер нас је учио математици...</s><s>Свака његова реченица била је мајсторско дело строге логике, без иједне сувишне речи, без иједне омашке.” Након одслуженог обавезног војног рока, Милутин позајмљује новац од ујака Васе како би наставио школовање на докторским студијама.</s><s>Он се тада усмерио на решавање једног веома сложеног и тада актуелног питања из домена примене статичких метода на конструкцији модуларних армиранобетонских мостова.</s><s>Докторски испит Миланковић је положио у 25. години, 12. децембра 1904. на Високој техничкој школи у Бечу, и то расправом под називом Теорија линија притиска ().</s><s>Докторат је положио пред комисијом у којој су била четири члана: Јохан Брик (председник комисије), Лудвиг фон Тетмајер (ректор), Јозеф Фингер (професор рационалне механике) и Емануел Чубер.</s> <s>Средње доба</s> <s>Грађевински инжењер</s> <s>Почетком 1905. године, на основу препоруке, Миланковић је примљен у познату бечку грађевинску фирму барона Адолфа Питела, где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу.</s><s>Миланковићево радно место се састојало у обављању најсложенијих прорачуна статичке природе када је требало конструисати нове објекте од армираног бетона.</s><s>У то време, армирани бетон био је релативно нов грађевински материјал који се почео нагло користити у свим областима грађевине.</s><s>Миланковић је један од првих стручњака који је у грађевинарство увео математичко моделовање, напустивши дотадашњи геометријски (графички) метод пројектовања.</s><s>Након мање од годину дана по запослењу, Миланковић се нашао пред проблемом пројектовања великог магацина и фабричке хале од армираног бетона.</s><s>Сложеност тих пројеката састојала се у томе што нису постојале математичке формуле на основу којих би се могле одредити димензије арматурних греда и носећих плоча.</s><s>Тада је Миланковић, уверен у своју докторску тезу односно у валидност опште теорије еластичности, стрпљиво радио на прорачунавању које ће објавити у стручном часопису и патентирати под називом Прилог теорији армиранобетонских носача.</s><s>Други рад на исту тему а на основу нових резултата објавио је 1906. године.</s><s>Резултат је био посебно видљив на пројекту армиранобетонског акведукта за хидроцентралу у Себешу, у Ердељу, који је урадио на почетку своје инжењерске каријере.</s><s>Током пет година колико је провео у бечком предузећу, Миланковић је осим себешког акведукта радио на следећим објектима: пројектовао је акведукт у Семерингу и Питену, мостове у Крању, Банхилди и Ишли, затим београдске канализације, те Крупову фабрику метала у Бердорфу.</s><s>Остварио је шест одобрених и штампаних патената од великог теоријског и практичног значаја чиме је стекао славу истакнутог изумитеља, као и финансијску добит.</s> <s>Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до 1. октобра 1909. године, када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета — на Катедри примењене математике, у склопу које су биле рационална и небеска механика, као и теоријска физика.</s><s>Иако је имао веома значајне радове који су се тицали армираног бетона, млади Миланковић је ипак био одлучио да се посвети фундаменталним истраживањима.</s><s>Држављанин Краљевине Србије је постао 12. јануара 1911. (31. децембра 1910), након што је Петар I Карађорђевић одобрио решење Државног Савета број 11911 од 3. јануара 1911. (21. децембра 1910) године.</s><s>Одлука је објављена у званичним Српским новинама 20. (8) јануара 1911.</s><s>Миланковићева плата ванредног професора била је десет пута мања од оне коју је имао као инжењер у Бечу; стога је наставио да хонорарно ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију.</s><s>Миланковић је прихватио позив свог школског друга са бечке Технике и власника грађевинске фирме Петра Путника да од армираног бетона изради пројекат мостова у распону од 30 m на стеновитим обалама на будућој траси пруге Ниш—Књажевац, у долини Тимока.</s><s>Миланковић, коме се ова идеја веома допала, брзо је израдио статички прорачун за све мостове, а управо његово решење било је главни разлог да Српске државне железнице — СДЖ доделе посао предузећу Петра Путника, који је убрзо започео радове (1912. године).</s><s>Као резервни официр, учествовао је у Балканским ратовима.</s><s>Био је на дужности референта за страну кореспонденцију у Штабу Дунавске дивизије првог позива, а потом у Пресбироу Врховне команде.</s> <s>Осунчавање планета</s> <s>Миланковић се од 1911. године почео занимати за климатологију.</s><s>Проучавајући научне радове савременог климатолога Јулијуса фон Хана, Миланковић је уочио значајно питање које ће постати једно од главних области његовог научног истраживања: мистерија леденог доба.</s><s>Идеју о могућем утицају астрономских фактора на климатске промене први пут је у обзир узео астроном Џон Хершел (1792—1871); касније, идеју је утемељио геолог Лујс Агаши (1807—1873).</s><s>Упоредо с тим, било је још неколико покушаја да се објасне климатске промене узроковане астрономским силама (најзначајнија од њих је теорија коју је поставио Џејмс Крол 1870-их).</s><s>Миланковић је такође проучавао радове Жозефа Адемара и Џејмса Крола, чије су пионирске теорије о астрономском пореклу леденог доба званично одбачене од њихових савременика.</s><s>У то доба, климатолози и геолози имали су преовлађујући став да ледено доба настаје под утицајем океана-вулкана.</s><s>Иако су имали поуздане геолошке податке о простирању глацијације на Алпима, климатолози и геолози ипак нису могли да открију основне узроке, поготово због тога што су променљиве вредности осунчавања на Земљи током претходних доба биле ван домашаја ових наука.</s><s>Међутим, Миланковић је одлучио да прати њихов пут и покуша исправно да израчуна магнитуде таквих промена.</s><s>Он је тражио решење овог сложеног проблема у области сферне геометрије, небеске механике и теоријске физике.</s><s>Почео је да ради на проучавањима 1912. године, и то након што је уочио да је: „... метеорологија ништа друго него прикупљање бројних емпиријских налаза, већином нумеричких података са коришћењем физике у траговима да се оне објасне...</s><s>Напредна математика нема улогу у овој науци...” Његов први рад егзактно описује садашњу климу на Земљи и како Сунчеви зраци одређују температуру на површини Земље након проласка кроз атмосферу.</s><s>Први рад на ову тему штампао је под називом Прилог теорији математске климе у Београду, 5. априла 1912. године.</s><s>Његов следећи рад на исту тему објављен је под називом О распореду сунчеве радијације на површини Земље, 5. јуна 1913. године.</s><s>Исправно је израчунао интензитет осунчавања и унапредио математичку теорију описујући климатске зоне, односно извршио је прорачун осунчавања за поједине упореднике од полутара (0°) до Земљиних обртних полова (90°).</s><s>Његов главни циљ је била изградња једне интегралне математичке теорије која ће повезати топлотне услове на планетама с њиховим кретањем око Сунца.</s><s>Миланковић је о томе написао: „... таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у васиони, већ и у времену...</s><s>Биће могуће реконструисати Земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама.” Након тога, почео је да тражи математички модел космичког механизма како би објаснио Земљину климатску и геолошку прошлост.</s><s>Објавио је рад на ту тему 1914. године, под називом О питању астрономских теорија ледених доба.</s><s>Међутим, космички механизам није био лак проблем и Миланковићу ће требати више од две деценије за усавршавање ове теорије.</s> <s>У исто време избила је Јулска криза између Аустроугарске и Србије, која ће довести до Великог рата.</s><s>Миланковић се 14. јуна 1914. године оженио са Христином Тинком Топузовић, родом из Шапца (пријатељица Делфе Иванић), након чега одлазе на свадбено путовање у његово родно село Даљ.</s><s>Како је у то време био држављанин Србије са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен.</s><s>Затворен је у једну стару жандармеријску касарну, а потом пребачен у логор Нежидер на Балатонском језеру.</s><s>Описао је свој први дан у затвору следећим речима:</s> <s>Његова супруга Христина је отишла у Беч како би разговарала са Емануелом Чубером, који је био његов ментор и добар пријатељ.</s><s>Користећи друштвене везе, професор Чубер је издејствовао Миланковићево ослобађање из логора и дозволу да Миланковић заробљеништво проведе у Будимпешти с правом на рад.</s><s>Након шест месеци проведених у логору, Миланковић је децембра 1914. године стигао у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља у полицијску станицу једном недељно.</s><s>Убрзо након доласка, Миланковић се срео са директором библиотеке Мађарске академије науке, Коломаном фон Силијем, који је као математичар оберучке прихватио Миланковића и омогућио му да несметано ради како у библиотеци тако и у Централном метеоролошком институту.</s><s>Миланковић је провео у Будимпешти четири године, скоро цео рат.</s><s>Наставио је веома студиозно радити на теорији клима.</s><s>Користећи математички метод радио је на проучавању садашњих клима планета унутрашњег Сунчевог система.</s><s>1916. године објавио је рад под називом Испитивање климе планете Марс.</s><s>Миланковић је израчунао да је просечна температура у доњим слојевима Марсове атмосфере и просечна температура тла .</s><s>Такође је закључио следеће: „Ова велика разлика између температуре тла и доњег слоја атмосфере није неочекивана.</s><s>Велика прозирност Марсове атмосфере за Сунчеве зраке чини да је Марсова клима веома слична висинској клими наше Земље, која се такође одликује високом температурама тла, а ниским температурама ваздуха.” Данас се поуздано зна да је просечна температура тла , али да се температуре тла и ваздуха генерално разликују.</s><s>У сваком случају, Миланковић је теоријски доказао да Марс има веома екстремну климу.</s> <s>Поред разматрања Марса, Милутин Миланковић се бавио и климатским условима који владају на Меркуру и на Венери.</s><s>Посебно су значајни прорачуни температурних услова на Месецу.</s><s>Миланковић је знао да један дан на Месецу траје 15 земаљских дана, те да толико износи и дужина ноћи.</s><s>Потом је израчунао да температура тла на дневној страни Месеца у подне достиже +100,5 °C. Такође, израчунао је да температура током раног јутра на Месецу — тачније, пре појаве Сунца над хоризонтом — износи −58 °C. Данас се поуздано зна да дневна температура на Месечевој површини достиже +108 °C, а ноћна пада и до −153 °C.</s> <s>У Пешти се децембра 1915. године родио Милутинов син Василије (1915—2003), који је умро у Аустралији и од кога Миланковић има двоје унука и праунуке.</s> <s>Након рата, Миланковић се са породицом вратио у Београд, 19. марта 1919. године.</s><s>Наставио је каријеру на Универзитету; изабран је за редовног професора небеске механике на Филозофском факултету, а Указ о постављењу потписан је 29. септембра 1919. године.</s><s>Миланковић је од 1912. до 1917. године објавио седам научних радова о математичкој теорији климе, како за Земљу тако и за друге планете.</s><s>Формулисао је прецизан нумерички климатолошки модел с капацитетом за реконструкцију прошлости као и за предвиђање будућности, те је установио астрономску теорију климе као генералну математичку теорију осунчавања.</s><s>Када су најважнији проблеми у теорији били решени и основе за будући рад постављене, Миланковић је завршио књигу која је 1920. године објављена у Паризу на француском језику, под називом Математичка теорија топлотног феномена узрокована сунчевим зрачењем ().</s><s>Убрзо након објављивања, метеоролози су овај рад препознали као значајан допринос проучавању садашњих климатских услова.</s><s>Егзактни радови Левиса Фрија Ричардсона из 1922. године, као и Вилхелма Бјеркнеса из 1924. године, представљају темељ и пионирске радове из којих ће се развити савремена нумеричка прогноза времена.</s><s>За дописног члана Српске академије наука Миланковић је изабран 1920. године.</s> <s>О брзини светлости Миланковић је објавио два рада о релативности.</s><s>Први рад „О теорији Мајкелсоновог експеримента" публиковао је 1912. године.</s><s>Радио је истраживања о овој теорији и 1924. године.</s><s>У ствари, његови радови били су о специјалној теорији релативности и оба рада на тему Мајкелсоновог експеримента (сада познатом као Мајкелсон—Морлијев експеримент) који је дао снажан доказ против теорије етра.</s><s>У светлу Мајкелсоновог експеримента дискутовао је о валидности другог постулата Специјалне теорије релативности, да је брзина светлости иста у свим референтним системима.</s><s>До своје смрти, остао је убеђен да брзина светлости у космичким просторима не може бити константна.</s><s>Занимљиво да се на прелазу из 20. у 21. век у науци све више наводи појам варијабилна (променљива) брзина светлости.</s> <s>Ревизија јулијанског календара Милутин Миланковић је 1923. године предложио реформу јулијанског календара.</s><s>Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 900 дају остатак или 200 или 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... су секуларне али ипак преступне).</s><s>Према грегоријанском календару, преступне године су све оне које су дељиве са 4 не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 400 дају остатак 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... су секуларне али ипак преступне).</s> <s>У мају 1923. године, Православна црква је у начелу прихватила календар; уклоњена је разлика од 13 дана (1—13. октобар 1923) настала од Никејског сабора до 20. века, а такође бројне цркве су усвојиле измењени алгоритам преступних година.</s><s>Датуми Ускрса и сродних празника и даље би се обрачунавали по обрасцу јулијанског календара.</s><s>У то време, Миланковић је изражавао сумњу да период обртања Земље можда није константан; међутим, ово је било немогуће доказати и потврдити све до појаве кварцних и атомских часовника.</s><s>Варијације у периоду обртања Земље су главни узрок нетачности како грегоријанског тако и ревидираног јулијанског (Миланковићевог) календара када се посматрају огромни временски распони.</s> <s>Орбиталне варијације и циклуси ледених доба</s> <s>Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година, добили су подршку од климатолога Владимира Кепена и геофизичара Алфреда Вегенера.</s><s>Кепен је приметио да Миланковићева теорија може бити корисна за палеоклиматолошка истраживања.</s><s>Миланковић је добио дописницу 22. септембра 1922. године од Владимира Кепена, који је затражио да прошири своје прорачуне са 130.000 година до 600.000 година.</s><s>Њих двојица су се сложила да су хладна лета кључна за решавање мистерије.</s><s>Након усавршавања математичке машинерије која је била способна да прорачуна осунчавање било ког датог упоредника и за било које годишње доба, Миланковић је био спреман да започне математички опис климе Земље у прошлости.</s><s>Провео је 100 дана радећи прорачуне и припремајући дијаграм промена Сунчевог зрачења на северним упоредницима полулопте (55°, 60° и 65°) за прошлих 650.000 година.</s><s>Миланковић је веровао да су ови упоредници најосетљивији на промене топлотне равнотеже на Земљи.</s><s>Резултујућа крива приказује промене осунчавања које су одговорне за серију ледених доба.</s><s>Кепен је био уверен да је Миланковићев теоретски приступ Сунчевој енергији био логичан приступ за решавање проблема.</s><s>Његова крива осунчавања укључена је у раду под називом Климе геолошке прошлости, који су 1924. објавили Владимир Кепен и његов зет Алфред Вегенер.</s> <s>Миланковић је поставио Сунце у средиште своје теорије, као једини извор топлоте и светлости у Сунчевом систему.</s><s>Узео је у разматрање три циклична кретања Земље: елипсина ексцентричност ( циклус — Јохан Кеплер, 1609), нагиб осе ротације ( циклус — од 22,1° до 24,5°; садашњи нагиб Земљине осе је 23,5° — Лудвиг Пилграм, 1904) и прецесија ( циклус — Хипарх, 130. п. н. е.).</s><s>Сваки циклус има засебан временски период током којег планета прима тачно одређене количине Сунчеве енергије.</s><s>Промене у геометрији током кретања воде до промена на упоредницима у осунчавању (долазећа Сунчева топлотна енергија; опада са квадратом удаљености).</s><s>Ове орбиталне варијације, које су под утицајем гравитације Месеца, Сунца, Јупитера и Сатурна основа су Миланковићевих циклуса.</s> <s>За дописног члана Српске краљевске академије Милутин Миланковић је изабран у 41. години живота, 7. марта 1920. године.</s><s>У време када је Миланковић примљен за дописног члана академије њен председник је био Јован Жујовић (1856—1936).</s><s>За просветитељски допринос одликован је 25. јуна 1923. године Орденом Светог Саве трећег реда од краља Александра -{I}- Карађорђевића.</s><s>Миланковић је за редовног члана СКА изабран у 46. години живота, 14. маја 1925. године.</s><s>Метеоролошка служба Краљевине Југославије постала је пуноправан члан Међународне метеоролошке организације захваљујући умногоме Миланковићу; он је тамо представљао Југославију дуги низ година.</s><s>Кепен је предложио Миланковићу 14. децембра 1926. године да прошири своје прорачуне на 1.000.000 година и пошаље резултате Бартелу Еберлу, који је истраживао редослед глацијације у северном предгорју Алпи.</s><s>Еберлова истраживања су показивала податке о појави глацијације и пре 650.000 година.</s><s>Еберл је објавио своје налазе у Аугзбургу 1930. године, заједно са Миланковићевом кривом.</s> <s>Између 1925. и 1928.</s><s>Миланковић је написао научно-популарну књигу Кроз васиону и векове, у виду писама анонимној младој дами.</s><s>Дело говори о историји астрономије, климатологији и науци уопштено кроз низ имагинарних посета аутора и његове неименоване пријатељице различитим одредницама у васиони и времену које обухватају формирање Земље, затим посета древним цивилизацијама, чувеним античким и ренесансним мислиоцима и њиховим достигнућима, као и радовима Милутинових савременика — Кепена и Вегенера.</s><s>У „писмима” Миланковић образлаже и своју астрономску теорију климе, а описује је и сложене проблеме небеске механике на поједностављен начин.</s> <s>Након тога, Миланковић је у обимном делу Приручник климатологије () написао уводни део под називом Математичка наука климе и астрономска теорија климатских промена, у издању Кепена 1930. године на немачком (преведено на руски 1939).</s><s>1935. године је објавио књигу Небеска механика.</s><s>Овај уџбеник користи систематски векторски рачун за решавање проблема небеске механике.</s> <s>Од 1933. до 1940. године професор Миланковић је био члан испитне комисије за полагање државног испита из предмета Небеска механика за особље Астрономске опсерваторије у Београду.</s><s>Од 1936. до 1939. године био је председник првог Националног комитета за Астрономију, уз чију делатност је Југославија постала члан Међународне астрономске уније.</s><s>Миланковић је 20. децембра 1938. године одликован Југословенском круном трећег реда коју му је доделио краљ Петар -{II}-.</s><s>На предлог Стјепана Мохоровића и Војислава Гредића, на годишњој скупштини Југословенског астрономског друштва (данас Астрономско друштво „Руђер Бошковић”), 20. јануара 1940. године изабран је за почасног члана.</s> <s>У периоду од 1935. до 1938. године, Миланковић је радио на израчунавању у коликој ће мери ледени покривачи реаговати на дату промену осунчавања.</s><s>Миланковићу је пошло за руком да утврди математички однос између летњег осунчавања и надморске висине граничне линије снега и да тако одреди колико би повећање снежног покривача уследило као последица било које дате промене у летњем осунчавању.</s><s>Своје резултате објављује 1938. године у раду Нови резултати астрономске теорије климатских промена.</s><s>Геолози су добили графикон са кога су могли да извуку граничне надморске висине ледених покривача за било које време у последњих 600.000 година.</s><s>Ову теорију су касније усавршили Белгијанац Андре Бергер и Француз Жак Ласкар.</s> <s>Путања полова ротације</s> <s>Током разговора са Вегенером, утемељивачем теорије о померању континената, Миланковић се заинтересовао за саму унутрашњост Земље и за кретање полова.</s><s>Обећао је Вегенеру да ће истражити путању полова ротације.</s><s>Миланковић је новембра 1929. године добио позив од професора Бена Гутенберга из Дармштада да сарађује на обимном десетотомном Приручнику из геофизике и објави свој поглед на проблем секуларне варијације Земљиних обртних (ротационих) полова.</s><s>Вегенер је у свом научном делу изнео бројне емпиријске доказе који су ишли у прилог великим догађајима током Земљине прошлости (померању континената).</s><s>Међутим, један од главних доказа који је посебно опседао Вегенера а потом и Миланковића било је откриће великих резерви каменог угља на Свалдбарским острвима у Северном леденом океану, које нису могле да се формирају на садашњим географским ширинама на овој локацији.</s><s>У међувремену, Вегенер је настрадао услед хипотермије новембра 1930. године, током четврте експедиције на Гренланду.</s><s>Миланковић је постао убеђен да континенти „плове” на флуидној подлози и да на положај континенталних маса у односу на осу ротације утичу центрифугалне силе инерције, које могу да избаце Земљину осу из равнотеже и натерају је да се креће.</s><s>Трагедија коју је Вегенер доживео додатно је мотивисала Миланковића да истраје у решавању проблема померању полова.</s> <s>У периоду од 1930. до 1933. године, Миланковић је на проблему нумеричког секуларног (вековног) померања полова ротације.</s><s>Земљу у целини као небеско тело сматрао је као флуидним телом, које се у случају кратког трајања силе понаша као чврсто тело (слично нењутновској течности), али под одређеним утицајем и као еластично тело.</s><s>Користећи векторску анализу Милутин је направио математички модел Земље, који му је служио за стварање Теорије секуларног померања Земљиних полова.</s><s>Миланковић је извео једначину секуларне путање Земљиног пола и једначину померања пола дуж ове путање, једначине у науци познате још и као Миланковићева теорема.</s><s>Ове једначине су га довеле до одређивања 25 тачки положаја Земљиног пола на путањи за обе полулопте.</s><s>Овај математички прорачун довео је Миланковића до 16 тачки у прошлост, које представљају ране положаје истраживања; 8 тачки представљају будуће положаје истраживања пола ротације.</s><s>Нацртао је мапу пута Земљиних полова за последњих 300 милиона година и утврдио да се промене дешавају у интервалу од 5 милиона година (минимум) до 30 милиона година (максимум).</s><s>Сматрао је да секуларна путања полова зависи само од конфигурације Земљиног спољног омотача и тренутног положаја пола на њој, тачније на геометрији Земљине масе.</s><s>Такође, на основу Миланковићевог модела, континентални блокови тону у своју основну флуидну подлогу и клизе уоколо с циљем да се постигне изостатичка равнотежа.</s><s>Миланковић је 1932. године у Београду објавио свој рад под називом Нумеричко израчунавање секуларне путање земљиних полова ротације.</s><s>Предавање о привидном померању полова одржао је на Конгресу балканских математичара у Атини 1934. године.</s><s>Исте године, Миланковић публикује чланак посвећен Алфреду Вегенеру и његовом делу под насловом О померању Земљиних полова — Успомена на Алфреда Вегенера.</s> <s>У исто време, Миланковић је за Приручник геофизике — који је приредио Бено Гутенберг, а 1933. године објавио Владимир Кепен — написао четири поглавља на 308 страна.</s><s>Поглавља су имала следеће наслове: Положај и кретање Земље у простору васионе, Ротационо кретање Земље, Секуларна померања полова и Астрономска средства за испитивање климе током Земљине прошлости.</s> <s>У почетку, Миланковићев рад на путањи полова добро су прихватали само Кепенови сарадници јер већи део научничке заједнице је био скептичан како према Вегенеровој, тако и према Миланковићевој старој и новој теорији.</s><s>Међутим, касније током 1950-их и 1960-их, услед развоја нове научне дисциплине у геофизици познате као палеомагнетизам, долази се до кључних доказа на основу проучавања записа о магнетском пољу Земље, сачуваним у различитим магнетичним минералима током геолошког времена, а о геомагнетској реверзији и путањи полова.</s><s>Палеомагнетски докази су искоришћени за оживљавање теорије о кретању континената и њену трансформацију у теорију тектонике плоча током 1960-их и 1970-их.</s><s>Такође, за разлику од Миланковићеве линеарне путање полова, уз помоћ палеомагнетизма извршиће се реконструкција путање полова током геолошке прошлости, која ће показати неолинерану путању.</s><s>Међутим, треба имати у виду да је Миланковић у своје време имао једини поуздан емпиријски доказ за калибрисање свог математичког метода — периода карбона — односно геолошког периода када су настали данашњи слојеви угља.</s> <s>Старије доба</s> <s>Да би објединио научна дела о теорији Сунчевог зрачења која су се налазила у бројним књигама и свескама, Миланковић почиње рад на свом животном делу 1939. године.</s><s>Ова обимна књига је објављена под називом Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба и покрива скоро три деценије истраживања — укључујући велики број формула, прорачуна и шема — те такође сумира универзалне законе помоћу којих је могуће објаснити цикличне климатске промене за које ће касније постати епоним.</s><s>Миланковић је провео две године уређујући и пишући Канон.</s><s>Текст је предат на штампање 2. априла 1941. године — четири дана пре инвазије Нацистичке Немачке и њених савезника на Краљевину Југославију.</s><s>Током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, штампарија у којој се рад почео штампати је уништена; међутим, већи део табака је остао неоштећен у магацину.</s><s>Након успешне окупације Србије, 15. маја 1941. године, двојица немачких официра и геолога који су на пропутовању за Блиски исток стигли у Београд, свратили су у кућу код Миланковића преневши му поздраве од професора Волфанга Соргела из Фрајбурга.</s><s>Миланковић им је предао тек одштампан Канон да би га се однело Соргелу и на тај начин сачувало.</s><s>Миланковић није учествовао у раду Универзитета током окупације, а након рата ће бити поновно постављен за професора.</s> <s>Канон је објавила Српска академија наука и уметности на 626 страна и на немачком језику као -{Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem}-.</s><s>Наслови шест поглавља књиге гласе:</s> <s>Професор Миланковић налазио се, по неким подацима, међу групом интелектуалаца која је потписала Апел српском народу, а који је објавио лист „Ново време" августа 1941. године.</s><s>Међутим, у његовој званичној биографији, стоји званичан податак Универзитета у Београду да је професор Миланковић био један од ретких професора тог универзитета који је одбио да потпише тај документ.</s><s>Током немачке окупације од 1941. до 1944. године, Миланковић се повукао из јавног живота и одлучио да напише „историју свог живота и рада”.</s><s>Његова аутобиографија ће бити објављена под насловом Успомене, доживљаји и сазнања 1952. и 1957. године.</s> <s>Историја науке</s> <s>Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и то у три мандата у периоду од 1948. до 1958. године.</s><s>Од 1948. до 1951. налазио се на месту директора Астрономске опсерваторије у Београду.</s><s>1948. године постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је ова установа обнављала своју делатност након рата.</s><s>Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског палеонтолошког института.</s><s>Новембра 1954. године, након педесет година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома Доктора техничких наука од Високе техничке школе у Бечу.</s><s>За дописног члана немачке Академије природњака „Леополдина” из Халеа у Источној Немачкој бива изабран 1955. године.</s> <s>Отприлике у исто време, Миланковић почиње да пише и објављује бројне научно-популарне књиге из историје науке, укључујући: Исак Њутн и Њутнова Принципија (1946), Оснивачи природних наука Питагора — Демокрит — Аристотел — Архимед (1947), Историја астрономске науке од њених почетака до 1727. (1948), Кроз царство науке — слике из живота великих научника (1950), 22 века хемије (1953) и Техника у току давних векова (1955).</s> <s>У периоду од 1927. до своје смрти, Миланковић је живео у Професорској колонији у Београду.</s> <s>Након више деценија рада, 1955. године српски великан са позиције професора небеске механике Филозофског факултета одлази у пензију.</s> <s>Његове научне теорије нису сасвим биле прихваћене током његовог живота, него тек касније.</s><s>Очекивао је да свеопште признање свог научног дела добије на научном конгресу у Риму 1953. године, али је доживео разочарање.</s> <s>Последње године Миланковић је доживео мождани удар и преминуо је 12. децембра 1958. године у 80. години живота, у Београду где је и сахрањен.</s><s>Оставио је опоруку да његови посмртни остаци буду пребачени у Даљ, што је учињено 1966. године када су пренети и сахрањени на тамошњем православном гробљу.</s> <s>Након смрти</s> <s>Након смрти, већи део научне заједнице оспорио је Миланковићеву „астрономску теорију” и није више признавао резултате његовог истраживања.</s><s>Међутим, десете године од његове смрти и педесет година од првог објављивања, Миланковићева теорија је поново узета у разматрање.</s><s>Његову књигу је 1969. године превео са немачког на енглески језик „Израелски програм за научне преводе” под називом -{Canon of Insolation of the Ice-Age Problem}- и објавили су је америчко министарство трговине и Национална научна фондација из Вашингтона.</s><s>Претходно је Чезаре Емилијани 1955. године на Универзитету у Чикагу направио значајан напредак тако што је после извршених испитивања дубокоморских језгара открио да флуктуације у саставу фораминифера представљају доказ о најмање седам интерглацијалних периода.</s> <s>У почетку до признања се долазило веома споро, али касније теорија се доказала као исправна.</s><s>1972. године Ананду Вернекер са Универзитета у Мериленду извршио је прорачуне како су се геометрије Земљине орбите и интензитет осунчавања мењали током протеклих 2 милиона година, те како ће се мењати за наредних 100 хиљада година.</s><s>Сарадници на пројекту -{CLIMAP}- () — Џејмс Хејс, Џон Имбри и Николас Шекелтон — коначно су прекинули расправу и доказали Миланковићеве циклусе.</s><s>Научници су 1972. завршили временску скалу климатских догађаја за прошлих 700.000 година из узорака седимената са дна Индијског океан, након чега су извршили анализу узорака језгра и четири године касније дошли до закључка да се у прошлих 500.000 година клима мењала зависно од нагиба Земљине обртне осе и прецесије.</s><s>Нови главни пројекат из 1988. под именом -{COHMAP}- () реконструисао је обрасце глобалних климатских промена у последњих 18.000 година, а поново је показано да кључну улогу имају астрономски фактори.</s><s>Пројекат -{SPECMAP}- () из 1989. године показао је да до климатских промена долази због промена у Сунчевом зрачењу сваког од ова три астрономска циклуса.</s><s>1999. показало се да разлике у изотопском саставу кисеоника у седиментима са дна океана следе Миланковићеву теорију.</s><s>Постоје и друге, новије студије које указују на валидност Миланковићеве теорије.</s><s>Иако су орбиталне силе климатских промена добро прихваћене, детаљи о томе како орбитална кретања доводе до промена осунчавања па тако и саме климе и дан-данас се расправљају.</s> <s>Награде, признања и легат У част за његова достигнућа у астрономији, 1965. године — након успешних совјетских мисија које су обавиле снимање даље стане Месеца — научници Совјетске академије су један кратер на страни Месеца коју не видимо назвали „Миланковић” (координате: +170°, +77°).</s><s>Ова одлука је потврђена на 14.</s><s>Генералној скупштини Међународне астрономске уније 1970. године, одржане у Брајтону (Уједињено Краљевство).</s><s>По њему је назван и кратер на Марсу (координате: +147°, +55°).</s><s>Ова одлука је донета на 15.</s><s>Генералној скупштини М.</s><s>А. У.</s><s>1973. године у Сиднеју (Аустралија).</s> <s>Један астероид носи назив 1605 Миланковић, а у почетку је носио службену ознаку -{1936 GA}-; открио га је астроном Петар Ђурковић с Београдске опсерваторије 1936. године.</s><s>На предлог ове опсерваторије, Међународна астрономска унија га је преименовала 1979. године, на 100. годишњицу рођења Милутина Миланковића.</s><s>На хиљаде ових небеских тела се налази у појасу између Јупитера и Марса.</s><s>Такође, на 100. годишњицу рођења Миланковића амерички научници Џон Имбри и Кетрина Палмер Имбри објавили су књигу под називом Ледено доба: решење тајне (), у којој су дали пуно признање Миланковићевој теорији.</s><s>Књига је преведена и објављена на српски 1981. године.</s> <s>Године 1983. одржан је међународни научни скуп у америчкој држави Њујорк, на Геолошкој опсерваторији Ламонт Доерти на Универзитету Колумбија, а носио је назив Миланковић и клима чиме је одата велика почаст научном доприносу српског великана.</s><s>У Перуђи (Италија), 1988. године организован је научни скуп под називом Циклостратиграфија.</s><s>На њему је званично промовисана нова истраживачка метода која у основи има Миланковићеве циклусе осунчавања и која у ритмичким сменама слојева стена детектује хладније и топлије циклусе кроз које је прошла наша планета.</s><s>1993. године установљена је Медаља Милутин Миланковић коју сваке године додељује Европско геофизичко друштво (од 2003. носи назив Европска геофизичка унија), у области дуготрајних промена климе и моделовања.</s><s>Милутина Миланковића постављена је 1995. године испред Универзитета у Новом Саду.</s><s>Скулптура је дело , лекара др Јокановића.</s><s>Наса је у свом издању На раменима гиганта сврстала Миланковића међу 15 највећих умова свих времена у области науке о Земљи.</s> <s>Завод за уџбенике и наставна средства из Београда, у сарадњи са Музејом науке и технике САНУ, објавио је 1977. године Изабрана дела Милутина Миланковића.</s><s>Милутина Миланковића свечано је откривена 2001. године испред Геомагнетног института у Гроцкој.</s><s>Скулптура је дело Дринке Радовановић.</s><s>Његов лик се од 2011. налази на новчаници од 2000 српских динара, као и на поштанској маркици из 2004. године бивше државне заједнице Србије и Црне Горе.</s><s>Некадашњи Трећи булевар на Новом Београду понео је назив Булевар Милутина Миланковића.</s> <s>У дворишту родне куће Миланковића у Даљу свечано је откривена Милутина Миланковића 20. јуна 2016. године.</s><s>Бисту су открили председник Владе Србије Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.</s> <s>У парку Милутина Миланковић у Врачару, у Београду, 26. јуна 2017. године свечано је откривен споменик Милутина Миланковића.</s><s>Споменик су открили министар културе и информисања Владан Вукосављевић, градски менаџер Горан Весић и председник Удружења Милутин Миланковић Славко Максимовић.</s><s>Споменик је дело академског вајара Зорана Ивановића.</s> <s>У Српској културној башти у Рокфелеровом парку у Кливленду (Охајо, САД), 20. августа 2017. године свечано је откривена Милутина Миланковића.</s><s>Скулптура је дело академског вајара Ивана Фелкера.</s> <s>Постоји иницијатива да се у Београду оснује музеј посвећен његовом раду.</s><s>По њему је названа Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић”.</s> <s>Патенти У табели испод приказано је осам патената који могу да се припишу великом српском научнику Милутину Миланковићу.</s> <s>ЛЕГЕНДА:   Проналазак Милутина Миланковића  Проналазак Милутина Миланковића и Теодора Кројца  Аналог патента -{HU 43572 B}-  Аналог патента -{AT 42720 B}-</s> <s>НАПОМЕНЕ:</s> <s>Занимљивости Миланковић је направио најтачнији календар до сада.</s><s>Дужина тропске године износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, док је Миланковић постигао тачност од 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунди.</s><s>Миланковић никада није прихватио Ајнштајнову теорију релативности, али је то тада био случај и са многим другим научницима тог времена.</s><s>Милутин је добио кратер са својим именом на даљој страни Месецa величине 34 km, затим кратер на Марсу пречника 118 km, те астероид под називом 1605 Миланковић.</s><s>НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.</s><s>За разлику од Николе Тесле или Михајла Пупина, светску славу није стекао у највећим светским центрима, већ се својим научним теоријама бавио у собици у Капетан-Мишином здању, на Београдском универзитету, и то користећи само папир, оловку, шибер и логаритамске таблице.</s><s>Миланковић је главни „кривац” који је доказао да на Марсу не може постојати цивилизован живот јер је својим прорачунима показао да су тамо температуре исувише ниске да би живот у таквом облику постојао.</s><s>Миланковић је први српски доктор техничких наука.</s><s>Најцитиранији је српски научник свих времена.</s><s>Последњи текст који је написао није била научна расправа, већ оглед о песми „Смрт Марка Краљевића”.</s><s>2010. година је била година Милутина Миланковића.</s> <s>Преци</s> <s>Галерија</s> <s>Види још Миланковићеви циклуси 1605 Миланковић Кућа Милутина Миланковића Парк Милутин Миланковић Ревидирани јулијански календар Кроз васиону и векове</s> <s>Референце</s> <s>Литература Миланковић, Милутин (1952).</s><s>Кроз васиону и векове.</s><s>Београд.</s><s>Миланковић, Милутин (1979).</s><s>Успомене, доживљаји и сазнања — детињство и младост.</s><s>Београд.</s><s>Миланковић, Милутин (1952).</s><s>Успомене, доживљаји и сазнања из година 1909. до 1944.</s><s>Београд.</s><s>Миланковић, Милутин (1957).</s><s>Успомене, доживљаји и сазнања после 1944.</s><s>Београд.</s><s>Гладић, Војислав (2007).</s><s>Милутин Миланковић — живот и дело.</s><s>Београд.</s><s>Николић, Предраг (1997).</s><s>Основи геологије.</s><s>Београд.</s><s>Милићевић, Владо (2008).</s><s>Миланковић — даљски аргонаут.</s><s>Београд.</s><s>Стојковић, Андрија (2008).</s><s>Филозофски погледи Милутина Миланковића.</s><s>Београд.</s><s>Трифони, Александар (2010).</s><s>Како сам доживео Милутина Миланковића.</s><s>Београд.</s><s>Милићевић, Владо (2011).</s><s>Марсов кратер Миланковић.</s><s>Београд.</s> <s>Спољашње везе Биографија на веб-сајту САНУ Збирка књига Милутина Миланковића на веб-сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије Виртуелна изложба „Милутин Миланковић, великан светске науке са Београдског универзитета”, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” Дигитални легат „Милутин Миланковић” Математички факултет Универзитета у Београду Културни и научни центар „Милутин Миланковић” у Даљу Званични веб-сајт Удружења „Милутин Миланковић” из Београда</s> <s>Документарци „Милутин Миланковић по други пут међу Србима” — сајт РТВ РС Путник кроз васиону и векове — документарац посвећен животу и делу Миланковића, снимљен 2007. у продукцији удружења „Милутин Миланковић”, „Застава филма” и „Имиџ дизајн студија”, у режији Душана Вулековића Историја науке: Милутин Миланковић — епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм У сазвежђу великана: Милутин Миланковић — епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм Божански сјај Миланковићевог канона — епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм „Ice Age – Milankovitch Cycles” — документарац на каналу Национална географија; три варијабле познате као Миланковићеви циклуси утичу на то како и када Земља улази у ледено доба или глобално загревање „Earth Story – The Big Freeze” — Би-Би-Сијев документарац</s> <s>Радови Аутограф (факсимил) прве странице Миланковићеве Астрономске теорије климатских промена (о.</s><s>„Увод”) „Соларна радијација и Миланковић”, одломак из књиге Соларна варијабилност и геомагнетизам „’Конкретно’ сведочење померању ширине тропа”, одломак из књиге Земља у свемиру „Прецесија: Миланковићева теорија”, одломак из књиге Од звездозналаца до звезданих бродова „На раменима дивова: Милутин Миланковић”, биографски чланак Насине Земаљске опсерваторије</s> <s>Рођени 1879.</s><s>Умрли 1958.</s><s>Даљани Срби у Славонији Српски астрономи Српски математичари Српски климатолози Српски грађевински инжењери Српски проналазачи Српски писци фантастике Доктори техничких наука Академици САНУ 100 најзнаменитијих Срба по САНУ Официри Војске Краљевине Србије</s>

1510

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80

Мир

<s>Мир је стање у друштву у којем нема сукоба односно рата.</s> <s>Време сукоба две или више страна зове се рат.</s><s>Рат је појам супротан појму мир.</s><s>Поред одсуства рата, мир може да означава и социјално, лично и друштвено благостање.</s> <s>У историји цивилизације мир је увек био идеално стање друштва, али историју пре свега карактерише стање рата и оружаног решавања конфликтних ситуација.</s><s>Да је рат доминантни начин решавања конфликата у историји цивилизације показује и потреба међународне заједнице да регулише стање рата како би се спречили ратни злочини тј. „цивилизовало“ стање рата Женевском конвенцијом која је и данас актуелна.</s><s>Нажалост, упркос томе што је рат нежељена појава у решавању конфликта, а опет чести начин решавања конфликата, тако се ни стање рата не може регулисати а да се спречи појава ратног злочина и нечовечног поступања зато што је то у контрадикцији са самом природом рата.</s> <s>На руском језику реч „мир“ има више значења између осталог значи и „земља“ (планета) и „свет“ (васиона).</s> <s>Етимологија</s> <s>Термин „мир“ () је настао из англо-француског -{pes}-, и старофрансуског -{pais}-, са значењем „мир, помирење, тишина, споразум“ (11. век).</s><s>Међутим, сама реч -{Pes}- потиче из латинског -{pax}-, са значењем „мир, споразум, мировни споразум, транквилност, одсуство непријатељства, хармонија“.</s><s>Енглеска реч је ушла у употребу у разним личним поздравима од око 1300. године као превод хебрејске речи шалом, која по јеврејској теологији потиче од јеврејског глагола са значењем 'бити комплетан, цео'.</s><s>Мада је -{peace}- уобичајен превод, он је непотпун, пошто шалом који је исто тако сродан са арапским -{salaam}-, има вишеструка друга значења осим мира, укључујући правду, добро здравље, безбедност, благостање, просперитет, једнакост, сигурност, срећу и пријатељство.</s><s>На личном нивоу, мирно понашање је љубазно, пажљиво, поштено, праведно и толерантно према другим веровањима и понашањима - тежи да манифестује добру вољу.</s> <s>Ово друго разумевање мира може се такође односити на интроспективан смисао или концепт самог појединца, као што је то „у миру“, у сопственом уму, као што се види у европским референцама из око 1200.</s><s>Рани енглески термин је такође кориштен у смислу „ тишине“, што одражава мирне, спокојне и медитативне приступе породичним или групним односима, који избегавају свађе и траже спокојност - одсуство немира или агитације.</s> <s>У многим језицима, реч за мир се исто тако користи као поздрав или опроштај, на пример хавајска реч -{aloha}-, као и арапска реч -{salaam}-.</s><s>У енглеском се реч -{peace}- понекад користи за опроштај, посебно за преминуле особе, као у фрази -{rest in peace}- (почивај у миру).</s> <s>Волфганг Дитрич у свом истраживачком пројекту, којим је произведена књига -{The Palgrave International Handbook of Peace Studies}- (2011) мапира заличита значења мира у различитим језицима и из различитих региона широм света.</s><s>Касније, у свом раду -{Interpretations of Peace in History and Culture}- (2012), он групише различита значења мира у пет фамилија: енергетска/хармонија, морал/правда, модерна/сигурност, постмодерна/истина и трансрационална, што је синтеза позитивних страна четири раније породице.</s> <s>Верска уверења и мир</s> <s>Религијска уверења често настоје да идентификују и размотре основне проблеме људског живота, укључујући сукобе између, међу и унутар људи и друштава.</s><s>Међу паганским верама, обожавање персонификованог мира је било организовано у античка времена под именом Ејрене („Мир“) у грчком говорном подручју и Пакс у латинском говорном подручју.</s><s>Њени идоли су приказали одраслу жену, обично са рогом изобиља и скиптаром, а понекад и са бакљом или маслиновим лишћем.</s> <s>Хришћани, који верују да је Исус из Назарета Месија у јудаизму звани Христос, интерпретирају Исаија 9:6 као месијанско пророчанство Исуса у којем се он зове „принц мира“.</s><s>У Јеванђеље по Луки, Захарије слави свог сина Јована: „И ти, дете, ћеш се звати пророком свемогућег, јер ћеш ићи пред Господа да припремиш његове начине, да даш његовом људству спознање о спасењу кроз опроштење њихових грехова, због благе милости нашег Бога по којој дан од горе ће нас посетити да обасја оне који седе у сенци мрака и смрти, да води наше стопе на путу мира.“</s> <s>Бројни понтификовани документи о Светој круници документују континуитет ставова папа да верују у Свету круницу као средство за неговање мира.</s> <s>Ислам је изведен из корена речи -{salam}- која значи мир.</s><s>Муслимани се називају следбеницима Ислама.</s><s>Куран јасно наводи: „Они који су веровали и чије срца су уверена сећањем на Алаха.</s><s>Несумњиво, сећањем на Алаха, срца су уверена“ ...</s> <s>Будисти верују да се мир може постићи када се заврши сва патња.</s><s>Они сматрају да су све патње проистичу из пожуде (у екстремном случају, похлепе), аверзија (страхова) или заблуда.</s><s>Да би елиминисали такву патњу и постигли лични мир, следбеници на путу Буде се придржавају сета учења званих Четири племените истине - централног начела у будистичкој филозофији.</s> <s>Хинду текстови садрже следеће:</s> <s>Унутрашњи мир</s> <s>Унутрашњи мир (или мир ума) одражава стање металног и духовног мира, са довољно знања и разумевања да се остане јаким при излагању раздору или стресу.</s><s>Бити „у миру“ многи сматрају здравом хомеостазом и супротним од стреса или узнемирености.</s><s>Мир ума се генерално повезује са блаженством и срећом.</s> <s>Мир ума, спокојство и смиреност су описи диспозиције ослобођене од ефеката стреса.</s><s>У неким културама, унутрашњи мир се сматра стањем свести или просветљења које се може култивисати разним видовима вежбе, као што су молитве, медитација, тајђићуен или јога, на пример.</s><s>Многи духовне праксе називају тај мир као искуство познавања себе.</s><s>Налажење унутрашњег мира се обично везује за традиције као што је будизам или хиндуизам, као и њу ејџ покрет и хришћанство.</s> <s>Сатијаграха</s> <s>Сатијаграха ( ) је филозофија и пракса ненасилног отпора коју је развио Махатма Ганди.</s><s>Он је примењивао сатијаграха технике у кампањама за индијску независност као и током његових ранијих борби у јужној Африци.</s> <s>Сама реч сатијаграха је формирана путем јавног конкурса који је Ганди спонзирао кроз његове новине које је објављивао у Јужној Африци, -{Indian Opinion}-, када је дожао до закључка да ни уобичајени, савремени хинду језик нити енглески језик садрже реч која је у потпуности изражава његова сопствена значења и намере када говори о његовим ненасилним приступима сукобима.</s><s>Према Гандијевој аутобиографији, победник такмичења је био Маганлал Ганди (вероватно не постоји веза), који је поднео унос садаграха, који је Гандхи затим модификовао у сатијаграха.</s><s>Етимолошки, ова хиндуска реч означава „чврстоћу истине“ и обично се преводи као „сталност у истини“ или „сила истине“.</s> <s>Сатијаграха теорија је исто тако утицала на Мартина Лутера Кинга током кампање коју је он водио током покрета за грађанска права у Сједињеним Државама.</s><s>Теорија сатијаграха види средства и циљ као нераздвојне делове.</s><s>Стога је контрадикторно да се користи насиље ради оствања мира.</s><s>Ганди је писао: „Они кажу, 'средства су, након свега, средства'.</s><s>Ја бих рекао, 'средства су, након свега, све'.</s><s>Како средства тако и циљ ...“ Савремени цитат понекад приписиван Гандхију, али и А. Ј.</s><s>Мастију, сумира: „Нема пута до мира; мир је пут.“</s> <s>Правда и неправда</s> <s>Од класичних времена, примећено је да мир понекад постизао победник над побеђеним наметањем немилосрдних мера.</s><s>У својој књизи Агрикола римски историчар Тацит укључује елоквентне и жестоке полемике против ритуалности и похлепе Рима.</s><s>Једна, која Тацит наводи је која је дело Каледонијског вође Kalgak, завршава се са -{Auferre trucidare rapere falsis nominibus imperium, atque ubi solitudinem faciunt, pacem appellant.}- (Да униште, до покољу, да узурпирају под лажним називима, они позивају империју; и где праве пустињу, називају је миром. - Оксфордски ревидирани превод).</s> <s>Дискусија мира је стога истовремено дискусија форме таквог мира.</s><s>Је ли то једноставно одсуство масовног организованог убијања (рата) или је за мир неопходна посебна моралност и праведност? (праведни мир).</s><s>Мир се мора видети бар у две форме: Једноставна тишина оружја, одсуство рата.</s><s>Одсуство рата праћено посебним захтевима за међусобно успостављање односа, које карактеришу термини као што су правда, узајамно поштовање, поштовање закона и добра воља.</s> <s>У скорије време, заговорници радикалне реформе у правосудним системима су позвали на усвајање јавне политике непарничких, ненасилних метода ресторативне правде, и многи од оних који проучавају успех ових метода, укључујући Радну групу Уједињених нација о ресторативној правди, покушали су да редефинишу правду у смислу везаном за мир.</s><s>Одд краја 2000-их, предложена је теорија активног мира која концептуално интегрише правду у већу мировну теорију.</s> <s>Дуги периоди мира</s> <s>Најдужи непрекидни период мира међу тренутно постојећим државама је остварила Шведска, која има мир од 1814. (током година; ако се шведско учешће у ратовима у Авганистану и Либији не узме у обзир) након губитка великог дела земље у корист Русије током Наполеонских ратова.</s><s>Шведски мир се може делом објаснити њеним географским положајем, делом не учествовањем у војним савезима у доба мира, што резултира у извесном нивоу шведске неутралности током ратних периода, и делом због периода релативног мира у Европи и свету познатим као -{Pax Britannica}- (1815—1914) и -{Pax Europaea/Pax Americana}- (од 1950-их).</s> <s>Други примери дугих периода мира су: Изолационистички Едо период (такође познат као Шогунат Токугава) у Јапану 1603 до 1868 (250 година) -{Pax Khazarica}- у Хазарски канат (југоисточна Турска) око 700-950 AD (250 година) -{Pax Romana}- у Римском царству (за 190 или 206 година).</s> <s>Покрети и активизам</s> <s>Пацифизам</s> <s>Пацифизам је категоричка опозиција било којеј форми рата или насиља као средства за решавање спорова или стицање предности.</s><s>Пацифизам покрива спектар гледишта у опсегу од уверења да се међународни спорови могу и треба их мирно решавати; позивања на укидање војних институција и рата; опозиције било којој организацији друштва путем владиних снага (анархистички или либертаријански пацифизам); одбацивање употребе физичког насиља ради остваривања политичких, економских или социјалних циљева; до противљење насиљу под било којим околностима, укључујући одбрану себе и других.</s> <s>Пацифизам може да буде базиран на моралним принципима (деонтолошки поглед) или прагматизам (а консеквенцијалистичко гледиште).</s><s>Принципијелни пацифизам сматра да је насиље било којег облика неодговарајући одговор на конфликт и да је морално погрешно.</s><s>Прагматични пацифизам сматра да су трошкови рата и међуљудског насиља толико велики да се морају пронаћи бољи начини решавања спорова.</s><s>Пацификисти генерално одбацују теорије праведног рата.</s> <s>Организације</s> <s>Уједињене нације</s> <s>Уједињене нације (УН) су међународна организација чији наведени циљеви су да олакшавање сарадње у међународном праву, међународној безбедности, економском развоју, друштвеном прогресу, људским правима, и остваривање светског мира.</s><s>УН су формиране 1945. године након Другог светског рата као замена за Лигу Народа, да би се зауставили ратови међу земљама, и прожила платформа за дијалог.</s> <s>Организација уједињених нација, након одобрења Савета безбедности, шаље мировне снаге у регионе где су оружани сукоби недавно прекинути или заустављени како би се спровели услови мировних споразума и обесхрабрили борци за наставак непријатељстава.</s><s>Пошто УН не одржава своју војску, мировне снаге добровољно пружају државе чланице УН.</s><s>Снагама, које се називају „Плавим шлемовима“, које примењују споразуме УН-а, су додељиване медаље Уједињених нација, које се сматрају међународним наградама уместо војних награда.</s><s>Мировне снаге су у целости примиле Нобелову награду за мир 1988. године.</s> <s>Лига Народа</s> <s>Главни претеча Уједињених нација била је Лига народа.</s><s>Она је формирана на Париској мировној конференцији 1919., и произашла је из иницијативе Вудроа Вилсона и других идеалиста током Првог светског рата.</s><s>Повеља Лиге народа је била уврштена у Версајски споразум из 1919, и организација је била базирана у Женеви до свог распужтања услед Другог светског рата и касније замене Уједињеним нацијама.</s><s>Велике наде које су полагане у Лигу народа током 1920-их, на пример међу члановима Лиге националних унија, су исчезле услед свеопштег разочарања током 1930-их док се организација показивала немоћном одговори на изазове нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапана.</s> <s>Један од најважнијих научника Лиге народа је био Сер Алфред Цимерн.</s><s>Попут многих других британских поборника Лиге, као што су Гилберт Мари и Флоренс Ставел - такозвани сет „Грка и мира“ - он је до овога студирајући класике.</s> <s>Креирање Лиге нација, и тежња за информираним јавним мњењем о међународним питањима (коју је на пример изразила Унија за демократску контролу током Првог светског рата), је довела од креирања након Првог светског рата тела посвећених разумевању међународинх афера, као што су Савет за иностране односе у Њујорку и Краљевски институт за међународне афере у Чатам кући у Лондону.</s><s>У исто време, академске студије међународних односа почеле су да се професионализују, са стварањем прве катедре за међународну политику, именоване по Вудрову Вилсону, у Аберистуиту у Велсу 1919. године.</s> <s>Види још Нобелова награда за мир Пацифизам</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Sir Norman Angell.</s><s>The Great Illusion.</s><s>1909.</s><s>Raymond Aron, Peace and War.</s><s>London: Weidenfeld & Nicolson, 1966 Hedley Bull.</s><s>The Anarchical Society.</s><s>Macmillan, 1977.</s><s>Sir Herbert Butterfield.</s><s>Christianity, Diplomacy and War.</s><s>1952. . . . .</s><s>Inis L. Claude, Jr.</s><s>Swords into Ploughshares: The Problems and Progress of International Organization.</s><s>1971.</s><s>Michael W. Doyle.</s><s>Ways of War and Peace: Realism, Liberalism, and Socialism.</s><s>W.W. Norton, 1997. . .</s><s>Immanuel Kant.</s><s>Perpetual Peace.</s><s>1795. .</s><s>Donald Markwell.</s><s>"Instincts to Lead": On Leadership, Peace, and Education.</s><s>Connor Court, 2013.</s><s>Hans Morgenthau.</s><s>Politics Among Nations.</s><s>1948.</s><s>Steven Pinker.</s><s>The Better Angels of Our Nature: Why Violence Has Declined.</s><s>Viking, 2011.</s><s>Sir Alfred Zimmern.</s><s>The League of Nations and the Rule of Law.</s><s>Macmillan, 1936. . . .</s><s>Martin Wight.</s><s>Power Politics.</s><s>1946 (2nd edition, 1978).</s><s>Letter from Birmingham Jail by Rev.</s><s>Martin Luther King, Jr..</s><s>"Pennsylvania, A History of the Commonwealth," espp.</s><s>109, edited by Randall M. .</s><s>Peaceful Societies, Alternatives to Violence and War Short profiles on 25 peaceful societies.</s><s>The Path to Peace, by Laure Paquette Prefaces to Peace: a Symposium [i.e. anthology], Consisting of [works by] Wendell L. Willkie, Herbert Hoover and Hugh Gibson, Henry A. Wallace, [and] Sumner Welles.</s><s>"Cooperatively published by Simon and Schuster; Doubleday, Doran, and Co.; Reynal & Hitchcock; [and] Columbia University Press", [194-]. xii, 437 p.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Carnegie Endowment for International Peace Lemonade a la Carnegie accessed 16 October 2012 PeaceWiki Peace Monuments Around the World Working Group on Peace and Development (FriEnt) Answers to: "How do we achieve world peace?"</s> <s>Врлине Ненасиље Друштво Политика Филозофска терминологија Социјални концепти</s>

1514

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B0

Туба

<s>Туба, скраћено -{Tb.}-, је лимени дувачки инструмент, највећих димензија и најдубљег звука.</s><s>Уочљива је по врло широком завршном делу цеви и левку окренутом у вис.</s><s>Има четири вентила, али неке варијанте имају и пет или чак шест.</s><s>Четврти вентил снижава цео аликвотни низ тонова за два и по степена (чиста кварта), а комбинована употреба свих вентила постепено снижава цео аликвотни низ до петог и по степена (велика септима).</s><s>Овим је омогућено добијање свих полустепена између педалног тона и другог аликвотног тона.</s><s>Пошто је туба конструисана тек у првој половини 19. века, као замена за неке мање задовољавајуће инструменте дубоког регистра (као што је нпр. офиклеида, чимбасо и други), на њој је вентилни механизам примењен од почетка.</s><s>Сразмерно широка цев и дубок усник чине да је звук тубе пун, али заобљен, најсроднији звучању хорне или крилнице (варијанта трубе).</s><s>Иако се често слаже у акорде са тромбонима, не досеже снагу и блиставост њиховог звука, али им чини додатни, масивни бас.</s><s>За своју величину и звучну дубину, туба је сразмерно покретљив инструмент.</s><s>Ипак, регистар и карактер њеног звука чине да је солистичка употреба тубе, па чак и само истакнутија улога у оркестру, сасвим ретка.</s> <s>Обим је дат према најчешће коришћеној бас-туби, која (најчешће) има педални тон -{F}-1.</s><s>Туба у основи припада породици хорне, али се са неколико сродних инструмената издвојила у посебну групу.</s><s>У дувачким оркестрима, користи се цео низ варијаната овог инструмента – еуфонијум, хеликон, сузафон и други, са извесним разликама у облику, али и у регистру који често залази у тенорско подручје.</s><s>Основне варијанте туба су тенор-туба (већ наведени еуфонијум) обима од -{B}-1 (педални тон) до -{b}-1, затим бас-туба са педалним тоном -{Es}-1, односно најчешће -{F}-1, контрабас-туба са педалним тоном -{C}-1 који је тешко добити, па се узима да је педални тон исти као код бас-тубе, али је обим мањи и иде до -{d}-1 и контрабас-туба педалног тона -{B}-2 са распоном до -{b}-.</s><s>Бас-туба и две контрабас-трубе се срећу под именом бомбардон и граде се у две регистарске варијанте -{in E♭}- и -{in B}-.</s> <s>Немачки композитор Рихард Вагнер (-{Richard Wagner}-) је у циљу комплетирања породице тубе био иницијатор градње тзв. Вагнерових туба са педалним тоновима -{B}-1 (као код еуфонијума) и -{F}-1 (као код бас-туба), које су по облику сличније хорнама, чак су и са истим усником, али имају четири вентила и другачији звук.</s><s>Вагнер је ове тубе конструисао зато што су му били потребни инструменти за тетралогију Прстен Нибелунга чији би најдубљи тонови досезали најдоњу границу опсега тубе али би задржали боју тона рога.</s><s>Иако су осим самог Вагнера, и други користили ове тубе (Антон Брукнер (-{Anton Bruckner}-) у VII и IX симфонији, Рихард Штраус (-{Richard Strauss}-) у Електри), оне су нестале из оркестарске праксе и не производе се више.</s><s>Нотација је била разнолика, јер је и сам Вагнер мењао начин нотирања (у почетку је писао као за алт-хорну -{in B}- и хорну -{in F}-, а касније за исте инструменте писао је -{in E♭}-, односно тенор-туба је звучала велику сексту ниже, и -{in B}-, односно, бас-туба је звучала велику нону ниже).</s><s>Код Брукнера и Штрауса, иста тенор-туба звучи велику нону ниже од записаног, а бас-туба велику дуодециму ниже (октава+квинта).</s> <s>Историја</s> <s>Пруски патент бр. 19 додељен је Вилхелму Фридриху Випрехту и Јохану Готфриду Морицу (1777–1840) дана 12. септембра 1835. за „бас тубу“ у Ф1.</s><s>Оригинални Випрехт и Морицов инструмент користио је пет вентила типа берлинерпумпен који су били претеча модерног клипног вентила.</s><s>Прву тенор тубу је 1838. изумео Карл Вилхелм Мориц (1810–1855), син Јохана Готфрида Морица.</s> <s>Додатак вентила је омогућио да се свира ниско у хармонијској серији инструмента и да се и даље има комплетан избор нота.</s><s>Пре проналаска вентила, дувачки инструменти су били ограничени на ноте у хармонијској серији, и стога су се генерално свирали веома високо у односу на њихов основни тон.</s><s>Хармоници који почињу три октаве изнад основне висине тона су око цео корак један од другог, што омогућава корисну разноврсност нота.</s> <s>Офиклеид је користио усник за месингани инструмент у облику посуде, али је користио тастере и рупе за тонове сличне онима код модерног саксофона.</s><s>Још једна претеча тубе био је серпент, бас инструмент који је био обликован у таласастом облику да би отворе за тонове учинио доступним свирачу.</s><s>Тонске рупе су мењале висину тона тако што су обезбеђивале намерно цурење у телу инструмента.</s><s>Иако је ово променило висину тона, то је такође имало изражен утицај на боју звука.</s><s>Користећи вентиле за подешавање дужине канала, туба је произвела глаткији тон који је на крају довео до њене популарности.</s><s>Ове популарне инструменте су углавном писали француски композитори, посебно Хектор Берлиоз.</s><s>Берлиоз је чувено писао за офиклеиду у својим композицијама Symphonie fantastique и Benvenuto Cellini (opera).</s><s>Ови комади се сада обично изводе на Ф или ЦЦ туби.</s> <s>Адолфе Сакс је, као и Випрехт, био заинтересован за маркетиншке системе инструмената од сопрана до баса, и развио је серију лимених инструмената познатих као саксхорни.</s><s>Инструменти које је развио Сакс углавном су били постављени у Е и Б, док су Випрехтова „бастуба” и каснија Цервенијева контрабас туба биле постављене у Ф и Ц (погледајте доле о системима висине тона).</s><s>Саксови инструменти су стекли доминацију у Француској, а касније у Британији и Америци, као резултат популарности и кретања произвођача инструмената као што су Густав Огист Бесон (који се преселио из Француске у Британију) и Хенри Дистин (који је на крају прешао у Америку).</s> <s>Уместо тубе у оркестарском репертоару се такође виђа цимбас.</s><s>Име је преведено од „corno in basso” на немачком.</s><s>Оригинални дизајн је инспирисан офиклеидом и фаготом.</s><s>Цимбас је данас реткост, али се понекад користи у историјски тачним представама.</s> <s>Варијације</s> <s>Неке тубе имају способност да се претворе у марширајући стил, познат као „марширајуће тубе”.</s><s>Главна цев се може ручно зашрафити поред вентила.</s><s>Туба је тада обично наслоњена на лево раме (иако неке тубе дозвољавају коришћење десног рамена), са звоном окренутим директно испред свирача.</s><s>Неке маршевске тубе су направљене само за марширање и не могу се претворити у концертни модел.</s><s>Већина маршевских бендова одлучује се за сузафон, инструмент који је лакши за ношење јер је измишљен специјално за ово и скоро увек јефтинији од праве маршевске тубе.</s><s>Ранији хеликон још увек користе бендови у Европи и другим деловима света.</s><s>Међутим, свирачи бубњева и корпуса труба углавном користе марширајуће тубе или контре.</s><s>Стандардне тубе се такође могу свирати стојећи.</s><s>Имајући на уму удобност свирача, компаније су обезбедиле појасеве који понекад користе каиш спојен са тубом са два прстена, „врећу“ за држање дна тубе или бројне каишеве који држе веће делове цеви на туби.</s><s>Каиш(еви) се стављају преко рамена као појас или обитавају на струку, тако да музичар може да свира инструмент у истом положају као када седи.</s> <s>Џез</s> <s>Туба се користи у џезу од настанка жанра.</s><s>У најранијим годинама, бендови су често користили тубу за свирање на отвореном и контрабас за наступе у затвореном.</s><s>У том контексту, туба се понекад називала и „дувачким басом“, за разлику од контрабаса (гудачки бас).</s><s>Многи музичари су свирали на оба инструмента.</s> <s>Ова пракса се највише користила на џез сцени Њу Орлеанса.</s><s>Туба се најчешће користила са групама Луиса Армстронга и била је истакнута на албуму Hot Five.</s> <s>У модерном џезу није непознато да њихови свирачи свирају соло.</s><s>Дувачки оркестри у стилу Њу Орлеанса као што су Дирти Дазен Брас Бенд и Риберт Брас Бенд користе сусафон као бас инструмент.</s><s>Бил Барбер је свирао тубу на неколико албума Мајлса Дејвиса, укључујући и сесије састављене као Birth of the Cool и Miles Ahead.</s><s>Тубиста Маркус Рохас из Њујорка је често наступао са Хенријем Тредгилом.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Yamaha Catalog YSL-350C with ascending B/C rotor</s> <s>Спољашње везе</s> <s>The International Tuba-Euphonium Association International Tuba Day Tubenet Sean Chisham's popular Tubenet discussion forum Brass-Forum.co.uk UK based brass discussion forum Brassmusic.Ru — Russian Brass Community Tuba/Sousaphone as blues instruments More Thoughts on Tuba Official site for the annual TubaChristmas concerts</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1515

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%20%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB

Симон Визентал

<s>Симон Визентал (; рођен 31. децембра, 1908. у месту -{Бучач}- Аустроугарска, на територији која је данас део Украјине; преминуо 20. септембра, 2005, у Бечу) највише је познат по прикупљању информација о нацистичким ратним злочинима како би им се судило.</s> <s>Сам Визентал је преживео Холокауст: Био је интерниран у више концентрационих логора, али га је ослободила америчка војска 1945.</s><s>Године 1977. је основао Центар Симон Визентал, меморијални центар о холокаусту, као и документациони центар посвећен проналажењу нацистичких ратних злочинаца.</s> <s>Он и његов Јеврејски документациони центар, смештен у Бечу су били заслужни за хватање и осуђивање главног организатора -{Endlösung}--а, Адолфа Ајхмана.</s><s>Симон Визентал је такође помогао у проналажењу официра Гестапоа, који је одговоран за хапшење Ане Франк: његово признање је помогло да се оповргну тврдње да је дневник Ане Франк фалсификат.</s> <s>1970-их се умешао у аустријску политику, када је истакао да су неколико министара у новоформираној социјалистичкој влади Бруна Крајског били нацисти за време аустријског учешћа у Трећем рајху.</s><s>Крајски, такође Јеврејин, оптужио је Симона Визентала да је -{Nestbeschmutzer}- (онај ко прља сопствено гнездо).</s> <s>У априлу 2003, Визентал је објавио да иде у пензију, изјављујући да је пронашао масовне убице за којима је трагао: „Све сам их надживео.</s><s>Ако је неки и преостао, данас би били сувише стари и слаби за суђење.</s><s>Мој посао је завршен." Према Визенталу, једини живи аустријски ратни злочинац је Алојз Брунер, Ајхманова десна рука.</s><s>За њега се верује да се крије у Сирији.</s> <s>Фебруара 2004.</s><s>Уједињено Краљевство је одлучила да Симону Визенталу додели почасну титулу витеза, као признање за „животну службу човечности“.</s><s>Ова титула је такође одала признање раду Центра Симон Визентал.</s> <s>Лик Јакова Либермана у роману „Момци из Бразила" Ире Левин је рађен по Визенталу, а он се појављује као споредни лик и у делу Фредерика Форсајта, „Досије Одеса", где пружа информације немачком новинару, који покушава да уђе у траг нацистичком ратном злочинцу.</s> <s>Написао је неколико књига, између осталих „Убице ипак живе“ и „Правда, не освета“.</s><s>Са репутацијом приповедача, Визентал је био аутор неколико мемоара који садрже приче које су само лабаво засноване на стварним догађајима.</s><s>Посебно је преувеличао своју улогу у хватању Ајхмана 1960. године.</s><s>Визентал је умро у сну у 96. години у Бечу 20. септембра 2005. и сахрањен је у граду Херцлија у Израелу.</s><s>Центар Симон Визентал, са седиштем у Лос Анђелесу, назван је у његову част.</s> <s>Рани живот</s> <s>Визентал је рођен 31. децембра 1908. у Бучачу (Бучач), Краљевина Галиција и Лодомерија, тада део Аустроугарске, сада Тернопољска област, у Украјини.</s><s>Његов отац, Ашер Визентал, био је велетрговац који је емигрирао из Руске империје 1905. да би избегао честе погроме над Јеврејима.</s><s>Резервиста у аустроугарској војсци, Ашер је позван у активну службу 1914. на почетку Првог светског рата.</s><s>Погинуо је у борбама на Источном фронту 1915.</s><s>Остатак породице — Симон, његов млађи брат Хилел и његова мајка Роза — побегло је у Беч пошто је руска војска преузела контролу над Галицијом.</s><s>Два дечака су похађала јеврејску школу на немачком језику.</s><s>Породица се вратила у Бучач 1917. након повлачења Руса.</s><s>Област је мењала власника још неколико пута пре окончања рата у новембру 1918. године.</s> <s>Визентал и његов брат похађали су средњу школу у Хуманистичкој гимназији у Бучачу, где се настава изводила на пољском језику.</s><s>Тамо је Симон упознао своју будућу жену, Цилу Милер, са којом ће се оженити 1936.</s><s>Хилел је пао и задобио повреде леђа 1923. и умро следеће године.</s><s>Роза се поново удала 1926. и преселила се у Долину са својим новим мужем Исаком Халперином, који је тамо имао фабрику плочица.</s><s>Визентал је остао у Бучачу, живећи са породицом Милер, све док није завршио средњу школу — из другог покушаја — 1928. године.</s> <s>Са интересовањем за уметност и цртање, Визентал је изабрао да студира архитектуру.</s><s>Његов први избор је био да похађа Политехнику у Лавову, али је одбијен јер је јеврејска квота школе већ била попуњена.</s><s>Уместо тога, уписао се на Чешки технички универзитет у Прагу, где је студирао од 1928. до 1932. године.</s><s>Шегртовао је за грађевинског инжењера до 1934. и 1935. године, проводећи највећи део тог периода у Одеси.</s><s>Оженио се Цилом 1936. године када се вратио у Галицију.</s> <s>Извори дају различите наводе о томе шта се следеће догодило.</s><s>Визенталове аутобиографије су у много чему противречне једна другој; такође је превише драматизовао и митологизирао догађаје.</s><s>Једна верзија каже да је Визентал отворио архитектонску канцеларију и коначно био примљен на Лавовску политехнику ради напредне дипломе.</s><s>Он је пројектовао санаторијум за туберкулозу и неке стамбене зграде током студија и био је активан у студентској ционистичкој организацији.</s><s>Писао је за Омнибус, сатиричне студентске новине, а дипломирао је 1939. године.</s><s>Аутор Гај Волтерс наводи да Визенталова најранија аутобиографија не помиње студије у Лавову.</s><s>Волтерс цитира резиме коју је Визентал припремио после Другог светског рата у коме се наводи да је радио као надзорник у фабрици до 1939. године, а затим је радио као механичар у другој фабрици све док нацисти нису извршили инвазију 1941.</s><s>Визенталова књига из 1961.</s><s>Ich jagte Eichmann (Јурио сам Ајхмана) наводи да је радио у Одеси као инжењер од 1940. до 1941.</s><s>Волтерс каже да нема записа да је Визентал похађао универзитет у Лавову и да се не појављује у Katalog Architektów i Budowniczych (Каталогу архитеката и градитеља) за кореспондирајући период.</s> <s>Списак књига и чланака из часописа</s> <s>Књиге Ich jagte Eichmann.</s><s>Tatsachenbericht (I chased Eichmann.</s><s>A true story).</s><s>S. Mohn, Gütersloh (1961) Writing under the pen name Mischka Kukin, Wiesenthal published Humor hinter dem Eisernen Vorhang ("Humor Behind the Iron Curtain").</s><s>Gütersloh: Signum-Verlag (1962) The Murderers Among Us: The Simon Wiesenthal Memoirs.</s><s>New York: McGraw-Hill (1967) Zeilen der hoop.</s><s>De geheime missie van Christoffel Columbus.</s><s>Amsterdam: H. J. W. Becht (1968).</s><s>Translated as Sails of Hope: The Secret Mission of Christopher Columbus.</s><s>New York: Macmillan (1972) "Mauthausen: Steps beyond the Grave".</s><s>In Hunter and Hunted: Human History of the Holocaust.</s><s>Gerd Korman, editor.</s><s>New York: Viking Press (1973). pp.</s><s>286–295.</s><s>The Sunflower: On the Possibilities and Limits of Forgiveness New York: Schocken Books (1969) Max and Helen: A Remarkable True Love Story.</s><s>New York: Morrow (1982) Every Day Remembrance Day: A Chronicle of Jewish Martyrdom.</s><s>New York: Henry Holt (1987) Justice, Not Vengeance.</s><s>New York: Grove-Weidenfeld (1989)</s> <s>Чланци из часописа "Latvian War Criminals in USA".</s><s>Jewish Currents 20, no.</s><s>7 (July/August 1966): 4–8. Also in 20, no.</s><s>10 (November 1966): 24.</s><s>"There Are Still Murderers Among Us".</s><s>National Jewish Monthly 82, no.</s><s>2 (October 1967): 8–9. "Nazi Criminals in Arab States".</s><s>In Israel Horizons 15, no.</s><s>7 (September 1967): 10–12.</s><s>Anti-Jewish Agitation in Poland: (Prewar Fascists and Nazi Collaborators in Unity of Action with Antisemites from the Ranks of the Polish Communist Party): A Documentary Report.</s><s>Bonn: R. Vogel (1969) "Justice: Why I Hunt Nazis".</s><s>In Jewish Observer and Middle East Review 21, no.</s><s>12 (24 March 1972): 16.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>A biography by the Wiesenthal Center Photo Gallery: The Legacy of Simon Wiesenthal by Der Spiegel New York Times obituary BBC News obituary Vienna Wiesenthal Institute for Holocaust Studies (VWI)</s> <s>Рођени 1908.</s><s>Умрли 2005.</s><s>Аустријски Јевреји Преживели затвореници нацистичких логора</s>

1517

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Србија

<s>Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва.</s><s>Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.</s><s>Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска) и Хрватском.</s><s>Броји око 9 милиона становника, односно око 7 милиона без Косова и Метохије.</s><s>Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.</s><s>Са 1.681.405 становника у широј околини, по попису из 2022. године, он је административно и економско средиште државе.</s><s>Званични језик је српски, а званична валута српски динар.</s> <s>Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава.</s><s>Средњовековна Србија је 1217. године постала краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства.</s><s>Након турске најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт Османског царства.</s><s>До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску власт.</s><s>Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије.</s><s>Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је постала краљевина.</s><s>Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912. године.</s> <s>Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори.</s><s>Године 2006, после одржаног референдума у Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.</s> <s>У саставу Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.</s><s>Од НАТО бомбардовања Југославије, Косово и Метохија се налазе под протекторатом Уједињених нација.</s><s>Привремене институције самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су независност, коју Србија, многе друге државе и Уједињене нације не признају.</s> <s>Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији.</s><s>Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године.</s><s>Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности.</s><s>Економија Србије је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом.</s><s>Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).</s> <s>Етимологија Према званичној историографији назив Србија се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то најпре као -{Σερβλία}- (Сервлија, Серблија), а затим и -{Σερβια}- (Сервија, Сербија), што значи земља Срба.</s><s>У истом веку, арапски путописац Масуди ову земљу назива Сарабин, а њене становнике Сараби.</s><s>Међутим, пре овог, Срби су своју домовину једноставно називали Српске земље.</s> <s>Етимологија титуларног народа Срба, је много више загонетнија.</s><s>Сличан етноним се појављује код неких древних народа много векова пре Христа, али званична наука, у већини случајева, не налази њихову директну повезаност са словенским Србима.</s><s>Постоје многе теорије о настанку имена Срби, а највероватније је да је оно изведено из старе словенске речи са кореном серб, што значи исто.</s><s>Друге теорије корен речи проналазе у индоевропској речи сер- што значи: пазити, штитити, а из које је и изведеница у латинском -{servare}-: (о)чувати, стражарити, заштити, (п)осматрати.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Србија се налази на раскрсници путева између средње и јужне Европе, на Балканском полуострву и Панонској низији.</s><s>Она лежи од 41° до 47° северне географске ширине и од 18° до 23° источне географске дужине.</s><s>Држава обухвата 88.499 km² (са спорном територијом Косова и Метохије), што је поставља на 113. место у свету; без Косова, укупна површина је 77.474 km², што би је начинило 117. у свету.</s> <s>Њена укупна дужина граница износи 2.027 km (са Албанијом 115 km, са Босном и Херцеговином 302 km, са Бугарском 318 km, са Хрватском 241 km, са Мађарском 151 km, са Македонијом 221 km, са Црном Гором 203 km и са Румунијом 476 km).</s><s>Цела граница Косова са Албанијом (115 km), Македонијом (159 km) и Црном Гором (79 km) је под контролом граничне полиције Косова.</s> <s>Србија третира 352 km дугу границу између Косова и остатка Србије као „административну линију”; она је под заједничком контролом граничне полиције Косова и српских полицијских снага, а има 11 прелаза.</s> <s>Панонска низија покрива северну трећину земље (Војводину и Мачву), док се источни врх Србије простире у Влашкој низији.</s><s>Рељеф централног дела земље, са центром у шумадијској регији, састоји се углавном од брда која садрже реке.</s><s>Планине доминирају на јужној трећини Србије.</s><s>Динарске планине се простиру на западу и на југозападу, пратећи токове Дрине и Ибра.</s><s>Карпати и Балканске планине се протежу у правцу север-југ у источној Србији.</s> <s>Старе планине у југоисточном делу земље припадају планинском венцу Родопа.</s><s>Надморска висина се креће од врха Миџор, Старе планине, са 2.169 m (највиши врх у Србији, изузевши Косово) до најниже тачке од само 17 m у близини реке Дунав код Прахова.</s><s>Највеће језеро је Ђердапско (163 km²), а најдужа река која пролази кроз Србију је Дунав (587,35 km).</s> <s>Рељеф Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине.</s> <s>Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 -{m}- надморске висине, а највиши врх је Велика Рудока (на Шар-планини) са висином од 2.660 -{m}-.</s><s>Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача).</s><s>Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском, на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 -{m}- надморске висине.</s><s>Делиблатска пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.</s><s>У њој је клима полустепска, налази се у јужном Банату и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости.</s><s>Највиша тачка: Велика Рудока, Шар-планина (2.660 -{m}-) Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 -{m}-) Највеће језеро: Ђердапско језеро (163 -{km²}-) Најдужа река: Дунав (587,35 -{km}-) Највећи град: Београд (1.659.440 ст.)</s> <s>Планине</s> <s>Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију.</s><s>Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу.</s><s>Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.</s> <s>Планине Србије се деле на: Родопске планине Карпатско-балканске планине Динарске планине Острвске планине</s> <s>Највиши врхови Србије су:</s> <s>Панонска низија представља веома значајну област Србије.</s><s>Она заузима Војводину, северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве.</s> <s>Највећи део Панонске низије лежи испод 200 -{m}- надморске висине, а „равничарску идилу” ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре.</s><s>Острвске планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида.</s><s>Протежу се од запада према истоку.</s><s>Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд.</s><s>Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса.</s> <s>Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим повлачењем је и настао Панонски басен.</s><s>Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије”.</s><s>За просторе ове регије особена је црница (или чернозем), као врста земљишта.</s><s>Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.</s> <s>Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац, Смедерево и Пожаревац.</s><s>Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак.</s><s>Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.</s> <s>Воде</s> <s>Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 -{km²}- тј. 92,4%), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 km.</s><s>Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 -{km}-), Тиса (168 -{km}-) и Бегеј (75 -{km}-), а делимично су пловне Велика Морава (3 -{km}- од 185 -{km}-) и Тамиш (3 -{km}- од 118 -{km}-).</s><s>Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200 -{km}-, су: Западна Морава (308 -{km}-), Јужна Морава (295 -{km}-), Ибар (272 -{km}-), Дрина (220 -{km}-) и Тимок (202 -{km}-).</s><s>Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 -{km²}- тј. 5,4%) које теку ка Јадранском мору.</s><s>Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 -{km²}- тј. 2,2%).</s><s>Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене.</s><s>Њихова укупна дужина износи 939.2 -{km}-, од чега је за бродове, до 1000 -{t}-, пловно 385.9 -{km}-.</s><s>Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.</s> <s>Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско језеро, површине 178 -{km²}- (са румунским делом: 253 -{km²}-), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава.</s><s>Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 -{km²}-, су: Власинско језеро (на реци Власини, 16 -{km²}-), Перућац (на реци Дрини, 12,4 -{km²}-) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 -{km²}-).</s><s>Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 -{km²}- и Бело језеро површине 4,8 -{km²}-, која се налазе у Војводини.</s><s>На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем северу јављају, иначе ретка, еолска језера, Палићко (5.6 -{km²}-) и Лудошко.</s><s>Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала.</s><s>У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.</s> <s>Највиши водопад у Србији је Копрен на Старој планини североисточно од Пирота.</s><s>Висок је 103,5 -{m}- и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.</s><s>Други по висини је Јеловарник (71 -{m}-) на Копаонику, који сачињавају три узастопне каскаде, а трећи је Пиљски на Старој планини (64 метра).</s><s>Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће речно острво Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 -{km²}-.</s> <s>Клима</s> <s>Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент.</s><s>Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф.</s><s>Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама.</s><s>Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла.</s><s>Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је —39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци).</s><s>Просечна годишња температура у Србији је: 10,9°C (предели испод 300 -{m}- надморске висине), 10°C (300—500 -{m}-), 6°C (1000—1500 -{m}-), 3°C (изнад 1500 -{m}-).</s><s>Просечна годишња количина падавина је 896 -{mm}-.</s><s>Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.</s> <s>Најзначајнији ветрови Србије су: кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије) северац (хладан и сув северни ветар) моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве) јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве) југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно, два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре).</s><s>У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије).</s><s>У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара.</s><s>Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.</s><s>Панчићева оморика је ендемит подручја Подриња, западне Србије и источне Српске (околина Вишеграда).</s><s>Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта.</s><s>Панчићева оморика је танко, витко, до 50 m високо четинарско дрво.</s> <s>Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији.</s><s>По прецизном попису — чак 43,3%.</s><s>Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста риба и 20 врста водоземаца, да на територији Србије живи најмање 45 врста гмизаваца, око 260 врста птица гнездарица и 94 врсте сисара.</s><s>Најчешће врсте дивљачи на које се може наићи у Србији су европски јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, дивља свиња, медвед, куна златица, куна белица, јазавац, веверица, обични пух, зец, ласица, вук, обични рис, шакал, риђа лисица , ракунолики пас и твор.</s><s>Остале животињске врсте које настањују Србију су јежеви, гуштери, змије, као и разни инсекти попут лептира.</s> <s>Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: врабац, славуј, кос, дрозд, сива чапља, дивља гуска, дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, јастреб кокошар, лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, препелица, фазан, лиска црна, шумска шљука, голуб гривнаш, голуб пећинар, голуб дупљаш, гугутка, грлица, сојка (креја), гачац, сива врана и сврака.</s> <s>Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност рибљег фонда.</s><s>У најчистијим водама могу се пронаћи поточни и речни ракови, а уобичајено се на различитим локацијама пеца кечига, шаран, поточна и језерска пастрмка, смуђ, штука и велики број врста беле рибе.</s> <s>Шуме</s> <s>Према стању из 2023. године, укупна површина шума у Србији износи 40 одсто територије земље.</s> <s>Некада је Шумадија са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле.</s><s>Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине 19. века да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме Кнежевине Србије.</s> <s>Србија има 2.000.000 хектара шума и оне годишње произведу око 8.000.000 тона кисеоника.</s><s>У Србији се годишње сагори 4.000.000 тона огревног дрвета, што значи да је допринос Србије светском билансу угљен-диоксида око 6.000.000 тона годишње.</s> <s>На Балкану има много различитих врста шума.</s><s>Ако се зна да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог дрвећа, и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, може се замислити колико су разноврсни шумски екосистеми.</s> <s>Веће шуме у Србији: Кошутњак, Молинска шума, Шалиначки луг, Липовичка шума, Валмиште, Бојчинска шума и друге.</s> <s>Национални паркови</s> <s>У Републици Србији постоје два национална парка у процесу заштите, Стара планина и Кучај-Бељаница, као и пет националних паркова:</s> <s>Резервати природе</s> <s>У Србији је издвојено и законом заштићено око 463 резервата и природних добара, највише специјалних и строгих, а значајан део односи се и на научно-истраживачке и опште.</s><s>Резерват природе може бити строги или специјални.</s><s>Строги резервати су намењени искључиво очувању природног фонда и научно-истраживачком раду и посматрању.</s><s>Специјални резервати имају неизмењени и добро очуван екосистем у којем је човеков утицај сведен на минимум, а на основу намене могу се издвојити хидролошки, орнитолошки, геолошки, ихтиолошки, палеонтолошки и др.</s> <s>Специјални резервати природе</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија</s> <s>Најстарији трагови људског постојања, на тлу данашње Републике Србије, датирају из времена последњег глацијала, око 40.000. године пре н. е. Најзначајнији локалитети из овог периода су пећине код села Градац, испод Јерининог брда недалеко од Крагујевца и Рисовача на Венчацу код Аранђеловца.</s> <s>Крајем леденог доба, током холоцена, велике промене климе, али и флоре и фауне, довеле су до стварања људских заједница које ће створити једну од најкомплекснијих праисторијских култура, културу Лепенског Вира.</s><s>Карактеришу је насеобине грађене по утврђеном обрасцу, са сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама трапезасте основе, усавршена израда алата и оружја, а сматра се да је у њој постојала друштвена хијерархија и приватно власништво, као и развијена религија (са култним местима и сакралним објектима) и уметност (јављају се прве скулптуре риболиких људи, риба и јелена).</s><s>Топлија клима, довела је до стварања нове културе у Подунављу, која се по локалитету Старчево код Панчева, назива Старчевачком културом, а простирала се на простору од Босне до Македоније током 5. миленијума пре н. е. Њене куће користе дрво као арматуру и блато и плеву као грађу, док им је основа квадратно-трапезаста.</s> <s>Старчевачку културу заменила је у средњем неолиту Винчанска култура, која је свој назив добила по локалитету Винча — Бело брдо, недалеко од Београда на обали Дунава и представља технолошки најнапреднију праисторијску културу на свету.</s><s>Њени локалитети из позног неолита Плочник код истоименог села поред Прокупља односно Беловоде и Белолице код Петровца, на основу пронађених бакарних налаза, представљају најстарије европске центре металургије, што помера почетке металног доба у још даљу прошлост.</s><s>Куће Винчанске културе су грађене од истих материјала и истих су облика, као оне из Старчевачке културе, али су за разлику од њих, масивније са две просторије и огњиштима, док су у позном периоду биле поређане у редове са својеврсним улицама између њих, па би се њихова насеља могла сматрати урбаним.</s><s>Поред земљорадње и сточарства као основних занимања, људи у овом периоду су се бавили и ловом, риболовом и сакупљањем плодова, затим прављењем грнчарије, алатки од камена, али и плетењем асура од лике и трске, па чак и прерадом вуне.</s><s>Грнчарију карактерише заобљеност, док антропоморфне и зооморфне фигурине (Винчанска дама, Видовданка, Хајд ваза, Богиња на трону), као и просопоморфни поклопци и жртвеници представљају изузетне уметничке домете ове културе.</s><s>Посебну одлику Винчанске културе представљају урезани знаци, познати као винчанско писмо, о чијој функцији има много претпоставки (ознаке власништва, кауције, пиктограми или сликовно писмо, фонетско писмо…).</s> <s>Културе бронзаног доба, почињу да се јављају на тлу Србије око 1900. године пре н. е. и то на подручју Баната (моришка), Срема (винковачка), северозападне Србије (Белотић-Бела Црква) и јужног Поморавља (Бубањ-Хум III-Слатина).</s><s>Њихов мирни живот је поремећен око 1425. п. н. е., када са севера надире нова култура (култура гробних хумки) са бронзаним оружјем (мачеви, секире, бодежи), што доводи до покретања народа, која су допрла и до Египта.</s><s>Између 1200. и 1000. п. н. е., на простору Косова, Поморавља, Бачке и Баната, постоје људске заједнице које имају иста насеља, посуђе, облик сахрањивања, баве се узгајањем јечма и пшенице, узгајају говеда, свиње и коње, а ређе козе и овце.</s><s>Крајем другог и почетком првог миленијума пре н. е. (период од 1125. до 750. п. н. е.), долази до настанка гвозденог доба и формирања првих етничких заједница на Балканском полуострву (Дарданаца, Трибала, Илира и Трачана).</s> <s>За гвоздено доба је везан и долазак Трако-кимераца око 725. п. н. е. из Кавкаско-понтских предела, који са собом доносе своје гвоздено оружје и накит.</s><s>Током наредна два века долази до формирања етничког разграничења међу племенима на Балкану, почиње да се развија размена добара (о чему сведоче луксузни хеленски предмети пронађени на овом простору), а археолошка истраживања указују и на процесе хеленизације Трибала и Дарданаца, док се из историјских извора зна да су између 300. и 100. п. н. е. водили ратове са македонским краљевима.</s> <s>Млађе гвоздено доба карактерише појава Келта, који се 335. п. н. е. састају са Александром Македонским на Дунаву, да би након његове смрти прешли Саву и Дунав и отпочели нападе на цело полуострво, све до пораза код Делфа, 279. п. н. е. Они се након тога повлаче са тла данашње Грчке и успевају да покоре Трибале и део Аутаријата, са којима формирају моћно племе Скордиска, који на тлу данашње Карабурме подижу свој град Сингидунум, који се сматра претечом престонице модерне Србије, Београда.</s> <s>Стари век</s> <s>Ширење Римљана на Балканско полуострво, отпочело је крајем 3. века пре н. е, сукобима са Илирима предвођеним краљицом Теутом.</s><s>Током илирско-римских и македонско-римских ратова, Римљани су покорили Илире и Античке Македонце.</s><s>Након тога, започиње њихов продор Панонској низији и ратови против Дарданаца и Скордиска.</s><s>Почетком нове ере, гушењем Батоновог устанка, целокупно Балканско полуострво се нашло под римском влашћу.</s><s>Већи део данашње Србије, ушао је у састав провинције Горња Мезија, док су мањи делови ушли у састав провинција Паноније, Далмације и Дакије.</s><s>На овом простору су биле стално стациониране две римске легије -{IV Flavia}- (у Сингидунуму, данашњем Београду) и -{VII Claudia}- (у Виминацијуму код данашњег Костолца на Дунаву).</s><s>Подигнут је читав низ градова који су били повезани системом путева који су омогућавали лаку комуникацију између делова Римског царства, које је за владавине цара Трајана, након дачких ратова, било на свом територијалном врхунцу.</s> <s>Упади варварских племена из средње Европе и повлачење Римљана из Дакије, током Аурелијанове владавине, довели су подизања низа римских каструма дуж десне обале Дунава, који су формирали Дунавски лимес.</s><s>Један од његових наследника, Диоклецијан увео је тетрархију као облик владавине и извршио реформу унутрашње организације Римског царства, чиме је Сирмијум постао једна од престоница државе.</s><s>Варварски напади на Дунавску границу су се наставили, а једну од прекретница чини продор Гота 378. године, након чега почиње и трајно насељавање варвара на тлу Римског царства.</s><s>Цар Теодосије I је 395. године поделио Римско царство на два дела, при чему већи део данашње Србије улази у састав Источног римског царства, док су мањи делови (северозападни део Србије) припали Западном римском царству.</s> <s>Средњи век</s> <s>Средином 5. века, Хуни предвођени Атилом стварају моћну државу, која пропада након његове смрти 453. године, а на тлу данашње Србије своје државе стварају Гепиди и Источни Готи.</s><s>Пљачкашким упадима на територију Источног римског царства, придружују се у првим десетлећима 6. века и Словени, понекад као самостални нападачи, а понекад удружени са другим варварским народима.</s><s>Средином истог века на Балканско полуострво стижу Авари, који, предвођени каганом Бајаном, током наредних пола века шире своју власт и утицај на околне Словене, уз чију помоћ нападају и пљачкају византијске територије, а 582. године заузимају и сам Сирмијум.</s> <s>Крајем века су Словени толико ојачали да се већ 584. године помиње њихово трајно насељавање на просторима јужно од Саве и Дунава, а две године касније и њихов напад на Солун, у коме су коришћене и опсадне справе.</s> <s>Прекретницу у словенском насељавању, представља долазак на власт цара Ираклија на власт 610. године.</s><s>Он процењује да рат са Персијом на источним границама царства, представља далеко већи проблем и по ступању на престо повлачи све преостале снаге са дунавске границе и пребацује их на исток, чиме је отворен пут за трајно и неометано насељавање Словена, који ће у наредним деценијама, преплавити цело Балканско полуострво.</s><s>После неуспешне словенске опсаде Солуна 611. године и комбиноване опсаде Цариграда 626. године, на простор Балкана и данашње Србије досељавају се Срби.</s><s>Према речима византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), они су се, уз Ираклијеву дозволу, населили на просторима између река Цетине и Врбаса на западу, Бојане, Ибра и Мораве на истоку, Дунава и Саве на Северу и Јадранског мора на југу.</s><s>Он такође наводи да су дошли из Бојке односно Беле или Некрштене Србије у којој су власт од оца наследила два брата.</s><s>Они су поделили народ, тако да је један остао на челу Срба у Белој Србији, док је други са делом народа кренуо у сеобу ка југу.</s><s>Сигурно је у периоду од 629. до 632. године било насељавање Срба на Балкан.</s><s>Прво их је Ираклије населио на области западно од Солуна, код града Сервија, највероватније да би Срби бранили Солун од других Словена, што им се није свидело, тако да су одлучили да се врате у своју Белу Србију.</s><s>Прешли су Дунав, али када су увидели да су Авари поново ојачали, затражили су преко стратега Сингидунума нове територије, тако да им је Ираклије доделио Далмацију.</s> <s>Пола века касније, тачније 680. године, на Балкан долази народ турског порекла Прабугари, који се насељавају источно од Срба, међу Словенима на подручју некадашње Тракије.</s><s>Током наредних векова, они ће се стопити са околном словенском масом и изгубити свој језик и обичаје, али ће јој наметнути своје име Бугари.</s><s>Њихова држава обухватиће источну Србију са Моравском долином, Београдом и Сремом.</s><s>Варварска најезда је уништила старе римске градове и уређење, тако да пар наредних векова карактерише потпуно одсуство било каквих података о збивањима у унутрашњости Балканског полуострва.</s> <s>Кнеза који је предводио Србе у сеоби на Балкан, наследио је после смрти његов син, тако да је власт, током векова, остала у истој породици, а први кнез чије име је забележено, био је Вишеслав, за кога се претпоставља да је владао крајем 8. века.</s><s>Његов унук Властимир, који је владао у првој половини 9. века, сматра се утемељивачем српске државе у средњем веку.</s><s>Србија се током његове владавине нашла на удару суседних Бугара предвођених каном Пресијамом (832—852), који су у трогодишњем рату доживели потпун пораз, изгубивши при томе и већи део војске.</s><s>После његове смрти, око 851. године, Бугари су поново напали Србију, али су његови синови Мутимир (851—891), Стројимир и Гојник поново потукли Бугаре.</s><s>Током борби је заробљен и најстарији син кана Бориса (852—889) Владимир (889—893) са дванаест угледних бојара.</s><s>Након тога је закључен мир и пријатељство између Срба и Бугара, а заробљеници су ослобођени и отпраћени до границе у Расу.</s><s>Касније је међу Властимировим синовима дошло до борбе око власти, у којој је победио најстарији Мутимир, који је заробио млађу браћу и послао их у Бугарску као заробљенике.</s><s>Током његове владавине је владарска породица примила хришћанство, а папа Јован VIII (872—882) је затражио од њега 873. године да се, након успеха моравско-панонске мисије, подложи Методију, као словенском епископу, са седиштем у Сирмијуму.</s><s>После његове смрти 891. године, Србију су поново захватили сукоби око власти из којих је као победник изашао Мутимиров братанац Петар (892—917).</s><s>Он је као кум кнеза Бугарске и тада најмоћнијег владара на Балкану Симеона Великог (кнез 893—913, цар 913—927), био у могућности да скоро две деценије влада Србијом у миру.</s><s>Његову владавину је окончао сам Симеон, који је од захумског кнеза Михајла добио извештаје о Петровим контактима са његовим противницима Византинцима, након чега је Петра на превару заробио, а за новог кнеза Србије поставио Мутимировог унука Павла (917—923).</s> <s>Њега су, пар година касније, покушали да збаце са власти Византинци, помоћу његовог брата од стрица Захарија, али је он заробљен и послат у Бугарску.</s><s>Јачање Бугарске под Симеоном је приморало Павла, да пређе на страну Византије, након чега је бугарски цар против њега послао 923. године Захарију, који га је збацио са власти.</s><s>Међутим, сам Захарија је врло брзо прешао на страну Византије, због чега Симеон бива приморан да пошаље своју војску против њега.</s><s>Бугарска војска је потучена, а главе и оружје двојице бугарских војвода су послати у Константинопољ као ратни трофеји.</s><s>Бугарски цар је након тога послао на Србију нову војску, са којом је послат и Властимиров праунук Часлав (931— око 960), који је требало да буде постављен за новог кнеза.</s><s>Пред новом бугарском војском, Захарија је побегао у Хрватску, док су Бугари позвали српске жупане да дођу и потчине се новом кнезу.</s><s>Уместо постављања новог кнеза, српски жупани су заробљени, а цела Србија је опљачкана и припојена Бугарској.</s><s>Након Симеонове смрти 927. године, Часлав је побегао из Бугарске и уз византијску помоћ, обновио Србију у којој су највећи градови били: Достиника (прва престоница Србије), Чернавуск, Међуречје, Дрежник, Лесник и Салинес, док су у области Босне, која се тада налазила у саставу Србије, били градови Котор и Дресник.</s><s>Средином 10. века, северне границе Србије почели су да угрожавају Мађари, са којима је Часлав водио борбе, у којима је, према народној традицији сачуваној у „Летопису Попа Дукљанина”, погинуо тако што је заробљен и у оковима бачен у Саву са својом пратњом.</s><s>Његовом смрћу се гаси прва српска владарска династија која је владала Србима од доласка на Балкан до средине 10. века.</s> <s>Неколико десетлећа касније 971. године Бугарска држава пропада и улази у састав Византије.</s><s>Окрутна византијска управа на деловима Балкана насељеним Словенима, довела је 976. године до побуне у Македонији на чијем су се челу нашли синови кнеза Николе.</s><s>Устанак се брзо проширио, а на његовом челу се, услед погибије остале браће, нашао Самуило.</s><s>После продора у Грчку, до Коринта и Пелопонеза, он, око 998. године, покреће поход ка западним деловима Балкана и до 989. године осваја већи део данашње Србије и околних српских кнежевина.</s><s>Почетком 11. века, Византија предвођена царем Василијем II почиње да потискује устанике и после велике победе у бици на Беласици 1014. године, Самуило умире од срчаног удара, а његова држава се практично распала услед династичких борби око власти.</s><s>Већ 1018. године, удовица последњег цара се са породицом предала Василију, али су поједине Самуилове војсковође наставиле да пружају отпор.</s><s>Последњи од њих био је Сермон који је владао Сремом.</s><s>Њега је на превару убио византијски заповедник Београда 1019. године, чиме је и последњи остатак Самуилове државе покорен.</s> <s>Византијска управа на просторима насељеним словенским становништвом је после слома Самуиловог устанка, започела процес хеленизације становништва и увођење плаћања пореза у новцу, уместо, као до тада, у натури.</s><s>Ове промене су, уз повећање пореза услед кризе у самој Византији, довели до подизања две нове словенске побуне.</s><s>Прво је у лето 1040. године у Поморављу избио устанак на чијем се челу нашао, наводни Самуилов унук, Петар Дељан, који је у Београду проглашен за цара.</s><s>Иако се устанак брзо проширио на простор данашње Србије, Македоније и северне Грчке, он је већ 1041. године угушен.</s><s>Три десетлећа касније, 1072. године долази до новог устанка под вођством Ђорђа Војтеха, а устаници за цара у Призрену проглашавају дукљанског принца Константина Бодина.</s><s>Под његовим вођством они освајају Ниш, али крајем године бивају потучени код Пауна на Косову, чиме је устанак угушен.</s> <s>Почетком наредне деценије, Бодин је, као краљ Зете, заузео Рашку у којој је за владаре поставио жупане Вукана (око 1083—1112) и Марка, а потом и Босну у којој је поставио кнеза Стефана.</s><s>Борбе са Византијом од 1091. године води искључиво рашки жупан Вукан који из Звечана више пута продире на Косово спаљујући Липљан, а касније стиже и до Врања, Скопља и Полога.</s><s>На власти га смењује његов братанац Урош I који улази у савез са Мађарима у борбама са Византијом.</s><s>Његова ћерка Јелена постаје жена будућег краља Угарске Беле II, а његов син Белош краљевски палатин.</s><s>Мађари ће током целог 12. века ратовати са Византијом, прво око Срема и Београда, а затим и око Моравске долине, а рашки жупани ће у готово сваком од тих ратова учествовати као угарски савезници.</s><s>Они успевају да, на кратко, освоје Београд, а касније и Ниш, али их Византинци, предвођени моћним царем Манојлом I потискују, тако да се сви сукоби окончавају без значајнијих територијалних проширења.</s><s>Истовремено Рашку потресају и унутрашњи сукоби око власти између Урошевих синова Уроша II и Десе у коме учешће узима и сам Манојло.</s><s>Византијски цар на крају поставља за новог великог жупана Тихомира, сина велможе Завиде.</s> <s>Раздобље Немањића</s> <s>Против великог жупана Тихомира ће се, 1166. или 1168. године, побунити његов најмлађи брат Стефан Немања који ће потиснути старију браћу из земље, а касније ће код Пантина на Косову потући византијску војску предвођену његовом браћом, која га након тога признају за владара.</s><s>Немања ће током наредна три десетлећа водити успешне ратове против Византије у којима ће значајно проширити своју државу.</s><s>Припаја јој Неретљанску област, Захумље, Травунију, Приморје, делове Косова, Метохије, а на кратко осваја и Ниш у коме се састаје са светим римским царем и вођом крсташа III крсташког похода Фридрихом Барбаросом, коме предлаже савез против Византије.</s><s>На престолу га, у договору са византијским царем, наслеђује средњи син Стефан, који почетком своје владавине бива потиснут од старијег брата Вукана, али на крају успева да се одржи на власти.</s><s>Користећи се политичком ситуацијом на Балкану насталом после крсташког заузећа Цариграда 1204. године, он је наставио ширење своје државе (осваја Призрен, Врање и Ниш), коју 4. јануара 1217. године уздиже на ранг краљевине, добивши од папе Хонорија III краљевски венац.</s><s>Две године касније, његов млађи брат Сава је од васељенског патријарха у Никеји издејствовао уздизање рашке епархије на ниво архиепископије чији је постао први архиепископ, чиме је српска црква стекла аутокефалност и ударени су темељи данашњој Српској православној цркви.</s> <s>Стефана наслеђују синови Радослав (1223—1234) и Владислав (1234—1242) који владају под утицајем својих моћних тастова епирског деспота и бугарског цара, после којих на власт долази најмлађи син Урош I (1242—1276).</s><s>Иако није успео да прошири границе своје државе, Урош је успео да економски ојача државу тако што је из Трансилваније довео рударе Сасе, чиме је започела експлоатација рудника у Србији, што ће његовим наследницима пружити финансијску основу за даља освајања.</s><s>Био је ожењен Јеленом Анжујском која је играла значајну улогу у тадашњој Србији, а сликарство његове задужбине Сопоћана спада у сам врх европске средњовековне уметности.</s><s>Њега је са власти, услед неуспешних ратова и незадовољства у земљи, збацио 1276. године старији син Драгутин (краљ Србије 1276—1282, краљ Срема 1282—1316), који ће, свега неколико година касније 1282. године, препустити власт млађем сину Милутину (1282—1321), који спада у ред најзначајнијих српских владара.</s><s>Током неколико наредних година, Милутин ће проширити Србију ка југу, освајајући већи део данашње Северне Македоније са Скопљем које му постаје престоница и северне делове Албаније, а на кратко ће држати и сам Драч.</s><s>Касније ће освојити Браничево, које предаје Драгутину, коме је угарски краљ и његов таст доделио на управу Мачву са Београдом и северну Босну.</s><s>Сам Милутин 1299. године закључује мир са Византијом, према коме му цар Андроник II (1282—1328) признаје освајања и даје за жену петогодишњу ћерку Симониду.</s> <s>Почетак 14. века обележава грађански рат између браће око права наслеђивања престола који се окончава поновним прихватањем Дежевског споразума, којим је Драгутин 1282. године предао власт Милутину и према коме га наслеђује Драгутинов син.</s><s>Милутина је са власти 1314. године покушао да збаци син Стефан (1322—1331), који је ухваћен и по његовом наређењу ослепљен, после чега је послат у изгнанство у Цариград.</s><s>Након Драгутинове смрти 1316. године он заробљава његовог сина и наследника Владислава и заузима његову државу, после чега води трогодишњи рат са краљем Угарске Карлом Робертом (1310—1342) у коме губи Београд, али задржава Мачву и Браничево.</s><s>После његове смрти 1321. године, државу захвата грађански рат између његових синова Константина и Стефана, у који се након Константинове погибије укључује Владислав, али Стефан и њега побеђује.</s><s>Он наставља да шири своју државу ка југу на рачун, Византије, али не успева да поврати приморје од Цетине до Дубровника које се након Милутинове смрти отцепило, након чега га осваја бан Босне Стефан II Котроманић (1322—1353).</s><s>Против њега је створен савез Византије и Бугарске, који је Стефан уништио, потукавши до ногу Бугаре у бици код Велбужда 1330. године.</s><s>Само годину дана касније, његов син Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) користи незадовољство властеле и у Неродимљу заробљава оца, који исте године умире у као затвореник у Звечану, а Душан постаје нови краљ.</s> <s>Године 1217, током владавине Стефана Првовенчаног, Србија постаје независна краљевина, а 1346. године достиже врхунац моћи као царство Стефана Душана, који се прогласио за „цара Срба и Грка”.</s> <s>После Немањића</s> <s>Османски Турци су поразили српско племство 1389. године у бици на Косову пољу.</s> <s>Стефан Лазаревић као османски вазал је предводио српске помоћне одреде у бици код Ангоре.</s><s>После битке код Ангоре је од Византинаца у Цариграду добио звање деспота 1402. године чиме Србија постаје деспотовина.</s><s>У време његове владавине у Србији се развија Ресавска школа средњовековне књижевности.</s> <s>Турци су коначно загосподарили Србијом после пада Смедерева 1459. године, за време владавине познатог османског султана Мехмеда II.</s> <s>Срби су на подручју данашње Војводине присутни од средњег века под влашћу Угарске.</s><s>У 15. и 16. веку су на подручју Срема, Баната и Бачке поседе имали српски деспоти.</s><s>У 16. веку су Срби на подручју данашње Војводине формирали две краткотрајне државне творевине, првом од њих је владао самозвани цар Јован Ненад, а другом војвода Радослав Челник.</s> <s>Османска владавина</s> <s>Делови територије данашње Србије су били у саставу Османског царства у периоду од 15. до почетка 20. века.</s><s>У састав Османског царства су најпре, почетком 15. века, укључени југоисточни делови данашње Србије (околина Ниша), затим, средином 15. века (1459. године), цело подручје Српске деспотовине, и коначно, између 1521. и 1552. године и цело подручје данашње Војводине.</s> <s>Срби у Банату су 1594. године подигли велики устанак против османске власти, који се завршио поразом.</s> <s>Од краја 17. века, у северним деловима данашње Србије (Бачка, западни Срем) османску ће власт заменити хабзбуршка, која ће се између 1718. и 1739. године проширити и на друге делове територије данашње Србије (источни Срем, Банат, Мачву, Шумадију, Браничево, Тимочку Крајину).</s><s>После 1739. године, граница османског и хабзбуршког домена се налази на Сави и Дунаву.</s> <s>Србија ће своју државност почети да обнавља у 19. веку, након Првог (1804. године) и Другог српског устанка (1815. године), најпре у виду вазалне кнежевине, да би потпуну независност стекла 1878. године.</s><s>Неки јужни и западни делови данашње Србије остаће под османском влашћу све до 1912. године.</s><s>Период османске управе трајао је различито у деловима данашње Србије; најкраће су под турском влашћу били неки делови Војводине (око 150 година), а најдуже неки делови јужне Србије (око 5 векова).</s> <s>Модерна Србија</s> <s>Српска револуција</s> <s>Србија је своју борбу за независност почела током Српске револуције, а та борба је трајала неколико десетлећа.</s> <s>Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, је умакао Сечи кнезова и са шумадијским првацима је фебруара 1804. године организовао збор у селу Орашац, на ком је одлучено да се подигне буна.</s><s>На овом збору Карађорђе је изабран за „вожда”.</s><s>Буна је почела паљењем турских ханова по Шумадији и протеривањем Турака из ханова и села у утврђене градове.</s><s>Да би смирио ситуацију у Београдском пашалуку, турски султан је јула 1804. године послао босанског везира Бећир-пашу.</s><s>Карађорђе је као први услов за успостављање мира тражио ликвидацију дахија, које је Миленко Стојковић у ноћ између 5. и 6. августа, по Карађорђевом наређењу и уз сагласност Бећир-паше, погубио на острву Ада Кале.</s> <s>Међутим, ово није смирило ситуацију у пашалуку.</s><s>Султан је 1805. године послао у Београд за везира Хафис-пашу, ког су устаници дочекали на Иванковцу и нанели му тежак пораз.</s><s>Овим је буна против дахија прерасла у устанак против турске власти и српску националну револуцију.</s><s>Следеће године устаници су поразили турску војску на Мишару и Делиграду и освојили београдску варош.</s> <s>Устаници су покушали да успоставе мир са Османским царством.</s><s>Преговоре са Портом у име српске стране је водио трговац Петар Ичко и успео од ње да издејствује Ичков мир.</s><s>Најважније одредбе Ичковог мира су биле да се из Србије протерају јаничари и да Срби обављају јавне службе и чувају границу.</s><s>Мир није остварен јер су Срби наставили рат када је на њихову страну у рат ушла Русија.</s><s>Следеће године (1807), Срби су заузели београдску тврђаву, а удружена српско-руска војска је однела победе код Штубика и Малајнице.</s><s>У наредним годинама устаници су ратовали ради ослобођења српског народа изван Београдског пашалука.</s> <s>Без већих окршаја је прошла 1808. година, а за следећу годину Карађорђе је планирао да се у Рашкој састане са војском црногорског владике Петра I и одатле да се упути у ослобађање Старе Србије.</s><s>Карађорђе је однео победе над Турцима код Суводола, Сјенице и Новог Пазара.</s><s>Међутим, морао је да одустане од похода јер му се црногорски владика није придружио и зато што су устаници поражени у бици на Чегру.</s><s>Српски устаници су 1810. године однели победе код Лознице и Варварина (заједно са руском војском).</s> <s>Поход Наполеона на Русију је принудио једног савезника Срба да оконча рат са Турском.</s><s>Русија је 1812. године склопила са Османским царством Букурешки мир и повукла своју војску из устаничке Србије.</s><s>Русија је Букурешким миром покушала да устаницима осигура аутономију и амнестију за учешће у рату.</s><s>Устаници су до тада остварили независност и нису желели да прихвате само аутономију и наставили су да се боре.</s><s>Огромна турска војска, предвођена великим везиром Хуршид-пашом је опколила устаничку државу са запада, југа и истока.</s><s>Устаничка Србија била је покорена да краја октобра 1813. године.</s><s>Карађорђе је напустио Србију са већим бројем устаничких старешина, а велики број Срба се иселио на територију суседне Аустрије.</s> <s>Устаничке старешине које нису избегле почеле су да се договарају како да зауставе турски зулум.</s><s>У Такову 23. априла 1815. године је одржан традиционални сабор.</s><s>Окупљени прваци су одлучили да подигну устанак, па су понудили предводништво Милошу Обреновићу, што је он прихватио, али након извесног колебања.</s><s>Други српски устанак је подигнут и вођен против турске власти.</s><s>Устаници су водили борбу само против војске београдског везира.</s><s>Најважније битке су биле код Чачка, Палежа, Пожаревца, на Љубићу и Дубљу.</s> <s>Када су против побуњених Срба пошле још и две султанове војске из Босне и Румелије, Милош Обреновић је започео преговоре, уверен да не може пружити отпор на три стране.</s><s>На Дрини је започео преговоре са босанским везиром Хуршид-пашом, а наставио је румелијским везиром Марашли Али-пашом.</s><s>Са Марашлијом је склопио усмени споразум којима је Србима у београдском пашалуку осигурао полуаутономни положај.</s><s>Према постигнутом договору, Срби су имали право да скупљају порез, да учествују у суђењу Србима, да спахије убирају приходе по законима и да у Београду заседа Народна канцеларија састављена од српских кнезова.</s><s>Тако је окончан Други српски устанак, односно ратни период Српске револуције.</s><s>Милош Обреновић се одмах по завршетку Другог српског устанка одрекао титуле вожда, а прихватио је титулу кнеза.</s> <s>Кнежевина Србија</s> <s>Кнез Милош Обреновић је владао Србијом самовољно и имао је бројне противнике, који су често подизали буне, али су се оне све завршавале неуспешно.</s><s>На спољнополитичком плану, Милош је, уз помоћ Русије издејствовао Акерманску конвенцију (1828), Једренски мир (1829) и Хатишериф из 1830. године којима је јачала аутономија Србије са Милошем као њеним наследним кнезом.</s> <s>Незадовољство владавином кнеза Милоша у Србији резултовало је Милетином буном.</s><s>Кнез Милош је под притиском незадовољних кнезова сазвао скупштину 15. фебруара 1835. године на којој је донет Сретењски устав, први модерни српски устав и први устав на Балкану.</s><s>Сретењски устав је био врло либералан, њиме је у Србији коначно укинут феудализам и ограничена права кнеза.</s><s>Како је устав највиши правни акт једне земље, а да је Србија тада била вазална кнежевина Османског царства, Порта се противила њеном доношењу.</s><s>Аустрија и Русија су такође биле против устава јер га ни саме нису имале, и због страха од ширења идеја Француске револуције.</s><s>Под спољним притиском кнез Милош је, на своје задовољство, укинуо устав.</s> <s>Априла 1841. године јужно од Кнежевине Србије избила је безуспешна Нишка буна против турске власти.</s> <s>Последње османске трупе су 1867. године напустиле Кнежевину Србију, а кнез Михаило добија кључеве већих српских градова, чиме држава постаје дефакто независна.</s><s>После устанка у Херцеговини 1875. године, Србија објављује рат Турској 28. јуна 1876. године и до 1878. године успева да ослободи југоисточну Србију.</s><s>Коначним актом Берлинског конгреса — Берлински споразум — Србија је 13. јула 1878. године добила међународно признање.</s> <s>Срби у Хабзбуршкој Монархији</s> <s>Срби у Хабзбуршкој Монархији су средином 19. века имали крунску земљу унутар Аустријске царевине под именом Војводство Србија и Тамишки Банат.</s> <s>Кад год је Аустрија ратовала против Турака, имала је помоћ српског народа, који је бунама и учешћем у хришћанској аустријској војсци настојао збацити турску власт и васкрснути српско царство.</s><s>А после сваког мира морао је бежати из постојбине испред турске освете.</s><s>Те сеобе су се одвијале у неколико праваца.</s> <s>Током хабзбуршке управе, Срби су, на основу српских привилегија, уживали народну аутономију у оквиру Хабзбуршке монархије, а остварили су и црквену самосталност у оквиру Карловачке митрополије.</s><s>Током револуције 1848. године, Срби су формирали аутономну Српску Војводину, да би 1849. године била формирана једна посебна хабзбуршка крунска област названа Војводство Србија и Тамишки Банат.</s><s>Ова област је укинута 1860. године.</s> <s>Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, Срби са подручја данашње Војводине улазе у састав Краљевине Србије, а потом и новоформираног Краљевства Срба и Хрвата и Словенаца, касније названог Краљевина Југославија.</s> <s>Краљевина Србија</s> <s>Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине и књажевом прокламацијом 7. марта 1882. године.</s> <s>Краљевина Србија обухвата историјски период од 1882. до 1918. године.</s><s>У овом периоду су се око власти надметале и смењивале две династије, чији су родоначелници били Ђорђе Петровић — Карађорђе, вођа Првог српског устанка и Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка.</s><s>Даљи развој Србије је био обележен општим напретком у економији, култури и уметности, чему је пре свега допринела мудра државна политика, која је слала младе људе на школовање у европске метрополе, одакле су доносили нови дух и нови систем вредности.</s><s>Један од спољних израза трансформације кроз коју је сада пролазила некадашња османска провинција било је и проглашење краљевине, 1882. године.</s> <s>Мајским превратом 1903. године и убиством краља Александра и краљице Драге, на власт поново долазе Карађорђевићи, потомци Карађорђа Петровића, а за новог краља је постављен Петар Карађорђевић.</s><s>Србија је знатно проширила своју територију на југ после победа у Балканским ратовима (Стара Србија).</s><s>Уз велике људске и материјалне жртве, Србија је допринела великој победи Савезника у Првом светском рату.</s> <s>Већина народа у Црној Гори је преко велике Народне скупштине у Подгорици, 26. новембра 1918. године, изгласала безусловно сједињење са Србијом.</s> <s>Краљевина Србија је као независна држава престала је да постоји 1. децембра 1918. године када се ујединила са Државом Словенаца, Хрвата и Срба створивши Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца под даљом владавином српске династије Карађорђевић.</s> <s>Југословенске државе</s> <s>После 1918. године Србија је једина уносећи своју државност и сувереност, била оснивач Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, преименованог 1929. године у Краљевина Југославија.</s> <s>Под немачком окупацијом, после рата до данас</s> <s>У Другом светском рату, територија данашње Србије је била под окупацијом Сила Осовине, односно нацистичке Немачке и њених савезника Италије, Бугарске, Мађарске, Албаније, као и марионетске профашистичке државне творевине под називом Независна Држава Хрватска, док је у Србији владала Влада народног спаса под генералом Недићем до 1944. године.</s><s>У Србији су током окупације постојала два супротстављена покрета који су се борили за власт у послератној Југославији: Народноослободилачка војска Југославије и Југословенска војска у отаџбини.</s><s>Устанак против окупатора избио је у лето 1941. године.</s> <s>Током Другог светског рата забележена су велика страдања српског народа.</s><s>Процењује се да је страдало преко милион и по припадника свих народа, међу којима је највише било Срба.</s> <s>Непосредно после рата, 1945. године, као наследница Краљевине Југославије, формирана је држава под именом Демократска Федеративна Југославија која је била под новом влашћу комунистичког режима на челу са Јосипом Брозом Титом.</s><s>Исте године 29. новембра прогласом републике држава мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. уставним променама променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија.</s> <s>Уставом СФРЈ из 1974. године покрајине у саставу СР Србије (САП Војводина и САП Косово) добиле су далеко већу аутономију и права него што су имала раније, добиле су државна и партијска председништва.</s> <s>Јануара 1990. године на четрнаестом конгресу долази до распада до тада владајућег Савеза комуниста Југославије.</s> <s>Од 1992. године, после распада СФРЈ, све до 2003.</s><s>Србија је чинила, заједно са Црном Гором — Савезну Републику Југославију.</s><s>По распаду Југославије, Србија и Срби су постали предмет негативне пропаганде, подметања и блаћења унутар дела српског народа, европских држава као и унутар међународне заједнице.</s> <s>Савремена историја</s> <s>Године 2000. долази до смене Социјалистичке партије Србије са Демократском опозицијом Србије на септембарским савезним изборима и децембарским републичким изборима чиме долази до политичке транзиције.</s> <s>Од 2003. године уставном повељом Србија је саставни део Државне заједнице Србије и Црне Горе.</s><s>Дана 21. маја 2006. године, одржан је референдум на коме су се грађани Црне Горе изјаснили за независност.</s> <s>Од 5. јуна 2006. године Република Србија делује као независна и суверена држава (као наследница Србије и Црне Горе).</s> <s>Дана 8. новембра 2006. године проглашен је у Народној скупштини Републике Србије, после извршеног успешног референдума, Устав Републике Србије.</s> <s>Политички систем и уставно-правно уређење</s> <s>Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.</s> <s>Република Србија функционише у оквиру парламентарне демократије, тачније као парламентарна република.</s><s>Власт је подељена на три гране и то:</s> <s>Законодавна власт, чији је носилац Народна скупштина Републике Србије; Извршна власт, чији је носилац Влада Републике Србије; Судска власт, која представља независну грану власти.</s> <s>Политичка ситуација Садашњи председник Републике Србије је Александар Вучић који је победио у првом кругу председничких избора 2017. године.</s> <s>После избора Александра Вучића за председника Републике изабрана је 29. јуна 2017. године нова коалициона Влада листе окупљене око Српске напредне странке и листе окупљене око Социјалистичке партије Србије са нестраначком личношћу Аном Брнабић на месту председника Владе.</s> <s>Тренутни председник Народне скупштине Републике Србије је Владимир Орлић из СНС-а.</s><s>Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању”.</s> <s>Спољни односи</s> <s>Доминантан политички дискурс у земљи укључује приступање Европској унији.</s><s>Земља је статус кандидата стекла 2012. године.</s> <s>Србија је чланица Организације уједињених нација (ОУН), Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Савета Европе (СЕ), НАТО програма Партнерство за мир, Међународне организације за миграције и Организације за црноморску економску сарадњу и многих других међународних организација.</s><s>Има статус посматрача у Светској трговинској организацији и у ОДКБ.</s> <s>Србија има са Републиком Српском потписан споразум о специјалним и паралелним везама.</s><s>Република Србија је у добрим односима са државама као што су Русија и Грчка.</s><s>Са пасошем Србије може се без визе путовати у 104 земље (2015. година).</s> <s>Државни симболи</s> <s>Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије „Боже правде”, уз незнатно измењен текст.</s> <s>Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба Обреновића из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна Немањића.</s> <s>Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом.</s><s>Поред народне, постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано слева надесно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.</s> <s>Војска</s> <s>Војска Србије (скраћено ВС) оружана је формација Републике Србије.</s><s>Званично је створена 8. јуна 2006. године уредбом Народне Скупштине Републике Србије.</s><s>Настала је након проглашења независности Црне Горе од оних делова Војске Србије и Црне Горе који су се налазили на територији Србије.</s> <s>По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.</s><s>Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.</s> <s>Основни задаци Војске су: одвраћање од оружаног угрожавања и других војних изазова, ризика и претњи безбедности; одбрана територије, ваздушног простора и акваторије; оспособљавање војника, старешина, команди, јединица и установа за реализацију мисија и задатака; учешће у међународној војној сарадњи и мировним операцијама под окриљем ОУН и система колективне безбедности; пружање помоћи у случају природних непогода и катастрофа већих размера, у којима су угрожени људски животи, животна средина и материјална добра.</s> <s>Војска Србије је организована на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, у команде јединице и установе.</s><s>Начелно је чине видови, родови и службе.</s><s>Видови Војске Србије су: Копнена војска и Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана.</s><s>Принцип организовања је -{хибридни}-, с измешаним елементима видовског, под једним главним штабом и с елементима поделе на оперативне групације и службе.</s> <s>Правосуђе Србија је четврта земља у модерној европској историји, после Француске, Аустрије и Холандије, која има усвојен модерни грађански законик.</s><s>Устав Србије одређује да су судови самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.</s> <s>Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.</s><s>Судске одлуке се доносе у име народа и заснивају се на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона.</s><s>Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.</s><s>Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку.</s><s>Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.</s> <s>Судови републичког ранга: Уставни суд, Врховни касациони суд, Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд.</s> <s>Судови опште надлежности: Основни судови — за територију града, односно једне или више општина Виши судови — за подручје једног или више основних судова Апелациони судови — за подручје више виших судова Врховни касациони суд</s> <s>Судови посебне надлежности: Привредни судови — за територију једног или више градова, односно више општина Привредни апелациони суд — непосредно виши суд за привредне судове Прекршајни судови — за територију града, односно једне или више општина Прекршајни апелациони суд — непосредно виши суд за прекршајне судове Управни суд</s> <s>Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.</s><s>Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.</s> <s>Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, који је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелационе судове.</s> <s>Апелациони суд је непосредно виши суд за више судове и основне судове.</s> <s>Виши суд је непосредно виши суд за основне судове када је то одређено законом.</s> <s>Административна подела</s> <s>Због велике етничке, културне и економске неуједначености, а у циљу задовољења и лакшег остваривања права човека и грађанина, на територији Републике Србије формиране су две аутономне покрајине:</s> <s>Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.</s> <s>Напомена: До формирања статистичких региона у Србији 2009. године, део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално ужа Србија.</s><s>Ужа Србија није представљала посебну административно-управну јединицу, већ је била под непосредном управом државе.</s><s>Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива.</s><s>На истом становишту је и Устав из 2006. године.</s> <s>Градови</s> <s>У Србији и њеним покрајинама налази се 6.167 насеља.</s> <s>Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.</s> <s>Ако постоје економски, географски или историјски разлози град може бити и територијална јединца са мање од 100.000 становника, ако испуњава све остале критеријуме предвиђене законом.</s> <s>Територија за коју се образује Град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.</s> <s>На територији Србије службено постоји 27 градова, док главни Град Београд има посебан статус.</s><s>Службени градови су:</s> <s>Док су Београд, Нови Сад, Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на две или више градских општина, остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.</s> <s>Окрузи</s> <s>Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда, управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри, на челу управног округа налази се начелник, који нема велике надлежности, али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа, практично он има положај емисара, но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода.</s><s>Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна), које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти, и као такве имају своје оригинерне приходе и органе локалне власти.</s> <s>Управни окрузи нису облик локалне самоуправе нити део територијалне организације Републике Србије, већ начин обављања државне управе.</s><s>Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.</s> <s>Уредбом Владе Републике Србије, од 29. јануара 1992. године, одређени су послови државне управе које министарства обављају изван својих седишта у окрузима као подручним средиштима државне власти.</s><s>Према уредби Владе Србије из фебруара 2006. године окрузи мењају име у управни окрузи.</s> <s>Статистички региони</s> <s>У фебруару 2010. године, скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.</s> <s>Статистички региони Србије су Војводина, Београд, Шумадија и западна Србија, Јужна и источна Србија и Косово и Метохија.</s> <s>Становништво</s> <s>Према попису из 2002. године, који није извршен на целој територији Републике Србије, јер није извршен на југу Србије, у АП Косово и Метохија, пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника, при чему 52% становништва живи у градовима.</s> <s>Проценат писменог становништва је 97,8% (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).</s> <s>Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени.</s><s>Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).</s> <s>Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали, број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.186.862.</s><s>Тај број представља пад од 311.139 пописаних у односу на претходни попис из 2002. године.</s> <s>Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на Северном Косову, на Косову су 2011. године живела 1.733.872 становника.</s> <s>Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.</s> <s>Народи и националне мањине</s> <s>Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%, Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни 0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.</s> <s>Право да формира свој национални савет као орган своје културне самоуправе, до 2017. године искористила је 21 национална мањина и то како оне мањине чији језици јесу у службеној употреби у некој од јединица локалне самоуправе у Републици Србији (11): Мађари, Словаци, Румуни, Русини, Хрвати, Чеси, Бугари, Македонци, Црногорци, Албанци, Бошњаци, тако и оне мањине чији језици нису у службеној употреби (10): Роми, Украјинци, Власи, Буњевци, Немци, Словенци, Грци, Јевреји, Египћани, Ашкалије</s> <s>Поред наведених, у Србији живе и мањине који за сада немају свој национални савет, као што су Руси, Пољаци, Цинцари, Турци, Јермени, Горанци, Јањевци, Шокци и др.</s> <s>Језик</s> <s>Службени језик је српски писан ћириличким писмом, а латиничким само на начин одређен законом о сличној употреби језика и писама.</s><s>Пред органима АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског у службеној употреби су и језици националних мањина мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински и албански, а на подручјима 40 општина и градова (без КиМ) где традиционално живе припадници националних мањина и њихови језици.</s> <s>Укупно једанаест мањинских језика је у службеној употреби на подручју једне или више општине или града, односно пред органима основаним за њихово подручје, и то углавном у Војводини, где је 73% посто општина је вишејезично, а у чак 40% су у службеној употреби два или више мањинских језика (до чак 5 у Општини Пландиште), док удео општина и градова у којима је бар један мањински језик у службеној употреби у Србији (без КиМ) чини чини 28%.</s><s>То су мађарски (28), словачки (11), хрватски (1), румунски (9), русински (6) који су службени у појединим општинама у Војводини и албански (ван КиМ, 3) у јужној Србији, а поред ових језика који су службени пред органима аутономних покрајина, у по једној општини то су још чешки (Општина Бела Црква), македонски (Општина Пландиште) и црногорски (Општина Мали Иђош), као и бугарски (Општина Димитровград и Општина Босилеград) и бошњачки у неколико општина у области Рашке.</s> <s>Уз службену употребу у општинама и градовима, неки од наведених мањинских језика су такође у службеној употреби и у неком од места у општинама/градовима у којима иначе нису у службеној употреби (12 оваквих места/села): мађарски (3), словачки (2), хрватски (4), румунски (1), македонски (1) и бугарски (1).</s> <s>Ратификацијом Европске повеље о регионалним и мањинским језицима 15. фебруара 2006. године, Република Србија је признала и обавезала се да ће штитити укупно 10 мањинских језика.</s><s>Поред мањинских језика који су у службеној употреби негде на подручју земље, ту су још ромски и украјински, али су изостављени чешки, македонски и црногорски.</s><s>Ово је посебно спорно, с обзиром да је као подручје на коме се језик признаје и штити, Србија одредила подручје на којој је тај језик у службеној употреби у складу са националним законодавством.</s> <s>Модалитет „Остали језици” садржи збирне податке за језике које мање од две хиљаде лица сматра својим матерњим (украјински, горански, кинески, чешки и сл.).</s> <s>Модалитет „Нису се изјаснили и непознато” садржи збирни податак за број лица која нису желела да се изјасне, затим укупан број нечитких одговора, одговора који не представљају изјашњавање о матерњем језику (домаћи, људски, билингвиста, полиглота, ћирилица, нишки, лалински итд.) и укупан број неуписаних одговора.</s> <s>Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.</s> <s>Религија</s> <s>Највећи број верника у Србији је православне вере (84,59%).</s><s>За њима следе католици (4,97%), муслимани (3,1%), који су великом већином сунити, и протестанти (0,99%), док су друге религије слабије заступљене.</s><s>Становништво чини и 1,11% атеиста.</s> <s>Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, што се у пракси и поштује, иако слобода вероисповести није остварена у потпуности.</s><s>Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање национализоване имовине верских заједница, као и спорадични напади на вернике, службенике и објекте мањих верских заједница.</s> <s>Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике, као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан Божића, Ускрс, крсне славе, Рамазанског и Курбаског бајрама и Јом кипура).</s> <s>Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе, од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи веронаука.</s><s>Постоји више врста верске наставе, која се иначе одвија кроз један час седмично — православна (катихизис), исламска, католичка, протестантска и јудаистичка (јеврејска).</s><s>Осим похађања овог предмета, други избор је грађанско васпитање.</s> <s>Генетика Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Србије су најзаступљеније следеће патрилинеарне ДНК хаплогрупе људског Y-хромозома:</s> <s>Највећи градови</s> <s>Највећи град, уједно и главни град Републике Србије је Београд.</s><s>Србија тренутно има 28 градова.</s> <s>Привреда</s> <s>Привреда на територији Србије се налазила у колапсу током 1990-их.</s><s>Просечна плата у децембру 1993. године износила је 21 немачку марку (DM).</s><s>Хиперинфлација, у укупном трајању од 24 месеца је достигла врхунац у јануару 1994. године, када је просечна инфлаторна стопа износила 313.563.558, односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат — 2, 03%.</s><s>У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране.</s><s>Србији су уведене опште санкције Савета безбедности ОУН 1992.</s><s>Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. године, када је у потпуности нормализована трговина са САД.</s> <s>Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%.</s><s>Укупни БДП за 2007. је био око 44,8 милијарди долара.</s><s>Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара.</s> <s>Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара.</s><s>Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 -{ha}- по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 -{ha}- по становнику).</s><s>Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама.</s><s>Највећи ратарски крај је Војводина.</s><s>Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе.</s><s>Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога.</s><s>Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима.</s><s>Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији.</s> <s>Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва.</s><s>Године 2022. стопа незапослености износила је 10,6%.</s><s>Најнижа стопа незапослености забележена је у Београдском региону (17,9%), а највиша у јужне и источне Србије (27,3%). (Косово и Метохија око 50%).</s><s>У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије).</s> <s>Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра.</s><s>Извоз је износио 6432,2 милиона, а увоз 13358,7 милиона.</s><s>Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније, око 60%.</s><s>У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (1.094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1 милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).</s> <s>Енергетика</s> <s>Највећи део енергије у Србији се производи у термоелектранама и хидроелектранама, при чему се 25,4% производи у хидроелектранама, што је само 34% од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје.</s><s>Термоелектране у Србији раде на угаљ.</s><s>Највећа термоелектрана у Србији је Термоелектрана Никола Тесла која са 14 блокова чини трећину производног потенцијала Електропривреде Србије и највећи је произвођач у југоисточној Европи.</s> <s>Највећи произвођач нафте и гаса је компанија Нафтна индустрија Србије, која се налази у већинском власништву руске компаније Газпром њефта.</s><s>НИС и Газпром њефт заједно са Републиком Србијом су планирали да направе српски део гасовода Јужни ток, али је тај пројекат стопиран.</s> <s>Мада енергетски ресурси у Републици Србији нису у довољној мери истражени, познато је да Србија располаже енергетским потенцијалом у нафти, природном гасу, квалитетном угљу и нуклеарним минералним сировинама.</s><s>Нафта и гас чине мање од 1%, а остало су различите врсте угља, од чега доминира нискокалорични угаљ (лигнит), у Колубарском, Костолачком, Ковинском и Косовско-метохијском басену.</s><s>Експлоатација квалитетнијих врста угља (мрких и камених) се врши углавном јамским путем.</s><s>Од већег значаја су рудници са подземном експлоатацијом угља у „Соко” (Сокобања), „Рембас” (Ресавица), Лубница и „Штаваљ” (Сјеница), уз могуће одржавање производње, до исцрпљења резерви у Боговини, „Јасеновцу” (Крепољин), Вршкој Чуки (Грљан) и „Ибарским рудницима” (Баљевац).</s><s>Знатно увећање производње, могло би се постићи великим улагањима и савременијим техничко-технолошки приступ, те отварањем нових рудника у Мелници, Пољани, Ћириковцу и у оквиру Деспотовачког угљеног басена.</s> <s>Највеће резерве нафте и гаса откривене су на територији Војводине, а у мањем значају у Подунављу и Поморављу.</s><s>Рудне појаве уљни шкриљци, најбоље су истражени у Алексиначком и Врањском басену, али за њих тренутно није обезбеђена економична технологија прераде.</s> <s>Чланом 267 кривичног закона Републике Србије забрањена је свака изградња нуклеарних постројења, а Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени уранијум са своје територије.</s><s>У складу са тим, систематска геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина (урана и торијума) у новије време су прекинута.</s> <s>У погледу коришћења енергије ветра, Србија у односу на земље ЕУ касни око 20 година.</s><s>Још према првој студији за потребе Електропривреде Србије из 2002. године, на територији Србије процењен је потенцијал енергије ветра на инсталисану снагу од око 1300 -{MW}-, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 -{TWh}-.</s><s>Као најперспективније локације за изградњу електрана на ветар процењене су Миџор на Старој Планини, са просечном брзином од 7.66 -{m/s}-, Вршачки брег 6.27 -{m/s}-, Крепољин 6.18 -{m/s}-, Дели Јован 6.13 -{m/s}-, Јухор и Јастребац, као и области у долини Дунава, Саве и Мораве.</s><s>Ово кашњење у изградњи ветроелектрана, пружа Србији могућност да искористи више од две деценије искуства земаља са развијеном ветроенергетиком, као што су Данска, Немачка и Шпанија.</s> <s>Интензитет сунчевог зрачења на територији Србије се креће од 1,1 -{kWh/m²}-/дан на северу до 1,7 -{kWh/m²}-/дан на југу током јануара, а током јуна се интензитет креће од 5,9 до 6,6 -{kWh/m²}-/дан.</s><s>Ови подаци указују на чињеницу да је потенцијал сунчевог зрачења у Србији за око 30% виши него у Средњој Европи, а интензитет сунчеве радијације међу највећим у Европи.</s><s>Инсталациони потенцијали за фотонапонске системе до 2012. године износили су око 20 -{MW}-.</s><s>Тренутно се осећа потреба за подстицањем научних институција да организују пројекте који обухватају основна и примењена истраживања, чији се резултати могу користити у фотонапонској технологији, као и упознавањем шире јавност са садржајем нових уредби о повлашћеним произвођачима електричне енергије и подстицајним откупним ценама електричне енергије произведеним у таквим система.</s> <s>Енергетски потенцијал биомасе у пољопривреди процењује се у ратарству на око 3 милиона тона, а у воћарству и виноградарству око 1,1 милион тона.</s><s>Постоји и могућност гајења тзв. енергетских шума на око 200.000 хектара необрађеног земљишта, на којем би се могле засадити брзорастуће шуме (топола) и остварити приноси између 3 и 4 милиона тона дрвне биомасе, које би се даље користиле у енергетске сврхе.</s><s>Употреба биомасе до сада је нашла примену у загревању домаћинстава, коришћењем брикета и палета од биомасе.</s><s>Употреба биомасе, дрвних отпадака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје постаје све популарнија, али тренутно за њихову широку примену нема довољно инвестиција.</s> <s>Пољопривреда</s> <s>Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара.</s><s>Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику).</s><s>Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама.</s> <s>Клима је умерено-континентална, а просечна температура у току године износи 11 до 12°C. Просечна температура у јануару је од минус један до плус један степен, а у јуну 22 до 23°C. Просечна годишња количина падавина износи 600 до 800 -{mm}- у равничарским пределима, а у планинским од 800 до 1.200 -{mm}-.</s> <s>Повољни природни и климатски услови поспешују развој пољопривреде.</s><s>Равничарски региони Војводине, Косова Поља, Метохије, Поморавља, Посавине, Тамнаве, Крушевачког и Лесковачког поља погодни су за механизовану ратарску и повртарску производњу.</s> <s>Брдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње.</s><s>Брдско-планинско подручје Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарства и шумарства.</s> <s>Виноградарство има вишевековну традицију у земљи.</s><s>Неколико области Србије има идеалне услове за узгој винове лозе.</s><s>Завршно са фебруаром 2023. у Србији је било регистровано 466 винарија.</s><s>У производној 2021/22. години винарије су пријавиле производњу од око 29,5 милиона литара вина.</s> <s>Према подацима из 2021-2022 Србија је међу првих пет земаља у свету по производњи малина, шљива и вишања, а у Европи је у водећих пет држава по производњи боровница, јагода, купина, соје и кукуруза, те у првих 10 извозника кукуруза и сунцокрета у Европи.</s> <s>У Републици Србији има укупно 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3% укупне популације.</s> <s>Саобраћај</s> <s>Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.</s> <s>Путна мрежа Србије има 40.845 -{km}-, од тога су око 5.500 -{km}- путеви првог реда.</s><s>У мрежи је 498 -{km}- ауто-пута под наплатом путарине и 136 -{km}- полуауто-путева под наплатом путарине.</s> <s>Железнице Србије А. Д. обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга.</s><s>Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 -{km}- а укупна дужина путева је 42.692 -{km}- (асфалтни) и 24.860 -{km}- (бетонски).</s> <s>Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички европски коридор 10 (ауто-пут A1, Суботица — Београд — Ниш — Прешево; са својим краковима ауто-пут A4 Ниш — Димитровград као и ауто-пут A3 Шид — Београд).</s><s>Коридор је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, те спајао Блиски исток и средњу Европу.</s> <s>Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем.</s><s>Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Велика Морава и Тиса, као и канал Дунав—Тиса—Дунав.</s> <s>Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром Никола Тесла у Београду, аеродром Константин Велики у Нишу, аеродром Слатина у Приштини и аеродром Морава у Краљеву.</s> <s>Туризам</s> <s>Захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност се сврстала међу најдинамичније и најпропулзивније привредне гране, са вишеструким мултипликативним ефектима (у периоду 1990—2000. године међународни туристички промет повећан је за преко 50%, док су укупни приходи увећани за скоро 80%).</s><s>То туризму даје снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључује у приоритете привредног развоја бројних рецептивних земаља и њихових појединих делова.</s><s>У 2016-ој Србију је посетило 2.753.591 туриста од тога 46,54% страних који их је било за 13,22% више у односу на претходну годину.</s><s>Највећи број страних туриста долази из земаља Балкана.</s> <s>Сеоски туризам се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности).</s><s>У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство).</s> <s>Такође, у Србији су развијени и бањски, планински и урбани (градски) туризам.</s> <s>Образовање</s> <s>По законима Србије, школовање је сваком доступно под једнаким условима.</s> <s>Основно школовање је обавезно и траје осам година.</s><s>Деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година.</s><s>После основне школе, долази до рачвања; неки ученици настављају средње школовање у гимназијама и ту 4 године стичу опште образовање, док други настављају образовање у средњим стручним школама, које такође трају четири године.</s><s>Трећа опција су занатске школе на којима специјалистичко образовање (трговина, занати) траје три године.</s> <s>Више и високо образовање се реализује на вишим школама, факултетима и уметничким академијама.</s><s>Данас у Србији делује 7 државних и 7 приватних универзитета.</s><s>Државни имају 84 факултета, а приватни 51 факултет.</s><s>Постоји и пет самосталних приватних факултета ван универзитета.</s><s>Државни универзитети Србије су: Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Новом Пазару, Универзитет у Приштини (садашње седиште у Косовској Митровици), Универзитет уметности у Београду.</s><s>Универзитетски програми су прилагођени Болоњској декларацији, која предвиђа стицање диплома три нивоа: диплома основних студија, мастер и докторат.</s> <s>За редовно школовање, које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије, грађани не плаћају школарину.</s><s>Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику, у складу са законом.</s> <s>Развој науке и високог школства</s> <s>Услови за развој науке и школства у Србији нису постојали за време турске владавине.</s><s>Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из 1808, потпомогнута Србима из Аустрије.</s><s>Тек у периоду 1835—1878. долази до институционализације просвете.</s><s>Као наследник Лицеја 1863. је израсла Велика школа у Београду, а трансформисана је у Универзитет 1905.</s><s>Оснивањем институција Народног музеја (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у Српску академију наука и уметности, остварени су услови за организовано бављење науком.</s><s>Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе, да би се добили стручњаци за даљи развој.</s> <s>У Аустрији, Срби су организовали Матицу српску (1826) као своју културну институцију.</s><s>Касније је њено седиште пресељено из Пеште у Нови Сад.</s><s>Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.</s> <s>Светски вредни научници из Србије су, између осталих: природњак Јосиф Панчић, географ Јован Цвијић, социолог Валтазар Богишић, биолог Иван Ђаја, математичар Михајло Петровић, астроном Милутин Миланковић, физикохемичар Павле Савић.</s><s>Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству.</s><s>Такви су на пример Михајло Пупин, Никола Тесла и Гордана Вуњак Новаковић.</s> <s>Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за нуклеарне науке у Винчи и институт за инжењерство „Михајло Пупин”.</s><s>Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.</s> <s>Здравство</s> <s>Здравствени систем у Републици Србији организују и њиме управљају три најважније институције.</s><s>Министарство здравља Републике Србије које одређује здравствену политику и доноси стандарде за рад здравствене службе.</s><s>Министарство здравља је такође задужено за систем здравствене заштите, здравствено осигурање, очување и унапређење здравља грађана, здравствену инспекцију, надзор над радом здравствене службе и друге послове из области здравствене заштите.</s><s>Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић — Батут” је надлежан за прикупљање података о здравственом стању грађана и раду здравствених установа.</s><s>Републички завод за здравствено осигурање финансира функционисање здравствене заштите на свим нивоима.</s> <s>Прво историографско дело којим су обухваћене здравствене прилике и организација здравствене службе у Србији, и које се сматра каменом темељцем српске медицинске историографије, написао је на немачком језику др Емерих Линдемајер, странац који је свој цео радни век провео у Србији и био војни лекар српске војске.</s><s>Три године касније, у Србији је одштампано и објављено и прво медицинско-историографско дело.</s><s>Била је то прва књига Историје српског војног санитета др Владана Ђорђевића.</s> <s>Једна од најзначајнијих здравствених установа у Србији је Војномедицинска академија у Београду.</s><s>Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.</s><s>Остале важне здравствене установе су: Клинички центар Ниш, Клинички центар Србије, КБЦ Др Драгиша Мишовић, Клинички центар Крагујевац и друге.</s> <s>Култура</s> <s>Уметност</s> <s>На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије.</s><s>Најпознатија неолитска култура на тлу Србије је култура Лепенског Вира.</s><s>У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије, чији се остаци могу видети у Сирмијуму, Гамзиграду и Царичином граду (-{Justiniana Prima}-).</s> <s>Српски средњовековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири.</s><s>Већина ових споменика има фрескама украшене зидове.</s><s>Најоригиналнији споменик српске средњовековне уметности је манастир Студеница (око 1190).</s><s>Овај манастир је био модел за касније манастире Милешева, Сопоћани и Високи Дечани.</s><s>Вероватно најпознатија српска средњовековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу” (или Бели анђео) из манастира Милешева.</s> <s>Иконосликарство је такође део српског средњовековног културног наслеђа.</s> <s>Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа 1204, када су многи уметници утекли у Србију.</s><s>Њихов утицај је видљив у изградњи цркве Богородица Љевишка, манастира Старо Нагоричане и манастира Грачаница.</s> <s>Манастир Високи Дечани је саграђен између 1330. и 1350.</s><s>За разлику од других српских манастира, овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из Котора.</s><s>На фрескама овог манастира налазе се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета.</s><s>У катедрали се налазе иконостас, игуманов престо и декорисани саркофаг краља Стефана III Дечанског.</s> <s>Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем 14. века, и то у долини реке Велике Мораве (Моравска школа).</s><s>Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова.</s><s>Фреске у манастиру Манасија приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњовековним одорама.</s> <s>За време турске владавине углавном је замрла уметничка активност у Србији.</s><s>Барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској, као што су Теодор Крачун и Јаков Орфелин.</s> <s>Многи млади уметници из новоустановљене српске државе 19. века су се школовали у иностранству, посебно у Француској и Немачкој, и донели су са собом авангардне стилове.</s><s>Поред Париза и Минхена, Београд је био у првој половини 20. века један од центара импресионизма.</s><s>Надежда Петровић је сликала у стилу фовизма, док је Сава Шумановић био под утицајем кубизма.</s><s>Ипак у том периоду српско сликарство је обележио Паја Јовановић уз Уроша Предића.</s> <s>Значајни српски сликари 20. века били су: Милан Коњовић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Владимир Величковић, Љуба Поповић и Мића Поповић.</s> <s>Србија је позната по сликарима наиве, као што су Јанко Брашић, Сава Секулић, Мартин Јонаш и Зузана Халупова.</s><s>Словачко село Ковачица у Војводини је центар наивног сликарства.</s> <s>Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у Пешти 4/16. фебруара 1826. године.</s><s>Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва.</s><s>Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.</s><s>Галерија Матице српске баштини значајну колекцију српске и југословенске уметности.</s> <s>Књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини.</s><s>Матица је 1864. пресељена у Нови Сад.</s> <s>Књижевност</s> <s>Књижевност Србије обухвата целокупно књижевно стваралаштво на просторима Србије, почевши од прве појаве писмености, до савременог доба.</s><s>У том смислу, књижевна баштина Србије обухвата стваралаштво на разним језицима, почевши од позноантичких дела на латинском и грчком, преко књижевности на старословенском и српском, до књижевних дела на језицима свих народности које живе у Србији.</s> <s>Извори из античког периода сведоче да се већ у то време на подручју данашње Србије јављају први књижевни ствараоци на латинском или грчком језику, а један од њих је био и свети Никита Ремезијански (крај 4. и почетак 5. века).</s> <s>Почетак српске писмености везује се за активност браће Ћирила и Методија на Балкану.</s><s>Постоје споменици ране српске писмености из 11. века, писани глагољицом.</s><s>Већ у 12. веку, појављују се текстови писани ћирилицом.</s><s>Из ове епохе је најстарија ћириличка књига српске редакције, јеванђеље захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање.</s><s>Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.</s> <s>За време турске владавине у Србији се развијала усмена лирска и епска књижевност.</s><s>Значајнија остварења српске књижевности у овом историјском периоду могу се пронаћи у делима писаца из Дубровника и Боке Которске.</s> <s>Писци епохе барока и барокних тенденција су Захарије Орфелин, Гаврил Стефановић Венцловић, гроф Ђорђе Бранковић и Андрија Змајевић.</s><s>У другој половини XVIII века активни су писци Периода просветитељства.</s><s>Главни представник ове епохе је Доситеј Обрадовић а други значајни аутори су Павле Јулинац, Емануило Јанковић, Вићентије Ракић, Атанасије Стојковић, Алексије Везилић и Павле Соларић.</s><s>Најзначајнија дела периода класицизма написали су Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић и Јован Стерија Поповић.</s> <s>У доба националног препорода, током прве половине 19. века, Вук Стефановић Караџић је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис.</s><s>Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена.</s><s>Најзначајнији српски песници 19. века били су Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај.</s><s>У 20. веку примат имају прозни писци: Иво Андрић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Добрица Ћосић, Борислав Пекић, Данило Киш, Александар Тишма.</s><s>Вредна песничка достигнућа остварили су: Милан Ракић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић, Мирослав Антић, Бранко Миљковић и Васко Попа.</s> <s>У последњој деценији 20. века и у првој деценији 21. века, најзначајнији су аутори: Давид Албахари, Милорад Павић, Горан Петровић, Светлана Велмар-Јанковић, Владислав Бајац, Зоран Живковић и Светислав Басара.</s> <s>Поред стваралаштва на српском језику, књижевност Србије обухвата и стваралаштво на мањинским језицима, као што су: албански, бошњачки, мађарски, румунски, словачки, буњевачки, хрватски и други.</s> <s>Музика</s> <s>Србија има дугу традицију фолклора и народне музике.</s><s>Игра групе плесача, под именом коло, је најомиљенији вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона.</s><s>Најпопуларнија кола су ужичко коло и моравац.</s><s>У 19. веку и раније, карактеристични народни инструменти су биле гусле и фрула, док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде.</s><s>Знатно касније, а и данас, главни инструменти у новокомпонованој народној музици су хармоника и виолина.</s><s>Трубачки оркестри су веома популарни у Србији.</s><s>Фестивал трубача у Гучи је централна манифестација ове врсте музике.</s><s>Један од најпознатијих мајстора трубе Србије је Бобан Марковић.</s><s>Период турске власти оставио је оријентални траг у музици целог Балкана, па и Србије.</s><s>Приметан је и утицај ромске музике.</s><s>У последњих 20-ак година, развијен је тренд комбиновања народне музике, оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк.</s> <s>Најзначајнији српски композитор класичне музике био је Стеван Стојановић Мокрањац (1856—1914).</s><s>Он је био и музиколог, сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији.</s><s>Његово најпознатије музичко дело су хорске песме Руковети.</s><s>Остали значајни српски композитори су: Корнелије Станковић, Стеван Христић и Станислав Бинички.</s><s>Корнелије Станковић се сматра првим српским композитором због тога што је први темељно образован музичар српске народности и што је неговањем фолклорног напева оснивач тзв. националног правца у српској музици (романтичарска идеологија).</s><s>Сачувао је од заборава многе српске народне мелодије, а његова дела су више хармонизације него уметничке обраде.</s><s>Своје записе народних мелодија штампао је у 6 свезака под називом Српске народне песме.</s><s>Љубицу Марић, Петра Коњовића, Јосифа Маринковића и Исидора Бајића су такође дали велики допринос развоју уметничке музике у Србији.</s> <s>Прве најаве онога што се данас зове етно музиком или светском музиком у Србији датирају из шездесетих година прошлог века.</s><s>Поникле су у џез музици, а Балкански џез, био је израз који су џез музичари употребили када су покушали да дају назив ономе што је произашло из коришћења традиционалних мотива у џез музици.</s><s>Седамдесетих година, на етно не остају имуни ни рок музичари.</s><s>Велике југословенске групе попут Смака, Корни групе, -{YU}- групе, групе Леб и сол, убацују ритмове и мотиве традиционалне музике Балкана у своје песме.</s><s>Потенцијал традиционалне музике, можда је у то време највише искористило Бијело дугме.</s><s>Пастирски рок, тада водећи музички магазин Југославије, Џубокс, овако је одредио етно звук у рок музици.</s><s>Ипак, џезери су означили почетак светске музике у Србији.</s><s>Албум Изворни фолклор и џез, Бранислава Лале Ковачева и гостујућих музичара, снимљен 1987. године узима се за догађај који је одредио дефинитиван настанак етно музике у нашој земљи.</s><s>На овој плочи са Ковачевим су сарађивали Војин Драшкоци, Влатко Стефановски, трубач Георги Димитровски, перкусиониста Урош Шећеров, група Паганке, фрулаш Добривоје Тодоровић и оркестар Феата Сејдића.</s><s>Али, њихова слава ни изблиза није постигла димензије које је постигао Горан Бреговић деведесетих година снимајући музику за филм Краљица Марго.</s><s>Балкански ритмови и мотиви у музици Горана Бреговића компонованој за овај и за филмове Дом за вешање и Подземље, досегли су планетарни успех.</s> <s>Најважнији представници српске народне музике су: певачи Предраг Цуне Гојковић, Предраг Живковић Тозовац, Тома Здравковић, Оливера Катарина, Лепа Лукић, Василија Радојчић, Мирослав Илић и Шабан Шаулић, као и композитори Милутин Поповић-Захар, Радослав Граић, Драган Александрић.</s><s>Ту су још Звонко Богдан и Јаника Балаж чија је музика везана за музичке традиције севера земље, а у новије време и група Легенде.</s><s>Многи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи, као на пример: Лепа Брена, Светлана Ражнатовић — Цеца, Жељко Јоксимовић, Индира Радић и Драгана Мирковић.</s> <s>У забавној и поп музици, велике звезде естраде са простора Србије (тада као дела Југославије) били су Ђорђе Марјановић и Лола Новаковић.</s><s>Истакнути представници српске забавне музике су Корнелије Ковач, Ђорђе Балашевић и Здравко Чолић.</s> <s>Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960-их.</s><s>Велику популарност су постигле 1980-их, са групама новог таласа: Идоли, Електрични оргазам, Смак и Екатарина Велика.</s><s>У то време, а и данас, активне су групе Рибља чорба, -{YU}- група, Бајага и Инструктори и Ван Гог.</s><s>Легенда југословенског рока, Горан Бреговић, последњих десетак година стекао је међународну популарност својом музиком обојеном етномузичким мотивима.</s><s>Сличном категоријом музике баве се Биљана Крстић, Слободан Тркуља & Балканополис и Неле Карајлић са групом -{No Smoking Orchestra}-.</s> <s>Србија је победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. у Хелсинкију са песмом „Молитва” у извођењу поп-певачице Марије Шерифовић.</s> <s>Архитектура</s> <s>У средњем веку српска архитектура доживљава велики успон и процват.</s><s>Српски архитектонски споменици сакралне архитектуре који су се развили у 12, 13. и 14. веку имају велики значај и светску репутацију.</s> <s>Рашки стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XII до краја XIII века, док се као гранични примери узимају Немањини Ђурђеви ступови (око 1170) за почетак епохе односно Драгутинова црква светог Ахилија у Ариљу (око 1296).</s><s>Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката, што је резултовало успостављањем посебног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.</s><s>Најстарије цркве из доба Немањића су се угледале на источне узоре са романичком спољашњом обрадом и такве су углавном све цркве до доба краља Милутина (1282—1321), а карактерише их основа у облику једнобродне грађевине, а на њима је наглашен ефекат маса.</s> <s>Моравски стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XIV (често се као преломни догађај узима Маричка битка 1371) до 1459. године односно до пада Србије под османлијску власт, док симболички почетак епохе означава Лазарево подизање Раванице (1375—1377) и Лазарице (1377—1388).</s><s>Сам стил је назив добио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални објекти.</s> <s>У савременој архитектури преовлађују еклектички стилови неоренесансе и необарока, а видљиве су и тежње за стварањем националног архитектонског израза, што је остварено кроз Српско-византијски стил (модерни).</s><s>Најзначајнији архитекти тог времена су били Чех Јан Неволе, Александар Бугарски, Андрија Вуковић, Коста Шретловић, Коста Јовановић, Јован Илкић, Момир Коруновић и Светозар Ивачковић, који су владали до појаве нових снага чије су идеје биле везане за сецесију и од њих су значајнији Бранко Таназевић и Никола Несторовић.</s> <s>Од 1950. године развој српске архитектуре, односно архитектуре у Југославији бележи веома напредне резултате и то у већој мери него што је то забележено у осталим земљама источне Европе.</s><s>Ничу велики спортски објекти, саграђене су сајмишне зграде у Београду Милорада Пантовића, музеји Вјенцеслава Рихтера и многи други значајни објекти.</s> <s>Позориште и филм</s> <s>Јоаким Вујић је оснивач савременог српског позоришта.</s><s>Он је основао Књажевско-србски театар у Крагујевцу 1835.</s><s>Значајни српски писци позоришних комада били су Јован Стерија Поповић у 19, и Бранислав Нушић у 20. веку.</s><s>У Београду се од 1967. одржава међународни фестивал савременог театра БИТЕФ.</s><s>Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су Народно позориште у Београду, Атеље 212, Југословенско драмско позориште и Српско народно позориште у Новом Саду.</s> <s>Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се Бојан Ступица, Мира Траиловић и Јован Ћирилов, а од писаца Александар Поповић, Душан Ковачевић, Љубомир Симовић и Биљана Србљановић.</s> <s>Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе.</s><s>Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова.</s><s>У послератном периоду, на међународној сцени су се истакли режисери: Горан Марковић, Александар Петровић, Душан Макавејев, Живојин Павловић, Желимир Жилник (добитник Златног медведа Берлинала), Слободан Шијан, Горан Паскаљевић и други.</s><s>Најнаграђиванији српски филмски режисер је Емир Кустурица који је између осталог добитник две Златне палме на фестивалу у Кану.</s> <s>Међу глумцима, у првој половини 20. века су се истакли Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић и Добрица Милутиновић.</s><s>Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци: Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вуисић, Радмила Савићевић, Љубиша Јовановић, Зоран Радмиловић, Љуба Тадић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Милена Дравић, Бата Живојиновић, Мира Ступица, Јелисавета Сека Саблић, Љубиша Самарџић, Мира Бањац, Бора Тодоровић, Мија Алексић, Оливера Марковић, Ружица Сокић, Мики Манојловић, Светлана Бојковић и многи други.</s> <s>Светска културна баштина УНЕСКО-а</s> <s>Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) Светска баштина ставила је седам локалитета у Србији под својом заштитом уврстивши их у места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање.</s><s>Први заштићени локалитети су средњовековни комплекс споменика Стари Рас и манастир Сопоћани који су под заштиту стављени 1979. године.</s><s>Након приступања Србије Унесковој конвенцији, под заштиту су стављена четири манастира са Космета и остаци палате Ромулијана.</s><s>1979 — Град Стари Рас, манастир Сопоћани и Петрова црква (једна од најстаријих цркви у Србији) 1986 — Манастир Студеница 2004 — Манастир Дечани 2006. — Манастир Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка 2007. — Царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда 2016 — Стећци, средњовековни надгробни споменици (заједнички номиновале Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора и Србија)</s> <s>Фестивали и сајмови</s> <s>У Србији има много културних фестивала и сајмова.</s><s>Најзначајнији су: Београдски сајам књига, Вуков сабор и Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ).</s><s>Од музичких манифестација, најпопуларније су: међународни музички фестивал Егзит (-{Exit}-), Нишвил (Nisville) џез фестивал у Нишу и трубачки Сабор у Гучи.</s> <s>Београдске музичке свечаности (БЕМУС), као најстарији и најзначајнији фестивал уметничке музике у Србији, одржавају се сваке године прве половине октобра у Београду.</s><s>У Новом Саду се одржава сличан музички фестивал — НОМУС.</s> <s>Мокрањчеви дани су традиционални фестивал хорске музике у Неготину, док се у Нишу одржава међународни хорски фестивал „Хорске свечаности”.</s><s>ЈоакимИнтерФест је међународни позоришни фестивал малих сцена, који се одржава у Крагујевцу, Књажевско-српском театру.</s> <s>Стеријино позорје у Новом Саду је фестивал на коме се такмиче представе рађене по текстовима домаћих позоришних писаца.</s> <s>На пољу филмске уметности, најеминентнији фестивал је ФЕСТ који се почетком сваке године одржава у Београду.</s><s>Остали познати филмски фестивали су: Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи који се одржава од 1977. године, Палићки филмски фестивал, Нишки филмски фестивал, Кустендорф филм фестивал и др.</s> <s>Гастрономија</s> <s>Српска кухиња је хетерогена, иако су бурна историјска дешавања утицала и на исхрану народа, па тако сваки регион има своје специфичности и различитости.</s><s>Може се рећи да су пресудни утицаји били византијско-грчки, дакле — медитерански, затим оријентални и аустроугарски.</s><s>Спремање хране је саставни део српске традиције и културе.</s><s>У Србији је уобичајено обедовање 3 пута дневно (доручак, ручак и вечера), уз напомену да је најважнији и најчешће најобимнији оброк — ручак.</s> <s>Исхрана се поистовећује са уношењем хранљивих материја (конзумирање хране и пића), али у ширем смислу, представља уживање у трпези.</s><s>Овај веома сложен процес, ствара оно што се назива »национална кухиња«, коју чине: избор намирница, њихово узгајање, припрема јела, амбијент у коме се храна сервира, као и начин како се сервира.</s> <s>У српским селима назив за кухињу био је „кућа”, а централни део је било огњиште, које је представљало важно, култно место, поред кога се одигравао свакодневни живот, окупљала цела породица.</s><s>Седело се на дрвеним клупама, троношцима и столицама, посуђе је било дрвено и земљано, а у богатијим кућама и бакарно.</s><s>Хлеб се правио од житног или кукурузног брашна.</s> <s>Спорт</s> <s>Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис.</s> <s>Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912.</s><s>Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије/СФРЈ и Србије и Црне Горе.</s><s>Резултати репрезентативаца државне заједнице Србије и Црне Горе из периода 1992—2006. се рачунају као резултати спортских савеза Србије.</s><s>Од 2006, односно ОИ 2008, спортисти из Србије наступају као репрезентативци Србије.</s> <s>Фудбалска репрезентација Србије је наступала под различитим именима и највеће успехе је остварила као Фудбалска репрезентација Југославије.</s><s>ФИФА признаје Србију за легитимног наследника свих претходних репрезентација.</s><s>На Светским првенствима је два пута долазила до полуфинала, на Европским првенствима је два пута освојила сребрну медаљу (1960. и 1968), а на Олимпијским играма је освојила укупно пет медаља укључујући златну на ОИ 1960 у Риму.</s><s>Под именом Србија наступила је на три Светска првенства 2010, 2018. и 2022. године.</s> <s>Кошаркашка репрезентација Србије је освојила две златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002.</s><s>На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001).</s><s>Женска кошаркашка репрезентација Србије освојила је златну медаљу на Европском првенству 2015. и 2021, а на Олимпијским играма 2016. у Рију су освојиле бронзану медаљу.</s><s>Године 2012. је одржано прво Светско првенство у баскету 3 на 3, на којем је репрезентација Србије освојила злато, а на наредном, две године касније, сребрну медаљу.</s><s>Српска баскеташка репрезентација је на Олимпијским играма у Токију 2020. освојила бронзану медаљу.</s> <s>Одбојкашка репрезентација Србије је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју и на Европском првенству 2001, 2011. и 2019. освојила златну медаљу.</s><s>Женска одбојкашка репрезентација Србије је освојила златну медаљу на Европском првенству 2011, 2017. и 2019, као и златне медаље на Светским првенствима 2018. и 2022. године.</s><s>Ватерполо репрезентација Србије (СР Југославије, Србије и Црне Горе) је 2005, 2009. и 2015. освојила светско првенство.</s><s>Европско првенство је освајано 2001, 2003, 2006, 2012, 2014. и 2016 (као домаћин).</s><s>На Олимпијским играма 2016. у Рију и 2020. у Токију ватерполисти су освојили златне медаље.</s> <s>Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан и СД Црвена звезда.</s><s>Највећи успех клупског фудбала у Србији био је 1991. када су фудбалери Црвене звезде освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.</s><s>Највећи успех у кошарци остварили су кошаркаши Партизана, који су били прваци Европе 1992.</s><s>Ватерполисти Партизана су седмоструки клупски прваци Европе, док су ватерполисти Црвене звезде ово такмичење освојили 2013.</s> <s>Најуспешнији тенисер Србије је Новак Ђоковић, освајач 24 гренд слем трофеја у појединачној конкуренцији и освајач бронзане медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу прве медаље за српски тенис у историји.</s><s>Ђоковић је освајач свих девет АТП Мастерса из 1000 серије, те је тако остварио Златни мастерс и постао први и до сада једини играч који је освојио све турнире из те категорије.</s><s>Ђоковић је провео највише недеља као број 1 на АТП листи у историји тениса и држи рекорд са седам завршених година као први тенисер света.</s><s>Слободан Живојиновић и Ненад Зимоњић су били први на листи играча у конкуренцији парова.</s><s>Мушка репрезентација Србије је освојила трофеје Дејвис купа 2010. године и АТП купа 2020.</s><s>Најуспешније тенисерке Србије су Ана Ивановић (освајачица турнира Ролан Гарос 2008) и Јелена Јанковић.</s><s>У време док је наступала за СФРЈ, Моника Селеш је освојила осам гренд слем трофеја.</s> <s>Српски спортисти су имали успеха и у борилачким вештинама.</s><s>Милица Мандић је у теквондоу освојила злато на Летњим олимпијским играма 2012. године што је прва освојена златна медаља откако Србија учествује као самостална држава.</s><s>Рвач Давор Штефанек је четири године касније освојио злато на Олимпијским играма у Рију у категорији грчко римски стил.</s><s>Боксер Слободан Качар освојио је златну медаљу на Олимпијади у Москви 1980.</s><s>Олимпијске медаље освојили су: Тадија Качар 1976.</s><s>Монтреал, сребрну, Звонко Вујин 1968.</s><s>Мексико и 1972.</s><s>Минхен бронзане, као и Мирко Пузовић 1984.</s><s>Лос Анђелес, бронзану и Азис Салиху 1984. бронзану медаљу.</s><s>Јована Прековић је освојила златну медаљу у каратеу на Олимпијским играма у Токију 2020.</s><s>Српска борилачка вештина самоодбране, реални аикидо, основана је од стране Љубомира Врачаревића, (једини из Србије са титулом 10. дан – соке).</s> <s>Јасна Шекарић је освојила златну медаљу у стрељаштву (дисциплина ваздушни пиштољ 10 -{m}-) на Олимпијским играма 1988, још 4 олимпијске медаље у периоду 1988—2004, три светска и четири европска првенства.</s><s>Ивана Шпановић је најуспешнија атлетичарка Србије, освојила је медаље на готово свим такмичењима у скоку удаљ.</s><s>Највећи успех у каријери је остварила на Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру када је узела бронзану медаљу.</s><s>На Светском првенству 2013. године у Москви освојила је бронзану медаљу што је била и прва медаља за Србију на светским првенствима у атлетици, а на Европском првенству у дворани 2017. године је поставила национални рекорд и трећи резултат свих времена.</s><s>Пливач Милорад Чавић је светски првак на 50 -{m}- делфин и бивши светски рекордер у дисциплини 100 -{m}- делфин стилом, у којој је освојио сребрне медаље на олимпијским играма и светском првенству у тркама које је обележило ривалство с америчким пливачем Мајкл Фелпсом.</s> <s>Након осамостаљења Србије до титуле светских шампиона, поред Милице Мандић, Давора Штефанека и Јоване Прековић, који су уједно били и олимпијски шампиони, долазили су у пливању Нађа Хигл, у стрељаштву Зорана Аруновић, у кајаку Небојша Грујић / Марко Новаковић и Миленко Зорић / Марко Томићевић, у џудоу Немања Мајдов, у теквондоу Вања Станковић, у атлетици (у дворани) Ивана Шпановић, а у рвању Виктор Немеш, Мате Немеш, Али Арсалан, Себастијан Нађ и Зураб Датунашвили.</s> <s>Србија је била домаћин ЕП у кошарци 1961, 1975. и 2005, СП у воденим спортовима 1973, СП у рукомету за жене 1973. и 2013, ЕП у фудбалу 1976, Шаховске олимпијаде 1990, ЕП у кошарци 2005, ЕП у одбојци 2005, ЕП у ватерполу 2006. и 2016, Летње универзијаде 2009, ЕП у одбојци за жене 2011. и 2017, ЕП у рукомету 2012, ЕП у рукомету за жене 2012, ЕП у футсалу 2016, ЕП у атлетици у дворани 2017, Фајнл Фор Евролиге 2018. и 2022, ЕП у кошарци за жене 2019, и СП у атлетици у дворани 2022.</s><s>Сваке године се одржавају масовни спортски догађаји Београдски маратон и бициклистичка Трка кроз Србију, док се од 2009. године одржава тениски АТП турнир Отворено првенство Србије.</s> <s>Државни празници</s> <s>Државни празници у Републици Србији су дефинисани Законом о државним и другим празницима у Републици Србији.</s> <s>Поред наведених празника, запослени имају право да не раде за одређене верске празнике, и то: Православци — на први дан крсне славе; Католици и припадници других хришћанских верских заједница — на први дан Божића и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару; Припадници исламске заједнице — на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама; Припадници јеврејске заједнице — на први дан Јом кипура.</s> <s>Галерија</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Републике Србије Народна скупштина Републике Србије Народна канцеларија председника Републике Србије Народна банка Србије Туристичка организација Србије Портал еУправе Републике Србије Републичко јавно правобранилаштво</s> <s>Државе у Европи Балканске државе Континенталне земље Државе чланице Организације уједињених нација</s>

1518

https://sr.wikipedia.org/wiki/1787

1787

<s>1787. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>11. јануар — Вилхелм Хершел открио Титанију и Оберон, два Уранова месеца.</s> <s>Фебруар 3. фебруар — Милиција предвођена генералом Бенџамином Линколном је разбила преостале учеснике Шејсове побуне у Питершаму, Масачусетс.</s> <s>Април</s> <s>Мај</s> <s>13. мај — Капетан Артур Филип испловио из Портсмута у Енглеској са једанаест бродова Прве флоте, у којима се налазило око 700 осуђеника и најмање 300 чланова посаде и стражара, у циљу успостављања прве казнене колоније у Аустралији.</s> <s>Јун</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>Септембар</s> <s>17. септембар — Усвојен Устав Сједињених Држава на Уставној конвенцији у Филаделфији.</s> <s>Октобар</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар 7. децембар — Делавер ратификовао Устав Сједињених Држава и тиме постао прва савезна држава САД.</s> <s>Рођења</s> <s>Август</s> <s>26. август — Александар Меншиков, руски генерал</s> <s>Новембар 6. новембар — Вук Стефановић Караџић, српски језички реформатор</s> <s>Смрти</s> <s>Фебруар</s> <s>13. фебруар — Руђер Бошковић (*1711)</s> <s>Децембар</s> <s></s> <s>1780-е</s>

1519

https://sr.wikipedia.org/wiki/1864

1864

<s>1864. је била преступна година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>Фебруар</s> <s>17. фебруар — Јужњачка подморница „Ханли“ је у Америчком грађанском рату у Чарлстону у Јужној Каролини потопила северњачки брод „Хустаник“, што се сматра првим успешним нападом подморнице на ратни брод у историји поморског ратовања.</s> <s>Март</s> <s>14. март — Енглески истраживач Самјуел Бејкер је открио други извор реке Нил у источној Африци и назвао га Албертово језеро.</s> <s>Април 7−18. април — Битка код Дипела 8. април — Конфедерацијска војска је однела победу у битка код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније.</s><s>22. април — Амерички Конгрес одобрио је ковање два цента, прве америчке кованице која је носила речи "In God We Trust".</s> <s>Мај 9. мај — Битка у Хелголандском заливу (1864)</s> <s>Јун</s> <s>Јул</s> <s>19. јул — Победом у Трећој бици за Нанкинг кинеска династија Ћинг је угушила Тајпиншки устанак.</s> <s>Август 15. август — 6. септембар – Великогоспојинска народна скупштина у Београду 20. август — Кинмон инцидент</s> <s>Септембар</s> <s>28. септембар — У Лондону је основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом „Инаугурална адреса и Статут“ написао Карл Маркс.</s> <s>Октобар</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — септембар-новембар — Први поход на Чошу</s> <s>Рођења</s> <s>Април</s> <s>10. април — Михаел Мајр, аустријски политичар (†1922)</s> <s>Јун</s> <s>11. јун — Рихард Штраус, немачки композитор. (†1949)</s> <s>Јул</s> <s>14. јул — Едуард Енгелман, аустријски клизач и бициклиста. (†1944) 31. јул — Лујо Адамовић, ботаничар и професор универзитета. (†1935)</s> <s>Август</s> <s>23. август — Елефтериос Венизелос, грчки политичар</s> <s>Новембар</s> <s>24. новембар — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар. (†1901)</s> <s>Смрти</s> <s>Фебруар 7. фебруар — Вук Стефановић Караџић, српски филолог, етнограф и историчар (*1787)</s> <s>Јул</s> <s>13. јул — Хенрик Дембињски, пољски генерал</s> <s>Децембар</s> <s>1860-е 61864</s>

1520

https://sr.wikipedia.org/wiki/1894

1894

<s>1894. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>Фебруар</s> <s>Март</s> <s>Април</s> <s>Мај</s> <s>21. мај — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан Устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.</s> <s>Јун</s> <s>Септембар 9. септембар — Кинески револуционар Суен Јатсен је основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном.</s> <s>Октобар</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — Одржано прво високошколско предавање из области електротехнике у Србији.</s><s>Википедија:Непознат датум — Стеван Марковић основао Електротехничку катедру при Инжењерском одељењу Велике школе у Београду.</s> <s>Рођења</s> <s>Фебруар 5. фебруар — Ксенија Атанасијевић, српска филозофкиња (†1981) 26. фебруар — Вилхелм Битрих, немачки генерал</s> <s>Март</s> <s>17. март — Славко Воркапић, српско-амерички режисер (†1976) 28. март — Ернст Линдеман, немачки капетан</s> <s>Април 1. април — Едвард Вагнер, немачки генерал 6. април — Јустин Поповић, архимандрит манастира Ћелије и новоканонизовани српски светитељ. († 1979)</s> <s>Мај 27. мај — Дашијел Хамет, амерички књижевник</s> <s>Јул</s> <s>17. јул — Жорж Леметр, белгијски католички свештеник и астроном 22. јул — Оскар Марија Граф, немачки књижевник (†1967) 25. јул — Гаврило Принцип, српски револуционар 26. јул — Олдус Хаксли, енглески књижевник. (†1963)</s> <s>Август 1. август — Отавио Ботекја, италијански бициклиста. (†1927).</s> <s>Септембар 4. септембар — Александар Дероко, српски архитекта (†1988)</s> <s>Смрти</s> <s>Фебруар</s> <s>13. фебруар — Фрањо Рачки, хрватски историчар и свештеник</s> <s>Јун</s> <s>12. јун — Мина Караџић, српска сликарка</s> <s>Август 1. новембар — Александар III Романов, руски цар</s> <s>Децембар 7. децембар — Фердинанд де Лесепс, француски инжењер</s> <s>Дани сећања</s> <s></s> <s>1890-е 91894</s>

1521

https://sr.wikipedia.org/wiki/1895

1895

<s>1895. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>Фебруар</s> <s>Март</s> <s>22. март — Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер демонстрирали су у Паризу први пут покретне слике, употребивши целулоидну траку.</s> <s>Април</s> <s>17. април — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина је признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану.</s> <s>Мај</s> <s>Јун</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>Септембар</s> <s>Октобар</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>Рођења</s> <s>Фебруар</s> <s>21. фебруар — Милан Кашанин, српски историчар уметности. († 1981)</s> <s>Април 3. април — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. († 1941)</s> <s>Септембар 7. септембар — Жак Ваше, француски дадаиста. († 1919) 25. септембар — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (†1942)</s> <s>Октобар 4. октобар — Ђовани Брунеро, италијански бициклиста. (†1934) 4. октобар — Бастер Китон, амерички глумац</s> <s>Смрти</s> <s>Фебруар 2. фебруар — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (* 1826)</s> <s>Март 2. март — Берта Моризо, француска сликарка. (* 1841)</s> <s>Август 5. август — Фридрих Енгелс, немачки социолог, филозоф и револуционар. (*1820).</s> <s>Септембар</s> <s>28. септембар — Луј Пастер, француски биолог и хемичар. (* 1822)</s> <s>Новембар</s> <s>27. новембар — Александар Дима Син, француски књижевник</s> <s>Децембар</s> <s></s> <s>1890-е 91895</s>

1522

https://sr.wikipedia.org/wiki/1950

1950

<s>1950. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>31. јануар — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.</s> <s>Фебруар 9. фебруар — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.</s> <s>Март 1. март — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.</s> <s>Април</s> <s>24. април — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.</s> <s>Мај 9. мај — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.</s> <s>Јун</s> <s>1.jun Erupcija vulkana Mauna Loa na ostrvu Hawai u Americi.</s><s>25. јун — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.</s><s>27. јун — Скупштина тадашње ФНРЈ усвојила „Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива“, што је означило почетак увођења радничког самоуправљања, које ће у Југославији трајати наредне четири деценије.</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>20. август — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада.</s><s>То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.</s> <s>Септембар</s> <s>11. септембар — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада.</s><s>Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзана медаља припала репрезентативцима Западне Немачке.</s><s>Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.</s> <s>Октобар 7. октобар — Почела Кинеска инвазија Тибета.</s> <s>Децембар 2. децембар — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла је у састав Етиопије као аутономна област.</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином одузетом од предратних власника.</s><s>Википедија:Непознат датум — Викентије Проданов, проглашен за патријарха српског</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 15. јануар — Морис Тресор, француски фудбалер 18. јануар — Жил Вилнев, канадски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем.</s><s>1982) 18. јануар — Дино Менегин, италијански кошаркаш 22. јануар — Љубивоје Јовановић, српски академски сликар 23. јануар — Милан Ерак, српски глумац (прем.</s><s>1995) 24. јануар — Зоран Лаловић, српски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и певач групе Краљевски апартман (прем.</s><s>2015) 24. јануар — Данијел Отеј, француски глумац, редитељ и сценариста 26. јануар — Ратислав Ђелмаш, српски бубњар (прем.</s><s>2021) 29. јануар — Ен Џилијан, америчка глумица</s> <s>Фебруар 3. фебруар — Памела Франклин, британска глумица 6. фебруар — Бранимир Ђокић, српски естрадни уметник и уметнички руководилац Народног ансамбла РТС-а 10. фебруар — Марк Спиц, амерички пливач 12. фебруар — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац 13. фебруар — Питер Гејбријел, енглески музичар и музички продуцент 14. фебруар — Јосипа Лисац, хрватска музичарка 18. фебруар — Џон Хјуз, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем.</s><s>2009) 18. фебруар — Сибил Шеперд, америчка глумица, певачица и модел 22. фебруар — Џули Волтерс, енглеска глумица и књижевница 22. фебруар — Џулијус Ирвинг, амерички кошаркаш 25. фебруар — Јурица Јерковић, хрватски фудбалер (прем.</s><s>2019)</s> <s>Март 8. март — Сеид Мемић Вајта, босанскохерцеговачки музичар и забављач, певач групе Тешка индустрија 9. март — Милић Вукашиновић, српски музичар 11. март — Боби Макферин, амерички музичар и диригент 12. март — Хавијер Клементе, шпански фудбалер и фудбалски тренер 13. март — Вилијам Х.</s><s>Мејси, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент 18. март — Бред Дуриф, амерички глумац 20. март — Вилијам Херт, амерички глумац (прем.</s><s>2022) 22. март — Горан Бреговић, српски музичар 26. март — Мартин Шорт, канадско-амерички глумац, комичар, певач и сценариста 30. март — Роби Колтрејн, шкотски глумац и писац (прем.</s><s>2022)</s> <s>Април 4. април — Кристина Лати, америчка глумица 5. април — Предраг Манојловић, српски глумац 5. април — Агнета Фелтског, шведска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе -{ABBA}- 8. април — Миленко Павлов, српски глумац 10. април — Еди Хејзел, амерички музичар, најпознатији као гитариста и певач фанк колектива -{Parliament-Funkadelic}- (прем.</s><s>1992) 13. април — Рон Перлман, амерички глумац 13. април — Вилијам Садлер, амерички глумац 14. април — Предраг Јовановић, српски рок певач, познатији као -{Pedja the Boy}- 16. април — Драган Мићаловић, српски глумац (прем.</s><s>2017) 18. април — Григорије Соколов, руски пијаниста 20. април — Александар Лебед, совјетски и руски официр и политичар 23. април — Ђурђица Барловић, хрватска певачица (прем.</s><s>1992) 28. април — Џеј Лено, амерички комичар, глумац, телевизијски водитељ, писац и продуцент</s> <s>Мај 2. мај — Мухарем Сербезовски, македонско-босанскохерцегоачки певач, писац, преводилац и политичар 8. мај — Ристо Кубура, српски новинар, књижевник и публициста (прем.</s><s>2014) 10. мај — Миодраг Крстовић, српски глумац 12. мај — Габријел Берн, ирски глумац, редитељ, сценариста и писац 13. мај — Стиви Вондер, амерички музичар и музички продуцент 17. мај — Јанез Дрновшек, словеначки политичар 27. мај — Ди Ди Бриџвотер, америчка музичарка 31. мај — Богдан Ђуричић, српски биохемичар, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик САНУ (прем.</s><s>2008)</s> <s>Јун 2. јун — Момчило Вукотић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем.</s><s>2021) 3. јун — Сузи Кватро, америчка музичарка и глумица 13. јун — Катица Жели, српска глумица 13. јун — Раде Марјановић, српски глумац 13. јун — Радомир Михаиловић Точак, српски музичар, најпознатији као гитариста и оснивач групе Смак 15. јун — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер 19. јун — Дарија Николоди, италијанска глумица, сценаристкиња и продуценткиња (прем.</s><s>2020) 21. јун — Џои Крејмер, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -{Aerosmith}-</s> <s>Јул 9. јул — Виктор Јанукович, бивши председник и премијер Украјине 9. јул — Адријано Паната, италијански тенисер 19. јул — Сима Аврамовић, српски правник и универзитетски професор 19. јул — Драган Сакан, оснивач и креативни директор компаније Њу Момент (прем.</s><s>2010) 22. јул — Жарко Требјешанин, српски психолог 24. јул — Јадранка Стојаковић, босанскохерцеговачка музичарка (прем.</s><s>2016)</s> <s>Август 11. август — Стив Вознијак, амерички рачунарски инжењер, програмер и предузетник, суоснивач компаније Епл 15. август — Принцеза Ана, члан британске краљевске породице 16. август — Неда Украден, српска певачица 16. август — Мирко Цветковић, српски економиста и политичар, премијер Србије (2008—2012) 23. август — Миљенко Дерета, српски редитељ, сценариста и активиста невладиног сектора (прем.</s><s>2014)</s> <s>Септембар 4. септембар — Александар Берчек, српски глумац 4. септембар — Радмило Иванчевић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер 7. септембар — Џули Кавнер, америчка глумица и комичарка 10. септембар — Џо Пери, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Aerosmith}- 18. септембар — Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички коментатор и писац (прем.</s><s>2021) 21. септембар — Бил Мари, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, редитељ и певач 27. септембар — Кари-Хиројуки Тагава, јапанско-америчко-руски глумац и продуцент 30. септембар — Лаура Ескивел, мексичка списатељица, сценаристиња и политичарка</s> <s>Октобар 1. октобар — Ренди Квејд, амерички глумац 2. октобар — Мајк Радерфорд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, гитариста и басиста група -{Genesis}- и -{Mike + The Mechanics}- 6. октобар — Раде Ћалдовић, српски криминалац (прем.</s><s>1997) 7. октобар — Десимир Станојевић, српски глумац и певач (прем.</s><s>2020) 8. октобар — Жужа Алмаши, мађарска клизачица на леду и тренер 10. октобар — Нора Робертс, америчка књижевница 16. октобар — Милош Бојанић, српски певач 20. октобар — Том Пети, амерички музичар, музички продуцент и глумац (прем.</s><s>2017) 25. октобар — Крис Норман, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Smokie}- 31. октобар — Заха Хадид, британско-ирачка архитекткиња. (прем.</s><s>2016)</s> <s>Новембар 2. новембар — Љубомир Љубојевић, српски шахиста 7. новембар — Владислав Богићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер 7. новембар — Линдси Данкан, шкотска глумица 15. новембар — Дејан Лучић, српски публициста и теоретичар завере 22. новембар — Стивен ван Зант, амерички музичар, музички продуцент, глумац и активиста 24. новембар — Злата Нуманагић, српска глумица 28. новембар — Борис Бизетић, српски музичар, песник, комичар и ТВ водитељ 28. новембар — Ед Харис, амерички глумац, продуцент, редитељ и сценариста</s> <s>Децембар 10. децембар — Мирослав Илић, српски певач 14. децембар — Вики Мишел, енглеска глумица и продуценткиња 14. децембар — Миле Новковић, српски фудбалер 20. децембар — Артуро Маркез, мексички композитор 22. децембар — Зијах Соколовић, босанскохерцеговачки глумац и редитељ 23. децембар — Висенте дел Боске, шпански фудбалер и фудбалски тренер 24. децембар — Милутин Јевђенијевић, српски епизодни глумац</s> <s>Непознат датум Живојин Андрејић, српски историчар</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар 21. јануар — Џорџ Орвел, енглески књижевник</s> <s>Фебруар 3. фебруар — Карл Сајц, аустријски политичар 13. фебруар — Рафаел Сабатини, италијански књижевник</s> <s>Март</s> <s>11. март — Хајнрих Ман, немачки књижевник 19. март — Едгар Рајс Бароуз, амерички књижевник 30. март — Леон Блум, француски политичар</s> <s>Април 8. април — Вацлав Нижински, руски балетан</s> <s>Мај 7. мај — Гаврило Дожић, патријарх српски 24. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал</s> <s>Август 2. новембар — Џорџ Бернард Шо, ирски књижевник</s> <s>Децембар</s> <s>31. децембар — Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.</s> <s>Нобелове награде Физика — Сесил Френк Пауел Хемија — Ото Паул Херман Дилс и Курт Алдер Медицина — Едвард Калвин Кендал, Тадеус Рајхштајн и Филип Шоволтер Хенч Књижевност — Бертранд Расел Мир — Ралф Банч Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године</s> <s></s> <s>1950-е 41950</s>

1523

https://sr.wikipedia.org/wiki/1958

1958

<s>1958. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>31. јануар — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.</s> <s>Фебруар 1. фебруар — Египат и Сирија се ујединиле у Уједињене Арапске Државе.</s><s>5. фебруар — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.</s><s>6. фебруар — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“.</s><s>21. фебруар — Гамал Абдел Насер је изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.</s> <s>Март</s> <s>23. март — Јосип Броз Тито поново изабран за председника ФНРЈ одлуком Савезне скупштине.</s><s>27. март — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина.</s> <s>Април</s> <s>Мај</s> <s>Јун</s> <s>16. јун — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе.</s> <s>Јул</s> <s>14. јул — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.</s> <s>Август</s> <s>23. август — Телевизија Београд почела експериментално емитовање програма.</s> <s>Септембар 5. септембар — У САД је објављен роман Бориса Пастернака „Доктор Живаго“.</s><s>Исте године Пастернак добија Нобелову награду за ово дело.</s> <s>Октобар</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>19. децембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 4. јануар — Џулијан Сендс, енглески глумац 9. јануар — Мехмет Али Агџа, атентатор на папу Јована Павла II 15. јануар — Борис Тадић, српски политичар и психолог, 3. председник Србије (2004—2012) 17. јануар — Миле Исаковић, српски рукометаш 22. јануар — Никос Анастопулос, грчки фудбалер и фудбалски тренер 22. јануар — Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (прем.</s><s>2021) 25. јануар — Дивна Карлеуша, српска новинарка и радијска водитељка (прем.</s><s>2019) 25. јануар — Зоран Цвијановић, српски глумац и продуцент 26. јануар — Анита Бејкер, америчка музичарка 26. јануар — Елен Деџенерес, америчка глумица, комичарка, ТВ водитељка, списатељица и продуценткиња</s> <s>Фебруар 1. фебруар — Борче Средојевић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер 3. фебруар — Милутин Достанић, српски математичар 16. фебруар — Ајс Ти, амерички глумац и репер 16. фебруар — Оскар Шмит, бразилски кошаркаш 17. фебруар — Радослав Миленковић, српски глумац и редитељ 21. фебруар — Џек Колман, амерички глумац и сценариста</s> <s>Март 1. март — Ник Кершо, енглески музичар и музички продуцент 3. март — Миранда Ричардсон, енглеска глумица 8. март — Гари Њуман, енглески музичар и музички продуцент 10. март — Шерон Стоун, америчка глумица, продуценткиња и модел 14. март — Алберт II, кнез Монака 15. март — Михаило Павићевић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер 20. март — Холи Хантер, америчка глумица и продуценткиња 21. март — Гари Олдман, енглески глумац</s> <s>Април 1. април — Тита, бразилски фудбалер и фудбалски тренер 3. април — Алек Болдвин, амерички глумац 5. април — Јохан Крик, јужноафричко-амерички тенисер 14. април — Питер Капалди, шкотски глумац, редитељ и сценариста 21. април — Енди Макдауел, америчка глумица и модел 26. април — Шериф Коњевић, босанскохерцеговачки певач 29. април — Мишел Фајфер, америчка глумица и продуценткиња 30. април — Слободан Ројевић, црногорски фудбалер</s> <s>Мај 10. мај — Владимир Дивљан, српски музичар (прем.</s><s>2015) 17. мај — Пол Ди'Ано, енглески музичар, најпознатији као првобитни певач групе -{Iron Maiden}- 25. мај — Пол Велер, енглески музичар 27. мај — Линеа Квигли, америчка глумица, продуценткиња, модел, певачица и списатељица 29. мај — Анет Бенинг, америчка глумица 29. мај — Марина Перазић, хрватско-српска музичарка 30. мај — Мари Фредриксон, шведска музичарка, најпознатија као чланица дуа -{Roxette}- (прем.</s><s>2019)</s> <s>Јун 7. јун — Принс, амерички музичар, музички продуцент, плесач и глумац (прем.</s><s>2016) 20. јун — Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент 22. јун — Брус Кембел, амерички глумац, продуцент, писац и редитељ</s> <s>Јул 2. јул — Небојша Човић, српски политичар и спортски функционер 8. јул — Кевин Бејкон, амерички глумац и музичар 10. јул — Фиона Шо, ирска глумица 11. јул — Уго Санчез, мексички фудбалер и фудбалски тренер 17. јул — Вонг Карвај, хонгконшки редитељ, сценариста и продуцент 30. јул — Кејт Буш, енглеска музичарка и музичка продуценткиња</s> <s>Август 7. август — Брус Дикинсон, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Iron Maiden}- 7. август — Златко Крмпотић, српски фудбалер и фудбалски тренер 16. август — Анџела Басет, америчка глумица 16. август — Мадона, америчка музичарка и глумица 17. август — Белинда Карлајл, америчка музичарка 18. август — Мадлен Стоу, америчка глумица 20. август — Дејвид О.</s><s>Расел, амерички редитељ, сценариста и продуцент 25. август — Тим Бертон, амерички редитељ 26. август — Златко Вујовић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер 29. август — Олга Одановић, српска глумица 29. август — Мајкл Џексон, амерички музичар (прем.</s><s>2009)</s> <s>Септембар 6. септембар — Мајкл Винслоу, амерички глумац, комичар и битбоксер 7. септембар — Горан Хаџић, српски политичар (прем.</s><s>2016) 10. септембар — Горан Шепа, српски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Кербер 11. септембар — Роксaн Досон, америчка глумица, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња 16. септембар — Џенифер Тили, канадска глумица 17. септембар — Јанез Јанша, словеначки политичар 21. септембар — Милан Младеновић, српски музичар (прем.</s><s>1994) 22. септембар — Андреа Бочели, италијански тенор 22. септембар — Џоун Џет, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица 25. септембар — Мајкл Медсен, амерички глумац, продуцент, редитељ, писац, песник и фотограф 27. септембар — Сергеј Крикаљов, руски космонаут</s> <s>Октобар 5. октобар — Нил Деграс Тајсон, амерички астрофизичар 9. октобар — Срђан Шапер, српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД 16. октобар — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент и музичар 20. октобар — Виго Мортенсен, амерички глумац 20. октобар — Иво Погорелић, хрватски пијаниста 27. октобар — Сајмон Ле Бон, енглески музичар, најпознатији као певач групе -{Duran Duran}-</s> <s>Новембар 5. новембар — Роберт Патрик, амерички глумац 11. новембар — Лус Касал, шпанска музичарка 12. новембар — Меган Мулали, америчка глумица, комичарка и музичарка 14. новембар — Оливје Маршал, француски глумац, редитељ, сценариста и бивши полицајац 17. новембар — Мери Елизабет Мастрантонио, америчка глумица и певачица 19. новембар — Чарли Кауфман, амерички редитељ, сценариста, продуцент, драматург и књижевник 22. новембар — Џејми Ли Кертис, америчка глумица 22. новембар — Брус Пејн, енглески глумац 26. новембар — Бошко Ђокић, српски кошаркашки тренер (прем.</s><s>2019) 30. новембар — Миодраг Јешић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем.</s><s>2022)</s> <s>Децембар 1. децембар — Хавијер Агире, мексички фудбалер и фудбалски тренер 14. децембар — Жељко Лукајић, српски кошаркашки тренер 19. децембар — Веселин Вуковић, српски рукометаш и рукометни тренер 27. децембар — Барбара Крамптон, америчка глумица 28. децембар — Тери Бучер, енглески фудбалер и фудбалски тренер 28. децембар — Зоран Гајић, српски одбојкашки тренер 31. децембар — Биби Њуверт, америчка глумица, певачица и плесачица</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар</s> <s>30. јануар — Ернст Хајнкел, немачки конструктор авиона</s> <s>Фебруар 1. фебруар — Клинтон Дејвисон, амерички физичар</s> <s>Март 1. март — Тома Росандић, српски вајар.</s> <s>Април</s> <s>16. април — Исидора Секулић, српска књижевница 16. април — Розалинд Френклин, енглески научник. (*1920).</s><s>18. април — Морис Гамлен, француски генерал</s> <s>Мај</s> <s>29. мај — Хуан Рамон Хименез, шпански књижевник</s> <s>Јун</s> <s>16. јун — Имре Нађ, мађарски политичар 20. јун — Курт Адлер, немачки физичар</s> <s>Јул 5. јул — Викентије Проданов, патријарх српски 14. јул — Фејсал II, краљ Ирака</s> <s>Август</s> <s>14. август — Фредерик Жолио-Кири, француски физичар 21. август — Стеван Христић, српски композитор 27. август — Ернест Лоренс, амерички физичар</s> <s>Септембар</s> <s>22. септембар — Изидор Цанкар, словеначки историчар уметности, књижевник и политичар</s> <s>Октобар 9. октобар — Пије XII, римски папа 14. октобар — Даглас Мосон, аустралијски геолог и поларни истраживач 24. октобар — Џорџ Едвард Мур, енглески филозоф</s> <s>Новембар</s> <s>19. новембар — Виторио Амброзио, италијански генерал. (* 1879)</s> <s>Децембар</s> <s>12. децембар — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (*1879).</s><s>12. децембар — Слободан Јовановић, правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета 15. децембар — Волфганг Паули, аустријски физичар</s> <s>Нобелове награде Физика — Павел Алексејевич Черенков, Иља Михајлович Франк и Игор Јевгенијевич Там Хемија — Фредерик Сангер Медицина — Џорџ Велс Бидл, Едвард Лори Тејтум и Џошуа Ледерберг Књижевност — Борис Пастернак Мир — Жорж Пир (Белгија) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године</s> <s></s> <s>1950-е 51958</s>

1524

https://sr.wikipedia.org/wiki/1915

1915

<s>1915. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>24. јануар — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.</s><s>28. јануар — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД.</s> <s>Фебруар</s> <s>Март</s> <s>10. март — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.</s><s>14. март — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере.</s> <s>Април</s> <s>15. април — Прогоном јерменских интелектуалаца у Цариграду отпочео геноцид над Јерменима.</s><s>22. април — Немачка војска у Првом светском рату на Западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров, касније назван иперит.</s><s>25. април — Искрцавањем британских, француских, новозеландских и аустралијских војника на полуострво Галипоље почела је Галипољска операција, једна од највећих битака у Првом светском рату.</s><s>26. април — Италија је тајно потписала Лондонски споразум с Великом Британијом, Русијом и Француском и, у Првом светском рату, прешла на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.</s> <s>Мај 7. мај — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Лузитанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат.</s><s>22. мај — У најтежој железничкој несрећи у Великој Британији, у судару два воза у Шкотској, погинуло 227 људи.</s> <s>Јун 5. јун — Жене у Данској су добиле право гласа.</s> <s>Јул</s> <s>21. јул — Албертски алкохолни референдум 1915.</s> <s>Август</s> <s>Септембар</s> <s>Октобар 5—8. октобар — Пад Београда 1915.</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>12. децембар — Председник Републике Кине Јуан Шикај је поново увео монархију и прогласио се кинеским царем.</s> <s>Рођења</s> <s>Март 8. март — Милица Павловић Дара, народни херој Југославије († 1944).</s><s>15. март — Венко Марковски, македонски писац († 1988) 23. март — Василиј Зајцев, совјетски снајпер († 1991)</s> <s>Мај 6. мај — Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент († 1985)</s> <s>Јун</s> <s>12. јун — Дејвид Рокфелер, амерички предузетник. († 2017) 24. јун — Илај Волак, амерички филмски и позоришни глумац († 2014)</s> <s>Јул 7. јул — Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац († 1985)</s> <s>Септембар 23. септембар — Зденко Блажековић, хрватски фашистички функционер. († 1947)</s> <s>Октобар</s> <s>25. новембар — Аугусто Пиноче, чилеански генерал и диктатор. († 2006)</s> <s>Смрти</s> <s>Април 3. април — Надежда Петровић, српска сликарка (* 1873)</s> <s>Мај 9. мај — Франсоа Фабе, луксембуршки бициклиста. (* 1887)</s> <s>Август</s> <s>10. август — Хенри Мозли, енглески физичар (* 1887)</s> <s>Септембар</s> <s>15. септембар — Исидор Бајић, српски композитор, педагог и издавач (* 1878)</s> <s>Октобар</s> <s>12. октобар — Лазар Пачу, српски политичар и економиста. (* 1855)</s> <s>Нобелове награде Физика — Сер Вилијам Хенри Браг и Вилијам Лоренс Браг Хемија — Рихард Мартин Вилштетер Медицина — Награда није додељена Књижевност — Ромен Ролан Мир — Награда није додељена Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године</s> <s></s> <s>1910-е 11915</s>